Милан Дивац (2007), пети разред ОМШ „Корнелије Станковић“ у Трстенику, Одсек гитара освојио је прву награду у јакој конкуренцији (3. категорија, ученици 2006. и 2007. годиште, 27 такмичара) на Републичком такмичењу основних и средњих музичких школа које је одржано 26. априла у СМШ „Јосип Славенски“ у Београду. Милан је у класи Владимира Ђокића.
Милан Дивац
– Гитару сам заволео још у четвртом разреду основне школе и та љубав још увек траје. Већ три године свакодневно вежбам свирање и што је по мени најважније, уживам у музици. Захвалио бих се својим родитељима, наставнику гитаре Владимиру Ђокићу и наставници солфеђа Тијани Брођанац који ми пружају несебичну подршку. Ово такмичење је сам врх свих музичких такмичења у нашој земљи. Мој наставник и ја смо вредно радили и пожртвовано се спремали за ово такмичење. Рад и труд је уродио плодом, а као јагода на шлагу торте и прва награда.
Мој наступ био је запажен и добио сам посебне похвале од стручне комисије. Сала у којој сам свирао, оставила је леп утисак на мене, то је најбоља сала у којој сам до сада свирао. Уливала ми је сигурност и мир који ми је био потребан. Упознао сам и неколико својих вршњака, „колега“ на овом такмичењу што је употпунило овај веома важан догађај за мене, рекао нам је Милан, који је за две године завршио четири разреда музичке школе.
Прави доказ Миланове посвећености гитари и музици је чињеница да је у последњих годину дана искомпоновао неколико нумера за гитару и клавир.
Иначе, Миланов прадеда Коста Дивац био је наставник музичког и свирао је гитару, тако да су преовладале и генетске предиспозиције, а ми можемо да очекујемо да ће мали гитариста превазићи свог претка.
Угоститељско-туристичка школа потписала је приступницу Пословном удружењу хотелско угоститељске привреде – HORES 29. априла и тако постала званично трећа школа у земљи са овим статусом. Са повећањем броја чланица HORES добија већу репрезентативност удружења према државним органима и другим социјалним партнерима, док су на страни школе бројне предности и олакшице које добија чланством.
– Угоститељско-туристичка школа члан је бројних домаћих и међународних организација из струке угоститељства и туризма. Поменућу само Асоцијацију европских туристичко-угоститељских школа АF, Куварску федерацију Србије, Заједницу школа, али нам посебно задовљство чини чланство у Удружењу HORES које постоји пола века и које је професионалан и уверљив сарадник јавном сектору и осталим социјалним партнерима. Пословно удружењу хотелско угоститељске привреде заступа интересе чланица пред Владом Србије, бори се за побољшање услова рада и сваку другу подршку, а школи ће посебно значити помоћ у реализовању обука, око одлазака на стручне скупове и семинаре, у набавци литературе, као и у вршењу ресторатерске делатности у Школском ресторану „Истра“, каже директорка врњачке Угоститељско-туристичке школе, Јелена Спасојевић.
Оно што чланове Удружења хотелијера и ресторатера Србије, такође држи заједно, је и повећање конкурентне способности кроз стварање тржишно препознатљивог производа, маркетинг и заједнички наступи, издавачка делатност, активности на прилагођавању образовног система, набавка опреме која је специфична за хотелијерство, заступање струковних интереса, брза обука кадрова на Академији HORES.
Поред школе из Врњачке Бање чланице HORES-а су и Висока туристичка школа и Висока хотелијерска школа из Београда.
Брка се пробудио и кренуо у потрагу за храном. Највише сомова сада добијају стрпљиви вараличари који познају животне навике грабљивца.
Владица Цветковић
Крушевљанин Владица Цветковић један је од њих. Овај спортски риболовац тачно зна где се сом крије, када је активан и у ком се периоду лови, па упорним бацањем, добро одабраним варалицама, уме да изазове и покрене бркатог из летаргичне фазе у силовити напад. Уз добро изблансиран риболовачки прибор и силиконску варалицу ELPI SHAD TWISTER 10 MG није изостао и вредан улов. Владица је недавно, 29. априла ове године, на Западној Морави код Краљева добио сома тешког 20kg. Од прибора је користио штап Shimano Technium DF CX дужине 3.00m, тежина бацања 50-100g, Spro Passion машиницу на коју је намотан конац Koos Catchfish 0,32mm.
Рекордних милион ноћења забележила је Врњачка Бања у 2018, да би већ следеће године остварила још бољи резултат. Имајући у виду улагања у инфраструктуру и новине у туристичкој понуди, од 2020. се очекивало да лествицу постави највише икада. А онда нам се догодила корона. Туристичка организација Србије саопштила је да је у Србији прошле године боравило укупно 1.820.021 туриста , што је за 51 одсто мање у односу на претходну годину. Највише ноћења остварено је у бањским местима, од чега 42 одсто у Врњачкој Бањи.
Јесу ли домаћи туристи спасили претходну сезону и какви су планови за предстојећу, о новим пројектима и новим туристичким садржајима разговарали смо са в.д. директором Туристичке организације Врњачка Бања.
Иван Трифуновић
Услов за развој туризма је инфраструктура, слободно време и новац, важи годинама уназад. Корона нам је показала да све то постаје неважно у условима глобалне пандемије. Како се она одразила на Врњачку Бању?
– Почетак 2020, све до 10. марта, био је незабележен у Врњачкој Бањи од када се мери посећеност, у тој мери да је у фебруару 2020. било више гостију него у јуну 2019. Сматрамо да је то резултат напора свих чинилаца туристичке понуде нашег места и пакета који је био довољно атрактиван и квалитетан да привуче госта. Пандемија короне у марту је заледила туристичко тржиште и изазвала такве тектонске поремећаје да је туризам постао једна од привредних грана које највише трпе. С обзиром да је инострани туриста постао недоступан, идеја је била да се у што већој мери приближимо домаћем госту. Покушали смо да искористимо прилику и да летњу сезону одрадимо као алтернативу мору уз кампању под слоганом „Дођите, бања је наше море!“. Међутим, раст од 22 одсто домаћих посетилаца није успео да надокнади губитак од 92 процента страних. Поготово јер смо посету бележили у таласима, односно у складу са препорукама Кризног штаба и кретањем броја оболелих. Пандемија се, нажалост, продужила и на 2021, али очекујемо релаксацију мера са завршетком имунизације. Генерално, планови су велики, а радимо по принципу да само најбоље долази у Врњачку Бању.
Врњачка Бања има лидерску позицију у Србији када је летња сезона у питању и у односу на друге бање. Какви су планови да се примат задржи?
– Идеја водиља нам је да људима будемо прва опција и да кад год имају времена дођу у Врњачку Бању. Ипак, ми располажемо са готово 20.000 кревета и огроман је задатак да они буду константно пуни. Зато је акценат на електронским медијима и друштвеним мрежама и на нашем сталном присуству. Константна гостовања на телевизијама са националном покривеношћу, пријатељски партнерски однос са Радио-телевизијом Србије и Пинком, кампања на Хит радију и везивање људи из света познатих за наше место, део је плана. Билборд кампањом у Београду, Новом Саду и Нишу кренули смо са званичним позивом за првомајске и ускршње празнике и најавом летње сезоне. Жеља нам је да и ове године званичну сезону отворимо наступом Симфонијског оркестара РТС-а под диригентском палицом Бојана Суђића и уз Војни оркестар „Станислав Бинички“. У плану је и обележавање сто година џеза у Србији са Љубишом Симићем, дугогодишњим диригентом Биг-бенда. Рачунамо и на повратак манифестација које традиционално привуку велики број туриста.
Држава је препознала Врњачку Бању као место које оправдава све инвестиције везане за туризам, од Променаде, преко Централног парка до Црквеног брда. Да ли припремате нове пројекте?
– Модел развоја Врњачке Бање био је улагање државе у инфраструктуру, које је привукло и приватни капитал. Добили смо сређену инфраструктуру, и туристичку и супра структуру, тако да тај модел даје резултате и настављамо даље. Црквено брдо има позицију нулте зоне у Врњачкој Бањи али је захтевало огромне инвестиције да би постало функционално за потребе туриста. Пре свега, предстоје радови на трећој фази пешачких стаза „Патријарх Павле“. Одрадили смо око два километра стаза са приступним деоницама. Очекује нас изградња стазе око Летње позорнице у дужини од 200 метара и нових 70 метара гранитних стаза, комплетна санација брда према Вили „Емилија“, завршетак трасе до видиковца и изградња павиљона по угледу на мотиве са старих бањских разгледница. Комплетно брдо биће претворено у парковску зону, чиме Бања постаје место са стотину хектара без саобраћаја што је још једна од предности у односу на друга места. Такође, затражили смо од Завода за заштиту споменика културе из Краљева сагласност за наткривање Летње позорнице чиме би, по узору на моделе римског амфитеатра, и овај врњачки добио једра. Овим би била комплетирана иазградња по интегралном пројекту из 1986. године. Највећа новина и највећа инвестиција на Црквеном брду везана је за тунел који ће дати једну нову димензију туристичкој понуди нашег места. Ми смо у процесу израде елабората и крајњег пројекта за издавање грађевинске дозволе. Почетак радова очекује се у јуну, а све би требало да буде готово до јесени. План је да овај простор задржи госта 45 минута.
Средином маја очекује се отварање централне рецепције. Најавили сте је као велику помоћ приватним станодавцима. У чему се она огледа?
– Инфоцентар је лице Туристичке организације и саме Врњачке Бање. Прошле године радио је у отежаним условима зато смо одлучили да средства зарађена реализацијом ваучера уложимо у формирање централне рецепције и централног резервационог система. Циљ је да се смање трошкови свим малим држаоцима апартмана којих је више од две стотине, али и да се са једног места управља попуњеношћу капацитета. Имплементацијом програма HSS гости који траже смештај могу исти да добију по најповољнијим условима, а станодавци да га издају на исти начин без издвајања додатних провизија чиниоцима услуге. Дакле, на једном месту станодавци добијају помоћ при формирању цена и вођењу букинг листе.
Тренутни боравак госта варира од од 3,8 до 4,2 дана. Циљ Врњачке Бање је да тај боравак продужимо за један дан. У ком правцу иде даљи развој нашег места?
– Након изградње Моравског коридора и уређења корита Западне Мораве концентрисаћемо се на формирање једнодневне понуде на реци. У међувремену, нови правац развоја Бање је Гоч! Циљ нам је да се наслонимо на пројекат Владе „Гондола Врњачка Бања – Гоч“ и да се поред завршне станице гондоле направи нови садржај. Помоћник председника општине Милутин Думановић, Туристичка агенција „Spa travel“ и Туристичка организација припремили су пројекат који има могућности да продужи боравак госта за један дан. За пројекат „Орловац“ урбанистичке услове ради Општинска стамбена агенција, а израду пројекта Туристичка организација. Архитекта Марина Дуњић и фирма „Interra land plan“ раде по моделу куће поткопаоничког краја, односно архитектуре аутохтоне за овај део Србије. „Орловац“ ће поред смештајних капацитета за стотинак особа имати и део за релаксацију са спа центром , велнесом и базенима, зип-лајн, авантура парк, инфоцентар и сувенирницу, горску службу спашавања, цркву. У току је и израда пешачких и бициклистичких стаза на Гочу.
Модел куће пројекат “Орловац”
Реч је о пројекту огромних размера, зато је крај године дат као рок за комплетирање документације, а почетак радова предвиђен за 2022. годину.
ДРАГАН БОГДАНОВИЋ ПРЕДСЕДНИК ОКРУЖНОГ ОДБОРА РЕПУБЛИКАНСКЕ СТРАНКЕ У ПРВИХ 5 ЉУДИ У СРБИЈИ
Резултати које је ОО Републиканске странке Врњачка Бања постигао од њеног оснивања па до дана данашњег, оцењени су највишом оценом од стране председништва странке, али и њеног председника г-дина Николе Сандуловића, на седници председништва која је у Београду одржана 28-ог априла ове године.
У складу са Статутом странке, предложена су 5 кандидата новог Извршног одбора Републиканске странке, међу којима је се нашао и Драган Богдановић председник ОО Републиканске странке Врњачка Бања и председник Окружног одбора Рашког округа.
Представљајући кандидате које је предложио, председник Републиканске странке Никола Сандуловић није пропустио прилику да упути речи хвале на рад општинског одбора у Врњачкој Бањи, али и на рад Драгана Богдановића као првог међу једнакима, па је тако споменут рад овог одбора не само у овој, већ и рад у годинама иза нас.
– Поносан сам на одбор мојих републиканаца у Врњачкој Бањи који су у протеклим годинама показали велику хуманост не само према грађанима Врњачке Бање, већ и широм Србије, поносан сам и као човек и као председник што тај одбор активно учествује у раду централе странке, а да истовремено 24 часа стоји на услузи свим грађанима. Као што знате у време ванредног стања био сам ухапшен наравно политички, био сам трован у затворској ћелији и тада је Драган Богдановић као председник одбора и као један од мојих најближих сарадника, ступио у контакт са многим страним амбасадама, као и високим званичницима страних земаља, које је лично обавестио о свему што се мени дешавало тада и самим тим показао способност у одбрани мене као председника, али у Републиканске странке у Србији. Његов резултат рада до сада, као и резултат одбора на чијем је челу, пресудио је да он буде један од чланова Извршног одбора и заправо буде у тих првих 5 људи који ће одлучивати о даљем раду странке, али и доносити веома важне одлуке на републичком нивоу, рекао је Никола Сандуловић на седници председништва Републиканске странке.
– У име ОО Републиканске странке Врњачка Бања и у своје лично име захваљујем се председнику Николи Сандуловићу на поверењу. Ово је један велики корак напред за одбор који водим, а за мене лично додатна обавеза да у наредном периоду оправдам поверење председника странке. Ово именовање није само мој успех, ово је успех свих чланова Републиканске странке у Врњачкој Бањи, рекао Драган Богдановић.
Речи хвале на постигнуте резултате одбора у Врњачкој Бањи нису изостале и од странке осталих функционера странке у току седнице председништва, посебно у делу доношења важних одлука како за одбор тако и за саму Републиканску странку.
На предлог решења Комисије за избор пројеката у области библиотечко-информационе делатности за 2020. годину, Министарство културе и информисања Републике Србије одобрило је средства за реализацију пројекта „Поздрав из Врњачке Бање: монографија о прошлости Врњачке Бање кроз сликовну библиотечку некњижну грађу“, чији је аутор Марија Петковић, дипломирани историчар мастер, виши дипломирани библиотекар.
Средства у висини од 930.000 динара одобрена су из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања РС, у циљу дизајна, графичке припреме и штампања монографије Поздрав из Врњачке Бање, у тиражу од 500 примерака.
Марија Петковић
Замисао ауторке пројекта Марије Петковић била је, да се након дужег и систематског проучавања референтне литературе о појави и начину коришћења разгледница као једног од првих масовних средстава комуникације, прво у Европи, а потом и у Србији, сазнања добијена у складу са методологијом историјске науке, комбинују са знањем из библиотечко-информационе делатности, у циљу настанка монографије о историјском развитку Врњачке Бање и свакодневице њених житеља.
„Још на студијама историје на Филозофском факултету у Београду, усвајајући сазнања о разгледницама и фотографијама као врсти историјских извора, појавила се идеја о монографији о прошлости Врњачке Бање у којој би биле чињенице из архивске грађе и фотодокумента“ наводи Марија Петковић у уводном поглављу књиге.
У циљу добијања што валиднијих података, узимајући у обзир чињеницу да је Врњачка Бања и у прошлости била занимљива туристима, током истраживачког рада анализирана је и коришћена грађа похрањена у: Државном архиву Србије у Београду, Народној библиотеци Србије, Библиотеци Матице српске у Новом Саду, Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду, Библиотеци САНУ, Историјском музеју Србије у Београду, Народном музеју у Краљеву, Музеју позоришних уметности у Београду, Библиотеци града Београда, Музеју примењених уметности у Београду и Музеју Војводине у Новом Саду.
Доступност фондовима Националне библиотеке Француске (Bibliothèque nationale de France) и Националне библиотеке Аустрије (Österreichische Nationalbibliothek) допринела је да се у првом поглављу ове књиге још веродостојније опишу услови и време који су довели до употребе дописних карти и разгледница у Европи и тако да допринос научној, академској заједници у размени сазнања на ову тему.
Све је почело када се на иницијативу професора Емануела Хермана из Беча појавио нови, једноставнији начин слања кратких порука. Тако је у поштама Аустро-Угарске 1. октобра 1869. године као службено средство преписке уведена дописна карта (Correspondenz-Karte). Већ 1870. године ову новину прихватиле су и остале европске земље.
Са појавом Државне железнице и поласком првог воза из Београда ка Нишу 1884. године и у Србији су обезбеђени услови за развитак поштанског саобраћаја.
Током времена, издавачи почињу да штампају и илустроване дописне карте. Тако настају разгледнице, које због веће допадљивости, врло брзо постају омиљене код грађанства. У складу са Правилником Светске поштанске конвенције и у Краљевини Србији је 1897. године одобрено „приватним лицима да издају поштанске карте на којима има слика и натписа“. Жеља људи да посете и виде пределе у земљи, а потом да и друге обавесте о томе, само је још више доприносила популарности разгледница.
Изградњом саобраћајница које су главну пругу повезивале са осталим местима у Србији (Сталаћ – Крушевац – Врњачка Бања – Краљево – Чачак) становништво је било у могућности да посети и види вароши и бање у Србији. Самим тим и држава је све више била заинтересована за развој српских бања. Настојећи да „помогне народу у Кнежевини Србији све више се води рачуна о изградњи купалишта и конака за болујуће“.
Формирањем Основателно-фундаторског друштва лековите кисело вруће воде 1. јула 1868. године и бања у Врњцима ушла је у званичне токове државне кореспонденције. На крају сваке сезоне, Бањска Управа прослеђивала је податке о броју посетилаца, њиховим болестима, данима боравка…
“Поздрав из Врњачке Бање”
У прошлим временима дописивање разгледницама био је учестали начин свакодневне комуникације. „Свет који је долазио у бању радо је слао разгледнице. Уз обавезан: Поздрав из Врњачке Бање на аверсу, исписани редови на реверсу помажу историчару да протумачи поступке, животне одлуке, емоције и начин расуђивања људи који су живели у том времену… Дописне карте, разгледнице и фотографије успостављале би везу са породицом и пријатељима, али и стварале сећање на боравак у бањи у Врњцима. Спаковане у породичне албуме и нехајно стављене у фиоке, у годинама које би уследиле, доносиле су сећања и тако доприносиле да време проведено у бањи постане видљива успомена“ – цитат из књиге Поздрав из Врњачке Бање.
У овој монографији систематизовани су подаци добијени током истраживачког поступка и извршен опис историјског развитка Врњачке Бање у периоду од 1833. до 1941. године. Проналаском и одабиром адекватне грађе у фондовима библиотека и музеја, уз консултације стручњака који се баве овом тематиком, извршена је идентификација представљених мотива, урађено прецизно датирање, a потом и каталошки опис, уз поштовање важећих библиотечких стандарда за некњижну грађу.
Тако су у књизи публиковане и разгледнице које је издавао први краљевачки фотограф, Аврам Ћирић Ердоглија (1880-1913). Након школовања у Прагу, Ердоглија је отворио атеље у Краљеву и бавио се фотографисањем мештана, предела и туристичких мотива. Врло брзо је постао и издавач разгледница умножених фотографским поступком. Панораме бање, као и сцене из свакодневног живота који се одвијао у Врњачкој Бањи у периоду од 1907. до 1912. године забележене на разгледницама сачуваним у фонду Народног музеја у Краљеву, презентоване су на страницама монографије Поздрав из Врњачке Бање.
У циљу остварења замисли истраживања прошлости Врњачке Бање уз помоћ визуелних историјских извора, ауторка је у садржај књиге уврстила и фотогафије из фонда Народне библиотеке Србије, настале у „Фото студију Крчмаревић“, у бањи у Врњцима, од 1906. до 1911. године.
Након што је фотографски занат изучио у Бечу, Милан Крчмаревић (1878-1940) отворио је атеље у Јагодини. Једно време радио је и у Јагодини и у Врњцима – током сезоне. Од 1911. трајно се настанио у Врњачкој Бањи. Фотографисао је породице, бањске госте… „Са исписаним називом Крчмаревић, Врњци тадашње грађанство Србије“, пише Марија Петковић, „стварало је богатство успомена. Касније, након разгледања фотографија, сваки од тих тренутака прошлости постајао је важан део садашњости“.
Настојећи да што веродостојније прикаже прошло време ауторка је осим ликовног материјала и историографске литературе користила и податке пронађене у ондашњој штампи и периодици. Све то довело је до следећих сазнања: датума пуштања у саобраћај аутомобила (парног омнибуса) за превоз путника од Крушевца до Врњачке Бање; свечаностима приликом отварања: „Завода за лечење водом и електриком – Терапије“, Куптатила, „Санаторијума Краља Александра I“…
Прикупљени и истражени аутентични подаци расветљавају историју употребе и трајања минералне воде у бањи у Врњцима. Захваљујући одобреним средствима Министарства културе и информисања Републике Србије и објављивању монографије Поздрав из Врњачке Бање (издавач: Народна библиотека „Др Душан Радић“), истраживачки рад ауторке Марије Петковић постао је видљив, а прошлост Врњачке Бање доступна широј јавности.
Минерални извор „Језеро“, који је познат и по изузетној бивети, отворен је 1978. године, када је постављена прва чесма. Наредних година наставило се са унапређењем извора, да би 1985. године изнад првобитног изворишта пронађена вода идентичног састава, где је 1989. године изграђена данашња бивета. У последњих годину дана, смањена је издашност извора, дошло је до смањења капацитета и то је изазвало лавину спекулација, злонамерних инсинуација, а највише погрешних закључака и претпоставки о разлозима.
Данас је проблем решен, откривени су разлози насталог проблема са капацитетом, које за Врњачке новине објашњава Бобан Ђуровић председник Општине.
– После чишћења самог изворишта и бушотине дошли смо до резултата који је данас видљив. Након свих негативних коментара, са поносом могу рећи да смо успели да одржимо ону баштину коју смо наследили, а то су управо изворишта. Свих пет славина су у функцији. Причао сам и тада грађанима да инвеститори који граде хотеле у Врњачкој Бањи, сагласност за истражна права на бушотинама добијају од ресорног министарства. Та истражна права трају годину дана. Током сва четири годишња доба се раде одређена испитивања, узимање веће или мање количине воде, на основу чега се утврђује оптимална количина и овера резерви како би се знало колико се воде може црпети са тог бунара, а да то не угрози остала изворишта уколико су она међусобно повезана, речи су председника Ђуровића.
– Људи који су знали за напред наведене чињенице, тобоже бринући за Бању, а за коју никада ништа добро нису урадили, слали су негативне коментаре, управо са овог изворишта чинећи тиме велику „неуслугу“ Врњачкој Бањи. Такви коментари, лоша су промоција за једно туристичко место. Неко се бори да можда и оно што није најбоље поправи, али и да гостима Врњачку Бању покаже у најбољем светлу. После годину дана вршења истражних права дошли смо до статуса оверених резерви и тачног знања колико у околним просторима око „Језера“ могу да се користе изворишта, да извор не буде угрожен. До проблема је дошло јер гас није избацивао довољну количину воде која је требала бити на чесмама. Постоје и други параметри који утичу или који ће можда утицати у неком наредном периоду, а то је мање падавина. Дешава се и да саме количине воде у неком тренутку дођу до неког биолошког минимума. То су речи струке и су професора који су направили извештај, наводи председник Општине Врњачка Бања.
Ревитализација извора Језеро изведена у сарадњи Општине Врњачка Бања са Специјалном болницом Меркур и Врњачким термама које су финансирале део радова.
Хотел „Тонанти“ организовао је за своје госте спектакуларну прославу првомајског уранка приредивши им јединствену едукативну соколарску представу 1. маја, у сарадњи са првим човеком соколарства у Србији Ханијем Гиргисом. Гости хотела, али и пролазници имали су прилику да виде птице грабљивице у слободном лету, што је изузетно ретка прилика. Углавном их могу видети у ЗОО врту где су спутане, затворене. Велики број малишана, али и њихови родитељи са одушевљењем су пратили летове прекрасних Ханијевих птица и овај доживљај биће им незабораван, што и јесте мотив нашег најпознатијег соколара који каже да оваквим представама са својим помоћницима припрема малишане и развија њихову свест да позитивно размишљају о птицама грабљивицама, савршеним предаторима које су део екосистема и које треба чувати и штитити. Он је подсетио присутне да Мештровићев Победник на Калемегдану, тријумфални споменик који је подигнут 1928. године, држи сокола у руци.
Хани са својим орлом
Уследила је имресивна ревија летова дневних и ноћних грабљивица: јастреба Локија, мишара Хектора, бенгалске велике ушаре Барта, старог годину дана, а животни век му је педесетак година, сибирске сове Албе, која је највећа сова на свету, са распоном крила око 2m. Врхунац представе био је лет грандиозног белоглавог америчког орла, тешког око 6kg, са распоном крила од 2,6 m, са терасе „Тонантија“, право на Ханијеву руку. Величина, лепота, грандиозан лет оставили су публику без даха.
– Изузетно сам задовољан са сарадњом са Хотелом „Тонанти“. Преко 20 година се бавим овим витешким ловом. Радио сам пуно едукативних представа у много замкова у Европи. На овај начин омогућавамо људима да сазнају нешто више о овим врстама птица. Соколарство је у свету под заштитом UNESKO-a. Радимо на томе да и у Србији буде заштићено. Ми смо сада део Ловачког савеза Србије. Надам се да ћемо у неком наредном периоду развити соколарство као што је то у неким другим земљама. Птицама грабљивицама штитимо државно добро. Ми чувамо београдске авионе на Аеродрому „Никола Тесла“.
Између нас соколара и ових птица постоји обострана љубав. Соколар се не постаје, соколар се рађа. Ја сам од увек био заљубљен у птице грабљивице, очаран сам са њима, рекао нам је Хани уз опаску да има своје наследнике у соколарству, кћерку и сина. Хани Гиргис здушно се залаже да соколарска прича о уметности лова са истренираном птицом грабљивицом постане позната у Србији. Према његовим речима соколарство – лов, са историјом дугом четири хиљаде и двеста година, заправо је начин живота.
Хани Гиргис је током представе изнео велики број података везаних за историјат соколарства, а представио је и неке карактеристике птица грабљивица.
Соколарство је лов помоћу соколова и сродних птица грабљивица (јастреб, кобац, орао) и дресирање птица за лов. Ова врста лова стара је и распрострањена готово по целом свету. Познавали су га Трачани, Римљани, Јапанци, Кинези, Киргизи, Монголи, Индуси и други древни народи. У Европи соколарство је уз лов са гепардима, нарочито био омиљен у средњем веку.
Соколарство је било познато и код Јужних Словена. Владари и високи феудалци имали су дворске соколаре. Призори из лова са соколовима честа су тема у ликовној уметности.
Јастреб Локи демонстрирао је летачке способности и брзину
У Србији соколарство некада било је веома распрострањено, тачно се знало ко какву птицу сме да држи, од обичног човека до цара као што је некада Бановић Страхиња ловио са сурим орлом. Манастир Студеница био је један од водећих центара соколарства у овом делу Европе, што га је спасило од рушења при најезди Турака.
Јастреб је дизајниран да развија велику брзину на кратком растојању. За свега неких двадесет или тридесет метара може да развије преко сто километара на час. Зато има кратка и широка крила, дугачак реп. Са њима се могу ловити фазани, зечеви и остала перната ловна дивљач. Сове захваљујући специјалном перју лете бешумно, човек не може да их чује ако му прелете изнад главе. Oрао, можда најлепши предатор, напада плен брзином од 40-50km/h, може да живи и до 80 година. Процењује се да су птице грабљивице двадесетак пута интелигентније од паса.
Пројекат „Глобално грађанство за људска права“ започет је у новембру 2019. године. Традиционално, тренинг је реализован у организацији НВО „Iuventa“, у Хотелу „Лидер С“ у којем су учесници и били смештени, од 22. до 30. априла. Овај тренинг окупио је представнике из шест партнерских организација из шест земаља: Италије, Турске, Мађарске, Индонезије, Индије и Србије. Представници из Индије, због актуелне ситуације, у задњем моменту отказали су долазак.
– Није било лако организовати овај тренинг, с обзиром на пандемију, али ми смо испоштовали све прописане мере, сви учесници су непосредно пре доласка у Србију били су негативни на PSR тесту, као и при повратку у своје земље. Управо због пандемије, овај тренинг окупио је само 15 учесника.
Током тренинга учесници су упознати са Декларацијом о људским правима, са институцијама које се баве заштитом људских права. Дискутовало се о стању људских права у земљама из којих учесници долазе и колико је пандемија генерално утицала на стање људских права у свету. Будући да је један од циљева пројекта креирање нових алата који се могу користити за едукацију о људским правима, током тренинга учесници су радили на развоју и тестирању тих алата. На крају тренинга изашли смо са пет нових друштвених игара, односно алата за рад на тему људских права. У наредном периоду свака партнерска организација реализоваће низ локалних радионица где ће тестирати и радити на унапређењу новокреираних алата.
Главни циљ овог пројекта је изградња капацитета партнерских организација за коришћење образовања о људским правима на локалној разини и стварање нових алата за промоцију људских права и међуверског дијалога. Конзорцијум овог пројекта види образовање за људска права као ефикасну стратегију за спречавање злоупотреба људских права. Од кључне је важности омогућити младим људима, посебно омладинским радницима, да уче о образовању за људска права и створити нове алате и методе који промовишу различите позитивне и ефикасне приступе образовању за људска права. Верујемо да ће стварање нових алата и игара и откривање различитих механизама, структура и политика за промоцију људских права и образовања за људска права сигурно повећати разумевање учесника о заједничким напорима предузетим у овој области. Пројекат се састоји од низа активности: активности мобилности, локалних активности за јачање капацитета, креирања нових алата за образовање о људским правима, креирања Приручника за образовање о људским правима, креирање шест кратких едукативних видеа, израде календара с важним датумима везаним за људска права, локалних конференција, завршне конференције и низа других, рекла нам је Дијана Пушкар, председник НВО „Iuventa“.
Пројекат је подржан од стране Европске комисије у оквиру Ерасмус+ програма, а у питању је КА2 (Кључна акција2) – изградња капацитета. Завршна међународна конференција овог пројекта планирана је крајем ове или почетком наредне године, у Врњачкој Бањи.
Један број учесника по први пут је у Србији и у Врњачкој Бањи. Апсолутно сви су очарани лепотом Бање, гостољубивошћу, пријемом у Хотелу „Лидер С“. Интересантно је да су Индонежанка Исми и њен земљак Сабар одушевљени са кулинарским специјалитетима и да су инсистирали да се упознају са главном куварицом како би јој се лично захвалили на укусним јелима која је припремала.
И сви до једног пожелели су да поново дођу у Врњачку Бању.
Сертификат „Сигурно путовање“ и „Чисто и сигурно“, под редним бројем „001“, туристичкој дестинацији Врњачкој Бањи доделило је Пословно удружење хотелско-угоститељске привреде – ХОРЕС. Врњачка Бања као туристичка дестинација овим сертификатом стекла је право коришћења печата „Сигурно путовање“ и „Чисто и сигурно“, тако што је испунила услове из прописаних смерница Светске здравствене организације, препорука Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Глобалног протокола за нову нормалу Светског савета за путовање и туризам – WTTC и Протокола ПУ ХОРЕС о здравственим, хигијенским и безбедносним мерама заштите гостију и запослених ради сузбијања ширења вируса COVID-19, као и примену прописаних стандарда за угоститељске објекте. Сертификат ће важити до краја 2021. године.
– Сертификат је значајан за Врњачку Бању и велика је ствар што је Врњачка Бања прва добила овај сертификат „Чисто и сигурно“ са аспекта чистоће, везано за смештајне капацитете. Дакле, сви хотели Врњачке Бање су сертификовани и они поштују процедуре које је прописала Светска здравствена организација. Ми смо до сада сертификовали 204 хотела и 280 ресторана у Србији. Настављамо даље са сертификацијом приватног смештаја у туристичким дестинацијама и то им служи као алат за промовисање туризма. И те како је битно да се примењују све здравствено-хигијенске мере и да се гости осећају сигурно и безбедно. Ради се о пројекту Европске Уније, везано за пројекат „EUzaTebe – Културно наслеђе и туризам“, ми смо партнери у том пројекту задужени за организацију обуке.
Ми промовишемо вакцинацију запослених како би они сачували своје здравље, али и здравље гостију хотела, рекао је др Георги Генов, директор ХОРЕС-а, непосредно након уручивања сертификата Бобану Ђуровићу, председнику врњачке Општине, 2. маја, у Хотелу „Цептер“.
Ђуровић, Макуљевић и Генов
Уручењу сертификата присуствовао је и Ђорђе Макуљевић, председник Кластера туристичке привреде Врњачке Бање. Он је истакао значај сертификата за Бању.
– Сертификат је доказ уске повезаности и једног озбиљног рада између нашег Удружења хотелијера, тј. Кластера туристичке привреде Врњачке Бање и Удружења ХОРЕС. Георги Генов је несебично уложио рад и труд око реализације пројекта и захвалио бих му се што су сви хотели у Врњачкој Бањи добили једну озбиљну опрему за дезинфекцију и дератизацију својих објеката. Сада заједно радимо на едукацији и на кампањи вакцинације свих запослених угоститеља, рекао је Ђорђе Макуљевић.
– Ово је један од циљева које је себи поставила Општина Врњачка Бања, а то је да у сваком сегменту увек буде прва, и по броју ноћења, и по броју гостију, и по броју инвестиција и у уређености и чистоћи. Као што видите, Врњачка Бања је препозната као чиста, безбедна и сигурна дестинација која је успела да одоли искушењима која су била прошле године приликом велике посећености и да остане стабилна туристичка дестинација. Tо је допринело да данас први у Србији добијемо овај сертификат који је битан за наше туристе из Србије, али и за туристе из иностранства. Ово ће бити сатисфакција и моменат одлучивања у коју ће дестинацију људи путовати. Врњачка Бања је тај услов испунила, остаје нам да тај статус задржимо и да као сигурна туристичка дестинација будемо конкурентни на српском, европском и светском тржишту, изјавио је Бобан Ђуровић.
„Свим грађанима, у име Општине Врњачка Бања и у своје име, честитам Међународни празник рада – Први мај. И поред свих неочекиваних околности које су посебно погодиле локалне заједнице у којима је туризам главна стратешка привредна грана, настављамо даље са заједничком борбом чији је циљ стварање амбијента у којем ће људи радити, привређивати и живети живот достојан човека.
Истовремено, Српској православној цркви, свештенству и свим православним верницима честитам највећи хришћански празник Васкрс, уз традиционални поздрав – ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Празнични дани су прилика да се у миру и радости посветимо својим ближњима, али и да покажемо више међусобног уважавања, поштовања и солидарности“, каже се у честитки Бобана Ђуровића, председника Општине Врњачка Бања.
Музика је једна од највећих творевина људског духа јер буди, распламсава и оплемењује најинтимнија осећања. Опште је познато да бављење музиком утиче на формирање личности, на стварање радних навика и самодисциплине, јачање воље и храбрости. Поспешује интелигенцију, уздиже емоције и оплемењује душу.
Бројна публика у Замку културе, 29. априла, имала је привилегију да чује прекрасан концерт врњачких флаутиста који похађају трстеничку ОМШ „Корнелије Станковић“ у класи професорке Милице Арсенијевић и увери се да су малени уметници овладали флаутом. Уз клавирску сарадњу Младена Тодоровића, професора солфеђа, наступили су: Јована Петровић и Јаков Бугариновић, ученици првог разреда, Дамјан Дмитровић, Тара Трмчић, Нина Младеновски, Урош Николић и Павле Ђуровић, ученици другог разреда, Марта Трифуновић, Исидора Цигулајкић, Јована Сарић и Ангелина Маринковић, ученице трећег разреда, Викторија Собољева, пети разред и кларинетиста Ђорђе Видаковић, ученик другог разреда у класи Милоша Милутиновића. Они су на најбољи начин презентовали своје таленте и постигнућа, а публика их је наградила бурним аплаузима.
Водитељи су били Тара Трмчић и Дамјан Дмитровић. Осмесима и шармом, али и наступима, освојили су публику.
– Као наставник, могу рећи да сам јако поносна на спремност својих ученика. Током ове године смо се сусрели са разним потешкоћама онлајн наставе, које су нам знатно отежале рад. Труд и рад, посвећеност ове дивне деце је оно што смо могли данас да чујемо. Наши мали извођачи били су одлични, јако музикални и свирали су срцем. Посећеност је била изненађујућа, драго ми је да наши суграђани подржавају најмлађе у њиховом уметничком расту. Припремамо се за сезону такмичења и имамо велика очекивања на том пољу.
Посебно бих хтела да се захвалим нашем дугогодишњем сараднику, наставнику Младену Тодоровићу који нас увек беспрекорно прати на сваком наступу, рекла нам је Милица Арсенијевић.
Ученици ОМШ „Корнелије Станковић“ већ десет година обављају своје наставне активности у просторијама Центра за децу и омладину и велики број деце из врњачке Општине стекао је основно музичко образовање, неки од њих своје школовање наставили су у краљевачкој СМШ „Стеван Мокрањац“.
Туристичка организација Регије Копаоник или Регија Стара Србија обухвата три града и седам општина из Рашког, Расинског и Топличког округа – Рашка, Александровац, Брус, Блаце, Куршумлија, Краљево, Нови Пазар, Крушевац, Трстеник и Врњачка Бања. Иницијатива за оснивање регије покренута је пре седам година на новосадском Сајму туризма, а предуговор о оснивању потписан је 2018. на Сајму туризма у Београду. Комплетну законску процедуру за формирање Регије до сада је спровело шест локалних самоуправа (Врњачка Бања, Рашка, Александрoвац, Брус, Блаце и Куршумлија) док су остале још увек у процедури.
Регија Стара Србија
Завршна фаза званичног формирања регије у току је у Привредном суду у Краљеву, а одмах по прикупљању документације и озваничења, у Регији ће начинити и прве конкретне кораке.
– Са два милиона ноћења годишње, заузимамо значајно место на туристичкој мапи Србије. Ова регија богата је културно-историјским наслеђем, природним лепотама планина и бања и кроз заједничку промоцију моћи ћемо да се представимо на бољи начин и да модерном туристи понудимо активан одмор. Давно је прошло време када је гост проводио седам дана пасивно у једном месту. Навике се мењају, а ми смо сада спремни да се разноврсном понудом прилагодимо различитим циљним групама, од бањског и планинског, руралног, преко здравственог, до верског, манифестационог, винског туризма. На основу приоритета сваке чланице и њихове визије будућности Регије, направићемо стратешки план и програм и то ће званично бити наш први посао, рекао нам је Златко Миленковић, вршилац дужности директора Туристичке организације Регије Копаоник.
Златко Миленковић, в.д директора Туристичке организације Регије Копаоник
Седиште Регије је на Копаонику, канцеларија у Врњачкој Бањи, Управни одбор је састављен од директора свих туристичких организација, скупштине општина дале су своје представнике за Надзорни одбор – у ТО Копаоник кажу да се труде да сви буду равномерно заступљени, али су једногласни у оцени да је најважније да овакво повезивање доноси више посла, већу пролазност пројеката, боље финансирање, квалитетнију презентацију, односно репрезентативну понуду од 1. јануара до 31. децембра.
– Врњачка Бања је једна од наших најстаријих бања и има све што једна бања треба да има. Здравствени туризам је ваша велика предност, али и смештајни капацитети и традиција. Све најмодерније што Србија данас има налази се у Врњцима и можете да послужите као пример добре праксе у Србији и шире. Насупрот престоници летњег туризма, ту је Копаоник. Неприкосновен када је реч о зимским спортовима и зимском одмору уопште. Али ту је и Александровац који последњих година акценат ставља на квалитет – производње и понуде. Александровац који као све признатија винска тура има и јединствен у Србији Музеј вина, али и јединог доктора винарства у земљи. Свака чланица има свој развијен бренд, свој спецификум, али само уједињени можемо да успемо и да се надамо међународним пројектима и средствима из претприступних фондова Европске уније. Као Регија која остварује два милиона ноћења на годишњем нивоу имаћемо и бољу прођу на конкурсима и веће шансе за инвестиције, прича даље први човек Регије.
Копаоник, Врњачка, Луковска и Пролом Бања, Александровачка жупа, Ђавоља варош, средњовековни манастири – обједињени планирају освајање кинеског, односно азијског, руског али и прекоокеанског тржишта.
– Сарадња са представницима локалних самоуправа је одлична, сви разумеју значај повезивања и спремни су да помогну. Циљ нам је да у сарадњи са нашом кровном туристичком организацијом, Туристичком организацијом Србије, и уз помоћ ресорног Министарства трговине, туризма и телекомуникација будемо конкурентни на међународном тржишту. Пандемија короне нам је пореметила планове, али већ имамо наговештаје од стране појединих иностраних агенција, новинари из Лондона недавно су радили репортажу о нама, са руског тржишта имамо захтев да одрадимо понуду за боравак туриста од пет, седам и десет дана. Туризам је жива и опипљива ствар која је највише претрпела у доба короне, али се надамо опоравку, а он је најбезболнији када смо удружени, закључује Златко Миленковић.
Развој туризма у регији повлачи и економски развој других привредних грана, а врата Туристичке организације Копаоник остају отворена за нове чланове.
Нови Пазар 1928 – Омладинац 2:1 (очекује се службени резултат 0:3)
Реал је био слободан у овом колу, јер је екипа Аполон (Краљево) иступила из овог ранга такмичења.
23. коло: Пролетер (Печеног) – Гоч 1:0
Реал – Полет (Ратина) 3:0 (Павловић, Андрић и Зајић)
Омладинац – Шумадија (Топоница 2:1 (Бошковић и Томић)
Стање на табели је следеће: Реал је на првом месту са 17 победа, једном нерешеном и три пораза и укупно 52 бода, седам више од другопласиране Шумадије. Гоч је на шестом месту са 11 победа, четири нерешене и седам пораза и укупно 37 бодова. Омладинац је на десетом месту са девет победа, три нерешене и 10 пораза и укупно 30 бодова.
У Рашком округу Врњачка Бања има два представника, Напредак (Грачац) и Врњци Поповићи.
18. коло:
Млади радник (Грдица) – Напредак 2:3 (Челавејић 2 и Ћурчић)
Врњци Поповићи – Тавник 0:0
19. коло:
Напредак – Гранит (Јошаничка Бања) 1:2
Врњци Поповићи – Карађорђе (Рибница) 0:4
20. коло:
Јово Курсула (Цветке) – Напредак 3:0
Матаруге – Врњци Поповићи 3:2
21. коло:
Напредак – Рудар (Баљевац) 2:3 (Челавејић и Веселиновић)
Врњци Поповићи – Млади радник (Грдица) 0:4
22. коло:
Будућност (Конарево) – Напредак 1:0
Гранит (Јошаничка Бања) – Врњци Поповићи 4:0
Стање на табели је следеће: Врњци су на 12. месту са 23 бода, Напредак је на 14. месту са 20 бодова.
У Међуопштинској лиги Врњачка Бања има два представника, Борац ранеши и Младост Штулац.
19. коло:
Борац – Јединство (Драгосињци) 2:1 (Сташић и Вуканић)
Ватерполисти Гоча на крају су завршили на десетом, последњем месту и испали су из овог ранга такмичења, тако да ће током лета играти Другу лигу Србије.
Екипа ПВК Гоч која се пласирала у Прву Б лигу
КОШАРКА
Кошаркаши Гоча завршили су своје првенство у оквиру Друге регионалне лиге група „Запад“. Други део првенства играли су у плеј-ауту.
7. коло: Гоч – Шумадија (Аранђеловац) 72:78
8. коло: Крушевац – Гоч 81:84
Кошаркаши Гоча
ОДБОЈКА
Одбојкаши Грачаца такмиче се у Другој лиги „Запад“.
Одбојкаши Грачаца на крају првенства пласирали су се на треће место са 15 победа и три пораза, са 44 бода. Одбојкаши Грачаца у првих 16 кола били су на првом месту, али у последња два кола претрпели су два пораза што их је коштало шампионске титуле.
Одбојкаши Грачаца
Кошаркаши Гоча у плеј-ауту имају три победе и девет пораза. Пласирали су се на 12. место на табели. Последњу утакмицу против Крушевца Гоч је играо у саставу: Јовановић 5, Кнежевић, Радичевић, Ратковић 16, Милошевић 8, Максовић, Ђурић 27, Поњавић, Митровић, Гочанин 12, Миодраговић 1, Бркић 15.
Одбојкашице Врњачке Бање такмиче се у Међуопштинској лиги група „Запад“.
Одбојкашице Врњачке Бање су тренутно на другом месту са седам победа, два пораза и 22 бода.
Одбојкашице ЗОК Врњачка Бања
СТОНИ ТЕНИС
У врњачкој Хали спортова, 18. априла одржан је 4. Турнир квалитетне Б лиге, а домаћин је био Стонотениски клуб Гоч. Одржана су два првенствена кола.
7. коло: Гоч – Екстрим Спин (Јагодина) 0:4
8. коло: Гоч – Металац (Краљево) 4:1
Гоч је играо у саставу: Милош Трифуновић, Драган Драгојловић, Милан Милетић и Немања Миленковић. Гоч је на другом месту са шест победа и два пораза.
РУКОМЕТ
После дуже времена, рукометаши Гоч Меркура играју првенствене утакмице, тачније то су млађе категорије рукометаша, 2006. годиште и млађи. Четвртог априла у Крагујевцу је одржан трећи круг првенства и одиграна су два првенствена кола.
5. коло: Гоч Меркур – Рудар (Костолац) 13:21
6. коло: Гоч Меркур – Прибој 9:15
У Ариљу, 18. априла одржан је четврти круг такмичења и два првенствена кола.
7. коло: Гоч Меркур – Ариље 14:23
8. коло: Гоч – Јагодина 18:25
БОКС
У Јагодини, 18. априла одржано је треће коло Лиге Шумадијско-поморавског боксерског савеза. Боксерски клуб Гоч имао је шесторицу такмичара, а тројица су изашла на ринг. Живојин Миленковић 54kg забележио је победу против боксера из Јагодине. Никола Главчић 57kg доживео је пораз од боксера из Краљева. Милорад Здравковић 81kg доживео је пораз од боксера из Ужица. Борбе нису имали Страхиња Попадић, Ђорђе Бонџић и Радомир Чолић.
Боксерски клуб Гоч заузима четврто место на табели.
Трозвук виолина и клавир, био би лаички опис сјајног концерта у Замку културе, који је обликован зидовима концертног простора највећег здања културе у региону.
Концерт обележиће каријере Врхунских промотера музичке културе, не само у нашој земљи и не само на Балкану, него и широм старог континента.
Виолинисткиње, Бојана Ћоловић и Јелена Рубаковић, Јован Тешић, виолиниста у садејству са њима, нису имали индивидуалне амбиције кроз солистичке партије на овом концерту. Звучали су сви заједно изванредно и допринели целовитом утиску посетилаца концерта да су три виолине и један клавир, пијанисткиње Маје Протић, можда један инструмент. И звучали су тако. Програм овог концерта, потпуно је небитан читаоцу овог контекста, уколико није био на концерту, тако да је довољно рећи да су на репертоару била дела, која су својствена амбициозним и талентованим младим уметницима, када су виолина и клавир у питању.
Овакви концерти промовишу врло широко ове младе људе у свету музичке уметности али и Културни центар у Врњачкој Бањи, који тај ниво одржава беспрекорно.
– Епидемиолошка слика у Врњачкој Бањи на данашњем пресеку је задовољавајућа. Имамо 150 позитивних на територији Општине Врњачка Бања и сви су у добром општем стању у кућним условима, осим два пацијента која су на лечењу у Општој болници „Студеница“ Краљево, са добром клиничком сликом и прогнозом. На територији наше Општине 11.000 грађана је примило вакцину. Од почетка јануара имамо 65 преминулих, рекла је др Весна Малићанин, директорка Дома здравља, на самом почетку шесте седнице СО Врњачка Бања која је одржана 29. априла.
Одборници су једногласно усвојили Одлуку о изменама и допунама Одлуке о доприносу за уређивање грађевинског земљишта. Инвеститор допринос за уређивање грађевинског земљишта може да плати једнократно у целости са умањењем износа од 30% или у 36 месечних рата, уз достављање средстава обезбеђења плаћања – неопозиву банкарску гаранцију или хипотеку на објекту.
На седници је одлучено да се да сагласност за измену у извођењу грађевинских радова на локацији Аква парка „Рај“. Измене се односе на конкретне промене настале током извођења радова и оне ће утицати на побољшање услова функционисања објекта Аква парка.
Према измењеној Одлуци о монтажним објектима „на површинама у власништву других лица киосци, тезге и пултови се постављају уз сагласност власника парцеле на којој је монтажни објекат планиран. Монтажни објекти могу се поставити и на површинама у власништву других лица, планираним за друге намене, односно планираним за површине јавне намене, уз сагласност власника парцеле и уз претходно прибављену сагласност – услове Општинске стамбене агенције В. Бања, а на основу којих сагласности, одобрење за постављање издаје надлежна организациона јединица Општинске управе, најдуже на период од 10 година. Период може бити краћи у случају привођења површина намени“.
Најдуже се дискутовало и расправљало о Одлуци којом се мења и допуњава Одлука о сахрањивању и гробљима на територији врњачке Општине. Одборницима се обратио Бобан Ђуровић, председник општине који је непосредно пре почетка седнице обишао извор „Језеро“. Он је рекао да је данас завршена санација тог извора и да је свих пет чесама стављено у функцију, као и да струка гарантује за функционалност овог извора и да ће локална самоуправа која се на прави начин брине о свим вредностима Бање на исти начин заштитити и остале изворе.
Што се Одлуке о сахрањивању тиче, председник Ђуровић је објаснио да је она последица законских обавеза које Општина има и да се њоме ова комунална делатност доводи у законске оквире. Опште је позната чињеница да већина сеоских гробаља дуго година није прописно одржавана, да су без тоалета, чесама, без ограда. Према његовим речима уређењем гробаља бавиће се „Бањско зеленило“ и „Врући извори“ и то није ни мало лак задатак и обавеза. Сврха је да се на сваком гробљу организује кошење, чишћење, да се уреде и одржавају приступни путеви, да се изграде јавни тоалети, да се поставе чесме. Успостављањем реда у овој области људи неће више куповати гробна места од приватника. Ђуровић је напоменуо да грађани за 1.320 динара плус ПДВ годишње, за два и више гробних места имају редовно уређење и чишћење, а да је цена трајно купљеног новог гробног места 3.600 динара плус ПДВ. У наредним годинама реализоваће се и ограђивање гробаља. Сале и капеле су у ингеренцији савета месних заједница и црквених општина.
Након Ђуровићевог излагања одборник Миљко Арсић подржао је ову одлуку, као и Филип Вујашанин који је истакао да је после више година на гробљу у Подунавцима доведена вода. Дискусији се придружио и Родољуб Џамић који је рекао да гробље говори о живима, а не о мртвима. Одлуку је подржао и Милан Плањанин. Иван Џатић изнео је своја запажања да се одлуке доносе искључиво у интересу грађана и да локална самоуправа брине о вери и духовности и подсетио присутне да је задњих неколико година инвестирано 50 милиона динара у све црквене општине.
У даљем току седнице одборници СО су изгласали доношење Одлуке о именама и допунама Плана општег распореда места за постављање монтажних објеката и мобилијара на јавним површинама, као и одлуку о изменама и допунама Плана распореда места за постављање билборда и посебних објеката за оглашавање и рекламирање на јавним површинама којом се ближе дефинишу локације.
Иницијатива Општинске стамбене агенције о неопходности прибављања земљишта за потребе уређења површине јавне намене, односно за проширење фудбалског терена оствариће се захваљујући донетој Одлуци о покретању поступка прибављања КП бр. 29/11 КО В. Бања у јавну својину Општине непосредном погодбом. Одборник Ненад Николић изразио је задовољство рекавши да је ово права одлука, у право време.
Према једногласно усвојеној одлуци, мост код „Беле лађе“ носиће назив „Мост Олимпијаде трећег доба“, према манифестацији која се традиционално одржава у Бањи већ дужи низ година и која окупља велики број учесника.
Дане Станојчић, заменик председника СО осврнуо се на чињеницу која се тиче врњачке Хале спортова.
– Врњачка Бања је позната по великим скуповима, али Бања има ожиљак на лицу, а то је Хала „Владе Дивац“ која је била одскочна даска за развој спортског туризма у Бањи. А Владе Дивац за Врњачку Бању није учинио ништа тако да ћу на следећој седници Бањског одбора предложити да се промени име Хале, рекао је Станојчић. Са његовим излагањем сложио се Родољуб Џамић рекавши да Хала треба да има неко универзално име, као и да се њено функционисање треба комерцијализовати.
Небојша Алимпић упознао је одборнике са предлогом Одлуке о покретању процеса израде Програма развоја туризма Општине В. Бања 2021-2025. Циљ израде Програма је да се туризму приступи стратешки, не само кроз економске показатеље, већ и кроз мултипликативне ефекте које туризам има на укупан друштвено-социјални развој, локални и регионални развој, на развој културе и образовања, унапређење животне средине и на развој комплементарних делатности. Према овој одлуци коју је Скупштина усвојила овлашћује се председник општине да посебним решењем формира тим за израду Програма којим ће се формализовати његов састав и надлежност, уз допуну према предлогу Родољуба Џамића да се у израду Програма укључе и представници Факултета за хотелијерство и туризам.
Одлука о усвајању Локалног акционог плана запошљавања Општине В. Бања за 2021. годину представља инструмент спровођења активне локалне политике запошљавања. ЛАПЗ је усклађен са циљевима Стратегије запошљавања у РС за период од 2021.-2026. године, Стратегије одрживог развоја 2013.-2023. и Локалног акционог плана за младе 2020.-2025. године. ЛАПЗ је идентификовао проблеме, препознао групе са натпросечним ризиком од незапослености и дизајнирао мере активне политике запошљавања којима ће се деловати на узроке проблема и смањити разлуке у погледу ризика незапослености. И ова одлука је једногласно донета.
СО је у даљем току седнице донела и два решења о отуђењу катастарских парцела код Аутобуске станице, по тржишним ценама постигнутим у поступцима јавног надметања у узносу од 41.354.757 динара и 99.583.516 динара.
Скупштина је донела решење о давању сагласности на Одлуку о разрешењу председника Скупштине Регионалног центра за управљање комуналним отпадом „Регион Краљево“ ДОО. За новог председника именована је дипл. инж. Гордана Радичевић, на мандатни период од две године.
Гордана Радичевић
Одлука о бесповратном суфинансирању активности и мера унапређења енергетске ефикасности на породичним кућама, становима и јавним зградама на територији врњачке Општине, такође је једногласно усвојена.
– Разлог за доношење ове одлуке је стварање услова за подношење пријаве по Јавном позиву за доделу средстава за финансирање Програма енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова који спроводе јединице локалне самоуправе, расписаног од стране Министарства рударства и енергетике, у нади да ћемо бити добро рангирани и учествовати у пројекту. Кроз наведени пројекат Општина планира да у 2021. години кроз мере и активности на пројектима енергетске санације објеката суфинансира део трошкова на унапређењу енергетске ефикасности у домаћинствима са територије Општине В. Бања, рекла је Гордана Радичевић енергетски менаџер Општине В. Бања.
На изборима за чланове Савета месних заједница Општине Врњачка Бања, који су одржани 28. априла, грађани су бирали своје представнике од 81 кандидата за 68 места у 12 савета месних заједница. У десет Савета месних заједница, број кандидата био је у складу са статутима тих месних заједница, а у Врњцима и Подунавцима било је дупло више од предвиђеног броја.
Контрола изборног материјала
Грађани су могли да бирају најмање једног, а највише онолико кандидата, колико је предвиђено статутом одређене месне заједнице. Избори су одржани на 14 изборних места, на којима није било неправилности. Изборе за чланове савета месних заједница обележила је мала излазност од 16,20%.
С.С.
Гласање на изборном месту бр. 3 за чланове Савета МЗ Врњачка Бања
Почетком априла, у Центру за децу и омладину, одржан је састанак волонтера тутора који учествују у пројекту „Интерсекторском сарадњом до социјалног укључивања“ који спроводи Центар за децу и омладину Врњачка Бања у партнерству са Западнобалканским институтом Београд. Иницијатива је део ширег пројекта „Платформа за одговорно управљање јавним финансијама“ који спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП), а финансира Влада Шведске. Анализиран је досадашњи рад као и учинак, дати су предлози за побољшање рада, а волонтерима су лидери – тутори пружили подршку.
Састанку су присуствовали волонтери – тутори који су задужени за рад са децом из основних школа са подручја Општине Врњачка Бања – Подунаваца и Новог Села, као и лидери – тутори Татјана Радић Милутиновић и Иван Матић.
С обзиром да су волонтери средњошколског узраста, дата су им стручна упутства која ће допринети да њихово ангажовање донесе резултате и да се оствари напредак код деце, а све на основу добијених информација о карактеристикама, интересовањима и областима у којима је потребна подршка деци.
Добијени подаци указују на различите потешкоће у процесу учења (читање, писање, математичке операције, слабије говорне развијености, снижене способности закључивања и уопштавања, спорије памћење, слабије и флуктуирајуће пажње и др.) и адаптивног понашања (тешкоће у примени научених садржаја, комуникације и социјалним вештинама). Рад са децом спроводио се у просторијама школе, непосредно (волонтер-дете) и групним радом. Мишљење волонтера је да је туторски рад изазован и занимљив али пре свега одговоран посао. Спознали су различитости у погледу међусобних склоности код деце, способности, стилова учења и других карактеристика. Истакнуто је да су коришћени различити поступци у складу са индивидуалним потребама сваког детета, са циљем остваривања најбоље мотивације за сарадњу и учење.
– Волонтерима су дате опште препоруке за даљи рад које се односе на: комуникацију са децом (потребно је да буду стрпљиви, конкретни, уз избегавање нејасних и неодређених термина, да је потребно рашчланити захтев на мање кораке (ако је то неопходно за разумевање), одговорити позитивно на покушај (потврди, охрабри…), унапређивати комуникацију са дететом); Социјалну подршку (да планирају ситуације сарадње, како би сви могли да учествују; и ситуације у којима ће дете показати шта може и уме да уради, да тутори одређују процес учења и решавања проблема и да структуирају активности са јасним задацима.); Да окружење и распоред активности буду познати и сигурни, као и да се редукује све што непотребно скреће пажњу; Да се садржаји представе на очигледан начин: да се покаже, напише, демонстрира, користе слике, дијаграми, објекте из окружења и сл, да се рашчлани инструкција на мале кораке, прилагоди тежина задатка, прилагоди
облик питања, понуди алтернативна активност, бити доследан у очекивањима и да се обезбеди довољно времена, рекао нам је Иван Матић, лидер тутора.
Сарадња волонтера и лидера тутора је континуирана, темељи се на међусобном уважавању и залагању да се заједнички циљ – добробит деце, у највећој мери оствари.
Други састанак волонтера тутора одржан је 6. априла. Састанку су присуствовали волонтери-тутори који су задужени за рад са децом из основних школа са подручја Општине Врњачка Бања – Подунаваца и Новог Села, деца – корисници, лидери-тутори Татјана Радић Милутиновић и Иван Матић. Волонтерима су дата упутства и објашњења о поступању са сваким дететом појединачно, у зависности од проблематике (различите су потешкоће у процесу учења – читање, писање, математичке операције, слабије говорне развијености, снижених способности закључивања и уопштавања, споријег памћења, слабије и флуктуирајуће пажње и др.) Прегледане су свеске евиденције сваког волонтера и дате сугестије и подстицајни предлози за даље поступање.
У Новом Селу, 21. априла ментори су одржали састанак са родитељима, туторима и ПП службом ради доношења одлука за даљи рад са најтежим случајевима. Сваки је случај посебно размотрен на основу података које су изнели тутори волонтери који директно раде са ученицима и уз стручну процену школског педагога Драгане Петровић и оба тим лидера Ивана Матића и Татјане Радић Милутиновић донета је заједничка одлука за даљи рад са одговарајућим приступом у најбољем интересу детета.
Врњачка Бања је традиционалан избор туриста током првомајских и Васкршњих празника. Како би своје госте дочекала у најлепшем амбијенту, радници „Бањског зеленила и чистоће“ активно раде на уређењу парковских површина, мобилијара, канделабера.
Председник Општине Врњачка Бања, Бобан Ђуровић данас је ненајављено обишао раднике који су на терену и том приликом разговарао с Момчилом Крстићем, директором ЈКП „Бањско зеленило и чистоћа“ о оплемењивању Централног бањског парка и ронделе новим, богатијим цветним аранжманима, који ће чинити летњу поставку.
Триатлонац Лука Јанковић започео је нову сезону трка са освајањем бронзане медаље на 10. Београдском дуатлону 2021. који је одржан 25. априла на Ади Циганлији. Ово такмичење има ранг Првенства Београда и Првенства Србије. Организатори су Спортски клуб „Спортикус“ и Триатлон савез Београда, под покровитељством Скупштине града Београда и Министарства спорта. У категорији АG2 Лука се изборио за бронзано одличје, након 5km трчања, 20km вожње бицикле и 2,5km трчања до циља. – Задовољан сам са резултатом. То је почетак, после чудне 2020. године за нас спортисте. Ова трка представља неку врсту генералне пробе за предстојеће триатлон трке. Уверио сам се да сам у солидној форми и да ћу стићи и до злата ако и даље будем фокусиран на циљ и ако превазиђем разне техничке препреке и проблеме, рекао нам је Јанковић након додељене медаље.
Концерт у подне, 27. априла, дела Петра Иљича Чајковског и Сергеја Рахмањинова у извођењу Марка Милисављевића кроз сопствени бас-баритон, уз клавирску пратњу и виртуозност младе пијанисткиње Анђеле Станковић, испунио је очекивања публике, која је у Замку културе била присутнија него иначе. Разлози нису у преферирању руске класичне музике, већ управо та синергија, сјајног бас-баритона, клавирског умећа и одабира прикладних дела Петра Иљича Чајковског и Сергеја Рахмањинова за ову уметничку комбинацију.
Сјајан концерт на почетку музичке сезоне у Замку културе, што није изнeнађење за две биографије ових уметника.
Марко Милисављевић у богатој биографији има бројне концертне активности. Сарађујући са Нишким симфонијским оркестром, успешно је реализовао много концерата. Наступао је и сарађивао са многим диригентима из земље и иностранства. Марко Милисављевић учествовао је на мајсторским курсевима Људмиле Грос, као и светски признатог и уваженог тенора Зорана Тодоровића на фестивалу „Бољшој“ на Мокрој Гори у Кустуричином селу. Марко Милисављевић је члан и солиста Академског хора СКЦ у Нишу, са којим је наступао у земљи и иностранству. Посебно се истиче наступ са чувеним светским тенором Робертом Алањом, у Вроцлаву у Пољској 2016. године. Свој оперски деби имао је тумачећи насловну улогу др Фалкеа из Штраусове оперете „Слепи миш“ у Народном позоришту у Нишу, као најмлађи члан ансамбла. Ова постава, такође је гостовала и на великој сцени Народног позоришта у Београду.
Пијанисткиња Анђела Станковић иза себе има бројне награде у земљи и иностранству. На почетку каријере била је лауреат категорије такмичења камерне музике у Кавадарцима и на такмичењу младих пијаниста у Нишу у категорији „Клавирски дуо“. Добитник је прве специјалне награде на такмичењу „Donne in musica“ у Крагујевцу за извођење композиције „Тајни страх“ са квартетом „Belcanto“, као и специјалне прве награде за извођење композиције „Ружа“ Доре Пејачевић, у соло категорији. Била је учесник међународног фестивала младих уметника у Балчику у Бугарској са квартетом „Das Quartett“. Анђела Станковић наступала је као солиста са са Нишким симфонијским оркестром, као и оркестром Факултета уметности у Нишу, под управом диригента мр Зорана Станисављевића као и са др Миленом Ињац.
Културни центар ће вероватно имати овакав концерт и у наредним сезонама.
Председник Општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић, данас је ненајављено обишао радове на реконструкцији врњачког Дома здравља. Циљ ненајављене посете је увид у пресек стања и убрзавање динамике радова. У разговору са извођачима, председник Ђуровић, добио је уверења да ће исти бити реализовани до друге половине маја месеца. Радови се тренутно изводе у Служби хитне помоћи, док ће АТД и рендген служба последње добити свој нови изглед. Асфалтиран је паркинг простор код Дома здравља „Др Никола Џамић“ где поред стандардних паркинг места и даље остају места намењена за труднице и породиље.
У Кристалној сали, Хотела „Цептер“, 26. априла 2021. године одржан је конститутивни састанак Удружења хотелијера Врњачке Бање. Председавајући Миомир Михајловић поздравио је учеснике и најавио дневни ред – усвајање Статута, именовање Радног тела и предлог за избор чланова Управног одбора. Најављен је и избор чланова Надзорног одбора и за сам крај састанка скуп је упознат са активностима на промоцији 45. Фестивала филмског сценарија.
Ђорђе Макуљевић, в.д. председника Кластера туристичке привреде Врњачка Бања известио је присутне да је Радна група Статут дефинисала, све примедбе које су биле корисне су уграђене тако да може да се изврши регистрација у АПР-у. Посебну захвалност упутио је професорки Снежани Милићевић са Факултета за хотелијерство и туризам на указаним предлозима. Искористио је такође прилику да се захвали ТО Врњачка Бања, Влади Републике Србије, као и Пословном удружењу хотелско-угоститељске привреде Србије (HORES) и Немачкој организацији за међународну сарадњу (GIZ) за помоћ у дезинфекционим средствима, апаратури итд. за све врњачке угоститеље, хотелијере и станодавце.
Предложио је да сви власници или директори хотела формирају Радно тело највишег ранга, које је у обавези да се најмање једном годишње окупи да да оцену рада Удружења као и смернице и упутства за даљи рад извршним органима Кластера туристичке привреде Врњачка Бања. За председника овог Радног тела предложио је др Дејана Станојевића, директора Специјалне болнице „Меркур“ што је гласањем нешто касније и прихваћено.
У раду овог састанка учествовао је и Бобан Ђуровић, председник Општине Врњачка Бања који је предложио да се Статут усвоји и да се крене са функционисањем Кластера туристичке привреде Врњачка Бања. Он је мишљења да ће Врњачка Бања имати велике шансе да се боље организује поготову када је у питању презентација Врњачке Бање.
– Статистика о туристичком промету Врњачке Бање показује да смо ми место које по својим резултатима има право да учествује у креирању укупне туристичке понуде наше земље. Не смемо остати по страни, већ праве идеје морамо сви заједно реализовати. Посебно мислим на развој конгресног туризма. Предности којима наша Општина располаже морају се стављати у функцију већег туристичког промета (винарија, приватни базени, зооврт, верски објекти, сеоска имања опредељена да се баве туризмом итд.). Циљ рада Кластера туристичке привреде Врњачка Бања треба да буде заједништво и јединство у општем интересу, да се за одређене задатке делегирају најспособнији, рекао је Ђуровић.
Др Дејан Станојевић изразио је задовољство што се формира кластер туристичке привреде Врњачке Бање и подсетио је да је „Mеркур“ био иницијатор оснивања кластера бањских лечилишних места. Tребало je доста времена да се дође до првог пројекта који финансира Европска Унија. Показало се да упорност и труд на крају дају резултате.
На предлог председника новоформираног Радног тела за председника Кластера туристичке привреде Врњачка Бања је изабран досадашњи вршилац дужности председника Ђорђе Макуљевић, за два потпредседника изабрани су: Нина Стаменчић, „Соларис Ризорт“ и Александар Гвоздић, Хотел „Тонанти“. За секретара Удружења изабран је Ђорђе Трмчић и то ће бити једино место са сталним запослењем.
Договорено је да ће Управни одбор Кластера туристичке привреде Врњачка Бања сачињавати представници: Туристичке организације Врњачка Бања, Факултета за хотелијерство и туризам, Хотела „Тонанти“, „Ризорт Солариса“, А Хотела, Хотела „Фонтана“, Хотела „Цептер“, Специјалне болнице „Меркур“, „Сплендора“ испред апарт хотела, СПА Травела и представник угоститеља. Све одлуке на овом састанку донете су једногласно, а договорено је и да се изаберу три члана Надзорног одбора. Избором чланова ових тела стећи ће се услови за регистрацију Удружења као правног лица с тим што треба рећи да је и питање чланарине остало нерешено.
Бележимо и занимљиво излагање Саше Миленковића, представника „Врњачких терми“.
– Важно је да идемо напред, а потенцијала имамо, каже Миленковић
На крају састанка представили су се Немања Станојковић и Марко Јовичић задужени за организацију новог начина промоције Фестивала филмског сценарија 45. по реду. Први резултати ће се видети већ за двадесетак дана а очекује се долазак великог броја глумаца и вишеструко већа посећеност ове културне манифестације у августу месецу.
Било је речи и о потреби да се неке манифестације помере из сезоне у вансезону како би се туристичка сезона што више продужила.
Поводом обележавања Светског дана књиге и ауторских права, 23. априла, у Основној школи „Младост“ у Врњцима одржана је радионица. Стручнe сарадницe школе – Милена Миладинов, педагог и модератор Ученичког парламента и Дејана Данојлић, библиотекарка са ученицима трећег разреда и члановима Ученичког парламента обележили су овај дан како би се послала порука о магији читања и важности развијања љубави према писаној речи, према књигама. Библиотекарка је упознала ученике са новим књигама које су обогатиле књижевни фонд школске библиотеке, а чине га занимљиве приче, басне, звучне књиге, бајке, лектире које су доступне ученицима и наставницима у сваком тренутку.
Чланови Парламента презентовали су своја омиљена књижевна дела, говорило се о значају читања књига, о најдражим писцима и песницима. Након уводног дела радионице прешло се на израду папирних ликова са мотивом књиге у циљу популаризације читања. Радови су изложени на видном месту у Библиотеци.
По речима библиотекарке Дејане Данојлић књижевни фонд је обогаћен захваљујући ентузијазму и предузимљивости директора школе Игора Дрманца.
Како истиче педагог Милена Миладинов, радионица је наишла на задовољавајуће реакције код ученика. Дружење је протекло у пријатној и радној атмосфери. Велики допринос радионицама које се реалузују у школи „Младост“ пружају чланови Ученичког парламента који су увек отворени за сарадњу и самостално иницирају и реализују многе активности уз свесрдну подршку њихове модераторке Милене Миладинов.
АНИТА, ТИЈАНА, ЛАЗАР И НЕНАД ИДУ НА ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО
Шездесет шест јуниора и јуниорки из 19 клубова Централне Србије надметало се на Појединачном првенству у џудоу које је одржано 25. априла Нишу у Хали „Мирослав Антић“ у организацији Џудо Савеза Централне Србије. Врњачки Џудо клуб „Гоч“ постигао је запажен успех и екипно по резултатима заузео четврто место од 19 клубова. Две јуниорке и двојица јуниора из ЏК „Гоч“ оправдали су поверење свог тренера Зорана Стаменића тако што су се пласирали на Републичко првенство које ће бити одржано 8. маја у Београду.
Анита Радуловић у категорији до 52 kg освојила је треће место и бронзану медаљу. Тијана Пљеваљчић у категорији до 57 kg изборила се за друго место и сребрну медаљу.
Лазар Пљеваљчић у категорији до 73 kg завршио је на петом месту али уз остварен пласман на Републичко првенство. Ненад Савковић у категорији до 100 kg, као кадет наступио је у старијој узрасној категорији јуниора уз сагласност родитеља и Клуба и освојио друго место и сребрну медаљу.
У Цветној недељи, уочи празника Цвети, „Коло српских сестара“ Врњачка Бања организовало је 23. априла еколошко хуманитарну акцију „Срцем за Гоч“, у сарадњи са ЈП „Шуме Гоч“. Деца из ПУ „Радост“ са родитељима и васпитачима, основци из „Попинских бораца“, чланови УРДОУР-а засадили су по једну младицу црног бора на потесу Хоризонти код репетитора на Гочу и тако дали пун допринос Цветној недељи која слави цвеће, раст биљака и бујање читаве природе. У срцима малих љубитеља природе усађена је и клица љубави према прекрасном Гочу. Пружена је шанса да та љубав расте у правом смислу речи кроз зимзелена стабла и да прерасте у љубав према природи и у свест о њеном преко потребном очувању.
– Идеја да се овде окупимо је да покренемо нов живот шуми овде на Гочу. Поштујући све мере заштите, носе се маске, а свако дрво сади се на размаку од два метра.
Велику захвалност дугујемо Ивици Лазаревићу, директору ЈП „Шуме Гоч“ без чије стручне и друге помоћи ова акција не би била изводљива, као и директорки ПУ „Радост“ Драгани Хаџи Ристић која је вас децу и ваше родитеље својим шармом и енергијом окупила у великом броју како би ова акција била успешна и имала пун смисао.
Наш циљ је да покажемо деци значај шуме, једно дрво, једна плућа, свакако је боље да дишемо кроз крошње ових предивних стабала него кроз респиратор. Зато желимо да деца кроз њихово лично учешће и ангажовање заволе природу и да науче да је чувају тако што ће после завршеног посла покупити отпад који је остао иза њих. Да долазе и прате како њихово дрво расте и да буду поносни на то шта су учинили.
Захваљујемо се свој школској и предшколској деци, али ту су са нама и деца са специјалним потребама која такође желе да дају свој допринос нашој акцији и њима велика захвалност.
Као што ви деца волите да певате и да вас неко помилује и похвали кад се нешто добро уради тако и та млада стабла која ћете да засадите воле да им се шапуће и пева – тада боље расту – ми смо повели и вашег друга Андрију Мартиновића из Музичке школе уз захвалност професорки Анушки Николић који ће да одсвира пар композиција на хармоници.
У знак сећања на страдале медијске раднике у Абердаревој, замолила бих наше драге представнике медија да и они засаде једно дрво у спомен на своје страдале колеге, рекла је Хилда Живковић, председница „Кола српских сестара“ В. Бања.
Свако дете добило је специјалну шишарку на којој је исписало своје име и коју је везало за дрво које је засадило. А за успомену деца су добила и беџ – срце као успомену на то да су засадили дрво.
– У еколошкој акцији „Срцем за Гоч“ учествовало је преко 300 деце и родитеља из ПУ „Радост“. ЈП „Шуме Гоч“ обезбедило је саднице сендвиче за децу. Леп дан и предивно дружење деце, родитеља и васпитача свима ће остати у сећању. Деца су уз своје родитеље научили како се воли природа и како се брине о њој. Свако дрво добило је име детета које га је посадило и о коме ће се дете и даље бринути, обилазити са родитељима и гледати како заједно расту, јер деца уће онако како живе. А данас су била у прилици да им одрасли покажу како треба да се живи са природом, рекла нам је директорка ПУ „Радост“ Драгана Хаџи Ристић.
Стручни савет где и како да засаде младице црног бора деци је са великим задовољством дао дипл. инж. Шумарства Ивица Лазаревић, директор ЈП „Шуме Гоч“. Он је присутне подсетио на значај шуме и овој акцији засађено је између 300 и 400 садница црног бора. Лазаревић је изразио наду да ће ова акција прерасти у традиционалну и да ће у наредним годинама у току Цветне недеље окупљати још више учесника.
Однедавно, предузеће „Врући извори“ доо, одлуком локалне самоуправе преузело је одржавање сеоских гробља у Вранешима, Отроцима, Подунавцима, Новом Селу и Грачацу, а ЈП „Бањско зеленило и чистоћа“ у Руђинцима, Штулцу, Липови, Врцима и на Гочу. Због погрешног разумевања ове одлуке у делу јавности и злонамерних коментара на друштвеним мрежама, председник Општине Бобан Ђуровић, у изјави за Врњачке новине, објаснио је суштину ове значајне скупштинске одлуке.
– С обзиром да последњих дана од момента доношења скупштинске одлуке, која је у складу са законом, у складу са чак три закона и обавезујућа за нашу општину, један део сеоских гробља је додељен за одржавање Привредном друштву „Врући извори“, које је основано пре неколико година за газдовање комуналним делатностима на територији сеоских насеља, а други део ЈП „Бањском зеленилу и чистоћи“. С обзиром да постоје разне шпекулације од стране појединаца, које су неистините, морам да појасним шта је циљ једне овакве одлуке.
До сада смо имали ситуацију да на појединим сеоским местима се грађани сахрањују у приватним парцелама, без одлуке да су те парцеле проглашене за гробља и да се плаћа порез на куповину тих гробних места, а где су цене варирале од 100 до 350 па чак и до 500 евра и где су приватници продавали парцеле за гробља, а да те парцеле нису додељене за обављање такве делатности. Већина сеоских гробља је одржавана у зависности од ангажовања појединаца или одређених чланова Савета месних заједница, где су они сходно могућностима одржавали та гробља која су била у јако лошем и запуштеном стању. Да бисмо увели ред, донета је одлука која се пре свега односи на одржавање тих гробља. То значи да правна лица којима је додељено одржавање, а не Месне заједнице, преузимају ингеренцију над одржавањем, свих гробља на територији Врњачке Бање и њихова основна функција јесте да редовно одржавају уређено стање на тим гробљима, да доведу до сваког гробља воду, где је није било, тј. јавне чесме, да се изграде јавни тоалети и приступни путеви и да одржавање гробља буде током читаве године.
Након измењеног ценовника, једина обавеза грађана је да на годишњем нивоу плаћају 1.320 динара, плус ПДВ за одржавање гробних места, тј. за два гробна места по домаћинству, без обзира да ли домаћинства имају више гробних места. Уколико је реч о једном гробном месту, примениће се половина тог износа на годишњем нивоу.
Због свих који покушавају манипулацијом и лажима да обману јавност, желим да обавестим грађане, да ми све ово стављамо у законске оквире, а општина Врњачка Бања ће преко предузећа „Врући извори“ и „Бањско зеленило и чистоћа“ куповати будуће плацеве за проширење сеоских гробља. Они који хоће да девалвирају ову нашу одлуку и идеју, пишу разне глупости на друштвеним мрежама, нису или не желе да буду довољно информисани. Сваки савестан грађанин ће рећи да је ово одлична одлука, а износ од 1.320 динара за одржавање гробних места по домаћинству на годишњем нивоу заиста није велики за такву врсту услуге. Наравно, постоје и могућности за комплетне услуге преко ових предузећа али сви они који желе да сами уреде гробно место, моћи ће да то ураде, једина обавеза је да пријаве управљачима гробља, да би се одредила парцела, тј. гробно место. Потребно је да се изјасне да ли желе да им ту услугу изврши предузеће или ће они сами. Све приче да датум и време сахране одређују ова предузећа су нетачне, све информације да капелама управљају ова предузећа су такође нетачне. И даље су капеле у надлежности Савета месних заједница и црквених општина. Једина обавеза грађана је да плате 1.320 динара на годишњем нивоу по домаћинству, у ратама или једнократно, а да за тај новац добију чисто, уредно, сређено гробље, са доведеном водом, са прилазним путевима, са јавним тоалетом и у будућности ограђеним гробљем.
Тамо где нема капела, градиће их општина Врњачка Бања као и до сада, а тоалете, јавне чесме, прилазне путеве, сређивање гробља и све остало од неопходне инфраструктуре, то ће радити ова предузећа, а грађани ће видети бољитак ове одлуке јер заиста је ружно да показујемо као друштво немарност према гробљима.
Предузећима која су преузела одржавање сеоских гробља, то је још један терет који смо ми као локална самоуправа њима наметнули, а све у циљу успостављања реда у тој области, рекао је председник Општине Бобан Ђуровић, за Врњачке новине.
Деоница од 76 метара тунела испод Црквеног брда у центру Врњачке Бање, изграђеног током Другог светског рата и познатог као „Леров“, биће стављена на услугу туристима. Идеја рођена 2017, након значајних напора уложених у израду елабората за потребе пројектно-техничке документације на нивоу идејног пројекта као главног документа за грађевинску дозволу и реконструкцију, односно доградњу тунела, ускоро улази у званичну реализацију.
На основу узорака узетих из тунела ради испитивања састава и издржљивости стена, као и ради геолошког картирања терена, стручњаци Грађевинског и Рударско-геолошког факултета из Београда проценили су да је објекат безбедан за реконструкцију, те да се врло лако уз минималне корекције може отворити за посетиоце.
Идеју је подржао и Завод за заштиту споменика културе из Краљева под чијим покровитељством је цело Црквено брдо као културно историјска просторна целина од великог значаја, па самим тим и Леров тунел.
Иако не постоји званично формирана историјска слика функције тунела, зна се да је у мају 1942. испод Црквеног (тада Александровог) брда у Врњачкој Бањи почело је копање тунела који је према првобитној замисли требало да буде склониште немачког Главног штаба за југоисток. Радовима је руководио генерал Александар Лер, командант немачких трупа за Балкан и Југоисточну Европу, вођа Десанта на Дрвар и командант шестоаприлског бомбардовања Београда. Тунел је пробијен тек годину и по дана касније када су се две екипе, копајући истовремено са две стране, сусреле у средини испод брда. За радове су ангажовани мештани, а према неким причама Врњчана, после пада Италије и Италијани који су се затекли у овим крајевима. Тунел дуг 234 метра немачке окупационе снаге користиле су као магацин оружја и муниције. Леров тунел је повезан и са Вилом „Туркуловић“ (данас Хотел „Променада“), док други започети крак тунела у правцу пијаце са једне и Виле „Пећ“ са друге стране, никада није завршен.
Јединствености тунела доприноси чињеница да је пре скоро осам деценија грађен у живој стени, као и да је данас код нас јако мало објеката из Другог светског рата очуваних у тој мери. Да ће туристичка понуда Врњачке Бање реконструкцијом и отварањем тунела за посетиоце добити много став је и координатора пројекта, проф. др Војина Чокорила, професора Рударско-геолошког факултета из Београда у пензији, који је од првог обиласка тунела уверен да би била штета да тунел и његови туристички потенцијали не буду искоришћени.
Главни архитекта је Милош Станковић, пореклом Врњчанин. Идеја је да поред седам постојећох просторија буде изграђена још једна, осма. Првобитни изглед Леровог тунела биће измењен у делу који се односи на безбедност посетилаца. Највеће новине везане су управо за улаз у тунел где ће бити формиран мањи трг.
– Паралелно са израдом документације за грађевински део посла, ради се и на ентеријеру тунела, а теку и припреме за модерну презентацију старе Бање – да онај ко прође кроз тунел доживи период Другог светског рата и добије утисак проласка војника кроз тунел у том периоду, односно да доживи повратак у прошлост. Планиране су две тематске целине: Србија у време немачке окупације и Врњачка Бања у том периоду. Идеја је да се кроз седам постојећих соба одради музејска поставка, док је осма – мултимедијална просторија (чија изградња је обухваћена пројектом и која ће бити широка пет, а дугачка осам метара, и где ће висина таванице бити 3,5 метра) предвиђена за велико финале посете. Овај део посла поверен је Архимедиа групи са Електронског факултета у Нишу, тачније лабораторији за рачунарску интелигенцију и информационе технологије, која се бави дигитализацијом националне баштине, односно применом информационих технологија у представљању природних, културних и историјских знаменитости. Сарађујемо са Оливером Николић која је архитекта, стручњак за дизајн ентеријера, изложбених простора и музејских поставки и Драганом Павловићем чија је специјалност промоција историјског наслеђа, каже Милутин Думановић, помоћник председника општине Врњачка Бања.
На излазу из тунела пројектом је предвиђена изградња сувенирнице, рампе за инвалиде, мокрог чвора и мини трга који ће се уклопити у постојеће уређење око водопада. Биће формирана целина која гледа ка Променади и Улици хероја Чајке.
– Испоштована су сва правила и најновији стандарди овог типа и верујем да ће то бити нова прелепа слика на тој страни Црквеног брда. Пажљиво смо градили сваки корак овог пројекта и зато смо сигурни у његов успех. Министарство туризма и Општина Врњачка Бања уложили су до сада 700.000 евра у уређење Црквеног брда, а имамо обећања да ће нас подржати и у реализацији овог пројекта. После свега, мишљења сам да ће отварање Леровог тунела за посетиоце бити круна реконструкције, закључује Думановић.
У израду пројектно-техничке документације за реконструкцију и доградњу Леровог тунела Општина Врњачка Бања уложила је четири милиона динара, а партиципираће и у финансирању радова. Процена стручњака је да ће за комплетан посао бити потребно око 50 милиона за које ће Врњачка Бања конкурисати код Министарства туризма.
Председник Скупштине општине Врњачка Бања дана 23. марта 2021. године донео је Одлуку о расписивању избора за чланове Савета месних заједница општине Врњачка Бања, који ће се одржати 28. априла 2021. године.
Обавештавају се грађани Општине Врњачка Бања, да за се за ове изборе неће слати поједничани позиви грађанима за гласање, већ ће се обавештавање грађана о бирачким местима вршити преко Врњачке радио телевизије и огласних табли месних заједница.
Епилог ванредне седнице Општинског већа, одржане 23. ашрила у сали Скупштине општине Врњачка Бања је 26 усвојених тачака предложеног Дневног реда, три допуњене и повлачење једне тачке чије усвајање је одложено.
Судећи по редном броју, за већнике је најважнија, као прва тачка Дневног реда била Локални план запошљавања општине Врњачка Бања за 2021. Годину. Известилац по овој тачки, Небојша Алимпић, из Одсека за локално економски развој и инвестиције, појаснио је да израдом и усвајањем овог плана, стичу се и услови за планско коришћење средстава из Националне службе за запошљавање. За реализацију Локалног акционог плана запошљавања, у буџету је предвиђено 7 000 000 динара.
Усвојен је затим и Нацрт Одлуке о давању сагласности на измену у извођењу грађевинских радова на локацији Аква парк „Рај“. Правни основ је садржан у Закону о планирању и изградњи, а разлози су садржани у захтеву фирме „Амига аква“ која је поднела захтев за измену локацијских услова и грађевинске дозволе у неким деловима исте. Тражене измене подразумевају измену Урбанистичког пројекта и Идејног пројекта који су били саставни део конкурсне документације, а који су урађени у складу са Планом детаљне регулације Спортског центра „Рај“.
Уследила су усвајања Нацрта Одлука о изменама Одлуке о монтажним објектима, Плана распореда места за постављање билборда и посебних објеката за оглашавање и рекламирање на јавним површинама, као и Плана општег распореда места за постављање монтажних објеката и мобилијара на јавним површинама. Усвојене су затим Измене и допуне Програма пословања Општинске стамбене агенције, Нацрт Одлуке о доношењу плана детаљне регулације“ Х3“ и Нацрт Одлуке о изменама и допунама Одлуке о доприносу за уређивање грађевинског земљишта и то само у једном ставу члана 13 поменуте одлуке, односно на плаћање у целости и на рате, где је извршена корекција у броју рата, којих ће убудуће бити 36, уколико се доприноси не плате одмах у целости чиме се стиче значајан попуст. Још неколико Нацрта Одлука је изгласано једногласно од стране већника, пре свега о покретању процеса израде Програма развоја туризма општине Врњачка Бања од 2021-2025, али и утврђивању назива „Мост олимпијаде трећег доба“и Нацрти Решења о отуђењу две катастарске парцеле најповољнијим понуђачима. Већници су дали сагласност на Одлуке Скупштине друштва „Регион Краљево“ доо Краљево, као и на Извештај о предлогу Пројекта за јавно-приватно партнерство за реализацију пројеката подземне гараже на територији општине Врњачка Бања. Изгласани су и извештаји у вези иницијативе МЗ Вукушица за прибављање непокретности у јавну својину и о раду Жалбене комисије општине Врњачка Бања за 2020. годину. Једногласно је усвојена и значајна тачка Дневног реда о Предлогу плана јавних набавки за 2021. годину, уз захтеве ОШ „Бане Миленковић“ и „Младост“ Врњци за одобрење средстава из текуће буџетске резерве у износу од по 350 хиљада динара за израду Пројекта ФУК.
Захтев Одсека за буџет и финансије за одобравање средстава из текуће буџетске резерве у износу од 2 500 000 динара за Пројекат реализације стамбене изградње у оквиру Регионалног стамбеног програма, пролонгиран је са планом да се уврсти у буџетско планирање за следећу годину. Општинска стамбена агенција, поднела је захтев Већу за укидање Решења од 25. 2. 2021. године о употреби текуће буџетске резерве, што је такође усвојено. Извештаји о стању безбедности саобраћаја на путевима на територији општине за 2020. годину, као и Програм коришћења средстава за финансирање унапређења безбедности саобраћаја на путевима на територији врњачке општине за 2020. годину, усвојени су након образложења председника тог Савета Драгана Говедарице.
Важне тачке Дневног реда односиле су се на Извештај о реализацији Пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања за 2020. годину и на предлог решења о расподели средстава за реализацију тих Пројеката за 2021. годину закоје је предвиђено да се 8 600 000 динара распореди на 16 медија. Након разматрања, усвојене су две жалбе грађана и на крају три допуњене тачке Дневног реда, од којих је најважнија Одлука о измени ценовника погребних услуга у складу раније донетом Одлуком да ЈП „Бањско зеленило и чистоћа“ и „Врући извори“доо, преузму одржавање на сеоским гробљима, чиме је цена одржавања гробних места смањена и износи 1320 динара, плус пдв на годишњем нивоу, по домаћинству. По исцрпљеном Дневном реду, ванредну седницу Општинског већа, закључио је председник Већа и Општине Бобан Ђуровић.
Јавна расправа о Локалном акционом плану запошљавања и Одлуци о изменама и допунама Одлуке о доприносу за уређивање грађевинског земљишта, одржана је 22. априла у великој сали Скупштине општине Врњачка Бања.
Локални акциони план запошљавања општине Врњачка Бања за 2021. годину обухвата ублажавање негативних економских и социјалних последица изазваних „COVID-19“ пандемијом, идентификовање проблема, препознавање група са натпросечним ризиком од незапослености и дизајнирање мера активне политике запошљавања којима би се деловало на узроке проблема и смањиле разлике у погледу ризика незапослености. Кључна питања су какво је стање на тржишту рада у локалној заједници, шта је утицало на такво стање, какве су перспективе, које су мере на располагању, као и који ће ефекти бити постигнути. Ради ефикасне и квалитетне припреме ЛАПЗ-а, именован је Локални савет за запошљавање за носиоца израде наведеног документа.
Задатак Локалног савета за запошљавање је да изврши анализу стања запослености у општини Врњачка Бања и на основу добијених резултата, а у складу са циљевима Националног плана за запошљавање за 2021. годину и Стратегије одрживог развоја општине Врњачка Бања 2013-2023. године, изради нацрт ЛАПЗ-а.
ЛАПЗ представља инструмент спровођења активне локалне политике запошљавања у 2021. години и усклађен је са циљевима Стратегије запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године, Стратегије одрживог развоја 2013-2023. године и Локалног акционог плана за младе 2020-2025. године.
Њиме се дефинишу циљеви и приоритети политике запошљавања и утврђују програми и мере који ће се реализовати како би се достигли постављени циљеви и омогућило одрживо повећање запослености.
Представница Националне службе за запошљавање Даница Гочанин у Локалном савету за запошљавање, рекла је да се закључно до 31. марта, на евиденцији НСЗ налазило 2.876 лица, што је за око три процента мање у односу на исти период прошле године.
– У последња три месеца, запослено је 275 особа, што је 18,6 процената мање у односу на исти период прошле године. Разлог томе је што сезона у Врњачкој Бањи касни, тако да они радници који су ранијих година, обично почетком априла и крајем марта одлазили са евиденције НСЗ, због сезонских послова, сада у кашњењу, а када крене сезона, тај број ће се смањити на уобичајен, стандардни број сезонских радника, појаснила је Даница Гочанин. Она је подсетила на Јавне позиве за финансирање активне политике запошљавања у 2021. години. Укупно је објављено 12 Јавних позива и то за финансирање обуке на захтев послодавца, стицање практичних знања, реализацију програма стручне праксе, за реализацију програма приправника за незапослене са средњим и високим образовањем, затим за учешће у финансирању програма обуке за потребе послодавца за запослена лица, као и незапосленим лицима ромске националности за субвенцију за самозапошљавање. Такође су расписани Јавни позиви за спровођење јавних радова за незапослена лица и незапослена лица са инвалидитетом, затим за доделу субвенција за запошљавање лица из теже запошљивих категорија, за особе са инвалидитетом без радног искуства, као и за рефундацију трошкова подршке особа са инвалидитетом које се запошљавају под посебним условима.
– Једини конкурс који се не може односити на општину Врњачка Бања је за организовање и спровођење јавних радова за незапослена лица, јер се то организује у категоријама са трећим и четвртим степеном развијености, а Врњачка Бања спада у други степен развијености, изјавила је за Врњачке новине Даница Гочанин из Националне службе за запошљавање.
Друга тема одржане Јавне расправе односила се на Одлуку о изменама и допунама Одлуке о доприносу за уређивање грађевинског земљишта.
– Јавна расправа је због ове ситуације мало специфична, одржана је електронским путем, тако да су сви предлози и сугестије, достављени електронским путем, на имејл писарнице или личном предајом у канцеларију писарнице. Данас смо јавну расправу на ову тему одржали само са Локаним саветом за запошљавање, пошто је прва тачка била изузетно важна, тј. на Одлуку о усвајању Локалног акционог плана запошљавања за 2021. годину, изјавила је Јасмина Трифуновић, руководилац Одсека за послове органа Општине.
Измена Одлуке о доприносу за уређивање грађевинског земљишта односи се на један став члана 13 поменуте одлуке, односно на плаћање у целости и на рате, где је извршена корекција у броју рата.
Настављају се успеси врњачких џудиста. Овог пута, чланови Џудо клуба „Гоч“ који су представљали своје школе и Врњачку Бању на појединачном Првенству Централне Србије, одржаном у Нишу 20. и 21. априла изборили су пет пласмана за такмичење на нивоу Републике. Школско првенство Централне Србије ове године је било изузетно јако такмичење, а учествовало је скоро 500 такмичара из 146 основних и средњих школа са територије Нишког, Пиротског, Топличког, Расинског, Рашког, Јабланичког, Пчињског, Зајечарског и Борског округа.
Чланови Џудо клуба „Гоч“ Врњачка Бања наступили су као ученици својих школа 21. априла и постигли су сјајне резултате.
Ученица Угоститељско туристичке школе, Анита Радуловић, у категорији до 52 kg, чији је наставник Иван Пауновић изборила се за друго место и диплому. Врњачка гимназијалка Тијана Пљеваљчић у категорији до 57 kg освојила је друго место. Са освојеним другим местом могу да се похвале и гимназијалци Ненад Савковић, +90 kg и Лазар Пљеваљчић у категорији до 73 kg, а њихов наставник је Иван Бурмаз.
Из Основне школе „Бане Миленковић“ Ново Село, заблистала је Теодора Ђорђевић у категорији +63 kg. Она је освојила прво место и диплому.
Врњачка петорка остварила је пласмане на Републичко школско првенство које ће се одржати 12. и 13. маја 2021. године у Новом Саду.
Тренер Џудо клуба „Гоч“ Врњачка Бања, Зоран Стаменић веома је задовољан постигнутим успесима произашлим из континуираног вежбања и посвећености овом спорту.
„Моравски коридор неће бити пут којим људи одлазе, него онај којим се враћају“, изјавио је у Ћићевцу министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић након састанка са председницима општина и градоначелницима Ћићевца, Трстеника, Варварина, Врњачке Бање, Чачка, Крушевца и Краљева.
Министар и челници локалних самоуправа кроз које пролази траса Моравског коридора, споне између коридора 10 и 11, сложили су се да је овај путни правац од великог значаја, јер представља основу будућег привредног развоја овог краја у коме живи пола милиона грађана.
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић
„Ово неће бити пут којим млади људи одлазе, већ пут којим се они враћају у свој родни крај, овде живе, раде и планирају своју будућност. Овај аутопут је будућност Србије и права победа политике председника Вучића. Овде, на траси овог коридора ће се прво остварити наш успех на пројекту Србија 2025“, нагласио је министар Момировић.
На састанку, ком су присуствовали и представници ЈП „Коридори Србије“, разматрано је и формирање посебне стручне службе која ће се бавити комуникацијом са извођачима, локалним самоуправама и грађанима и решавањем проблема који ће се појавити током извођења радова.
„Овај пут ће отворити могућност за значајан раст плата у свим градовима и општинама на траси и мислим да ћемо успети нешто о чему нико није сањао. Захвалан сам свим представницима локалних самоуправа, јер изградња великих инфраструктурних пројеката увек вуче са собом и одређене проблеме”, рекао је министар Момировић.
Објаснио је да траса аутопута пролази кроз бројна насеља, па су на састанку размотрена питања прилаза путу и експропријације имања која се налазе на траси. Момировић је нагласио да је америчко – турски конзорцијум Бехтел Енка у обавези да до краја марта 2024. заврши цео Моравски коридор.
Састанку је присуствовао и председник Општине Врњачка Бања, Бобан Ђуровић, који је као и остали представници локалних самоуправа, изнео стање на терену и проблеме с којима се локална самоуоправа суочила приликом извођења активности, а у циљу остварења главног пројкета – Моравског коридора.
„Врњачка Бања је изнела ситуацију са свог терена, да је експропријација извршена у потпуности, да су остала три предмета по питању експропријације земљишта и да се очекује процена вештака за још неких десетак грађевинских парцела. Иза тога можемо констатовати да је експропријација у потпуности и решена. Остају одређене зоне око аутопута, где Општина Врњачка Бања активно размишља о постављању кампа за раднике, а који ће касније остати као туристички камп за туристе који буду долазили у Врњачку Бању с приколицама. Поред наведеног, решење проблема који се пре свега тичу одређених кућа, које су остале између Западне Мораве и ауто-пута и захтева грађана да њихове куће и део имања буду експроприсани“, говори Бобан Ђуровић, председник Општине Врњачка Бања.
Значај Моравског коридора је вишеструк како за цео регион, тако и за саму Врњачку Бању. Реализацијом овог пројекта председник врњачке Општине очекује бољу повезаност пре свега са главним градом Републике Србије, Аеродромом „Никола Тесла“, али и осталим градским центрима.
„Врњачка Бања ће се као туристичка дестинација наћи на мапи транзитних путника који из Европе путују према југу. Врњачка Бања ће стајати као тачка која је незаобилазна, коју треба свакако посетити, можда остати и боравити два дана, па наставити свој пут. Петља изласка са ауто-пута је у зони Врњаца и Новог Села, практично на корак до уласка у Врњачку Бању. Очекујем да ће ово допринети великом приливу гостију и туриста из Београда и Новог Сада, као и да ће створити добру индустријску зону за градњу у околини“, закључује Ђуровић.
Успостављена динамика рада на координатама је у складу са динамиком радова који су дефинисани уговором, тако да се очекује завршетак радова на Моравском коридору у задатим роковима, а то је март 2024. године.
Свечано, уз епидемиолошке мере, 21. априла су додељене дипломе свршеним студентима Факултета за туризам и угоститељство, Универзитета у Крагујевцу, као и признања истакнутим студентима јединог факултета та туризам и угоститељство у Србији.
Свечаности су присуствовали, поред декана факултета Драга Цвијановића, председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић и проректор Универзитета проф. др Драган Ђурчић.
Уручена су признања и награде најбољим студентима Факултета за хотелијерство и туризам, Универзитета у Крагујевцу, за 2021. годину.
Најбољим студентима студијског програма Основних академских студија, признања и награде уручили су декан Факултета, проф. др Драго Цвијановић и проф. др Марија Костић, продекан за наставу.
Студентима Основних академских студија на студијском програму „Гастрономски менаџмент“, који су остварили најбоље резултате, признања је уручио председник општине Врњачка Бања, Бобан Ђуровић.
Најбољим студентима Мастер академских студија, признања и награде, уручио је професор Универзитета, проф. др Драган Ђурчић.
Декан Факултета проф. др Драго Цвијановић рекао је да, када је у питању сама прослава, одлучено је да ће то урадити радно, а од 3. до 6. јуна на међународној конференцији, факултет ће имати много гостију из земље и иностранства, од Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства туризма, телекомуникација и трговине и самог врха владе. Тада ће бити положен камен темељац за нову зграду у којој ће бити нови наставно практични центар Факултета за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи.
Председник општине Врњачка Бања, Бобан Ђуровић је истакао да је веома поносан што су подржани од стране и Министарства просвете и Универзитета у Крагујевцу да једини факултет за туризам и хотелијерство буде управо у Врњачкој Бањи.
-Желим да истакнем велику важност људи који раде на овом факултету, који су својим амбицијама и ентузијазмом допринели да овај факултет буде овакав, какав данас јесте. Потрудили смо се, као локална самоуправа, да све велике туристичке гиганте доведемо у Врњачку Бању, компаније „Цептер“, „Алко групу“, „Јужну Бачку“, компаније које могу да упосле свршене студенте са овог факултета и да искористе њихова знања и тиме унапреде квалитет својих услуга., изјавио је Бобан Ђуровић.
После много ишчекивања, коначно стижу сјајне вести! Према изјавама званичнка и чланова Кризног штаба, фестивалско лето ће се ове године догодити у Србији. Тако ће се, после једногодишње паузе, од 5. до 7. августа, публика Lovefest-a поново наћи пред светским звездама у Врњачкој Бањи.
– Веома смо срећни због изјава и информација које стижу од званичника државе и верујемо да ће, уз праве прописане мере, овог лета бити могуће вратити нормалан живот у Србији. Оваква вест значи опоравак, не само за Lovefest, већ и за комплетан туризам Врњачке Бање и региона, угоститеље, хотелијере и бројне друге привредне гране, поручују из организације.
Овако оптимистичне изјаве сасвим сигурно су плод вишемесечног залагања фестивала да у оквиру иницијативе Safe Events Serbia дефинише четири потенцијална сценарија која воде ка нормализацији живота и враћању музичким догађајима у нашој земљи. Иницијатива је покренута у циљу креирања посебног и провереног пакета мера, које је могуће предузети како би у Србији било могуће организовати догађаје већег формата.
Према инфорамцијама званичника приступ фестивалу биће омогућен свим вакцинисаним посетиоцима, као и оним посетиоцима који имају антитела, док ће за све остале бити омогућен брз антигенски тест.
Поставка Центра за истраживање дигиталне културе из Београда под називом „Постмодерна, деконструкција, хајтек, неомодерна – Детаљ“, датирана је од 25. марта до 30. априла у изложбеном простору Замка културе. По речима архитекте и дизајнера Радомира Вуковића, на изложби су експониране фотографије објеката у духу постмодерне, деконструкције, неомодерне или хајтек архитектуре, подигнутих у Београду, а посебно истакнути архитектонски детаљи Дарка и Миленије Марушић, Мирјане Лукић, Борислава Костића, СветиславаЛичине, Огњена Ђуровића, Михаила Чанка, Дејана Тодоровића, Владимира Ђорђевића, Милоша Бобића, Милана Лојанице, Миодрага Мирковића и Оливера Станковића.
Управница Замка културе Јелена Боровић Димић, на отварању изложбе
Детаљи су приказани очима и дизајном Стефана Гашпаровића, Ивана Орлића и Ане Анђелковић. Општина Звездара је изабрана као пример где се све ово види у правој мери и на правом месту. Општина Звездара добила је назив по објекту Опсерваторије, који је завршен 1932. Парадоксално је да Опсерваторија сада није у функцији, због рефлекса са стаклених прозора околних, дивље саграђених објеката.
Једна од наших успешних суграђанки је Зорица Дабановић, власница Предузећа за трговину и услуге „Интима“ ДОО. Верујемо да је многи Врњчани знају, а током лета у продавници имају прилику да је упознају и многобројни бањски гости. У том смислу она је прави промотер врњачке трговине јер вас дочекује са широким осмехом, ведрог је духа и поседује обиље позитивне енергије. Разговор смо водиле у једној од њених продавница, на Променади у Врњачкој Бањи.
Зорица Дабановић
Рођена је у селу Рсовци, где и данас живи у породичној кући коју је саградила. Основну школу завршила је у Врњачкој Бањи, а потом средњу Трговачку школу у Краљеву. Касније, уз рад је завршила Вишу школу трговинске и текстилне струке у Нишу. Одмах по завршетку средње школе запослење је добила у тадшњој продавници „Црвене заставе“ која се налазила до Биоскопа, данас је то продавница „Планета Спорт“. Зорица се са носталгијом сећа тих првих дана на послу.
– Реч је о продавници текстилне галантерије са метражом, управник је био Влада Арсић. Тад је било толико посла, а ми трговци смо га одговорно прихватали. Роба је стизала недељно. Радило се у две смене, пре подне од 7 до 12 часова и поподне од 16 до 19 часова. У тој продавници сам стекла радне навике и научила кодекс понашања једног трговца, прича Зорица.
Са 23 године прелази да ради у Робну кућу као шеф одељења у оквиру којег је радило дванаест радника. Ту је радила неко време, а онда је наишло време када су се отварале многе приватне продавнице па је и она одлучила да тако учини. Управо ове године „Интима“ ДОО обележава 25 година постојања и рада. А о почецима у приватном бизнису Зорица нам прича.
– Почела сам да радим са продавницом позамантерије у локалу који се налазио са стране Виле „Добрила“. То је био простор од четири метра квадратна. Кренула сам од нуле, али сам захваљујући стрпљењу и својој упорности кренула да градим своје име у трговини Врњачке Бање. Касније сам изнајмила простор на углу Виле „Балкан“, преко пута пијаце, где сам почела са новим програмом – продајом веша, а врло брзо и са увођењем италијанске робе у понуду. Данас ту продавницу води моја ћерка која се преоријентисала на продају здраве хране. У то време мој муж Митар живео је у Бару па сам захваљујући његовој иницијативи ишла бродом у Бари, као и Наполи где сам куповала робу. Сарадња са Италијанима је настављена до данашњих дана. Они ми шаљу робу на царину и плаћам преко рачуна. Мислим да је тајна успешног пословања у поверењу, прича нам наша саговорница.
Поред продавнице у Вили „Балкан“, Зорица је купила и локал на Променади . Радећи у те две продавнице стекла је свој реноме, а круну пословања представља и нова продавница у Тржном центру „Цептер“ где је међу првима купила локал, а од јула 2020. године отворила је нову продавницу. Да побројимо асортиман робе: мушки и женски веш, пиџаме, спаваћице, мајице, купаћи костими, чарапе, панталоне марке Carla Ferroni, итд.
Несрећним случајем изгубила је мужа, али у послу никада није посустала и углавном је остала привржена трговини. Успела је да подигне и одшколује двоје деце, ћерку Јасмину , која је завршила Архитектонски факултет у Београду и сина Николу који је завршио Грађевински факултет, такође у Београду. На ћерку се фирма „Интима“ ДОО води, а Зорица сада настоји да у посао уведе сина, а ми верујемо да ће он бити достојан наследник. Поред ње и сина у „Интими“ ДОО су запослена још четири радника.
Представници Општинске организације Црвеног крста Врњачка Бања су, поред других обавеза које испуњавају сходно програму рада, током априла месеца сваког дана на терену. У току је подела ваучера у вредности од 5.000 динара за набавку хране и хигијенских производа најугроженијим становницима месних заједница на територији Општине Врњачка Бања.
– Према нашој евиденцији, преко 300 најугроженијих породица добиће ваучере, помоћу којих ће у одређеним продајним објектима моћи да купе животне намирнице и средства за хигијену. Један део ваучера смо поделили у ромским насељима у Доњем Грачацу, Врњцима, Руђинцима и Врњачкој Бањи, 8. априла, поводом Светског Дана Рома и верујем да смо их пријатно обрадовали. Средства за ове ваучере, који ће бити подељени социјално најугроженијим породицама, у свим месним заједницама, обезбеђена су из буџета Општине Врњачка Бања, а свој допринос су дала и привредна предузећа и друштва. Посебно бих се захвалио Бранки и Зорану Џамић, из „Зоки маркета“, који су поклонили 25 пакета у вредности од 2.000динаара. Те пакете делимо угроженим породицама које нису на овим списковима најугроженијих, наводи Слободан Дишовић, секретар ОО Црвеног крста Врњачка Бања.
– Износ од 5.000 динара за социјално угружене породице је значајна помоћ, у набавци основних животних намирница и средстава за личну хигијену, каже најстарији корисник помоћи, Живота Смиљанић из Липове, који има 95 година.
Када је последњи пут рађено партерно уређење Замка културе засађена је цветна рундела и чемпреси (требало је да буду патуљасти), међутим грешком су испоручени па су временом нарасли толико да су заклонили поглед на Замак културе. Поред тога нека стабла су и оболела па је тако од 50 четинара колико је окруживало Замак, остало свега 15. Све ово био је разлог да се четинари поваде, да се простор око Замка преуреди па су тако посађене укупно, 54 тује.
– Свако ко је имао повод да посети Замак Белимарковића последњих година имао је прилику да се на лицу места увери у реалност тих засада. Пре од прилике три, четири године наступила је болест која је захватила стабла четинара и морали смо на неки начин да преуредимо овај простор и да га средимо да буде онакав какав Замак Белимарковић као репрезентативно добро Врњачке Бање и заслужује. Стари засад био је неравномерно распоређен и заклањао је поглед на Замак док је нови засад низак. Одржаваћемо саднице на висини од неких метар и по до два тако да неће заклањати поглед. Вредност радова је отприлике 600 хиљада динара и у то је урачуната сеча и уклањање старих стабала, сређивање земљишта за садњу нових садница и сређивање цветне рунделе. Средства за реализацију обезбеђена су из буџета Општине Врњачка Бања тако да већи део трошкова сноси локална самоуправа, рекао је директор Културног центра Саша Миленковић.
Мобилијар ће у наредном периоду бити обновљен и обогаћен са још неколико клупа и канти за отпад, а намера је да се овај простор среди да Замак културе добије парк какав заслужује и да буде занимљив и мештанима и туристима Врњачке Бање. Након завршетка овог сређивања, по речима директора Миленковића, остаје још да се реши проблем прилазне стазе ка Замку културе са источне стране која је у плану да се среди и поплоча.
Рад Трајка Перића из врњачког УРДОУР-а биће препознатљив мотив бренда Индустрије уља „Дијамант“
Трајко на изложби покрај свог цртежа
Током свог постојања и рада, преко осам деценија „Дијамант“ је као друштвено одговорна компанија увек била уз оне којима је помоћ најпотребнија. Овога пута, то су деца и све особе са Дауновим синдромом, које због њиховог ведрог духа, благе нарави и нарочите топлине којом зраче, зову – сунцокрети.
Жути цвет, симбол Сунца, среће и наде, истовремено је и заштитни знак Компаније „Дијамант“, која је покренула акцију под називом „Прати сунцокрет“. Реч је о ликовном конкурсу који је „Дијамант“ организовао у жељи да негује осмехе особа са Дауновим синдромом.
Пристигли радови приказани су на заједничкој изложби у Галерији „Прогрес“ у Кнез Михаиловој у Београду, 9. априла. Неколико одабраних радова красиће, у наредном периоду, боце Дијамант уља од чије продаје ће по један динар бити дониран Савезу удружења за помоћ особама са Дауновим синдромом у Србији.
Одабрани радови моћи ће да се виде и у продајним објектима широм Србије који својим потрошачима нуде Дијамант уље, као и у средствима јавног информисања. На тај начин компанија Дијамант жели да скрене пажњу јавности на особе са Дауновим синдромом, да подржи њихово укључивање у друштво и осамостаљивање.
„Прати сунцокрет“ јер – имамо више сличности него разлика, поручује Компанија „Дијамант.
Мајице и шоље са мотивима Трајковог рада
Међу награђенима је и Трајко Перић, корисник УРДОУР-а. Он је са великим задовољством примио заслужену награду, и обишао изложбу са својом мајком Зорицом и Миленом Чеперковић, стручном сарадницом УРДОУР-а.
– Организатори су приредили веома лепу изложбу. Презадовољни смо са њиховим гостопримством. Верујем да је изожба испунила свој циљ, да је скренута пажња на ову популацију. Такође, изложба је показала да они имају талента и да и те како имају могућности да изразе своју креативност.
Наш Трајко је јако поносан и срећан што је његов рад уврштен у пет најбољих у Србији. Успех дели са нама из Дневног боравка и то је прави показатељ резултата нашег дугогодишњег рада. Дневни боравак постоји већ десет година и наши корисници проводе осмишљено и структуирано време, тако да смо презадовољни овим успехом.
Локална самоуправа нас подржава од оснивања. На жалост, јавна набавка којом се Дневни боравак финансирао је суспендована, тако да већ месец и по дана не радимо. Искрено се надамо да ће се овај проблем превазићи у најскорије време и да ћемо наставити да пружамо услуге нашим корисницима, рекла нам је Милена Чеперковић, стручнa сарадница УРДОУР-а.
На 9. седници Изборне комисије за спровођење избора за чланове Савета месних заједница, усвојене су све поднете пријаве кандидата. Рок за подношење пријава истекао је у поноћ, 13. априла, а према Статутима Месних заједница неопходно је 68 кандидатура. Према подацима Вање Лазовић, председнице Изборне комисије, поднета је 81 пријава кандидата и то за МЗ Гоч 1 пријава, МЗ Грачац 7, МЗ Ново село 8, МЗ Отроци 5, МЗ Подунавци 11, МЗ Рсавци 5, МЗ Руђинци 7, МЗ Станишинци 6, МЗ Штулац 5, МЗ Вранеши 5, МЗ Врњачка Бања 5, МЗ Врњци 10, МЗ Вукушица 5 и МЗ Липова 1 кандидатура. У наставку изборних радњи, према утврђеном роковнику, до 18. априла, неопходно је да се утврди састав бирачких одбора и збирна изборна листа.
Саша Радисављевић, секретар и Вања Лазовић, председница Изборне комисије
За гласање на изборима за чланове Савета месних заједница одређено је 14 бирачких места и то:
бирачко место бр. 1 – Месна канцеларија (дом) Вранеши
бирачко место бр. 9 – Месна канцеларија- Ново село
бирачко место бр.10- Основна школа- Отроци
бирачко место бр.11- Друштвени дом- Подунавци
бирачко место бр.12- Месна заједница- Рсавци
бирачко место бр.13- Друштвени дом – Руђинци
бирачко место бр.14- Основна школа- Штулац
Грађани који имају пребивалиште на територији општине Врњачка Бања, могу у складу са законом који уређује заштиту података о личности, да изврше непосредни увид односно проверу да ли су уписани у Бирачки списак и да ли су уписани подаци тачни. Провера се врши уношењем ЈМБГ, имена и презимена грађана и других података који омогућавају аутоматску претрагу података о бирачу у Јединственом бирачком списку. Увид у Бирачки списак, грађани могу извршити електронским путем на званичној интернет страници Министарства за државну управу и локалну самоуправу- провера уписа у Јединствени бирачки списак, уношењем података о ЈМБГ. Након извршеног увида, грађани могу до закључења бирачког списка, захтевати доношење Решења, на којима се заснивају промене у бирачком списку. Захтев може поднети сваки грађанин који није уписан у Бирачки списак, а има бирачко право или ако неки податак из Бирачког списка није правилно уписан.
Лица која стичу пунолетство најкасније на дан избора, могу захтевати упис бирачког права. Захтеви се подносе Општинској управи општине Врњачка Бања и уз захтев се прилажу потребни докази. Бирачки списак закључује се 23. априла у 24 часа. Грађани могу извршити увид у бирачки списак сваког радног дана од 7 30 до 15 30 часова лично и позивом на број 601-242 све до закључења Бирачког списка 23. 4. 2021. године.
Избори за чланове Савета месних заједница биће одржани 28. априла.
Током априла месеца, тачније од 8. априла, у Халу „Владе Дивац“ која је пункт за имунизацију становништва могли су да дођу и сви они суграђани који се нису пријавили преко портала е-Управа а који су желели да приме вакцину кинеског произвођача. Општина Врњачка Бања добила је 1.225 доза „Синофарм“ вакцина за вакцинацију без пријаве преко е-Управе. Руководство Дома здравља договорило је динамику рада са циљем да се покрије цела територија Општине па је тако вакцинација била могућа у амбулантама у Подунавцима, Вранешима и Грачацу од 8. до 10. априла. То је био начин да се изађе у сусрет најстаријој популацији и суграђанима који су удаљени од хале, а који желе да се вакцинишу. Тих дана мобилне медицинске екипе са комплетном потребном опремом и стандардима који су били испуњени, биле су на терену а рад у овим амбулантама је био организован у времену од 10 до 17 часова.
– Укупна доза датих вакцина на територији Општине Врњачка Бања је 9.423, а одзив за вакцинацију без пријаве преко е-Управе у хали је, морам рећи да је био добар. По амбулантама у Подунавцима, Вранешима и Грачацу одзив је такође био добар. Са територије МЗ Подунавци вакцинисан је 101 суграђанин, са територије МЗ Вранеша 47 и са територије МЗ Грачац вакцинисано је 63 суграђана, рекла је директорка врњачког Дома здравља др Весна Малићанин.
Наши најстарији суграђани су искористили прилику да се вакцинишу у месној заједници у којој живе, међутим било је и млађих људи који су дошли да искористе ову могућност. На сва три пункта за вакцинацију све је протекло у најбољем реду а нежељених реакција, по речима дежурних лекара, није било.
– Остало је још доза „Синофарм“ вакцине и ја заиста молим наше суграђане да дођу до хале да се вакцинишу јер само заједнички и уједињени из ове борбе можемо да изађемо као победници, рекла је директорка врњачког Дома здравља др Весна Малићанин уз апел суграђанима да поштују све мере, дистанцу, заштитне маске и да избегавају окупљања.
Према званичној статистици тренутно је преко 30% становништва Врњачке Бање вакцинисано.
У току је завршна фаза реконструкције Дома здравља, одређене организационе јединице су измештене, а тренутно се изводе радови у Служби Хитне помоћи за коју је директорка Дома здравља др Весна Малићанин и најавила да ће бити последња служба у процесу реновирања. Очекују се и радови у служби рендген дијагностике која ће бити измештена по процедури. Без обзира на то сви пацијенти којима су потребни ови прегледи биће адекватно збринути а радови ће се према најавама изводити чак и у ноћној смени како би што пре били приведени крају. Свакодневно се договара динамика радова са извођачима и распоред рада, а у уторак 13. априла због неопходних радова у Дому здравља неће бити електричне енергије у времену од 7 до 14 часова тако да сви суграђани којима буде потребно да позову службу Хитне помоћи неће моћи да у поменутом времену користе број 194 већ ће Хитну помоћ моћи да добију на телефон 064 8158538.
Туризам у Србији, као и у целом свету, је сектор привреде који је најјаче погођен пандемијом COVID-19. Као одговор на изазове које пандемија ставља пред туристичке раднике, Европска унија је кроз пројекат „EUзаТебе – за културно наслеђе и туризам“ донирала дезинфекциони материјал и опрему туристичкој индустрији.
Туристичка организација Врњачка Бања успела је да преко Владе Србије, односно Пословног удружења хотелско-угоститељске привреде Србије (HORES) и Немачке организације за међународну сарадњу (GIZ) обезбеди 7,5 тона ове помоћи за врњачке угоститеље, хотелијере и станодавце.
– Ова опрема укључује дезинфекциона средства, дезо-баријере, UV лампе, спрејеве, маске, рукавице, скафандере, заштитне наочаре, безконтактне топломере и намењена је као подршка тешко погођеном туристичком сектору у припреми за предстојећу туристичку сезону како би гостима гарантовали потпуну хигијенску безбедност и сигурност, рекао нам је директор врњачке Туристичке организације који је присуствовао испоруци и расподели хигијенске опреме.
Расподела помоћи кренула је од хотела којима је допремљена на адресу. Исто важи и за ресторане и кафиће, док ће станодавци по хигијенску опрему долазити у Инфо центар о чему ће бити лично обавештени. На евиденцији Туристичке је преко две стотине адреса, односно појединаца.
– Део овог материјала који припада Туристичкој организацији биће додељен Специјалној болници за интерне болести и Предшколској установи „Радост“, школама и Факултету за хотелијерство и туризам, као и Спортском центру, најавио је Трифуновић.
Број позитивних на Ковид, 7. априла је у благом паду, заражених је, према последњим подацима, 338 и сви оболели се налазе у добром општем стању са лакшом и средње тешком клиничком сликом. Медицинске екипе врњачког Дома здравља су са њима у свакодневном контакту. Референтна установа за јављање је и даље амбуланта у Новом Селу за све који имају било какве симптоме, иначе амбуланта прати рад Дома здравља, а након тог времена пацијенти се јављају у Службу Хитне помоћи јер је и то организациона јединица која све стандарде испуњава када је реч о пацијентима са сумњом на Ковид-19.
– Наши пацијенти знају да након прегледа и јављања у ковид амбуланти у најкраћем могућем року добијају потребне упуте за комплетну дијагностику која је потребна уколико постоји сумња на Ковид-19, мислим на рендген, лабораторију и брзи анти ген тест, а ако је потребно и PCR тест. Све организационе јединице Дома здравља осим рендгена, Лабораторије и АТД-а раде нормално, пуним капацитетом без обзира на реконструкцију коју полако приводимо крају. Пустили смо један део Лабораторије за пацијенте, али с обзиром да је тренутно реконструкција баш у Лабораторији, наша Болница за интерне болести нам је изашла у сусрет тако да пацијенти којима је потребно хитно вађење крви, могу то учинити у болници, а очекујем нормализацију односно завршетак радова у Лабораторији до краја ове недеље. Било како било, нисмо ниједног тренутка дозволили да посао трпи иако је реконструкција у току а све у служби наших суграђана односно пацијената, рекла је директорка Дома здравља др Весна Малићанин и додала да је јуче ујутру стигло је 1.225 првих доза кинеске вакцине „Синофарма“, а новина је што је вакцинација могућа без пријаве на е-Управи.
– Договорили смо динамику распореда рада коју, напомињем, договарамо свакодневно, јуче од 14 часова суграђани који су добили СМС били су прегледани од стране дежурних медицинских екипа које се налазе у Хали и након тога су примили вакцину. Такође, од јуче у Халу могу да дођу и сви они суграђани који се нису пријавили преко портала е-Управа а који желе да приме вакцину кинеског произвођача „Синофарм“. До петка ће рад у Хали бити од 8 до 20 часова, раде два пункта, један је резервисан за суграђане који су добили СМС а други за оне који се нису пријавили а желе да се вакцинишу. Такође смо договорили динамику да покријемо целу територију Општине Врњачка Бања да изађемо у сусрет најстаријој популацији и нашим суграђанима који су удаљени од Хале „Владе Дивац“ и Врњачке Бање па ћемо тако у петак, суботу и недељу имунизацију вршити на још неким пунктовима. У петак ће наше мобилне екипе са комплетном потребном опремом и стандардима који морају да буду испуњени бити у амбуланти у Подунавцима, у суботу у амбуланти у Вранешима и у недељу у амбуланти у Грачацу. У све три амбуланте рад ће бити организован од 10 до 17 часова, додала је др Малићанин.
Она је апеловала на суграђане са поменутих територија да искористе прилику и дођу у Вранеше, Подунавце и Грачац да се вакцинишу јер је то једини начин да се превазиђе ова ситуација. Према званичној статистици тренутно је преко 30% становништва Врњачке Бање вакцинисано.
Сви грађани који желе да се вакцинишу (Синофарм – кинеском вакцином) без обзира да ли су се пријавили или не, то могу учинити сваког дана у Спортској хали „Владе Дивац“, од 7 – 20 часова. Имунизација ће се обављати и у здравстеним амбулантама:
ПРОЈЕКАТ ЗА КОНКУРЕНТНУ ПОЉОПРИВРЕДУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Пројекат за конкурентну пољопривреду Републике Србије представља потпуно нови концепт доделе бесповратних средстава (50:40:10), планираним да траје од 2021-2024. Овај пројекат, који се реализује на основу споразума о зајму између Републике Србије и Светске банке, намењен је подршци пољопривредницима, обезбеђивањем извора финансирања за продуктивне инвестиције и јачање веза између примарне пољопривредне производње и пружаоца услуга откупа/прераде/маркетинга пољопривредних производа (агрегатори).
Како се ради о новом приступу подршке пољопривреди, неопходно је да се сви заинтересовани, потенцијални корисници бесповратних средстава, добро упознају са могућностима за њихово остварење. Наиме, Пројекат конкурентне пољопривреде пружа могућност пољопривредницима, било да је реч о физичким лицима, предузетницима, привредним друштвима или задругама, која имају газдинство у активном статусу, да добију бесповратна средства у износу од 50% од укупне вредности инвестиције (са ПДВ-ом) за њену реализацију. Остатак вредности инвестиције реализује се средствима из кредита код пословне банке у износу 40% од вредности инвестиције и са 10% сопствених средстава. Дакле, 50% ће бити бесповратна средства од Управе за аграрна плаћања, 40% је обавезан кредит који корисник узима код неке од пословних банака са којима ће Министарство пољопривреде потписати Уговор о пословно-техничкој сарадњи и 10% сопствено учешће корисника.
У оквиру овог пројекта два су основна програма за подстицаје (грант шеме): грантови за примарну производњу и грантови за прераду.
Грантови за примарну производњу се односе на пројекте за унапређење конкурентности примарне пољопривредне производње, јачање веза унутар тржишног ланца, као и за диверзификацију економских активности на газдинству кроз развој старих и уметничких заната, односно домаће радиности. Тако ће се, кроз ову подршку, финансирати инвестиције у производњу млека, меса, пчеларства, аквакултуре, воћа, поврћа, цвећа, грожђа, осталих усева, тј, ратарских култура, улагања у старе и уметничке занате. Грантови ће се давати за изградњу фарми, набавку опреме за фарме, набавку и постављање пластеника, набавку машина и опреме за биљну производњу на отвореном пољу, набавку и постављање система за наводњавање, противргадне заштите. Прихватљиви су и трактори снаге до 80 киловата, а могу их набављати воћари, виноградари, сточари. Набавка животиња није прихватљива, као и набавка расада једногодишњих биљака и њихова садња (подизање засада воћа)… Минимална вредност прихватљивих трошкова у ове инвестиције је 20.000 евра у динарској противредности, а максимална 50.000 евра.
Општи и посебни услови су скоро идентични као и у националним мерама руралног развоја у погледу капацитета производње, односно површина које произвођачи обрађују (сточари, произвођачи крављег млека, који имају до 19 млечних крава, произвођачи товне јунади до највише 19 говеда, узгајивачи који имају највише 149 оваца и коза или до 29 крмача или 99 товних свиња по турнусу; код поврћа услов је да имају до 0,5 hа производње биљака у заштићеном простору или до 3 hа на отвореном; воћари до 2 hа јагодастог воћа, односно до 5 hа осталог воћа; када је реч о осталим усевима, максимум је 50 hа за инвестиције у набавку нових машина и опреме, а до 100 hа за инвестиције у набавку нових машина и опреме за наводњавање).
Ови грантови намењени су да подрже газдинства која још нису на нивоу да конкуришу за средства IPARD програма. Дакле, мањим произвођачима и даље остају на располагању редовне националне мере руралног развоја а већи произвођачи су покривени кроз IPARD програм. Један од основних циљева пројекта је повезивање примарних произвођача који су тржишно и комерцијално оријентисани са агрегаторима – откупљивачима примарних производа од пољопривредних газдинстава у сврху дораде, складиштења, припреме за тржиште, односно прераде, као и даље продаје и маркетинга, тј. оснаживање веза и снаге тржишних ланаца (предност ће имати учесници већих заједничких иницијатива). Наиме, нов приступ овог пројекта огледа се у обавезној пословној вези газдинства са минимум једним агрегатором, у форми уговора о купопродаји, фактура, откупних листова. Исти услови, тј. докази су неопходни и за агрегаторе.
Грантови за прераду – подршка само за агрегаторе (предузетници, правна лица, задруге), даваће се за пројекте који се односе на унапређење конкурентности и веза унутар тржишног ланца у области откупа, прераде и маркетинга примарних пољопривредних производа, као и унапређење маркетинга производа домаће радиности. Ту улазе инвестиције за унапређење пријема, манипулације, утврђивање квалитета, дораде, складиштења и прераде осталих усева; инвестиције у области прераде и маркетинга млека и млечних производа, као и производа од меса; могу да конкуришу и винарије, за инвестиције у области производње и маркетинга вина, као и пчелари за инвестиције у области прераде и дораде, паковања и маркетинга пчелињих производа. Овде спадају и инвестиције у унапређење маркетинга производа старих и уметничких заната, односно послова домаће радиности који су сертификовани. На пример, ови грантови обухватају набавку и инсталирање нове опреме у сврху коришћења обновљивих извора енергије и унапређење енергетске ефикасности, набавку нове опреме за дигитализацију и аутоматизацију производних система, укључујући и набавку адекватних софтвера са пратећим хардвером. Између осталог, подржаће се инвестиције у изградњу и опремање објеката за пријем, манипулацију, утврђивање квалитета, чишћење, сушење, складиштење, као и откуп и даљу продају зрнастих производа, инвестиције везане за прераду житарица, изградњу објеката за пријем, чишћење, сушење, складиштење, прераду и паковање житарица са припадајућом унутрашњом и спољном инфраструктуром, набавка нових машина и опреме за прераду житарица… Све то биће дозвољено и за уљане културе, гајено зачинско, лековито и ароматично биље… Најмања вредност пројекта је 25.000 евра, а највећа 400.000 евра у динарској противредности.
Начин остваривања права на бесповратна средства по овом пројекту разликује се по редоследу корака у односу на досадашње националне мере, а односи се и на примарне произвођаче и на агрегаторе. Поступак се покреће подношењем Пријаве за утврђивање права на коришћење бесповратних средстава у оквиру Јавног позива, који расписује Министарство пољопривреде -Управа за аграрна плаћања. Уз пријаву се подноси и пратећа документација, међу којом је новина овог пројекта, тј. документација везана за испуњавање захтева из области заштите животне средине и поштовања људских права – Образац за тријажу еколошких и социолошких стандарда, који се поново подноси и уз Захтев за одобрење пројекта.Управа врши административну обраду пристиглих пријава, спроводи поступак бодовања и рангирања, након чега објављује ранг листу на својој званичној интернет сдтраници. Директор Управе Решењем одобрава право на коришћење бесповратних средстава подносиоцу Пријаве на основу ранг листе, а до висине расположивих средстава утврђених Јавним позивом.
Лице којем је одобрено право на коришћење бесповратних средстава подноси Управи Захтев за одобравање пројекта који укључује и пословни план са прописаним прилозима. Пословни план мора се доставити и одабраној пословној банци, на основу којег банка издаје писмо о намерама којим изражава спремност да подносиоцу захтева одобри кредит који обезбеђује 40% вредности прихватљивих трошкова дефинисаних пословним планом. Потом следи потписивање Уговора са Министарством пољопривреде и након што средства у пуном износу од вредности прихватљивих трошкова буду уплаћена на наменски рачун код пословне банке, корисник бесповратних средстава може почети са инвестицијама и активностима, предвиђеним Пројектом.
За спровођење набавки током реализације Пројекта корисник бесповратних средстава примењује процедуре које су усаглашене са процедурама Светске банке, посебно за набавке робе, посебно за радове, консултантске и неконсултантске услуге, а Управа има обавезу да помогне корисницима у примени адекватних метода.
Сви они који желе да аплицирају за беспроватна средства под условима дефинисаним овим Пројектом, стручно-техничку подршку могу добити од стране Пољопривредно саветодавних и стручних служби, од стране приватних консултаната, одабраних пословних банака.
Ових дана, Зоран Рајић, аутор документарног серијала Библиофонотека, добио је на поклон две књиге из Црне Горе. „Зборник радова о Жарку Команину“ и годишњак часописа „Октоих“ су као заједнички поклон послали проф. др Лидија Томић, уредница часописа и песник Радинко Крулановић из Матице српске – Црна Гора, Римски трг 50/1, Подгорица, као пратиоци сајта Народне библиотеке ,,Др Душан Радић“ и Библиофонотеке. Ове две књиге представљају још једно велико признање, како за самог аутора, тако и за редакцију Библиофонотеке.
Подсећања ради, на сајту Народне библиотеке „Др Душан Радић“, у оквиру Библиофонотеке, 2. децембра 2019. године, објављен је документарни видео приказ Жарко Команин, интервју (23:20). Поред бројних драмских дела и романа које је написао, Жарко Команин је и аутор сценарија за филм „Јована Лукина“ редитеља Живка Николића.
Врњачка Бања као туристичко место прве категорије има потребу за јачањем капацитета у подручју дигитализације услуга које јавна управа пружа свим својим корисницима. У том циљу, реализован је пројекат у сарадњи са Министарством без портфеља за иновације и технолошки развој у прошлом сазиву Владе Републике Србије, др Ненада Поповића. Вредност инвестиције износи 38 милиона динара, а радове на простору, где ће се налазити Иновативни развојни центар обишао је председник општине Врњачка Бања, Бобан Ђуровић са сарадницима.
„У скалду са привредним развојем наше општине, дошли смо до статуса да радимо на отварању Иновативног развојног центра. Ово је велики искорак у домену савременог пословања које Бања није имала и није могла очекивати у неком претходном периоду. Ослањали смо се на велике центре. Успели смо да достигнемо тај ниво и да отварањем овог развојног центра пружимо подршку у пословању свим привредним субјектима у Врњачкој Бањи, који ће у сваком тренутку добијати информације о актуелним субвенцијама, информације о почетку започињања приватног бизниса, да ли су актуелни јавни позиви за одређене категорије привредника и слично“, рекао је Ђуровић.
Будући изглед ИРЦ
Иновативни развојни центар (ИРЦ) биће опремљен савременом ИТ опремом и представљаће један од модела за развој „smart city“ програма. Софтверским и хардверским решењима ИРЦ ће допринети ефикаснијем раду локалних органа, већем степену задовољавања услуга јавне управе, омогућиће подршку за развој предузетничких компетенција и допринети оснивању што већег број start up-ова. ИРЦ ће омогућити додатно усавршавање и унапређење кадрова неопходних за будући одрживи развој заснован на иновацијама и дигитализацији, не само наше општине, већ и jединица локалне саоуправе (ЈЛС) у окружењу.
Иновативни развојни центар обухватаће простор од скоро 200 квадрата, који је смештен на Аутобуској станици, а коју је, комплетну, са површином од 7 хектара и припадајућим девастираним објектима купила Општина Врњачка Бања, 2013. године, након неколико неуспелих приватизација и предузећа које је било у стечају. ИРЦ ће се састојати из 5 канцеларија, отвореног канцеларисјког простора, сале за састанке, сале за презентације, оставе и сервер сале. Биће опремљен ИТ опремом нове генерације и представљаће један од модела за развој „smart city“ програма и допринос дигитализацији јавне управе и одрживом развоју региона.
Специјална болница за интерне болести Врњачка Бања почела је са радом у новој згради 1988. Простор који је својевремено био понос колектива, данас представља ограничавајући фактор за даљи развој. Наиме, установа је намењена за дијагностику и лечење акутних и хроничних болести унутрашњих органа али је прављена по стандардима другог времена. Да би Болница могла да дијализира све пацијенте врњачке Општине, госте односно туристе и пацијенте са територије Општине Трстеник који нам гравитирају, да би пратећа лабораторија могла да ради 24 сата дневно, за одељење архива, рендгенски кабинет, како би се створили услови да пацијент добије што више под овим кровом, потребно је нових 4.000 квадрата.
Прим. мр sc. med. Вања Балшић, директорка Специјалне болнице за интерне болести
Како је реч о великом пројекту који изискује огромна средства, руководство Специјалне болнице улаже максимум напора да у постојећим условима створи оптимум за збрињавање пацијената. Тако је почетком године реновирана коронарна јединица.
– Свако ко прође тапацирана врата кардиологије под великим је ризиком од лошег исхода. Како је током година употребе овај простор девастиран, одлучили смо да два милиона, колико Министарство здравља опредељује сваке године за грађевинске радове, определимо 2021. за реновирање овог одељења. Обновљене су инсталације – струја, водовод, канализација, изолација, потом су замењене плочице, јединица је окречена, убачен је нов намештај. Предност је дата интезивном делу где су пацијенти са најургентнијим стањима. Захваљујући помоћи Општине од 200.000 динара изведени су радови и у посткоронарној где су одрађени мокри чворови како би простор био доступнији свим пацијентима. Читав посао комплетиран је уз несебичну помоћ Специјалне болнице „Меркур“ и бањских привредника: предузећа Катић, Интерклима, Бели Бор, Бетмонт Мијатовић, Николић Монта, Тање Тапушковић и Врњачке радио телевизије, Небојше Станића и Аце Ћирића. Радови који су започети 23. јануара, приведени су крају месец дана касније. Простор је сада функционалан, али и леп за око и пријатан, започиње причу не без поноса директорка, прим. мр sc. med. Вања Балшић, интерниста-кардиолог. Структура пацијената у коронарној јединици измењена је од 2017. од када се овде не лечи акутни инфаркт. Сада су то углавном људи који су прошли васкуларну и кардиохирургију. У међувремену зановљена је опрема: набављен је транспортабилни респиратор, два холтера, холтер крвног притиска, дефибрилатори, ЕКГ апарати, монитори и друго. После реновирања остаје нам да појачамо кадар, наводи директорка.
У склопу континуираних напора за стално унапређење медицинских услуга, јесте и вест да ће у Болници ускоро бити доступна рендгенска дијагностика.
– Дуго смо се борили да добијемо дигитални рендгенски апарат са пратећом опремом. Министарство је определило средства, ми смо одрадили набавку која је закључена 22. марта. Рок да апарат стигне је три месеца. Једини простор који одговара стандардима за смештај апарата који захтева 20 квадрата јесте пријемна амбуланта, а њу ћемо морати да селимо у део ходника пренамењен у ову сврху. Само за опремање рендгенског кабинета потребно је четири милиона, каже др Балшић. Поред простора потребно је и особље. Да би апарат у што већој мери био на услузи пацијентима на њему треба да ради пнеумофтизиолог, да буде доступан у две смене и да пружи што шири спектар анализа пацијентима који немају корону. Ово је област медицине која се јако развијала последњих година па се надамо да ће то дати простора и нашим лекарима да се даље усавршавају, преноси нам у даху директорка Установе.
Болница ради 24 сата дневно без обзира на попуњеност, за сменски рад је минимум петоро људи, а да би болница функционисала у постојећим условима број лекара не сме да се спусти испод шест. Годинама су у болници били поносни на шаренило генерација и различите школе јер се сматрало да једни уносе мир и искуство, а други енергију и нова знања и контакте. Данас је жеља да подмладе колектив јер је, како кажу, будућност млад човек. Прошле године тражено је проширење кадровског плана, очекује се одговор надлежног Министарства. То што су пацијенти смештени у овој Установи, према званичној статистици, најчешће упућивани и одвожени на прегледе код пулмолога и радиолога јасне су и смернице за даљу кадровску политику.
Усклађивање стручних захтева са приливом средстава у Болници виде као један од успеха, а у циљу даљег развоја виде проширење одељења за дијализу које тренутно броји 11 постеља.
– Жеља нам је да преузмемо све пацијенте који су на хроничном програму хемодијализе са територије наше Општине, али и са територије Трстеника који су по километражи ближи нама него дијализном центру у Крушевцу. Међутим, у дијализирању пацијената користе се раствори који су велики габаритом па је потребан и посебан простор за складиштење. Уз то, стандарди су такви да захтевају широк простор око једног дијализног места, као и посебну гардеробу и мокре чворове за групе пацијената који су негативни на хепатотропне вирусе и оне са вирусима C и В. Да би збринули све пацијенте који нам гравитирају по питању дијализе потребно је додатних хиљаду квадрата. Одељење дијализе треба да прати и лабораторија која је 24 сата доступна. За то је потребно још четири лаборанта и нешто нових апарата, закључује докторка Балшић.
Са развојем здравства у Србији инсистира се да буду испоштовани показатељи квалитета. Један од њих је дужина болничког лечења које треба да буде до седам дана. Бањска Болница у томе углавном успева иако није лако испоштовати јер се овде углавном лече старији пацијенти који имају велики број болести – болничко лечење почиње из једног разлога, али на ток лечења утичу и хроничне болести стечене кроз живот. Циљ државне здравствене установе је ефикасност и ефективност, да се смањи број потеза, а да пацијент добије што више под овим кровом. Зато су у врњачкој Специјалној болници за интерне болести фокусирани на стално унапређење асортимана, броја и квалитета медицинских услуга, квалитета самог смештаја, напредак у стручном раду јер је живот изнад свега!
Реномирани њујоршки часопис са историјом дугом 87 година, „BRIDES“ објавио је у свом мартовском издању текст о најпознатијим мостовима на свету на којима се постављају катанци и чува љубав. „Било да сте у Риму, Паризу, Амстердаму или Курасау, запечатите своју љубав пољупцем, а затим је закључајте на мосту на једној од ових романтичних локација“ пише у часопису под насловом „20 Love Locks Bridges Around the World“. Међу двадесет атрактивних локација широм света нашла се и Врњачка Бања и Мост љубави. И то на првом месту!
Извор: Часопис „BRIDES“
„Мостови закључане љубави забаван су знак наклоности и слатки симбол вечне љубави, наводи часопис. Мада, према неким подацима традиција љубавног катанца потиче из древне Кине, обичај се ипак везује за Србију и време Првог светског рата. Тако љубавна прича о Нади и Рељи даје предност врњачком мосту чак и у односу на Мост уметности у Паризу.
Да би своју љубав прогласили нераскидивом посетите Мост љубави у Врњачкој Бањи у Србији или неку од преосталих деветнаест атрактивних локација широм света“, у најкраћем гласи позив часописа „BRIDES“ из Њујорка.
У врњачком Дому здравља тренутно је у току последња фаза радова које је у пратњи директорке др Малићанин обишао председник врњачке Општине Бобан Ђуровић са сарадницима. Председник је од стране директорке др Малићанин упознат са током радова а обишао јер и организационе јединице које су завршене.
– Улазимо у завршну фазу радова и као што смо најавили остаће да се заврше организациона јединица АТД и рентген пошто је епидемија у току и те две организационе јединице су потребне за дијагностику и лечење оболелих од Ковида-19 а након њих, на крају ће доћи на ред Служба Хитне помоћи. Користим прилику да наше суграђане, који су били дивни и имали разумевања у свим фазама радова у Дому здравља, замолим да се стрпе још мало јер, као што рекох, радови су у завршној фази. Без обзира на радове ми све пацијенте збрињавамо јер су они, наравно на првом месту а како би што пре све било приведено крају ради се и у поподневним сатима. Ја очекујем завршетак радова у мају месецу, тада очекујемо долазак људи из врха власти да отворе Дом здравља, на понос и нас који радимо у овој здравственој установи, на понос Општине Врњачка Бања, суграђана и наших гостију, рекла је директорка Дома здравља др Весна Малићанин.
По њеним речима када све буде завршено ово ће бити најлепши Дом здравља у Србији. Председник Ђуровић је у пратњи својих сарадника, помоћника Саше Грковића и директора Општинске стамбене агенције Бранислава Бежановића обишао све организационе јединице и оне које су завршене а и оне у којима су радови тренутно у току. Он је истакао да је изузетно задовољан динамиком радова који теку пре свега јер је у самом старту радова на другој фази било доста потешкоћа. У том тренутку десило се погоршање ковид ситуације у Србији што је довело до тога да није било могуће испоштовати договорену динамику радова а било је и проблема са извођачима и подизвођачима радова у том тренутку.
– Сви проблеми које смо имали су сада иза нас, радови су сада у поодмаклој фази, завршавају се по планираној динамици и очекујем да ће у року који је задат, Дом здравља бити у потпуности завршен. Током обиласка и утврђивања стања докле се стигло дали смо себи задатке које би ових дана требало да завршимо а то је да партерни простор испред зграде Дома здравља буде потпуно очишћен, да се обаве припреме за асфалтирање паркинг простора а наша фирма ЈП „Нови Аутопревоз“ ће извршити обележавање паркинг места. Са извођачем радова смо договорили да се комплетан шут и отпадни материјал из саме зграде у потпуности уклони. Оно што је јако задовољавајуће када уђемо у реновиране просторије јесте изглед истих. Заиста смо поносни што један овакав објекат постоји у Врњачкој Бањи и што је на овакав начин уложен новац. Показало се да је била добра политика улагања у образовање и здравство што се показало као веома добар потез. Срећан сам што је држава препознала и подржала наш пројекат заједно са средствима локалне самоуправе и што ће Врњачка Бања поред других битних објеката имати и Дом здравља као један од најбитнијих у стадијуму највећег стандарда који постоји у области здравства. Придружио бих се апелу директорке Дома здравља да суграђани још мало имају стрпљења због промене термина рада пре свега рендген апарата зато што технички није могуће рендген преместити у неку другу просторију и зато ће бити направљен компромис који неће бити на штету пацијената али ће бити ограничен рад рендген апарата, очекујем да неће бити неких већих проблема а суграђани ће бити благовремено обавештени, рекао је председник Ђуровић. Он је похвалио рад радника Дома здравља и друге медицинске раднике са територије Општине Врњачка Бања јер су у овим тешким тренуцима давали и дају максимум свог рада а све у циљу заштите пре свега живота, здравља Врњчана и гостију и самим тим показују висок степен одговорности и доброчинства јер у систему и условима отежаног рада ниједном нису поклекли и избегли свој посао.
Општина Врњачка Бања ускоро ће бити једна од ретких у Србији које имају изграђене пешачке стазе дуж свих већих, односно фреквентнијих саобраћајница. Овај огроман и скуп посао полако се заокружује једном од последњих фаза – постављањем стазе поред магистралног пута Крушевац-Краљево у насељеном месту Штулац. Хиљаду и осам стотина метара новоизграђене пешачке деонице пружаће се од центра Штулца до Попинске реке и уласка у трстеничку Општину.
Рок за завршетак посла вредног 13,5 милиона је педесет радних дана, а радове је обишао први човек врњачке Општине у друштву помоћника Саше Грковића и директора Општинске стамбене агенције Бранислава Бежановића.
– Наша општина има ту срећу да је већина села повезана важном саобраћајницом какав је магистрални пут. С друге стране, он је велики изазов по питању безбедности за све мештане, поготово за најмлађе током свакодневних активности и нарочито приликом одласка у школу. Резултат наше бриге је општинска одлука да се дуж читавог пута поставе пешачке стазе. Био је то јако велики изазов за нас и организационо и финансијски, зато је веће задовољство сада када знамо да смо у једној од завршних фаза, каже Бобан Ђуровић. Према уговору, радови треба да буду завршени до 20. маја. Међутим, захваљујући динамици радова које изводи „Крушевац пут“ и лепом времену, очекујемо да посао буде готов за месец дана, наводи председник Општине.
Безбедна зона за пешаке која је у изградњи биће веза са постојећом од центра Штулца до Врњаца. Иако је ово била званично једна од последњих деоница, председник каже да развој општине намеће и нове задатке.
– Оно што преостаје јесте да се у складу са пословима око изградње аутопута и израдом прилазних саобраћајница, када буде позната траса деонице између Врњаца и Новог Села одради пешачка стаза од Хајдучког конака до Ресторана „Код Коче“, закључује председник.
За сада, када посао у Штулцу буде готов, механизација се сели у Подунавце где предстоји изградња пешачке стазе у дужини од 1.600 метара, од центра Подунаваца до Вранеша.
По конкурсу који је расписало Министарство за заштиту животне средине „Пошумљавање у циљу заштите и очувања предеоног диверзитета у 2021. години“ Општини Врњачка Бања је одобрен пројекат „Паркови Врњачке Бање стаза 1- Централни бањски парк. Циљ пројекта је да се ревитализује парковска архитектура, очува архитектонско-пејзажно уређење око извора Топле воде и дуж Врњачке реке, природа као заштићено добро и сви природни и културно-историјски елементи у парку и то у форми „француског парка“ који карактерише геометријска тачност и симетрија. Реализацијом овог пројекта заштитиће се парковско зеленило, унапредиће се и обогатити биљни фонд уз очување биодиверзитета.
– Ми смо се показали као добри домаћини и одговорни људи и обећали смо господину Алексићу и господину Цептеру да ћемо урадити оно што је у нашем домену, а то је да уредимо шетачку зону, Променаду. То смо завршили у року од 55 дана. Показали смоспособност да реализујемо инвестицију и на тај начин подстакли приватни капитал на завршетак инвестиција. Отишли смо корак даље од обећања, а то је уређење парковског дела испред хотела. Новим распоредом плана монтажних објеката отворићемо поглед према парку, да гости могу да уживају у амбијенту зелене оазе.
На конкурсу Министарства за заштиту животне средине прошли смо са пројектом према којем ћемо партиципирати са 30% средстава, а Министарство са 70%. Потпуно ћемо реконструисати део парка од Купатила до цркве. Средићемо шетачке стазе, извршићемо пошумљавање и попуну оних стабала која недостају са потпуно формираним стаблима висине од 15-20 метара. Нове приземне форме промениће изглед парка. Сигуран сам да ће са новим амбијентом грађани бити презадовољни. Општинска стамбена агенција је радила на том пројекту са људима из Италије који се баве искључиво парковима. Парк ће задржати форму француског парка, а биљке ће бити нове, са актуелним бојама које ће се смењивати током читаве године. Сматрамо да ће по завршетку епидемиолошке ситуације Врњачка Бања бити посећена свих 365 дана и да морамо имати такву понуду која ће пружати гостима амбијент у коме ће уживати кад год се нађу у Врњачкој Бањи, изјавио је Бобан Ђуровић, председник општине.
Последњег дана марта месеца у Хали спортова „Владе Дивац“ где се налазе пунктови за имунизацију, Врњчани су ревакцинисани кинеском вакцином произвођача „Синофарм“. Тога дана ревакцинисани су помоћник председника општине Саша Грковић као и председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић који је својим примером показао значај имунизације становништва. Он је апеловао на суграђане да се вакцинишу јер је то једини начин да изађемо из пандемије која нас је задесила.
– Ово је добра прилика да позовем грађане Врњачке Бање да се пријаве за вакцинацију јер је то једини начин борбе у овим околностима са Ковидом. Слушајући струку и препоруке оних који воде рачуна о епидемиолошкој ситуацији у Србији и оних који се баве здрављем људи, наравно да сам се вакцинисао и ево данас и ревакцинисао. Апеловао бих на наше суграђане да се вакцинишу, да се што пре пријаве и добију термин за вакцинацију јер је то једини начин да стекнемо колективну имунизацију, рекао је председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић након ревакцинације.
Иако је вакцинација у току и грађани Србије имају прилику да се преко е-Управе пријаве и изаберу вакцину којом желе да се вакцинишу, тренутно је на територији Општине Врњачка Бања повећан број оболелих од Ковида-19 и тренутно су 364 особе позитивне. Клиничка слика оболелих је лакша и средње тешка, има Врњчана који се налазе у Општој болници „Студеница“ у Краљеву али и они након примљене терапије одлазе кући на кућно лечење.
– Према подацима из референтне установе, Ковид амбуланте у Новом Селу, број првих прегледа је у порасту последњих дана па из тог разлога ових дана интензивно размишљамо о стављању амбуланте у Руђинцима у службу Ковида. У овом тренутку све организационе јединице Дома здравља раде пуним капацитетом, састанци су на дневном нивоу и на њима одлучујемо о свим даљим корацима, рекла је директорка врњачког Дома здравља др Весна Малићанин која је такође апеловала на суграђане да се придржавају прописаних мера.
– Одмах након првог таласа вакцинације који је био резервисан за најстарије грађане и ризичне групе, пријавио сам се за имунизацију. По природи посла свакодневно сам у контакту са великим бројем људи и зато сам желео да заштитим и њих, али и себе, рекао је помоћник председника општине Саша Грковић уз позив свим суграђанима да буду одговорни према себи и другима и пријаве се за вакцину против вируса Корона.
Врњачка Бања ускоро ће бити богатија за још један лускузни туристички објекат. Реч је о Хотелу „Парк“, чија реконструкција је у току, а који припада српском ланцу „А Хотели“. Рустична фасада „Парка“ увелико привлачи пажњу туриста и посетилаца. Препројектована је и уклопљена у традиционалне форме академског стила, а посебну атракцију чине скулптуре краљица Марије и Александре Карађорђевић, позициониране у нишама на фасади.
Хотел „Парк“ имаће лоби бар, ресторан са посластичарницом, пансионски ресторан, спа центар, салу за састанке, конференцијску салу и сопствени паркинг. Спа центар, који се гради по високим светским стандардима и у препознатљивом атрактивном стилу „А Хотела“, садржаће базен, сауну, слану собу, релакс собу са тепидаријумима и простор за масаже и третмане. Сасвим је извесно да ће отварање овог хотела подићи стандард смештајних капацитета Врњачке Бање.
Бобан Ђуровић, председник Општине Врњачка Бања обишао је 30. марта завршне радове на Хотелу „Парк“.
– Поносни смо што се после неколико година изградња и адаптација Хотела „Парк“ приводи крају, посебно зато што је ово још један драгуљ Врњачке Бање, хотел са пет звездица. Отварање овог хотела из категорије „А Хотела“ „Алко“ групе очекујемо за два месеца. Наша Општина је поносна што има таквог најјачег инвеститора у области хотелијерства. Са овим хотелом употпунићемо понуду у Врњачкој Бањи. Мештани и гости уживаће у лепоти самог објекта, и биће у прилици да користе оно што ће хотел нудити.
Ми смо данас у обиласку направили пресек стања, договорили се са директором хотела око динамике завршетка радова као и оквирни датум почетка рада хотела. Импресивно је да овај хотел на самој шетачкој зони има 57 соба и може да угости око 130 гостију. Има и велнес и спа програм, модеран, интиман, упакован како и приличи оваквом хотелу. Ту су и две конгресне сале као и добар интернационални ресторан са баштом на шетачкој зони Променаде. У понуди Хотела биће и Кућа слаткиша са најбољим „Пионировим“ производима.
Поносни смо што из године у годину отварамо нове објекте, упошљавамо грађане Врњачке Бање, што смо конкурентни и да речи које је јуче у обиласку Коридора председник Вучић рекао о Врњачкој Бањи на овакав начин оправдавамо. Посебна драж и посебно задовољство нам представља што је управо „Алко“ група власник овог објекта и што „Алко“ група планира и даље да улаже у Врњачку Бању, у проширење њиховог Хотела „Слатина“ за још 100 смештајних јединица велнес и спа простор.
Са овим и са нашим улагањима, ми правимо једну синергију приватног и локалног друштвеног капитала, уз подршку Владе у крупним пројектима Врњачку Бању претварамо у место о коме смо сањали и маштали пре пар година. Веровали смо у то, трудили смо се да створимо амбијент за инвеститоре, рекао је председник Ђуровић.
По завршетку радова на водоводној и канализационој мрежи у делу Олимпијске улице, као и грубих радова на изградњи Аква парка, створени су услови за почетак прве фазе реконструкције ове саобраћајнице. Радове у Олимпијској улици 30. марта, обишао је председник општине Врњачка Бања, Бобан Ђуровић, у пратњи помоћника председника општине Саше Грковића и директора Општинске стамбене агенције, Бранислава Бежановића.
Прва фаза реконструкције обухвата асфалтирање улице у дужини од 560 метара и ширине 5,5 метара, са већ постојећим тротоаром. Грађани који живе у овом делу Врњачке Бање моћи ће безбедније и комфорније да се крећу, а саобраћај ће бити боље регулисан посебно у периоду веће фреквенције возила која се очекује отварањем Аква парка.У плану је и реконструкција Улице рај која ће бити проширена са две траке која ће отварањем Аква парка, такође, бити далеко прометнија.
„Са власницима Аква парка је договорено да читавим појасом уз Аква парк, у оквиру своје парцеле, обезбеде зону паркиралишта, а испред паркиралишта зону тротоара. На овај начин добиће се на функционалности, добићемо нови простор за паркирање возила чиме се неће ометати већ постојећи саобраћај“, рекао је председник општине, Бобан Ђуровић.
Ђуровић је нагласио да ће Општина настојати да у сарадњи са ЈП „Белимарковац“ реши питање атмосферских вода израдом комплетног система за одводњавање све до шуме на Рају, а затим према реци.
„Желимо да уз обимне радове који се у овом делу изводе решимо све проблеме и створимо једну нову зону Врњачке Бање, где ће Аква парк имати један прелеп амбијент који ће бити део будуће понуде и сигуран сам место где ће се највише задржавати наши гости и туристи“, додао је Ђуровић.
Друга фаза радова у Олимпијској улици уследиће након што Општинска стамбена агенција регулише имовинско-правне односе како би се десна страна наведене улице ставила у функцију пешачке стазе са тротоарима због велике концентрације деце у овом делу, али и грађана који овде живе. Реконструкција је планирана до Руђинаца где ће се, такође, у сарадњи са ЈП „Белимаркоовац“, најпре, извршити замена водоводних и канализционих цеви, а затим иста пресвући новим асфалтом. Наведене радове финансира Општина Врњачка Бања, а изводе се преко Општинске стамбене агенције.
Председник врњачке Општине Бобан Ђуровић обишао је 30. марта радове на изградњи Спортско-рекреативног комплекса Аква парка „Рај“. Летњу сезону 2021. године обележиће почетак рада једног дела великог, модерног Аква парка, достојног Врњачке Бање чији је развој последњих година у снажном замаху. Садржај туристичке понуде Врњачке Бање достиже ниво који може да задовољи све потребе модерног госта. Туристи ће у овом „рајском“ воденом царству пронаћи прави спас од врелих летњих дана и према афинитетима: место за одмор и релаксацију или место које ће им пружити адреналинско искуство и авантуру.
– С обзиром да смо имали веома тежак временски период и снег до пре неколико дана, а да се ради доста земљаних радова са великим, тешким машинама, врло сам задовољан динамиком која се постиже и обећањима која долазе од власника Аква парка, а то је да ће у наредних десет, односно дванаест недеља у потпуности бити завршена прва фаза Аква парка која подразумева пуштање у погон дечјег базена, великог базена са вештачким таласима, лење реке, осталих мањих пратећих водених садржаја и ресторана. Видели смо филтерска постројења која су већ постављена и која само треба да се пусте у погон. Што се тиче самог поплочавања и сређивања унутар и око Аква парка имамо обећање да ће то у наредних 15-20 дана бити у потпуности сређено. До лета ћемо имати отворен први део Аква парка, а током јула и августа наставиће се са изградњом високих тобогана. Највиша тачка тобогана за спуштање биће 30 метара. Те атракције су такве да се могу радити у било које доба године, а оно што је најбитније, њихова динамика је орочена и оне ће бити у потпуности завршене до краја ове године.
Оно што је заједнички посао, то је паркирање око самог Парка. Знам да тај део посла брине становнике који живе у Олимпијској улици. Ми ћемо направити гаражу у Улици рај, где ће се стационирати возила корисника Аква парка. У читавој зони око Аква парка се ради паркинг простор који ће моћи да прими близу 400 аутомобила. Испред те зоне ће бити дрворед који се већ сада ради, наравно и ограда и све ће то имати једну модерну физиономију, оно што и заслужује тај део простора. У моменту завршетка бићемо заиста поносни што такав објекат имамо у Врњачкој Бањи.
Аква парк ће имати огроман ресторан, део услужних апартмана који ће бити у склопу Аква парка, додатни ресторан који ће бити код зоне базена са вештачким таласима што подиже атрактивност, конкурентност у тој области. С обзиром да познајем пројекат, сигуран сам, да ће ово бити један од најлепших, најмодернијих и најлуксузнијих аква паркова у Србији. Он прати развој који ради локална самоуправа са Владом, прати управо овакве улагаче који граде хотеле. На нама остаје да чекамо и верујемо да ће што пре проћи време Ковида-19, да ће доћи до нормализације стања где ће Врњачка Бања бити спремна да буде прва у Србији по питању туризма, и даље најпосећенија, са новом клијентелом и да ће изаћи на европско и светско тржиште о коме одавно маштамо, изјавио је Ђуровић након обиласка Аква парка.
Ако погледате у речник, видећете да реч „слатина“ значи извор слане воде, земљиште које се налази под утицајем алкалних вода. У најширем смислу, слатина је извор задовољства. Управо, по извору Слатина у чијој се непосредној близини налази, хотел је добио име. О Хотелу „Слатина“, који је у потпуном складу са стандардима квалитета А хотела у власништву Алко групе којој припада, разговарали смо са Ђорђем Трмчићем – менаџером хотела.
Ђорђе Трмчић
Богата историја Хотела „Слатина“ датира још из времена Првог светског рата. Како се током времена Врњачка Бања мењала и прилагођавала потребама гостију, тако је и Хотел „Слатина“ мењао своју намену и развијао своју понуду.
– Хотел Слатина изграђен је на локацији некадашњег Стационара „Терапија“, болнице у коју је и чувени произвођач чајева Томас Липтон долазио, како би донео помоћ за рањенике који су ту били смештени након Првог светског рата. У једном тренутку ту је била смештена школа, а 60-их година прошлог века изграђује се први Хотел „Слатина“, који је тако функционисао све до 2016. године, када га купује „Трмка кабл“ из Врњачке Бање. Нови Хотел „Слатина“, са 4 звездице, адаптиран према модерним захтевима посетилаца, прве госте је примио 2018. године. Хотел располаже са 24 луксузне собе, функционалним велнес центром, лоби баром, рестораном, играоницом за децу, која је, слободно могу рећи, бисер нашег хотела. Имамо и два отворена базена, већи за одрасле, док је други намењен нашим најмлађим гостима. Високи стандарди хотелијерства и добре услуге које смо поставили, препознати су од стране првог и највећег ланца хотела у Србији – А хотела. Хотел „Слатина“ је 2020. године, аквизиран у Алко корпорацију. тј. А хотеле, где спадају Хотел „Извор“ у Аранђеловцу, „Мастер“ у Новом Саду, „Слобода“ у Шапцу, „Торник“ на Златибору и Хотел „Парк“ на врњачкој Променади, који ће бити отворен у наредном периоду.
Сама локација Хотела „Слатина“ нуди госту могућност да се изолује од гужве. Својом понудом, Хотел „Слатина“ је привукао неку нову клијентелу у Врњачку Бању. Ко су најчешће гости вашег хотела?
Хотел „Слатина“ је породични хотел. Наши гости су, пре свега, породице са малом децом. Они који траже предах од свакодневних проблема и преоптерећености обавезама које их прате у великим градовима. Положај и окружење у ком се наш хотел налази, управо им то омогућавају. Мир. Бег од стреса. За разлику од осталих хотела у Врњачкој Бањи, ми смо издвојенији. Наш хотел се налази у парку. Одмах испред је извор минералне воде и почетак шеталишта, које се наставља ка Променади. Комфору који гости имају свакако доприносе и собе, ниједна мања од 32 квадрата. Садржаји су добро распоређени, тако да се гужва не осети, чак и када су сви капацитети попуњени. Не тако ретко, након прве ноћи проведене код нас, гости дођу до рецепције и са осмехом кажу како се већ дуго нису наспавали као код нас. Нама је то довољно. Када се човек наспава, а након тога добије квалитетну понуду хране, домаћих вина и ракије, добру услугу, доброг колектива, он ће се сигурно задржати. Имамо велики број гостију који се враћају, некада и неколико пута годишње. Трудимо се да постану део наше породице и да се код нас осећају баш као код своје куће, јер ће наш колектив заиста у сваком тренутку покушати да одмор сваког госта учини савршеним. Мене су на факултету учили да се добар глас шири на пет места, а лош глас на десет. Нисмо хтели да ризикујемо и дозволимо да пре свега Бања буде на лошем гласу. Јер, када гост оде незадовољан из хотела, он је уједно отишао незадовољан и из Врњачке Бање. Трудили смо се и трудићемо се да и даље негујемо тај однос са гостима, јер то је нешто што нас је издвајало и што ће и убудуће бити наш плус. У томе свакако значајну улогу игра колектив. Као хотел, нисмо имали велику флуктацију запослехих иако је то нормално за хотелијерство и угоститељство. Запослени су углавном исти људи, од самог отварања хотела. Трудили смо се да се чувамо, да их чувамо, да функционишемо као једна породица и мислим да су гости то и осетили након ове три године пословања.
У време експанзије и ширења врњачког туризма, утицај хотелијера је велики. Како оцењујете утицај Хотела „Слатина“ на привредни развој Врњачке Бање?
– Утицај Хотела „Слатина“ на привредни развој Врњачке Бање, свакако је позитиван. Пре свега, да пођемо од младих људи, који се након завршених студија враћају у Врњачку Бању. Ту су и студенти Факултета за хотелијерство и туризам, који имају више могућности за запослење у Врњачкој Бањи, него што је било претходних година, када су након завршених студија одлазили из Врњачке Бање за неким бољим приликама. Поред Хотела „Слатина“, у ком је запослено много младих Врњчана, прилику за запослење имаће и у Хотелу „Парк“, који припада А хотелима, а чије отварање се ускоро очекује. Хотел „Парк“ имаће 57 соба и биће категоризован са 5 звездица. Имаће луксузан веленс центар и мало другачију понуду. Са два хотела, А хотели ће бити позиционирани као важан чинилац хотелијерства у Врњачкој Бањи. Туризам је привредна грана, која доноси широки спектар акција. У Врњачкој Бањи, велики је број оних, који директно или индиректно живе и зависе од туризма. Ми се фокусирамо и настојимо да храну и пиће набављамо од локалних произвођача и да кроз узајамну сарадњу помогнемо мала и средња предузећа.
На малом простору, постоји јако много хотела, доста садржаја. Сви се разликују на посебан и другачији начин. Како функционишете сви заједно?
– Лепо сте то приметили. Свако има неку своју понуду. Свако се труди да свој хотел у најбољем маниру испрезентује будућим гостима. Ми, имамо ту срећу да се сви познајемо. Већина нас је из Врњачке Бање. Дружимо се и приватно. Трудимо се да будемо једни дргима здрава конкуренција, да се помажемо колико можемо и само тако ћемо и успети. Живели смо у Врњачкој Бањи када је постојао само један или два хотела, која су радила. Остали хотели нису радили. Сада је атмосфера другачија. Понуда привлачи тражњу, а нама остаје да наше госте задржимо у Врњачкој Бањи и да их поново доведемо.
У Србији је сваких сто секунди потребан давалац крви за децу и одрасле који су животно угрожени. У намери да прикупе потребне количине ове драгоцене течности, Месни одбор Црвеног крста Отроци у сарадњи са Општинском одбором и Службом за трансфузију крви Крагујевац, организовао је другу акцију у 2021. у просторијама Месне заједнице Отроци 26. марта. За лечење Врњчана у здравственим центрима у Краљеву, Крагујевцу, Нишу и Београду прикупљена је 21 јединица крви.
– Трансфузијско лечење мора бити континуирано, тако да је прикупљање крви настављено и током епидемије вируса корона. Људи се плаше па се осећа мањак давалаца. Ми, пак, одговорно тврдимо да због епидемиолошке ситуације не треба одлагати давање крви јер су све превентивне мере испоштоване, а давање је безбедно. Како смо у дефициту са негативним крвним групама, позивамо све хумане људе да се одазову акцијама, рекла нам је др Бојана Продановић Ђорђевић, која је предводила медицинску екипу.
Давање крви представља чин од непроцењиве вредности за оног ко крв прима. Радован Живановић из Отрока био је давалац чак 127 пута. Обзиром да је прегазио 65-у, више не даје крв али је био ту да подржи и ову акцију и каже да је најпоноснији на чињеницу да су после две ћерке, његовим стопама кренули и унуци – њих шесторо. Додаје да се после сваког давања осећао као бољи човек.
Радован Живановић
Учитељица Зорица Тамбурић је дугогодишњи активиста Црвеног крста, крв је дала осам пута, а највећа жеља јој је да буде пример млађим генерацијама.
Учесницима акције у Отроцима, суграђанима, пример су дали и челни људи Врњачке Бање. Иван Радовић, председник Скупштине општине, био је званично хуман више од 30 пута.
– И поред актуелне ситуације са Ковидом-19, велике су потребе за крвљу која је једино решење многим људима да сачувају здравље и животе. Уз велику захвалност активистима Црвеног крста који улажу напоре да сваког месеца организују акције давања, користим прилику да позовем све здраве грађане да дају крв и да то учине што пре јер наше мало некоме може да значи све, каже председник врњачке Скупштине.
Међу даваоцима Иван Радовић и Зорица Тамбурић
Друга годишња акција требало је према плану да буде изведена у средњим школама. Због преласка на онлајн наставу, нашла се овог марта Месна заједница Отроци. Да су људи у овом крају традиционално хумани, подсетио нас је Слободан Дишовић, секретар Општинске организације.
– Активисти Црвеног крста са члановима Савета Месне заједнице Отроци припремили су просторије за ову акцију и обезбедили логистику и на томе смо им посебно захвални. С обзиром да је ово мала месна заједница, задовољни смо и одзивом. Годишњим планом предвиђено је 14 акција, а прва следећа биће у Новом Селу, рекао је Дишовић.
За организацију Црвеног крста акције ДДК јесу приоритет, али не и једина активност. Секретар Општинске организације најавио је поделу ваучера социјално угроженим породицама као помоћ за набавку животних намирница и средстава за хигијену. Вредност ваучера је пет хиљада динара. После корисника у ромским насељима, акција се шири и на сеоско подручје. Помоћ у обезбеђивању ваучера Црвеном крсту пружили су Општина и бањски привредници.
Прва седница Изборне комисије за спровођење избора за чланове Савета месних заједница, данас је одржана у великој сали СО Врњачка Бања. Избори су расписани за 28. април, а на данашњој седници усвојени су Пословник о раду, затим Роковник за вршење изборних радњи у поступку спровођења избора, Упуство о раду бирачких одбора на спровођењу ових избора, као и сви обрасци који су потребни грађанима да би се кандидовали.
Секретар Изборне комисије Саша Радисављевић и председница Вања Лазовић
Према речима секретара Изборне комисије Саше Радисављевића, то су редовни избори за чланове Савета месних заједница и одржавају се у свих 12 Месних заједница, а Одлуком о Месним заједницама, прописано је да највише може бити 7 чланова Савета месних заједница. У свим Месним заједницама укупно има 68 чланова. Он је нагласио да је велика новина што не постоје листе, а у поступку избора нема политичких странака ни коалиција, већ кандидати сами прикупљају потписе, а потребно је минимум пет потписа по кандидату који се не оверавају. Фактички, сваки грађанин општине Врњачка Бања, који је заинтересован да учествује у политичком раду, може да се кандидује за одређену Месну заједницу и тако уђе у изборни поступак.
Протокол о успостављању сарадње, размени искустава и међусобном упознавању и повезивању, како на локалном нивоу, тако и између два округа и региона, потписали су данас председник општине Врњачка Бања, Бобан Ђуровић и председник општине Кучево, Иван Рајичић.
У почетној фази сарадње, обе локалне самоуправе ће приоритет дати привреди, посебно сарадњи у области туризма и промоције, спорта, културе, као и пројектима који се односе на унапређење комуналне инфраструктуре.
Протоколом се посебан значај даје сарадњи са Владом Републике Србије и међународним развојним партнерима у области инвестиција у туризму, па ће у том циљу општине размењивати информације у вези са инвестиционом подршком у изради пројектних предлога.
Поред наведених области, Врњачка Бања и Кучево, у наредном периоду, сарађиваће и на пројектима који се односе на заштиту животне средине, друштвене делатности, демократизацију локалних самоуправа и у другим областима од заједничког интереса за обе општине. Такође ће радити и на развоју и стимулисању директних контаката невладиног и јавног сектора из обе општине и подржати организације, предузећа, удружења и појединце у остваривању међусобних контаката на реализацији договорених пројеката.
Пета по реду седница Скупштине општине Врњачка Бања одржана је 23. марта. Учешће у раду седнице узело је 19 одборника, док је шест одборника било оправдано одсутно. На почетку седнице минутом ћутања одата је последња почаст преминулим суграђанима између два заседања Скупштине. Нешто касније, одборник Родољуб Џамић се посебно осврнуо на преминулог Бошка Руђинчанина истичући да Бошко није био обичан човек, већ великан културе, човек који је обележио једно време својим идејама. Био је то, по Џамићу, период велике демократије и великог успеха Врњачке Бање кад је у питању посетилачки промет. Бошка ћемо памтити по „Врњачким културним свечаностима“ које су се одвијале под геслом „Сто приредби за сто дана“.
По усвајању записника са претходне седнице одржане 29. јануара изгласан је дневни ред који је садржао 24 тачке. Прва тачка дневног реда била је посвећена расписивању избора за чланове Савета месних заједница. Наиме, Иван Радовић, председник Скупштине општине донео је Одлуку о расписивању избора за 28. април 2021. године, а пошто су одборници једногласно за њу и гласали, председник је Одлуку и потписао. У образложењу ове Одлуке Саша Радисављевић, секретар СО рекао је да се избори за чланове Савета месних заједница морају одржати најкасније месец дана пре истека мандата садашњим члановима. Бира се укупно 68 чланова. Савети неких месних заједница бројаће седам, односно пет чланова. Савет МЗ Врњачка Бања имаће седам чланова с тим што су пет чланова из Врњачке Бање, а по један члан из Липове и Гоча. Новину представља то што предлоге за чланове не подносе политичке партије већ директно грађани. За кандидатуру је потребно пет потписа грађана, избори су непосредни, а бирачки спискови се добијају директно из Министарства за државну управу и локалну самоуправу. У оквиру ове тачке дневног реда усвојена је и Одлука о образовању Изборне комисије за спровођење избора за чланове Савета месних заједница Општине Врњачка Бања, председница је Вања Лазовић, а заменик Саша Миодраговић и Другостепене изборне комисије чија је председница Ивана Јовановић, а њена заменица Љиљана Радаковић.
По завршетку, ове тачке. Иван Радовић информисао је одборнике да је формирана једна нова одборничка група од 19 чланова, председник одборничке групе је одборник Милан Плањанин, а његив заменик, одборник Ненад Николић.
Славиша Пауновић
Одборници су у наставку седнице гласали за низ одлука поступајући по закључцима донетим на седници Општинског већа и препоруци Бањског одбора и то: о првом ребалансу буџета, о одређивању зона на територији Општине Врњачка Бања, две одлуке о отуђењу грађевинског земљишта из јавне својине општине непосредном погодбом сувласнику. Донета је Одлука о измени и допуни Одлуке о грађевинском земљишту Општине Врњачка Бања. По образложењу Славише Пауновића, начелника Општинске управе измена се односи на члан бр. 1 у којем се каже да тржишну вредност утврђује надлежни порески орган. Уследило је доношење Одлуке о давању на коришћење непокретности у јавној својини Општине Врњачка Бања – фудбалски терен у Врњцима Установи Спортски центар Врњачка Бања.
На седници Скупштине општине донето је неколико одлука из области пољопривреде и то о одређивању надлежног органа за спровођење поступка давања у закуп земљишта у државној својини, утврђивању програма расподеле подстицајних средстава за земљорадничке и пољопривредне задруге у 2021. години и усвојен је годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији Општине Врњачка Бања за 2021. годину.
Као важну тачку издвојили бисмо Извештај о епидемији ковид-19 на територији Општине Врњачка Бања који је поднела одборница др Весна Малићанин, директорка Дома здравља „Др Никола Џамић“. Укратко она је рекла да је дошло до повећања првог јављања ковид оболелих, такође да има оболелих међу докторима и медицинским сестрама, а да су то углавном лакши облици ове болести. Међу оболелим има и 14-оро деце. У случају даљег раста броја оболелих размишља се о поновном отварању ковид амбуланте у Руђинцима. Директорка др Весна Малићанин упутила је апел грађанству да се јављају одмах кад осете сиптоме болести како би даљи ток лечења био лакши, а такође је позвала грађане да се вакцинишу.
Др Весна Малићанин
У дискусији, Родољуб Џамић је оценио да се вакцинација одвија у добрим условима, у Хали „Владе Дивац“. Похвалио је рад свих медицинских радника, а такође подсетио да и локална самоуправа може да изнађе могућности и начин да из својих средстава награди пожртвовани и тежак рад лекара и медицинског особља.
Из дискусије о анализи пословања јавних предузећа и друштва капитала за протеклу годину издвојили би смо залагање Родољуба Џамића за изналажење начина и помоћ локалне самоуправе у плаћању заосталих пореза и доприноса како би радници могли да иду у пензију и да се лече када је то потребно. Он је нагласио да средства нису мала, али да би се продајом неке непокретности могло наменски да се определе средства. Апеловао је и на јавна предузећа о којима је реч да се потруде да и из свог пословања определе одређена средства како би се овај проблем решио.
Родољуб Џамић
Гласало се и за решење о давању сагласности на ценовник који су утврдили „Врући извори“ ДОО за одржавање и уређивање гробља. Према речима директора Бобана С. Ђуровића, „Врући извори“ ДОО се региструју за нову делатност – одржавање, уређење гробља и услуге сахрањивања. Њихова делатност ће се односити на гробља у Новом Селу, Грачацу, Отроцима, Вукушици, Подунавцима и Вранешима. Има укупно 13 гробља, биће запошљена четири нова радника и планира се куповина мањег камиона који ће служити за превоз радника и алата. И следећа тачка тицала се уређења гробља, како је известио Иван Џатић, заменик председника општине и ЈП „Бањско зеленило“ имаће ценовник као „Врући извори“, а уњиховој надлежности поред гробља у Врњачкој Бањи наћи ће се гробље у Руђинцима, Штулцу, Липови и Гочу.
О овим тачкама позитивно је дискутовало више одборника, међу њима и Родољуб Џамић, Миљко Арсић и Милан Плањанин.
На седници Скупштине општине усвојени су извештаји о раду у 2020. години: Културног центра, Центра за социјални рад, Народне библиотеке, Спортског центра, ПУ „Радост“, Туристичке организације и Општинске стамбене агенције.
У оквиру тачке избор и именовања разрешени су и именовани бројни чланови надзорних и управних одбора углавном због истека мандата.
Под називом „Србија памти и не заборавља“,24. марта обележена је годишњица почетка НАТО бомбардовања. Дан који се не заборавља, због коронавируса обележава се у складу са епидемиолошким мерама.
Поред спомен-плоче Врњчанима, жртвама НАТО агресије, венце су положили, заменик председника општине Иван Џатић и заменик председника СО Дане Станојчић, родбина страдалих, као и делегације СУБНОР-а Врњачке Бање и Удружења ратних војних инвалида и Удружења бораца ратова 1990.-1999. године „Горски вукови“.
Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан пре 22 године. За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.
– Овај датум остаће црним словима записан у нашој историји и ништа мање није значајан за Србију од Видовдана и неких других датума које обележавамо.
Нажалост, наше генерације су сведоци тих догађаја, када је под ноге бачено међународно право. Притисци на нашу земљу су свакодневни и након 22 године од тада, пре свега кроз покушаје легализовања тог бомбардовања, кроз признавање лажне државе Косово, на шта ми и оваквим чином показујемо да је то против међународног права и против националних и историјских интереса Србије, рекао је Дане Станојчић, након полагања венаца.
– Данас смо се окупили да обележимо 22 године од почетка бомбардовања суверене СР Југославије, Тог дана су нас напали без објаве рата, прекршили међународно право и тада је завладало право моћнијег, бахатијег и силовитијег. За тих 78 дана, хтели су да понизе српског војника али нису успели. Показало се да је херојство надвладало сву ту силу која нас је напала. Иронија је да су ту акцију назвали „Милосрдни анђео“, чиме су успели да укаљају у изворном значењу реч „анђео“. Поносни смо на све наше хероје, никада их нећемо заборавити. Сигуран сам да опростити никада нећемо, а заборавити, само ако нас не буде било, рекао је о обележавању НАТО бомбардовања, Иван Џатић, заменик председника општине.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.
Председник Општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић је 23. марта 2021. године, у Палати Србија, потписао уговор са министарком заштите животне средине Иреном Вујовић.
Председник Ђуровић са министарком Вујовић
Министарство заштите животне средине расписаало је, почетком године, три конкурса којима је циљ унапређење квалитета ваздуха. Министарка Вујовић, потписала је уговоре са 31 локалном самоуправом, на основу којих ће ресорно министарство доделити средства за пројекте пошумљавања, као и за замену дотрајалих котларница и ложишта у домаћинстивима, котловима на еколошки прихватљивије енергенте. Министарка је истакла да су ово први потписани уговори од укупно 97, за које је Министарство кроз три конкурса определило укупно 400 милиона динара.
По конкурсу „Пошумљавање у циљу заштите и очувања предеоног диверзитета у 2021. години“, Општини Врњачка Бања је одобрен пројекат „Паркови Врњачке Бање стаза 1 – Централни бањски парк“. Укупна вредност наведеног пројекта износи 11.200.000 динара, од чега 8 милиона финансира Министарство заштите животне средине, док Општина обезбеђује остали део новца. Пројекат ће бити реализован од маја до септембра текуће године.
Сврха пројекта је да се ревитализује парковска архитектура, очува архитектонско-пејзажно уређење око извора Топле воде и дуж Врњачке реке, очување природе као заштићеног добра и свих природних и културно-историјских елемената у парку (заштита парковског зеленила, унапређење постојећег биљног фонда и очување биодиверзитета).
Према коначним ранг листама, на конкурсу за пошумљавање опредељен је укупан износ од 100 милиона динара за 38 локалних самоуправа, док је 100 милиона динара опредељено и за замену котларница у домаћинствима у 10 локалних самоуправа. По конкурсу за замену котларница, опредељено је 200 милиона динара за пројекте у 49 градова и општина.
Ванредна седница Општинског већа одржана је 18. марта у Великој сали СО. Председавао је Бобан Ђуровић. Чланови Већа разматрали су нaцрт Одлукe о ребалансу буџета Општине за 2021. годину сa прeдлoзимa зa његову измeну кojи су изнeти нa jaвнoj рaспрaви. Нaкoн рaспрaвe Oпштинскo вeћe je утврдилo прeдлoг Одлукe о ребалансу буџета Општине за 2021. годину кojи je упутилo Скупштини oпштинe нa усвajaњe.
Чланови Општинског већа гласају
Зоран Дунић, руководилац Одсека зa буџeт и финaнсиje, образложио је нацрт већницима. Разлог за предлагање Ребаланса Одлуке о буџету Општине Врњачка за 2021. годину јесте усаглашавање појединих планираних активности и апропријација са којих се оне финансирају кoд пojeдиних кoрисникa буџeтских срeдстaвa, укључивање новог пројекта Рeвитaлизaциja спoмeникa прирoдe „Пaркoви Врњaчкe Бaњe“ 1. фaзa у буџет за који су већим делом обезбеђена средства у буџету Републике Србије док Општина Врњачка Бања има обавезу да обезбеди учешће за реализацију овог пројекта из свог буџета у изнoсу oд 3.200.000 динaрa и укључивање у евиденцију промена по основу краткорочног задуживања за финансирање текуће ликвидности које је спровео председник општине по овлашћењу које је добио од Скупштине за 2021. год. у износу од 37.700.000 динара за колико су увећана примања буџета као и издаци буџета у истом износу с обзиром да се ово кредитно задужење враћа у току исте буџетске године.
Нa oвaj нaчин укупно планирани приходи и примања из свих извора финансирања, као и сопствених прихода корисника буџетских средстава по предлогу ребаланса изнoсе 1.547.318.000 динaрa. Ребаланс који се предлаже израђен је на вишем нивоу плaнирaних тeкућих прихода, за износ од 21.253.000 динара, штo чини 1,5% усвojeнoг буџeтa зa 2021. године.
Након разматрања, Скупштини општине предложено је да донесе Одлуку о начину и поступку давања у закуп непокретности у јавној својини ЈП за превоз путника „Нови Аутопревоз“, као и Одлуку о давању на коришћење непокретности у јавној својини Општине Установи „Спортски центар“.
Живорад Јаћимовић, руководилац Одсека за привреду и друштвене делатности упознао је чланове Већа са нацртом Одлуке о одређивању надлежног органа за спровођење поступка давања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини на територији врњачке Општине. Према овој одлуци председник општине ће као надлежни орган, на основу предлога комисије за спровођење поступака јавног надметања, коју образује Општинско веће, доносити одлуке о давању на коришћење без плаћања накнаде пољопривредног земљишта у државној својини на територији Општине В. Бања, уз сагласност Министарства надлежног за послове пољопривреде.
У даљем току седнице презентован је нацрт Одлуке о утврђивању програма подршке спровођењу мера равномерног развоја општине кроз подстицајна средства за земљорадничке и пољопривредне задруге у 2021. години на територији врњачке Општине. Ради се о подстицајним средствима у укупном износу од седам милиона динара. Субјекти који могу конкурисати за подстицајна средства су старе и новоформиране земљорадничке и пољопривредне задруге. Реализација овог програма системски би унапредила пословање задруга као и квалитета живота у руралним срединама кроз равномернију расподелу дохотка и повећање економских могућности у склопу равномерног развоја Општине.
Општинско веће дало је сагласност на одлуку Скупштине једнодомог друштва са ограниченом одговорношћу „Врући извори“ Грачац о усвајању ценовника комуналних производа и услуга – управљање гробљима и сахрањивање. Трошкови сахрањивања посмртних остатака износе 5.800 динара, а десетогодишњи закуп за гробно место је 3.600 динара. Годишње одржавање једног гробног места је 800 динара.
Чланови Већа дали су сагласност на Одлуку Скупштине регионалног центра за управљање комуналним отпадом „Регион Краљево“ о избору председника Скупштине Друштва са ограниченом одговорношћу за управљање чврстим отпадом на територији Града Краљева и општина Врњачка Бања, Параћин, Рашка и Трстеник. Мандатни период од две године добио је дипл. правник Милош Томић из Параћина.
Директори установа (Културни центар, Библиотека „Др Душан Радић“, „Спортски центар“, „Туристичка организација“, ПУ „Радост“, Центар за социјални рад и Општинска стамбена агенција“) поднели су извештаје о раду својих установа за 2020. годину.
Што се Културног центра тиче, према плану је реализован садржајан културни репертоар Биоскопа и Летње позорнице – 44. Фестивал филмског сценарија. У Замку културе, сталне поставке, четири изложбе у сарадњи са другим установама и 39 културних догађаја, изложби, концерата класичне музике, музичке вечери, филмских едукативних вечери и предавања посетило је нешто више од седам хиљада људи, а штампано је дванаест бројева Врњачких новина, часописа за туризам, здравство, привреду, културу, спорт и друштвена питања.
Народна библиотека набавила је 1.178 монографских и осам серијских публикација, и имала је 1.319 активних чланова. Фонд Завичајног одељења увећан је за 32 наслова монографских публикација. Реализован је пројекат „Поздрав из Врњачке Бање“, монографија о прошлости Врњачке Бање кроз сликовну библиотечку некњижну грађу аутора Марије Петковић. У оквиру културно-просветне делатности било је 26 догађаја – концерата, изложби, трибина, представљања књига. У Дечијем одељењу, због пандемије није било могуће организовати планиране радионице, спроведен је само традиционални конкурс „Мој дневник читања“ за ученике основних школа. Кућа сценарија званично је средином 2020. године проглашена одељењем Библиотеке са циљем да прикупља, обрађује, чува и представља материјале са Фестивала филмског сценарија и других релевантних филмских манифестација.
У Хали „Владе Дивац“ Спортски центар прошле године одвијао се Одбојкашки камп Play volley, камп школа фудбала Чавић, ИБЦ кошаркашки камп, припреме омладинске футсал репрезентације Србије, припреме КК Партизан, КМФ Винтер футсал, СТС Особе са инвалидитетом…
У циљу што квалитетније и разноврсније медијске пропаганде Врњачке Бање, Туристичка организација је уз сарадњу са свим туристичким посленицима, адекватно презентовала обједињену понуду Врњачке Бање на домаћим сајмовима у Београду и Нишу, а посредством ТОС-а била је присутна и на међународним сајмовима у Берлину, Лондону, Москви, Барселони, Солуну… где је дистрибуиран информативно-пропагандни материјал.
У школској 2019/20. години услугу вртића користило је 807-оро деце, а 2020/21. 732-оро деце распоређено у 43 групе (10 у оквиру објеката Установе и 4 у оквиру школа), односно 44 групе (10 у оквиру објеката Установе и 5 у оквиру школа).
На дан 31. децембар 2020. године на активној евиденцији Центра за социјални рад било је 4.312 корисника, од чега је 610-оро деце. Укупан број корисника чини 14,01% од броја становника Општине В. Бања, рачунајући и избегла и расељена лица евидентирана у Комесаријату општине (укупно 30.777).
Према извештају о раду Општинске стамбене агенције у циљу унапређења саобраћајне инфраструктуре укупна површина реконструисаних улица током 2020. године износи 6.355,44 квадратних метара. ОСА одржавала је постојећи систем јавне расвете од око 8.000 сијаличних места и развој инфраструктуре јавне расвете, повећање територије (170 нових сијаличних места – пуне лампе) и то на територији свих месних заједница.
На седници су разматрани и извештаји о раду Општинске управе за 2019. и 2020. годину. Известилац је била Љиљана Радаковић, заменица начелника ОУ. Скупштини је предложено доношење Правилника о обезбеђивању јавности рада органа Општине, уносу података, ажурирању, одржавању и коришћењу Веб презентације која представља основни вид обезбеђивања јавности рада органа и основно електронско средство информисања и комуникације органа Општине са корисницима услуга.
Чланови ОВ упознати су са извештајем из Дома здравља „Др Никола Џамић“ о ситуацији која се тиче пандемије Ковид-19. У периоду од 1. јануара 3021. године до 15. марта 2021. године тестирано је 3.736 лица од којих је 881 лице било позитивно. Тренутно је позитивно 201 лице. У ковид амбуланти извршена су 4.484 прегледа. Вакцинација у В. Бањи почела је 12. јануара. Укупно је дато 6.846 вакцина и то првом дозом вакцинисано је 4.078 а другом дозом вакцинисано је 2.768 лица.
Као допуна дневног реда изгласана је Декларација о улози функције управљања људским ресурсима у Општини В. Бања која има за циљ да се обезбеде услови за ангажовање стручних кадрова који посао обављају предано, савесно и професионално, који негују међусобну сарадњу и однос поверења и поштовања, имају потребу за сталним личним и професионалним развојем, поштују вредности организације и етичке стандарде и нуде ефикасне и делотворне услуге свим грађанима као и привреди. Усвојен је и годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији Општине Врњачка Бања за 2021. год, као и Нацрт Одлуке о одређивању зона на територији Општине В. Бања који предвиђа проширење прве зоне. Овом одлуком одређују се зоне као један од критеријума за утврђивање висине локалних комуналних такси и доприноса за уређивање грађевинског земљишта, које су утврђене Планом генералне регулације.
Користећи искуства из ковид-режима лекари „Меркура“ осмислили су нове програме рехабилитације и опоравка који помажу у решавању широког спектра физичких симптома након прележаног КОВИД-19
У периоду који је обележила пандемија вирусом КОВИД -19, осим саме инфекције, један је од највећих проблема пацијената је потпуни опоравак како би могли да се врате у нормални живот. Многи који су прележали КОВИД -19, након излечења суочили су се са физичким, когнитивним или менталним здравственим проблемима, због чега им је смањено функционисање у активностима свакодневног живота.
Тим „Меркурових“ стручњака креирао је два јединствена персонализована програма у Србији који имају за циљ комплетан опоравак особа које су прележале КОВИД -19 и повратак њиховим редовним животним и радним активностима. Пост– КОВИД рехабилитација и Пост – КОВИД Хипербарик рехабилитација у „Меркуру“ имају за циљ да у бањском амбијенту, уз мултидсциплинарни медицински надзор и персонализовани план исхране и терапије, отклоне све физичке симптоме након болничког лечења и кућног опоравка. Болест утиче различито на пацијенте. Зато „Меркуров“ тим лекара креира персонализовани план лечења за сваког појединца и то је преимућство ових оригиналних програма за отклањање последица прележаног коронавируса.
Програми су намењени свим пацијентима који су имали позитивне тестове, опорављају се након инфекције КОВИД-19 и имају различите симптоме: хронични умор, малаксалост и слабост мишића, отежано дисање, кашаљ и бол у грудима, бол у зглобовима, главобољу, анксиозност и депресију, повећање телесне масе…
Програми су направљени са идејом да се пацијенти опорављају најбрже и најбезбедније. Након програма пацијенти остварују следећа побољшања: унапређење плућне вентилације, јачање имунитета, побољшање периферне циркулације, регулацију секундарних болести (дијабетес, реуматске болести, гојазност…), повратак уобичајеним физичким и спортским активностима.
Поред поменутих бенефита, пацијенти на програму Хипербарик рехабилитације лече се удисањем чистог кисеоника под притиском већим од атмосферског, који иде и до 2,8 бара. На тај начин се до 20 пута повећава количина физички раствореног кисеоника у крвној плазми и омогућава његово брже допремање до оштећених ткива и ћелија. Врши се детоксикација крви у целости, јача се имунитет и достиже опште благостање тела, повећава се меморија за 20% и физичке способности за 35%, долази до повећања снаге, енергије и издржљивости, уклања се умор и побољшава сан. Организам се ослобађа стреса и напетости, успорава се старење, затеже се кожа и враћа младалачки изглед. Опште здравље битно се побољшава.
Програм Хипербарик рехабилитације помаже пацијентима да коришћењем хибарбаричне медицине брже отклоне тегобе након КОВИД-19, посебно код пацијената који су имали тежи облик КОВИД-19 са респираторним проблемима, са полинеуопатским тегобама (болови у ногама, грчеви, трњење…) и са клаудикационим тегобама (појава бола, храмања и утрнулости у ногама…).
Оба програма намењена је пацијентима којима су протекле минимално четири недеље од завршетка лечења од коронавируса.
„Меркуров“ лекарски тим нам поручује: „Здрав и нормалан животни ритам су постали приоритет данашњице, а овај програм то обезбеђује и онима који су током пандемије били најугроженији“.
ВРЊАЧКА БАЊА НАСТАВЉА СА ОДГОВОРНОМ СОЦИЈАЛНОМ ПОЛИТИКОМ
Општина Врњачка Бања обезбедила је услове за несметано пружање услуге личног пратиоца деци и младима са сметњама у развоју.
Након спроведеног поступка јавне набавке за услугу социјалне заштите лични пратилац детета, потписан је уговор са Центром за дефектологију „Артемида“ из Ниша који ће у наредних годину дана учествовати у инклузији деце са територије врњачке Општине.Власница и директорка Центра, Марина Станковић, потписала је 15. марта у Скупштинској сали уговоре са 16 личних пратилаца за исто толико деце.
–„Артемида“ као установа социјалне заштите постоји већ 19 година, а у последњих годину дана потписала је уговоре о пружању услуге „лични пратилац“ са девет општина широм Србије. Сарађујемо искључиво са лиценцираним пратиоцима, педагошке или медицинске струке, са пожртвованим особама од поверења у циљу што квалитетнијег пружања ове специфичне услуге, рекла је Марина Станковић.Лични пратилац доступан је детету са инвалидитетом, односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољење основних потреба у свакодневном животу, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу. У складу са прописима, лични пратилац детету пружа подршку у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, припреме књига и опреме за вртић, као и помоћ у заједници, што укључује помоћ у коришћењу превоза, кретању, одласку на места за провођење слободног времена, укључујући културне или спортске активности и друге сервисне подршке. Са друге стране, родитељ који зна да оставља дете у сигурним рукама моћи ће да ради, да има друштвени живот и време за одмор.
– Људи који буду радили овај посао имаће веома компликовану ситуацију: с једне стране мораће да буду максимално сконцентрисани, сналажљиви, брижни, дружељубиви, а са друге, радиће хуман и леп посао, рекао је заменик председника општине, Иван Џатић, који је присуствовао потписивању уговора. За разлику од других локалних самоуправа, у Општини Врњачка Бања не постоји листа чекања за овакву услугу. Интерсекторска комисија упућује предлог Центру за социјални рад, а њихов стручни тим опредељује број пратилаца. У 2021. имаћемо 16 пратилаца. Вредност уговора је 8 милиона и 334 хиљаде динара, а средства су обезбеђена из општинског буџета, додао је Џатић и нагласио да иако је ова услуга дефинисана законом, за нас у врњачкој Општини то никада није било питање закона већ хуманости и ми ћемо увек наћи средства да определимо у ову сврху!
Врњачка Бања је од 3. до 13. марта, била место сусртета младих европских одбојкаша у првој рунди квалификација за III Европско првенство у одбојици, за пионире и пионирке.
На турниру пионира (2005. и млађи) играле су репрезентације Србије, Бугарске, Грчке, Румуније и Турске, док су се на турниру пионирки (2006. и млађе) прилику за пласман на Европско првенство имале репрезенатације Србије, Бугарске, Грчке, Румуније, Северне Македоније и Турске. Пласман на шампионат Старог континента изборили су само победници турнира – пионири Бугарске и пионирке Србије.
Победници турнира – пионири Бугарске и пионирке Србије
Шампионат за пионирке одржаће се у мађарском граду Ниредхази, као и словачком Хумене, док ће финални турнир за пионире бити одржан у гланом граду Албаније, Тирани. Оба првенства одиграће се у исто време, од 10. до 18. јула, ове године.
Након завршетка квлификација, у Спорткој хали „Владе Дивац“, 14. марта, одржао се дупли програм финала Купа Србије.
У конкуренцији одбојкаша, Куп Србије је освојила Рибница из Краљева, након победе над Радничким доо из Крагујевца, резултатом 3:1. У женској конкуренцији освајач Купа Србије је Железничар из Лајковца, који је савладао екипу Уба, резултатом 3:0.
Зоран Гајић, председник ОСС и Бобан Ђуровић, председник Општине Врњачка Бања, предали су Александри Гајић, капитену Железничара и Ивану Тодоровићу, капитену Рибнице, пехаре намењене победнику Купа Србије.
Првенство Србије за сениоре у самбоу одржано је 14. марта у Спортском центру „Спенс“ у Новом Саду. На овом такмичењу наступило је више од 100 такмичара у борбеном и Combat самбоу. Светозар Стајковац освојио друго место и сребрну медаљу за сениоре у новој тежинској категорији +98 килограма.
Светозар Стајковац
– Веома сам задовољан са овим успехом, јер поред целе ситуације у земљи, поред тога што сам би болестан и што ме је то у великој мери пореметило у тренажном процесу, ипак сам остварио резултат, рекао нам је Светозар који је у врху српског самбо спорта, јер већ четири године у континуитету је у финалима јуниорских и сениорских првенстава Србије.
Због прележаног Ковида-19 Светозар је тренутно достигао отприлике на 30 до 40% својих могућности и спремности што се форме тиче. Сребро у Новом Саду освојио је тако што је тек почетком фебруара почео са лаганим враћањем у тренинг, али, према његовим речима до медаље га је довела велика жеља и љубав према спорту дајући му неку додатну енергију и снагу.
Освајањем другог места на националном такмичењу Светозар се квалификовао за Европско првенство у самбоу које би требало да се одржи средином маја на Кипру.
Самбо је руска борилачка вештина. Настала је у Совјетском Савезу 20-их година 20. века спајањем традиционалних, народних, борилачких вештина са џудоом и џијуџицуом. Творци самбоа желели су да створе борилачку вештину која се брзо и лако учи, при чему би се традиционалне далекоисточне борилачке вештине комбиновале са модерним научним сазнањима. Највећу корист од самбоа требало је да имају војска и полиција (за војску постоји посебна верзија – борилачки самбо). Са распадом Совјетског Савеза, упркос чињеници да су многи учитељи ове вештине емигрирали, дошло је до пораста популарности самбоа, будући да је та, до тада тајна вештина, напокон могла да се јавно презентује. Самбо се потврдио и у ултимет фајту, где се показало да се самбо-борци тешко могу победити.
У Спортском центру „Шумице“ у Београду, дан раније, 13. марта одржано је Првенство Србије у џудоу. Конкуренција је била изузетно јака, учествовало је преко 200 најбољих сениора Србије, чак и они који већ имају олимпијску норму за Олимпијске игре у Токију. Светозар је меч за бронзану медаљу изгубио на бодовну разлику.
– Да сам био у редовном тренингу, у „Спенсу“ би било злато, а у „Шумицама“ још једна медаља. Биће прилике, хвала Богу да сам оздравио и успео да изађем на оба такмичења, додаје Светозар, наш сјајан борац и посвећени спортиста, апсолвент основних Академских студија криминалистике на Криминалистичко-полицијском Универзитету у Београду.
У ери потпуне дигитализације свега и свачега, дигиталних форми и платформи, фотографских и видео снимака, у којима је све аутоматизовано, почев од фото и видео записа смарт мобилних телефона, па до дигиталних камера, добра фотографија, створена аналогном технологијом третира се као уметничко дело.
Управо зато је вредна пажње изложба аналогних фотографија Емилије Гашић, постављена галеријском простору Замка културе.
Изложба под називом „Између“ реализована је у оквиру пројекта „Врњачки ликовни круг“.
Из|међу” је колекција аналогних фотографија снимљених у путу, успутно, између различитих станица, градова, земаља, током шетњи, непланирано и нережирано у периоду од последњих деcет година. Подељена у две серије – руралну и урбану, колекција приказује ауторово поимање припадности и чести осећај ухваћен, у међу простору.
Између стакла, између одсјаја, између сенке и светлости, два света, села и града, фантазије и стварности, кретања и статичности, јутра и мрака. Неки од ових међупростора су јасно приказани са физичким препрекама, други су етерични и апстрактни и налазе се у уму аутора и гледаоца.
,,Све је почело шетњом по мом родном крају, селу Руђинци када сам први пут узела стари фотоапарат Зенит у руку и кренула да опсесивно фотографишем пејзаже у нестајању. Како сам се селила у Београд, била сам увек ухваћена између града и села, увек са коферима у руци и између станица, што се још више подцртало селидбом у Њујорк. Стално ухваћена између разних адреса и стања ума, увек сам посезала за фотографијом где суштински увек припадам.”, речи су младе ауторке.
Емилија Гашић је свестрана млада уметница, сценаристкиња, редитељка и директорка фотографије, рођена 1991. године у Руђинцима крај Врњачке Бање. Студирала је филмску режију на Академији уметности у Београду, а мастерирала је камеру на „Тиш“ школи уметности Њујоршког универзитета, коју су својевремено похађали Мартин Скорсезе и Спајк Ли.
Њени кратки филмови су обишли светске фестивале и на њима били награђивани. На 66. Београдском фестивалу документарног и кратког филма премијерно се појавила са најскоријим редитељским и сценаристичким подухватом „Чекање“, који је освојио бројне награде у Србији, Јапану и Индонезији, а био је и приказан на „Киса“ филмском фестивалу у Турској, који квалификује пријаву за Оскара.
Своје вештине је додатно развијала на међународним филмским радионицама у Паризу, Прагу и Њујорку. Била је учесница Трансатлантске радионице за младе таленате на Фестивалу међународног филма у Рејкјавику, као један од 35 учесника из целог света, чији је ментор био режисер Мајк Ли.
Поред тога је била координатор филмског кутка ,,Cinema Zona“ међународног музичког фестивала електронске музике ,,Lovefest“ током две године.
Будући да се бави филмом није ни чудо што снима на филмској траци, али експериментише и са аналогном фотографијом и различитим форматима. Поносна је на свој најскорији сниматељски рад ,,Не ради лифт“ у режији Камерон и Брендона Лавентур који је награђен на фестивалу ,,Workers Unite“. Поред Србије и Сједињених Америчких Држава, снимала је филмове у Француској, Норвешкој и Чешкој.
Аналогна фотографија је метода фотографисања које је претходила дигиталном формату фотографије. По подацима на „Википедији“,позната је и као филм фотографија. Сматра се да је аналогна фотографија одавно превазиђена због настанка дигиталне. Међутим, употреба аналогне фотографије је у порасту у последњих неколико година. Због повећаног интересовања за овај „старински“ начин фотографисања, повећана је производња професионалних аналогних фотоапарата, које све више користе професионални фотографи, чиме се на известан начин елиминише предност дигиталне технологије у стварању фотографија али истовремено истиче уметнички израз самог аутора.
Изложба Емилије Гашић постављена је у галеријском простору Замка културе од 8. до 18. марта.
ВОЗНИ ПАРК ДОМА ЗДРАВЉА БОГАТИЈИ ЗА ЈОШ ЈЕДНО ВОЗИЛО
Радови на реконструкцији врњачког Дома здравља теку по договореној динамици па су сви изгледи да ће радови, како је и речено, бити завршени до маја месеца. Приликом обиласка радова првих дана марта месеца у пратњи директорке др Весне Малићанин, председник Општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић изразио је своје задовљство поштовањем динамике радова с обзиром да је од самог старта било доста проблема.
– Због самог функционисања Дома здравља, од самог почетка радова имали смо доста проблема јер је њихов процес рада морао несметано да се одвија, кренула је и пандемија корона вируса а и радови су морали да иду својим током. Након свега тога и једног проблематичног периода дошли смо до тога да се сада радови одвијају несметано, планом и динамиком коју смо заједно установили и договорили тако да очекујем да ћемо у договореном термину за од прилике два до два и по месеца имати потпуно завршен објекат Дома здраља са комплетним партерним уређењем које ће представљати један стандард у области здравства не само у Врњачкој Бањи већ и шире. Наш Дом здравља заиста ће бити пример како треба да изгледају домови здравља у читавој Србији, рекао је председник Општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић.
Заједно са завршетком радова у самом објекту, изводе се и радови на партерном уређењу. Предузеће „Бањско зеленило“ учествоваће у пројекту који ће бити усаглашен од стране локалне самоуправе и менаџмента Дома здравља.
– ЈП „Бањско зеленило“ је најавило да ће наплатити само и искључиво репроматеријал док ће њихов рад бити гратис јер овакав објекат заслужује да има и лепо осмишљено партерно уређење. Оно што треба напоменути јесте да је најкључније сада у време ковида оно што се ради у службама лабораторије и рентгена а с обзиром на радове који су у току, уз добру организацију руководства Дома здравља, омогућено је да се све оно што поменуте службе раде несметано спроводи и обавља у другим просторијма. То је иначе јако битно јер грађани Врњачке Бање у том смислу апсолутно не осећају да су услови рада медицинског особља отежани а директорка Дома здравља др Малићанин је са својим људима све то веома добро отрганизовала. Ја сам обишао ове службе и уверио се да све одлично функционише и да је све у најбољем реду. Оно што остаје као молба свим грађанима је да се стрпе још ова два и по месеца да завршимо радове јер све ово ће бити и за генерације после нас. Наравно, као и увек, захваљујем се медицинским радницим нашег Дома здравља али и свим осталим медицинским радницима на пожртвованости и раду без придика у време Ковида иако су поднели највећи терет, рекао је Бобан Ђуровић.
Поред актуелних инфраструктурних радова који су се изводили претходних година, који се тренутно изводе и који су видљиви голим оком, конкретно Дом здравља је у сарадњи са локалном самоуправом и ресорним министарством направио и велики искорак у модернизацији своје зграде у смислу опремања одређениим апаратима и машинама које ће свакако убудуће утицати на квалитет лечења Врњчана.
– Ми као локална самоуправа определили смо средства за обнову возног парка који 15 до 20 година није обнављан и као што знате, Дом здравља смо уз помоћ ресорног министарства опремили са четири возила која користе и која су на располагању Врњчанима који се њима превозе из Врњачке Бање до већих медицинских центара. Последњи у низу је набавка службеног аута марке фијат „Типо“ који је већ у свласништву Дома здравља а који је обезбеђен здруженим средствима локалне самоуправе и Министарства за популациону политику. Он ће свакако омогућити и олакшати функционисање људи који се баве менаџментом и подићи стандард једне овакве установе која заслужује да после оваквих улагања све буде на највишем нивоу, рекао је председник Ђуровић.
Он је додао да локална самоуправа Врњачке Бање жели да у свему томе буде у самом врху стандарда и ово је пример како се то ради.
Амбасадор Ирана у Србији, Његова екселенција Рашид Хасан Пур Баеи, посетио је 9. марта 2021. године Специјалну болницу „Меркур“ у Врњачкој Бањи, ради упознавања са програмом рехабилитације у српским бањама, како би се такав модел применио и у Ирану. Амбасадорови домаћини били су: председник Општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић, директор „Меркура“ др sc. мед. Дејан Станојевић, секретар Удружења бања Србије Владан Вешковић и председник Кластера здравственог и медицинског туризма Србије Миодраг Миљковић.
Иранска делегација са домаћинима
Ирански амбасадор имао је прилику да се упозна са Врњачком Бањом као модерном дестинацијом која се брзо развија, али истовремено негује традицију као и са здравственим, медицинским, туристичким и угоститељским капацитетима „Меркура“ и Врњачке Бање. Обишао је хотеле „Фонтана“ и „Соларис Ризорт“, велнес и спа центре у „Меркуру“ и Специјалну болницу за хипербаричну медицину.
Током састанка, након представљања српског модела бањске рехабилитације, инвестиционе ситуације у Врњачкој Бањи и „Меркуровог“ модела пословања, разматрани су различити модели сарадње и донети закључци о будућим заједничим активностима. Разговарало се и о могућностима размене туристичких тура након успостављања безвизног режима, као и доласку иранских инвеститора у српске бање.
Закључено је да се сарадња настави посетом делегације Ирана, као и узвратне посете ради увида у стање иранских бања. Иран, иако богат минералним водама и бањама, нема организован систем бањског лечења и рехабилитације, јер су бање тзв. „дневног типа“.
Посету је иницирао амбасадор Србије у Техерану, Његова екселенција Драган Тодоровић, а организатор је био Кластер здравственог и медицинског туризма Србије. Српски бањски модел представиљен је у Техерану у мају 2018. године, на Међународном здравственом конгресу исламских земаља, када је препознат потенцијал српских бања и потписан Меморандум о разумевању и сарадњи између Кластера здравственог и медицинског туризма Србије и Центра за развој здравственог туризма у исламским земљама. На истој конференцији, годину дана касније, директор „Меркура“ др Станојевић и председник Кластера, Миљковић, били су учесници у оквиру организованих панела, када је, иранска страна показала интересовање за трансфер технологије бањског туризма по моделу „Меркура“. Сарадња између две земље у области здравственог туризма, истакнута је као приоритетна област и на 15. заседању Мешовитог комитета за привредну сарадњу Србија -Иран, одржаном у Беоргаду јуна 2018. године.
Његовој екселенцији представљен је и најновији здравствени програм у „Меркуру“ – Пост- КОВИД рехабилитација, који је био једна од интересантнијих тема с обзиром на тренутну епидемилошку ситуацију. Овај програм, намењен онима који су прележали Ковид и представља највећу потребу данашњег друштва и неопходност за адекватан опоравак и живот људи. Пост-КОВИД рехабилитација у „Меркуру“ има за циљ да у бањском амбијенту, уз мултидсциплинаран медицински надзор и персонализовани план лечења, отклони све физичке симптоме након прележане болести. Програм је креиран пажљивом анализом стручњака и комбинацијом услуга које омогућавају комплетан и дугорочан опоравак у најкаћем временском року.
Почетком фебруара Врњачка Бања имала је 190 позитивних на Ковид-19. Средином фебруара било је стотину позитивних. Епидемиолошка слика за 9. март је 160 позитивних. До сада је вакцинисано 5.700 наших суграђана, а ревакцинисано је 2.700.
О броју оболелих, односно позитивних на вирус Ковид-19, као и о комплетној епидемиолошкој ситуацији на територији Општине, др Весна Малићанин, директорка врњачког Дома здравља, редовно информише јавност. Деветог марта затекли смо директорку Малићанин у обиласку вакцинационих пунктова у Хали „Владе Дивац“. Уверили смо се да имунизација протиче у најбољем реду, да нема гужве и да се поштује прописани протокол. Медицинско особље је на висини својих професионалних задатака.
– Епидемиолошка слика за 9. март је 160 позитивних, од мог задњег обраћања. За последњих седам дана регистровано је 40 новооболелих од Ковида-19. Они имају лакшу клиничку слику, а међу њима има и целих породица. Ми смо са њима у свакодневном контакту. Референтна установа је ковид амбуланта у Новом Селу. Тамо се јављају пацијенти са сумњом на Ковид-19 и у најкраћем року ради им се брзи тест, затим се упућују на лабораторијску и рентген дијагностику.
Др Зорица Шарац и др Весна Малићанин у обиласку пунктова за вакцинисање
До сада је вакцинисано 5.700 наших суграђана, а ревакцинисано је 2.700. Врњачка Бања за сада добија кинеску вакцину Синофарм, Фајзер-Бионтек и Оксфорд-АстраЗенека. Не чека се дуго. И даље пријављивање иде преко е-Управе. Грађани потом добијају СМС поруку са датумом, временом и местом давања вакцине. За врњачку Општину то је Хала „Владе Дивац“. У овом тренутку ангажована су два пункта за вакцинацију, због сатнице која је јако добро одрађена, да се не чека. Након примљене вакцине, наши суграђани проводе пола сада у простору који је за то одређен, они одседе то време како би пропратили евентуалне реакције, рекла нам је др Весна Малићанин и нагласила да се до сада све то протицало јако добро.
Ковид амбуланта у Новом Селу ради од 7 до 15 часова. После 15 часова пацијенти са симптомима Ковид-19 јављају се на преглед у Служби хитне помоћи.
У Србији је до сада примљено 1,7 милиона доза вакцина. Потпуно је вакцинисано 623.000 грађана што представља 8,98% популације.
Турско-амерички Конзорцијум „Bechtel Enka“ стратешки је партнер у изградњи Моравског коридора, који ће бити дугачак 112 километара. Ауто-пут Е-761 повезиваће градове и општине Централне Србије, између Појата и Чачка – Крушевац, Трстеник, Врњачку Бању и Краљево, где живи око 500.000 људи.
Представници поменутог конзорцијума претходне недеље посетили су Општину Врњачка Бања, а поводом отварања радних места на изградњи Моравског коридора, стратешки важног пројекта за Србију.
„Компанија „Bechtel Enka“ отворила је конкурс за 150 позиција, за које је потребан већи број извршилаца. Како би обезбедили адекватан кадар, обратили су се и Општини Врњачка Бања за помоћ. Поред, првенствено, инжењера грађевинске струке, за којим постоји највећа потреба, отворене су позиције за различите профиле високошколских и средњошколских кадрова, административних и физичких радника“, наводи Јасмина Трифуновић, руководилац Одсека за послове органа Општине.
Јасмина Трифуновић
Детаљан елекронски списак отворених радних места, објављен је на сајту Општине Врњачка Бања.
„Целокупна информација са подацима о отвореним позицијама истакнута је на сајту Општине Врњачка Бања. Заинтересовани кандидати треба да попуне CV који упућују на мејл представника „Bechtel Enkе“, или на мејл представника Општине, а који ће бити прослеђен конзорцијуму. Уколико је кандидатима потребна помоћ око израде CV – ја или било каква друга техничка помоћ, Општина Врњачка Бања им стоји на располагању. Могу се јавити у инфо центар, како бисмо им помогли око израде и слања потребног документа“, говори Јасмина Трифуновић.
Пријавом на конкурс, велики број Врњчана стиче могућност да реши свој радни статус.
„Административни радници биће стационирани у канцеларијама „Bechtel Enka“, које се налазе у Крушевцу, док ће инжењери и остали радници бити ангажовани на траси ауто-пута. За неке позиције интервјуи ће бити спорведени у наредних месец дана, док ће се за остала радна места разговори спроводити сукцесивно, у зависности од потребе извођача радова“, закључује Јасмина Трифуновић.
Шта је женска лепота – јесте комплексно питање, а одговор се мења у зависности од угла гледања и временске дистанце са које се посматра. У сваком случају, ако оставимо по страни оно што жена „зрачи“ изнутра, природни препарати за негу лица и тела могу вам помоћи у борби против јаких струја у мору пластике и кича на трагу вечите жеље каква је очување младости и лепоте. Ручно рађена природна козметика „Mallisa“ израђена је од висококвалитетних састојака, доступна је потрошачима широм Србије, а долази из Врњачке Бање и иза ње стоји перспективна, млада Маја Ћосић.
Маја Ћосић
Да су чудни путеви судбине сведочи и Мајина животна прича. Отац Зоран пореклом је из ових крајева, али га је живот повео до Бијељине где ће пронаћи своју Зорицу. Након рођења деце и после рата, Ћосићи стижу у Врњачку Бању. Предузимљиви и вредни покрећу породичну штампарију „BN Desing“ која иза себе има широку палету производа и деценију и по успешног пословања.
Маја је, пак, од малих ногу била опчињена магијом хемијских реакција и експеримената, зато је Хемијски факултет у окиру Природно-математичког у Београду за њу био природни след и једини избор. Међутим, са дипломом у рукама није била спремна на компромисе уз стагнацију. Радила је као волонтер у НИС-у, Рафинерији Панчево, држала часове… Премало за напредак и освајање нових знања. Незадовољна ангажовањем у струци, пакује кофере и напушта Београд. Али, на овом месту завршава се сличност са другим причама о младим образованим људима без посла.
– Нисам рођена у Бањи, али је доживљавам као родно место. Зато ми није тешко пало да преломим и да се вратим. Рад у штампарији је такође интересантан, и брат Будимир и ја имали смо много тога да научимо од тате. Повратак у Бању ми је, такође, дао простора да се бавим собом и личним интересовањима, прича нам Маја. Открила сам да ме ова област интересује још по завршетку факултета, али нисам имала храбрости да одмах кренем. Бања ми је дала могућност да спојим хемију коју волим и природу коју волим. Узела сам литературу са фармације, ширила знања, правила бизнис план и званично први пут почела да радим 2019, каже творац „Mallisa“ козметике.
Природна козметика је увек тражена, а када је и квалитетна људи се увек враћају по још, препоручују пријатељима и то је најбоља потврда ваљаности и оправданости онога што Маја ради и учему има безусловну подршку и помоћ породице и пријатеља.
– Све нове креме тестирам на породици и пријатељима и зато ми је њихов суд јако важан, кроз смех каже наша саговорница. Ту су и да преломим важне одлуке, да ми пруже помоћ при уређењу Инстаграма, односно код представљања на друштвеним мрежама, на промоцијама на сајмовима. Свака муштерија ми пуно значи, такође волим контакт са редовним купцима, волим да ми кажу да им је нешто помогло. Људи који се врате задовољни значајнији су од сваке продаје и зараде, поносно констатује Маја уз напомену да је управо то мотивише да увек смишља нешто ново.
Већ за лето Маја припрема нове производе – тоник и маске за лице. Много очекује од цветне водице (хидролата од смиља) која ће побољшати ефекат крема. За сада су у понуди сапуни и креме. Сви производи су ручне израде, а за сваки састојак се лично потруди – Биље сакупља на Гочу, камилица и невен долазе из породичне баште, а смиље из Требиња јер тамо расте као самоникло и најбољег је квалитета. Пчелињи восак набавља увек од истог пчелара. Козије млеко је из околине. Само уља стижу из егзотичних крајева преко фармацеутских кућа.
– За сада су међу производима најпопуларније креме од зеолита и смиља. Прва је за проблематичну кожу, смирује и засушује акне и бубуљице, а уједно и хидрира кожу и балансира лечење масноће. Крема од смиља регенерише уморну кожу и смањује видљивост бора. Садржи арганово уље које је природни витамин Е, пчелињи восак, ланолин, уље од смиља, наводи Маја и додаје да је посебно поносна на крему од камилице. Болести попут псоријазе, екцема и розацее није могуће излечити, али се могу квалитетно неговати, а ова крема то и омогућава, објашњава наша хемичарка – предузетница.
Сва до сада стечена искуства омогућавају јој да лично стоји иза сваког сегмента производње: од прављења рецептуре, преко сакупљања сировина и спремања креме, па до етикете и паковања, односно продаје. Све креме имају рок трајања од годину дана. Наносе се на влажно лице, а када кожа упије, треба их још једном умасирати како би природна уља од којих су креме направљене била што боље апсорбована. Нема места страху да би поједини састојци могли да оставе масни траг и затворе поре јер се ради о брзоупијајућим уљима и добитним комбинацијама по систему „слично се у сличном раствара“. И о финансијском моменту Маја је јако водила рачуна – цене се крећу у распну од 600 до 1.000 динара јер је желела да њени производи буду доступни обичној жени из комшилука.
Маја Ћосић изузетно воли природу, воли Врњачку Бању и Гоч и све њихове благодати и спрема се да све то документује фотографијом. С обзиром да су се сва њена интересовања до сада преплитала и природно надограђивала, за очекивати је да производи из Мајине радионице обучени у својеврсно фото-одело ускоро постану аутентични сувенир из Врњачке Бање.
У Хотелу „Тонанти“, 5. марта одржан је састанак Удружења врњачких хотелијера. Према речима Ђорђа Макуљевића, вршиоца дужности председника Удружења, радна група је направила Статут и поднела Агенцији за привредне регистре регистрациону пријаву за Кластер туристичке привреде Врњачка Бања.
– Имали смо задатак од председника општине који је идејни творац овог скупа да направимо Статут, да направимо радна тела Удружења. Ми смо то и урадили. Следећи корак нам је званична оснивачка Скупштина, рекао је Макуљевић. Председник општине, Ђуровић, који је председавао састанком упознао је присутне са дневним редом који је обухватио анализу досадашњег стања туризма у Врњачкој Бањи, планове за ову годину који се тичу сарадње са Министарством привреде и Владом РС, подршке и помоћи хотелској индустрији Врњачке Бање и бањских места и договор око наступа уочи предстојеће сезоне, као Кластер, симбиоза свих чланова. – Направили смо анализу досадашњег стања и пословања хотелске индустрије у Врњачкој Бањи. Осврнули смо се на период од два-три месеца уназад, да направимо једну статистику која сигурно није иста као и сама промоција Врњачке Бање. Утврдили смо да је попуњеност капацитета у претходном периоду била до 30% што је изузетно мало и недовољно за нормално функционисање хотелске индустрије. Наравно, по свим показатељима, ми смо први у Србији по посећености, али уколико узмемо објективан број људи који је гостовао и попуњеност, схватићемо да је то недовољно за пословање наших хотелијера. С друге стране, правили смо план и програм данас, да пре свега превазиђемо кризу која је настала, уз подршку Владе Републике Србије као и остали субјекти ван бањских хотела, пре свега мислим на градске хотеле који су добили подршку и у прошлој години а и у овој години, по смештајној јединици и по кревету који је изостављен за бањска лечилишта и бањска места, као и за планинска места. Очекујемо да ће допис који ће стићи од Кластер удружења хотелијера Врњачке Бање до мог кабинета, бити упућен према премијерки и према министру финансија са захтевом и молбом за један састанак где бисмо показали и указали на чињенично стање које је управо такво да је потребна подршка и управо овим гигантима у области хотелијерства, све са циљем да сачувају радна места и да сачувају своју одрживост и своје пословање. Такође, радили смо и саслушали све учеснике у дискусији за програм будући који нас очекује, који треба помирити с једне стране са ситуацијом која је тренутно присутна како у Врњачкој Бањи, тако у Србији, Европи и свету са потребама и начином наступа нашим на тржишту где желимо да промовишемо Врњачку Бању у пуном сјају и капацитету, као што смо радили годинама уназад. Општи закључак је да треба да идемо са умереном, тихом кампањом која ће Бању поставити као место које ће бити видљиво и уочљиво са свим предностима и могућностима које даје свим великим градовима Србије, да се иде ка одабиру генералног медијског спонзора, генералног портала који би заступао Врњачку Бању и наравно, одређеног радија који би такође вршио промоцију Врњачке Бање. Оно што је закључак јесте да ћемо ићи са кампањом туристичка дестинација као безбедна оаза за уживање, мир, одмор и боравак гостију, са почетком од 1. априла када званично очекујемо почетак сезоне, са тенденцијом да са тим активностима наставимо све до краја септембра месеца и да се прилагођавамо у складу са епидемиолошком ситуацијом која ће у том тренутку бити. Одређени чланови Кластера добили су одређена задужења и за 10 до 15 дана имаћемо поново састанак када ћемо, пре свега, усвојити Статут са изменама и допунама ако их буде било. По том Статуту ћемо изабрати ново руководство Удружења, а до тада ћемо имати састанак са премијерком Владе РС са молбом за подршку и овог сектора у склопу свих хотела на нивоу Србије и од тог момента ћемо прогласити почетак кампање за предстојећу сезону у Врњачкој Бањи.
Бобан Ђуровић
Поред тога, донели смо закључак и да разматрамо о могућностима и оправданостима за померање одређених датума битних и кључних манифестација из области туризма, културе и забаве, да покушамо да нађемо термин који ће бити усаглашен са организаторима тих манифестација, почев од Карневала, Лавфеста, Фестивала филмског сценарија и многих других које имамо током лета и можда да тај део догађаја припремимо за почетак сезоне или евентуално пред крај лета, да бисмо на неки начин анимирали број гостију више у оним тренуцима када их имамо мање. Сматрамо да током јула и августа, са или без ових манифестација имамо довољан број гостију који попуњава све капацитете у Врњачкој Бањи, а да је период од септембра и евентуално, маја или јуна, када је неопходно стимулативним поступцима и увођењем управо другог датума одређеним манифестацијама попунити те капацитете да бисмо могли да радимо у једној равној линији. Видели смо и како изгледају дани за време празника који су били иза нас, када је Врњачка Бања била апсолутно попуњена. Наша идеја јесте да треба да имамо равномерну попуњеност да би из тога могли да се извуку бенефит, да гости заузимају капацитете и користе услуге Врњачке Бање, а не да у једном тренутку имамо у датих два-три месеца препуну сезону, а да онда у осталим месецима једва опстајемо и једва функционишемо, изјавио је Бобан Ђуровић, председник општине, након састанка. М.Ст.Ј.
У циљу повећања безбедности свих учесника у саобраћају, почела је изградња другог дела пешачке стазе на магистралном путу Врњачка Бања – Трстеник, у насељеном месту Штулац, од Улице попинских бораца до Штуљачке улице.
Изградњом ове пешачке стазе, где је велика фреквенција саобраћаја, створиће се услови за безбедно и сигурније кретање становника овог дела села које је веома насељено, посебно деце која похађају школу у Штулцу и Врњцима. Истовремено, на целој територији Штулца, дуж Врњачке улице, која се протеже поред магистралног пута постојаће пешачка стаза, чиме ће бити омогућено и несметано кретање пешака до Врњачке Бање.
План је да радови на постављању пешачке стазе, које изводи „Крушевац пут“ АД, буду завршени за 50 радних дана. Вредност ове инвестиције је 13,5 милиона динара.
У Врњачкој Бањи се од 3. до 13. марта 2021. године, одржава прва рунда квалификација за треће Европско првенство у одбојици, за пионре и пионирке.
Репрезентативци Србије у спорткој хали “Владе Дивац”
„Сви услужни и рецептивни капацитети које Врњачка Бања поседује, за пријем и организацију најсложенијих припрема спортиста и организацију спортских манифестација, превазилазе оквире домаћег спорта. Технички услови и нормативни стандарди које испуњава Спортска хала „Владе Дивац“, допринели су томе да је постала место одржавања такмичења на европском нивоу. Ову прву половину марта, обележава и сусрет младих европских одбојкаша у првој рунди квалификација за треће првенство одбојкаша Старог континента, за пионире и пионирке“, истиче Катарина Ђорђевић, ПР Спортског центра Врњачка Бања.
На турниру у Врњачкој Бањи, пионири ће играти од 3. до 6. марта, док је термин у ком ће се такмичити пионирке од 9. до 13 марта.
„На турниру пионира играће Србија, Бугарска, Грчка, Румунија и Турска. Право наступа имају играчи рођени 2005. године и млађи. Када су у питању пионирке, рођене 2006. године и млађе, прилику да се пласаирају на Европско првенство имаће репрезентације Србије, Румуније, Бугарске, Грчке, Северне Македоније и Турске“, речи су Катарине Ђорђевић, из СЦ Врњачка Бања.
Само победници турнира у обе категорије, избориће пласман на Европско првенство, док ће преостале селекције играти у другој рунди квалификација. Шампионат Старог континента за пионирке одржаће се у мађарском граду Ниредхази, као и словачком Хумене, док ће финални турнир за пионире бити одржан у гланом граду Албаније, Тирани. Оба првенства одиграће се у исто време, од 10. до 18. јула, ове године.
Бошко Руђинчанин је рођен 1942. године у селу Руђинци код Врњачке Бање. Основну школу је завршио у Врњачкој Бањи, а гимназију у Краљеву. Дипломирао је на Правном факултету у Београду.
Био је главни и одговорни уредник листа Врњачке новине од 1968. до 1976. године и поново од 1. јуна 2007. до 1. септембра 2008. године, када су новине прерасле у часопис.
Као дугогодишњи директор Културног центра Врњачке Бање, основао је културну манифестацију Врњачке културне свечаности, под слоганом „За сто дана сто приредби“. У оквиру тих свечаности одржавани су Велики митинг поезије, Књижевно лето, Фестивал филмског сценарија, Вечери класике, Позоришни дани и издаван часопис Замак културе.
Са још 16 писаца Србије (Иваном Ивановићем, Добрилом Ненадићем, Витомиром Теофиловићем, Растком Закићем, Данетом Стоиљковићем, Љубодрагом Стојадиновићем, Милисавом Ћалићем и др.) био је сувласник часописа за књижевност и културу Алтера.
Објавио је књиге песама: Привремена сета, Немчевац, Рамондије,Зораида, Рани грот, Песме Димитрије, Гонгонетке, Песме Димитрије (друго допуњено издање), Пелпелин.
Објавио је и књиге: Завичај и Прерово Добрице Ћосића, Књижевне стазе Владете Вуковића, Дневник бањских разговора и Ка свету уметности Миодрага Б. Протића.
Приредио је и књиге: Сценарија писана левом или десном руком са Миланом Никодијевићем, Одабране приповетке Душана Радића са Милошем Петровићем, монографију Врњачка Бања на почетку 21. века са Огњаном Топаловићем и зборник Слово о Владети Вуковићу.
Песме је објављивао у часописима и листовима: Багдала, Дело, Књижевност, Савременик, Књижевне новине, Политика, Вечерње новости, Октобар, Ток, Повеља, Јефимија, Помак, Стиг, Стварање, Dijalog(Maribor), Мост (Мостар), Современост (Скопље), Orizont (Temišvar).
Песме су емитоване на Радио Београду и Радио Новом Саду. О његовој поезији Радио Телевизија Србије је снимила и више пута емитовала емисију „Песничке ведрине“.
Заступљен је у антологијама: Похвала љубави и Златни стихови – Најлепше поеме Пере Зубца, Бескрајно плави круг Љубише Ђидића, На Косову сва ми срећа спава Ратка Поповића, Нека иста земља Милутина Срећковића, Озарења Милутина Луја Данојлића, Уздарја и Захвално потомство Душана Чоловића, Српска поетска плетеница Дејана Томића, Винопев Радомира Андрића и Соко у лирском кавезу Милисава Миленковића.
Био је члан је Удружења књижевника Србије и Књижевног клуба Багдала.
Добитник је Вукове награде за 2002. годину и Багдалиног „Прстена деспота Стефана Лазаревића 2017. године
Са предивним погледом на Централни бањски парк, у непосредној близини извора Топла вода, смештен је Хотел „Лидер С“. Већ пуних седам година својом особеношћу, стилом и пословним шармом иде у корак са потребама садашњег времена, савременог пословања и квалитета туристичких услуга. О пословању Хотела „Лидер С“, говорили смо са Јеленом Савић, менаџером продаје и маркетинга.
Јелена Савић, менаџер продаје и маркетинга Хотела “Лидер С”
Избор великог броја гостију, за одмор, релаксацију, али и пословни туризам, био је управо Хотел „Лидер С“. По вашем мишљењу, шта је утицало на одлуку да баш овај хотел буде њихов избор?
– Хотел „Лидер С“ располаже са 23 смештајне јединице. Њихову структуру чине двокреветне и трокреветне собе, као и апартмани. Смештај у нашем објекту пружа осећај гостољубиве атмосфере и као такав омогућава опуштање, одмор и миран сан у угодном амбијенту. Када говоримо о опуштању, свакако морам напоменути и наш велнес простор, који гости могу користити, рецимо након напорних састанака у нашој конференцијској сали, која се налази на трећем спрату хотела. Конференцијску салу истичем из разлога, јер се из ње простире једна велика, лепа балкон тераса, која њеним корисницима омогућава да у паузама, управо на њој попију кафу или неки освежавајући напитак, а уједно и да се опусте и уживају у панорамском погледу на нашу Врњачку Бању.
Хотел “Лидер С”
Каква је структура гостију који се најчешће опредљују за услуге Хотела „Лидер С“?
– Поред организованог доласка група, семинара, радимо и са индивидуалним гостима. Раст индивидуалних гостију је из године у годину очигледан. Зашто је то тако? Управо из разлога јер „Лидер С“, као мањи хотел, пре свега успева да дочара ту породичну и кућну атмосферу. То је оно нешто што гост осети, што му годи и због чега се поново враћа код нас. Током година, с појединим гостима, постали смо пријатељи, а њихова препорука је управо најбоља реклама. Гости имају могућност да одаберу одређене пакет аранжмане, који обухватају комплетну услугу хотела, смештај са услугом полупансиона или пуног пансиона, веленс програм који је у склопу хотела. Оно што настојимо да омогућимо, то је да сваки пакет аранжман има и неке додатне садржаје који нису у склопу хотела, а којима гости могу употпунити свој боравак у Врњачкој Бањи. Тако у оквиру одређеног пакета могу користити услуге аква парка „Врњачке терме“. Личну сатисфакцију нам свакако представља то, што су наши гости на крају боравка задовољни оним што смо им понудили. То је и више од онога што су очекивали када је у питању хотел са три звездице.
Туризам је привредна грана на која је у протеклој години била најугроженија. Како се појава корона вируса одразила на пословање вашег хотела?
– Као и на све друге сегменте и на пословање нашег објекта утицала је корона. Страних гостију већ дужи временски период нема. Не само да је смањен број страних гостију, већ је то случај и са бројем семинара. Пословни туризам је нешто што је битно не само за нас, већ и за друге хотеле у Врњачкој Бањи, у вансезонским месецима. Нешто што је било пракса, прошле године је изостало. Међутим, по броју туристичких ваучера које смо примили, прошла година је била изузетна. Цела ситуација са Ковидом-19, одразила се на смањену попуњеност на годишњем нивоу, али у таквој ситуацији, успели смо да домаћим туристима приближимо, не само Врњачку Бању, него и целу Србију. У том смислу, успели смо да домаћем госту укажемо да је велико задовољство уживати и на туристичким дестинацијама као што је Врњачка Бања. Многи су први пут, прошле године, били како гости нашег хотела, тако и нашег места и већ су извршили резервацију за предстојећу сезону. Поред рада са ваучерима, које сам споменула, гостима одобравамо и плаћање на рате чековима грађана, што представља велику погодност за сваког госта.
За време празника у фебруару месецу, упркос лошим временским приликама, капацитети хотела били су попуњени до последњег места. Менаџмент хотела, предвођен директором Дејаном Топаловићем, интензивно наставља са осмишљавањем садржаја. Шта је у плану за наредни период?
– Након што су током недавних празника, Дана државности и Дана заљубљених капацитети нашег објекта били комплетно попуњени, кренули смо са припремом пакет аранжмана за васкршње и првомајске празнике. Поред тога ту је припрема за предстојећу летњу сезону. Иако је фебруар месец, резервација већ има. Хотел „Лидер С“ годинама сарађује са великим бројем фирми, које своје раднике шаљу на одмор. Углавном су у питању седмодневни боравци са пуним пансионом. Иако смо током протеклих годину дана научили да живимо с короном и свим оним што је она донела, верујем да ће се у што скорије време створити услови за несметано функционисање и нормалан живот.
За стакленик ЈП „Бањско зеленило и чистоћа“ ово је прва сезона на новој локацији – из центра Бање „производни погон“ зеленила пресељен је на Стругару у Новом Селу. Током зиме у овом простору чува се биље за подсадњу у парку, матичњак алтернатере по којој је Бања препознатљива и која се традиционално користи за партерно уређење, као и вишегодишње биљке које у сезони красе парк, али се због неотпорности на ниске температуре током хладнијих месеци селе у ову топлу оазу. Период мировања завршава се у фебруару када почиње сетва семена. Већ почетком марта креће и садња репроматеријала.
Стакленик у зимском периоду
Припремом нацрта и исцртавањем шема за цветњаке креативни тим на челу са дипл. инж. агр. Марином Илић, извршним директором у ЈП „Бањско зеленило и чистоћа“ бави се током зиме. У суштини, сваке године настоји се да парк изгледа другачије, а похвале које стигну у време првомајских и васкршњих празника да парк изгледа лепше но икада, најбоља су потврда квалитета рада. На основу ових планова прави се и спецификација садног материјала. За летњу поставку користе се најквалитетније и најлепше врсте цветница које задовољавају потребе по питању колорита, отпорности, дуготрајности цвета. И овог марта, прве ће се у цветњаке уселити перене и обогатити јесењу поставку. У парк су прошле године убачене нове цветнице које су показале изузетне квалитете, попут биг бегоније, што је путоказ за ову сезону и нове премијере.
Матичњак алтернатере у стакленику
Иначе, деветоро запослених у стакленицима припрема комплетну летњу поставку, односно производи 80.000 до 90.000 комада цвећа, а очекивања су да ове године та бројка достигне 150.000. Наиме, у овом врњачком Јавном предузећу улажу напоре за увођење новина – производње цвећа за слободну продају. Реч је о инвестицији која би се врло брзо вратила. У плану је и отварање две цвећаре и расадника поред магистрале у кругу где су смештени и стакленици.
„Врући извори“ д.о.о. из Грачаца, по свим параметрима, представљају један од најбољих сеоских система за водоснабдевање у Србији. Пословни подаци су импресивни јер је у питању водоводна мрежа од око 250 километара из које се водом за пиће снабдева становништво Грачаца, Подунаваца, Новог Села, Вранеша, Вукушице, Рсаваца, Липове и Врњаца.
Водоводи, којима тренутно управљају „Врући извори“ д.о.о. – Грачац су: „Врући извори 1 и 2“ – Грачац, Подунавци, део Новог Села, део Вранешa „Златац“ -Подунавци, „Врело“ – Вранеши, Вукушица „Мајдан“ – Вранеши, Вукушица „Товарница“ – Вранеши, Вукушица и „Грозничевац“ – Рсавци, одакле се снабдева водом 1.814 домаћинстава.
Поред одржавања водоводног система, делатност „Врућих извора“ је и зимско одржавање путне инфраструктуре.
На основу усвојеног Плана зимског одржавања СО Врњачка Бања, „Врући извори“ д.о.о. Грачац задужени су за одржавање путне инфраструктуре на територији Општине Врњачка Бања и то на путевима првог реда. То су саобраћајнице по којима се крећу редовне аутобуске линије као и приступни путеви основним школама, месним заједницама, црквама, амбулантама и другим јавним објектима на територији насељених места Грачац, Вранеши, Подунавци, Отроци и Вукушица.
Бобан С Ђуровић
– Завршени су сви пројекти Предузећа „Врући извори“. Реч је о пет везаних пројеката, одрађени су везни цевоводи у укупној дужини од 2,4 km различитих профила и промера.
У 2020. години реализован је пројекат Реконструкције и доградње објеката и цевовода у систему водоснабдевања водовода „Врући извори 1 и 2“- села: Грачац, Подунавци, Ново Село и Вранеши и то изградња објеката, цевовода као и уградња пратеће хидро-машинске опреме у складу са пројектом, изградња водоводних прелаза испод река, санација и реконструкција каптажних грађевина као и изградња два нова крака за нове групе корисника на водоводу. Радови су започети 2019. а завршени крајем 2020.године. Извођач радова била је „Енерготехника Јужна Бачка“ д.о.о. Нови Сад, инвеститор Општина Врњачка Бања, док је радове финансирала „Канцеларија за управљање јавним улагањима“ Владе Републике Србије. „Врући извори“ д.о.о. учествовали су у делу израде пројектне документације за четири пројекта док је Општина Врњачка Бања носилац главног пројекта. Вредност израде пројектне документације је око 2.000.000 динара, док је вредност инвестиције коју је финансирала Канцеларија за јавна улагања 30.000.000 динара.
Урађени су објекти инфраструктуре, пет мерних места на водоводним мрежама, нова сабирна комора, нов мерно регулациони блок са хлорном кућицом код једног резервоара, све каптаже су реконструисане, а изграђена је и једна нова. Урађено је такође 12 прелаза преко река који су нам стварали велике проблеме током бујичних поплава. Сада је то обезбеђено и нећемо имати више тих проблема. Учинили смо све да елиминишемо све ризике да дође до контаминације воде у случају великих падавина или на неки други начин, рекао је за Врњачке новине Бобан С. Ђуровић, директор „Врућих извора“.
Након непуних годину и по дана рада и са прекидима због пандемије, Пливачко спортско удружење „БАЊЧАНИ 2019“ из Врњачке Бање поново је почело са радом и то у Хотелу „Врњачке терме“ у Врњачкој Бањи. Председник Удружења Александар Тошић, за Врњачке новине је причао у каквим условима тренирају деца Врњачке Бање и који су даљи планови ове спортске организације.
– Што се тиче услова тренирања у Хотелу „Врњачке терме“ можемо слободно да кажемо да смо презадовољни, не само ми тренери, већ и деца и родитељи који су нам пружили подршку и поверење да њихову децу научимо да пливају. Прошлу годину сви желимо што пре да заборавимо и надам да ћемо моћи да наставимо са нормалним животом, да вратимо децу у базен. Почели смо са радом у Хотелу „Врњачке терме“ 18. јануара и ево сада после месец дана рада са нашом децом можемо да кажемо да смо постали пливачка организација са највише деце у Србији. Наше удружење тренутно броји 120 пливача и ми у „Бањчанима“ не планирамо да станемо на том броју јер желимо да постанемо озбиљан клуб који ће водити рачуна о сваком свом члану, да та деца буду превасходно добри ђаци, лепо васпитани и који ће сутра бити и добри људи.
“Бањчани 2019” на тренингу з Врњачким термама
Није лако радити са оволико деце, велика је то одговорност и бреме које носимо сви у Удружењу. Наш шеф стручног штаба је велика легенда и особа са највише искуства у раду са децом Томислав Тома Ћирић. Његово искуство од пола века у раду са децом нам даје сигурност и лепо је имати њега као живу легенду пливања и ватерполоа Врњачке Бање у тиму који, опет наглашавам, планира да постане клуб са највећим бројем деце у Србији. У стручном штабу смо додали два имена која су свима добро позната у Врњачкој Бањи, а то су Марија Гочанин и Никола Војновић. Марија Гочанин је одличан спортски радник са дугогодишњим искуством у раду са пливачима, тако да смо са њом још бољи у стручном кадру и она ће нам бити изузетно важна у даљем раду Пливачког клуба. Што се Николе тиче, он је фантастичан ватерполиста који обећава да постане изузетан тренер и заједно са Томиславом Ћирићем водиће нашу ватерполо селекцију како у млађим, тако и у сениорској категорији. Ове године почињемо да са такмичимо у Другој летњој лиги на Олимпијском базену. Поред нас четири тренера који радимо са децом на тренинзима су присутни и наши старији чланови који нам помажу у раду: Филип Тошић, Филип Живковић, Вања Чеперковић, Михајло Јевремовић, Тадија Прибаковић, Угљеша Шекуларац, Кристијан Кузмановић, Лана Радивојевић, Исидора Отовић и други. Наши ватерполисти Тадија Прибаковић, Страхиња Станојевић и Лана Радивојевић позвани су на припреме ватерполо репрензентације за 2006. годиште, које је одржано од 11. до 17. фебруара у Београду. Заиста похвале и признања на наш рад стижу са свих страна. Хтео бих да поручим родитељима и деци да дођу у Хотел „Врњачке терме“ понедељком и четвртком од 20 часова, да се прикључе нашим групама које тренутно тренирају и да заједно са нама науче правилно да пливају. Никад се не зна, можда бас неко од њих сутра постане нови државни, европски и светски и првак, изјавио је Александар Тошић за Врњачке новине.
Православна црква и њени верници 26. фебруара обележили су Светог Симеона Мироточивог, чије је световно име, пре него што се замонашио било Стефан Немања.
Народна библиотека „Др Душан Радић“ из Врњачке Бање расписала је ликовно-литерарни конкурс под називом „Стазом искушења Стефана Немање“, а приспели радови отворени су, управо, 26. фебруара.
„Одзив на конкурс кванититативно није било велик, али је квалитетом пристиглих радова премашио сва очекивања. Захваљујући раду пристиглом из Црне Горе, из Бара, конкурс је добио међународни карактер. На конкурс је пристигло 11 радова. Једну категорију су чинили ученици од 5. до 8. разреда основне школе, док су у другој категорији били средњошколци. Како је било и ученика нижих разреда основне школе, који су пријавили свој рад, и они су прихваћени. Дозвољене су биле све књижевне форме, као и све ликовне технике. Овај конкурс био је инспирисан актуелним постављењем споменика Стефану Немањи. Жеља нам је била да сазнамо како деца гледају на њега и како га доживљавају“, речи су Дејана Лучића, директора Народне библиотеке „Др Душан Радић“.
Дејан Лучић
Литерарни жири у сасатаву Дејан Лучић, директор Библиотеке, Срђан Чеперковић и Мирослав Сташић, библиотекари, донели су одлуку да у категорији основних школа, прва награда за састав оде у руке Лене Пољаковић, ученице VII разреда, из Врњачке Бање, док је друго место по оцени, напред поменутог жирија, припало Дуњи Антонијевић, ученици III разреда, из Краљева. Према оцени жирија, у категорији средњих школа, најбољи литерарни рад написао је Вања Малетић, ученица I разреда Правно-биротехничке школе, Земун.
Што се поезије тиче, у категорији основних школа од 5. до 8. разреда, првонаграђени је Димитрије Дмитровић, ученик VI разреда, из Врњачке Бање. За написану песму у категорији средња школа прва награда припала је Огњену Јовановићу из Врњачке Бање, док је другопласирана Јована Аксентијевић, ученица IV разреда, Угоститељско-туристичке школе.
Одлуку о најбољим ликовним радовима донеле су библиотекарке Мирјана Ђурашевић и Марина Ђорђевић. Према њиховом суду, прво место, у категорији основаца, поделилe су Ђурђа Брђовић – VI разред, Врњачка Бања и Николија Козић – IV разред, Крушевац, док је друга награда припала Димитрију Дмитовићу, ученику VI разреда из Врњачке Бање, као и Огњену Топаловићу, такође ученику VI разреда, из Врњачке Бање, док је у категорији средњих школа, награда отишла у руке Јефимије Нинковић из Бара – Црна Гора.
Туризам зависи од људи, од њиховог става и задовољства, односно од љубазности и квалитета њиховог рада. Зато је развој, обука и образовање кадрова у туризму од изузетне важности за одржавање конкурентности у туристичкој индустрији. Едукација кадрова запослених у туризму дугогодишња је пракса коју спроводи Самостални синдикат угоститељства и туризма Србије. Овај пут, едукација за куваре и собарице организована је од 23. до 26. фебруара у врњачком Хотелу „Лидер С“.
Учесници едукације са представницима “Лидер С”-а
– Самостални синдикат угоститељства и туризма Србије основао је Удружење за очување, унапређење и развој угоститељства и туризма. Једна од делатности Удружења је управо едукација кадрова. Ова едукација подразумева да запослени на одређеним позицијама попут кувара, конобара, бармена, собарица и слично, који немају те квалификације, односно немају званично образовање, практична знања стечена радом и допуњена оваквом едукацијом могу сада и да озваниче, рекао нам је председник Самосталног синдиката, Драган Цветковић који је лично испратио обуку у „Лидер С“-у.
Како би едукацију кадрова вршили образовани људи из струке Министарство просвете склопило је уговор са 22 стручне школе у Србији, а едукатори су били наставници Угоститељско-туристичке школе из Врњачке Бање. По речима Драгана Цветковића, ово је сасвим сигурно једна од најбољих школа овог профила у Србији, али и на Балкану.
Дејан Цветковић, председник Самосталног синдиката угоститељства и туризма Србије
– Циљ рада је да укажемо на значај иновација у савременом угоститељству. Савремени трендови у гастрономији теже да истакну природни укус, састав, текстуру и структуру животних намирница. Да би ресторан данас опстао на тржишту неопходно је стално праћење модерних токова, прича нам едукатор Биљана Кљајић, наставник куварства у УТШ. Уз помоћ течног азота и хелијума настаје магија у модерној кухињи, а она представља велики корак за гастрономију. Кавијар од цвекле само је један од примера молекуларне кухиње која је велики тренд у свету, а која мора да заживи и код нас. Дакле, добар кувар данас мора да познаје и физику и хемију. Поред тога бавили смо се и увођењем интегралних житарица у пекарске производе, вегетеријанском и органском храном, припремањем посластица за дијабетичаре и особе на редукованој исхрани. Такође, презентовање хране на иновативан начин је подједнако битно: колорит, сведен изглед, доза екстраваганције и све на тањиру мора бити јестиво, наглашава Биљана уз напомену да је сарадња са полазницима из Београда и Новог Сада изузетна и да обуку види као квалитетну размену идеја.
Презентовање хране на иновативан начин
Према Статуту, високоспецијализоване обуке које доприносе подизању квалитета угоститељских услуга јесу свакодни посао Синдиката. Међутим, епидемија корона вируса и актуелне мере Владе Републике Србије и Кризног штаба, у великој мери су утицали и на овај сегмент. Значајно је редукован број профила са уобичајених десетак на само два, а број полазника сведен на петоро по групи. У Самосталном синдикату угоститељства и туризма Србије надају се развоју ситуације која ће омогућити већем броју кандидата да дођу до сертификата као својеврсне препоруке у потрази за послом у струци.
Израда студије о стању и потенцијалима врњачких Минералних извора, као императив састанка стручњака и руководства општине Врњачка Бања, одржаног у октобру прошле године, била је главна тема састанка, 22. фебруара у кабинету председника Општине Бобана Ђуровића.
Елаборат представља смернице за мониторинг експлоатације воде са изворишта и испитивање квалитета воде, а приоритет је одржати природни лековити фактор, константност температурног режима, квалитет и балнеолошка својства врњачких извора.
Своја стручна мишљења представили су проф. Милојко Лазић и Горан Рашула, дипл. инж. хидрогеологије и закључили да је потребно утврдити референтно стање свих локалитета, што подразумева гасно стање и комплетне хемијске анализе.
Примарни циљ је да се добије перманетна количина воде и строго контролисан режим експлоатације врњачких минералних извора.
Састанку који је сазвао председник Општине Бобан Ђуровић, присуствовали су представници компаније „Милојевић“ која је и финансирала израду студије одрживости, представник Специјалне болнице „Меркур“, Божидар Вучковић, директор ЈП „Белимарковац“ Драги Благојевић и Родољуб Џамић, председник Одбора за за управљање, коришћење и заштиту природних ресурса Скупштине општине Врњачка Бања.
– Ми смо формирали комисију и скупштински одбор који се бави праћењем стања изворишта у Врњачкој Бањи, а данас је одржан други састанак који је сазван да се направи анализа свега што су до сада урадили људи из те струке, професори који су управо радили на анализи општег стања свих изворишта и проблема који се дешавају на одређеним изворима. Имали смо проблеме са изворима „Језеро“ и „Слатина“ и тражили смо повезаност тих извора са бушотином ИГБ 124 испред зграде „Белимарковац“, да бисмо могли да направимо један одрживи систем. То представља једну одговорност локалне самоуправе да ресурсе које смо наследили, сачувамо за будуће генерације. Данас смо донели врло значајан акт, елаборат који су радили професор Лазић и уважени експерт хидрогеологије инжињер Рашула са сарадницима чиме су нас упознали са ситуацијом и разлозима због чега је дошло до дисбаланса у самоизливу изворишта „Језеро“ и дошли смо до сазнања да бушотина код „Белог извора“ има директан утицај на извориште „Језеро“. Дешавало се да у бивети „Језеро“ имамо смањен доток воде. Одлучили смо да урадимо ревизију бушотине у бивети „Језеро“ да би се побољшала издашност самог изворишта. Друга фаза активности биће успостављање баланса између количине воде коју може уз овом тренутку да повуче Компанија „Ждрело“ односно „Врњачке терме“ у односу на извор „Језеро“. Када будемо нашли ту вредност, очекујем да ћемо успоставити потпуни континуитет. Инсистирао сам као председник Општине да овај принцип применимо и на свим осталим бушотинама, рекао је председник општине Бобан Ђуровић за Врњачке новине.
– Сасвим је сигурно, како се Врњачка Бања развија, да ће многи инвеститори тражити дозволе преко министарства, а не преко нас, па ће све више бити истражних радњи на које ми не можемо да утичемо, нити да спречимо. Можемо само да добијемо коначно решење експлоатације, да на свим бушотинама поставимо дајвере за мерење и да у сваком тренутку знамо колико који извор црпи воду.
-Ми ћемо предложити измену закона, када су у питању истражна права и да тражимо да Врњачка Бања и друге локалне самоуправе имају веће учешће у томе. Очекујем да ћемо добити подршку ресорног министарства и да на неки начин стопирамо даље истражне радње, да Врњачка Бања мора да има озбиљније учешће у свему томе јер се ради о нашој судбини. Ја нисам спреман, као председник Општине да нам одређени извори иду у поток и у реку, као што се дешавало деценијама, већ сматрам да то треба ставити у функцију инвестиција. Донели смо и одлуку да ће извориште ИГБ 124 радити у терминима као и сви остали извори, што значи да ће се у ноћним сатима, од 20 часова до 6 ујутру затварати извор да не бисмо имали беспотребно исцрпљивање извора и одлазак воде у речно корито, објаснио је Ђуровић.
На претпоставку да студија одрживости минералних извора није коначна и да је подложна доради, Бобан Ђуровић је изјавио да је она само сегмент коначне верзије, а односи се управо на проблем који тренутно постоји али се ради генерална студија одрживости термоминералних извора на територији Врњачке Бање и то завршава Рударско геолошки факултет. Ту генералну студију која ће бити у наредних годину дана готова, имаћемо као „свето писмо“ за све будуће активности на територији наше општине.
Врњачки паркови проглашени су за „Споменик природе“ 2010, а зачети још у нацртима Франца Винтера 1893. Међутим, поједини примерци у парку, попут црног бора наспрам Хотела „Бреза“, старији су и од саме Бање и 1868. године када је формирано „Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима“. Поред споменутог бора, хвале вредан је и јасен уз Дечије игралиште који броји 120 годова, седамдесетогодишње софоре испред Термоминералног купатила, таксодијуми – мочварни чемпреси који могу да достигну старост и до 250 година, који су на потесу између тениских терена и Јапанског врта. На понос је и један брест али и бројне друге ретке врсте попут ловор вишње или црвенолисне букве. Међу стотину педесет врста стабала у бањском парку, аутохтоних врста лишћара и четинара, куриозитет је секвоја код „Врачара“. Двадесет три хектара бањског парка негује, штити и одржава Јавно предузеће „Бањско зеленило и чистоћа“
Црни бор у Врњачком парку– заштићено природно добро друге категорије
– Стабла у Врњачком парку су доста стара, али се брижљиво негују, редовно орезују и третирају хемијским премазима који штите од даљег труљења и пропадања, односно од инсеката и гљивичних болести. Лепо време и пријатне температуре и током позне јесени дозволили су да комплетан парк у домену редовних активности буде чак два пута обрађен. Захваљујући управо тој благовременој заштити, нисмо имали великих губитака у јануару када су у кратком року пале велике количине влажног, тешког снега, а дрвеће није подлегло ни под ударима ветра. Имали смо ломове једне смрче код Дечијег игралишта и једног белог бора на Променади, пао је бор изнад Јапанског врта и кестен у дрвореду Моше Пијаде, објашњава нам дипл. инж. агр. Марина Илић, извршни директор у Јавном предузећу. Радимо у складу са прописима Завода за заштиту природе и сарађујемо са Шумарским факултетом из Београда, на редовној смо линији са професорком Милком Главендекић и придржавамо се њених савета. Парк је сачињен од стабала која доживљавају велику старост, неопходна је само адвекватна нега, додаје Марина Илић.
Марина Илић, извршни директор ЈП „Бањско зеленило и чистоћа“
Парк је заштићено природно добро и без новог пројекта ни једна биљка не може бити усађена. Пре извесног времена покренута је акција донирања стабала за Централни бањски парк. Апел је наишао на велики одзив грађана, а током шест година засађено је 250 нових стабала. Замена палог дрвећа извршена је по мануалима који се воде и на основу којих свака јединка има својеврсну личну карту. С обзиром да је одређена врста већ постојала у парку на датом месту, то је и пријем нових стопостотан.
Пре извесног времена дошло је до сушења великог броја четинара и углавном они и недостају, иако се обнављање врши редовно. У просеку, годишње се 10 до 15 великих стабала осуши или поломи, а засади око 60 у складу са планом и програмом.
Наша суграђанка Емилија Гашић већ неко време са успехом гради каријеру у филмској индустрији. Снимала је и у Србији и у Америци, њени кратки радови су са успехом походили многе светске фестивале, а сада је у фази припрема за свој први целовечерњи филм.
Емилија Гашић
Како си се одлучила да филм буде твоје занимање? Да ли је у питању била љубав од малих ногу или одлука у последњем тренутку?
– Била је дефинитивно љубав од малих ногу. Мислим да ми је и док сам била мала, било важно да одредим чиме ћу се бавити што пре. То ми је било и омиљено питање као детету: „А шта ћеш ти да будеш кад одрастеш?“ Тај период премишљања је трајао кратко јер сам са 10 година одлучила да је филм оно што ме занима. И пре тога, жеље су водиле у сличном правцу – најраније занимање кога се сећам да ме је интересовало, било је да будем песник. Читала сам доста поезије и помислила да и ја могу да римујем! После тога сам размишљала о језику, енглеском и француском највише. Али убрзо сам схватила да не желим студиозно да се бавим језиком, већ само да знам да их говорим. Глума ми је такође пала на памет али више из потребе да будем део тог света а не јер волим да будем испред камере. Нисам знала још увек сва занимања везана за филм.
Онда сам одгледала филм „Господар прстенова“ који ме је потпуно одушевио. Читала сам књигу пре тога и нисам знала да је могуће да неко направи нешто онако како сам замислила и ја у својој глави. То је било јако узбудљиво јер сам на „дајл ап“ интернету тражила кришом факултет за филмску режију и маштала о томе.
Који су аутори утицали на тебе и коју врсту филмова волиш да гледаш?
– Мислим да се одговор на ово питање мења са годинама. Све је почело са Питером Џексоном и Џимом Хенсоном (Џим Хенсонов „Приповедач“) а затим у средњој школи сам под менторством продуцента и редитеља из Врњачке Бање, Милана Никодијевића почела да откривам Тарковског, затим Чехе – Формана и Менцла. Чини ми се да свако ко жели да упише филмску режију прође кроз ту „чешка школа“ фазу. Током студирања на Академији уметности у Београду сам гледала јако пуно филмова, што на часовима, што ван њих, а можда највише у Кинотеци. Аутори који су ме тада највише интригирали су били Антониони и све од Кијешловског. Тада сам освестила да је историја филма непотпуна јер се махом учи и пише о мушким ауторима и да има јако пуно занимљивих али непоменутих женских аутора. Тако сам на своју руку открила Џејн Кемпион, Дениз Егрувен, Лукрецију Мартел, Клои Жао и једну од омиљних – грузијску ауторку Нану Ектвимишвили.
Што се тиче камере и фотографије, много волим рад Лукаша Жала („Хладни Рат“ и „Ида“, оба са редитељем Павелом Павликовским) и невероватног фотографа Соула Лајтера. Највише гледам драме и психолошке хороре и трилере. Гледам доста анимираних филмова јер желим и њих да стварам. Јако волим рад Тома Мура а поготово његов најскорији цртани „Wolfwalkers“. У последње време се враћам и епској фантастици који су моји корени и то ме посебно занима јер имам идеје које ћу развијати у том правцу у будућности.
Твоји филмови имали су богат фестивалски живот и пре твог одласка у Њујорк. „Некрштени дани“ који си радила са Војином Ћетковићем и Наташом Нинковић али и са глумицом из Врњачке Бање, Кристином Вулетић су путовали на фестивале у Ванкуверу, Исланду, Њујорку али и по региону. „Вртлог“ је приказиван у Белгији, Мексику…, а најскорији филм „Чекање“ је био приказиван и на фестивалу који је један од оних који квалификују за Оскара – Киса филмском фестивалу у Измиру, у Турској. Реци нам нешто о тим пројектима.
– „Некрштени дани“ су један од мојих најамбициознијих и најтежих филмова. Филм се бави петочланом породицом на крају 18 .века у Србији и појавом вампира. Много волим српску митологију тако да сам желела да направим филм о вампирима. Међутим, тада нисам схватала колико је тешко наћи локацију надомак Београда која би могла да изгледа као да је епоха у питању. Али уз помоћ одличног сценографа Маје Ђуричић, успели смо да нађемо брвнару у селу Рогача и да је средимо за снимање. Просто ми је невероватно и са ове дистанце када се сетим тог снимања. Била је права авантура. На том филму сам се упознала са талентованом Кристином Вулетић са којом и данас сарађујем.
„Вртлог“ са бави искуством четири жене у истој породици, у једној породичној кући за време два различита рата. Тај филм је инспирисан различитим причама како из мог породичног стабла тако и људи које познајем. Занимала ме је та траума која се преноси са генерације на генерацију али и позиција жене током рата и борбу коју она води. Слабо се прича о херојима који нису на бојном пољу, већ ту, у кући. „Чекање“ је мој најскорији редитељски и сценаристички подухват који сам снимала у старој кући моје бабе и деде у Врњачкој Бањи, бави се седмогодишњом Јованом која посматра свог оца док се труди да одржи породицу сигурном у корумпираном систему државе која умире. Имала сам јако пуно среће са глумцима и екипом на овом филму. Била је јако лепа атмосфера током снимања и уз све стандардне потешкоће која прате снимања. Филм је последње приказан на Ваљевским филмским сусретима у децембру а тренутно приводи крају свој фестивлски живот након скоро две године и радујем се да га ускоро пустим и широј јавности преко интернета. Јако ми је драго да је и упркос свему што је донела корона прошле године, филм ишао на јако пуно фестивала па освојио и награде. Посебно ми је драго што је био део „SeeFest – Southern East European Film Festival“ у Лос Анђелесу као и Филмског фестивала у Мериленду који је један од већих у САД.
У процесу си кастинга за свој први дугометражни филм „78 дана“. Развијан је на престижној радионици „College of Cinema“ у склопу Венецијанског Бијенала. Чини се као логичан след ствари, након низа краткометражних остварења. Из наслова се назире и тема филма, али шта нам можеш још рећи о њему? На званичном позиву за кастинг пише да се траже девојчице и девојке из „Врњачке Бање и околних места“. Зашто?
– „78 дана“ је „found footage“ филм о одрастању три сестре за време 78 дана бомбардовања које снимају камером своју свакодневицу након што им је отац мобилизован.
Филм радим са продуцентима Андријаном Софранић Шућур и Милошем Ивановићем из „Set Sail Films“ као и са кастинг директорком Кристином Вулетић која води Школу филма за децу у Врњачкој Бањи, „Мали принц“.
Тренутно смо у раној фази припрема, сређујемо сценарио, кренули смо са првом фазом кастинга. Снимамо у Врњачкој Бањи јер већ имам у виду локације које аутентично приказују тај период. Сама естетика филма ће подражавати естетику „породичних снимака“ с краја деведесетих тако да ћемо и снимати одговарајућом камером.
Идеја за филм је настала из гледања сопствених породичних снимака годинама. Схватила сам да човеку и без претходног филмског знања постоји смисао у причању приче. Моје сестре, док су мене снимале често су имале тачан увид у то где да прекину снимање а где да наставе и да тако монтирају у камери такорећи. То ме је натерало да размишљам у том правцу: „А шта ако је цео филм једно сећање забележено камером?“ Нема много филмова о том периоду, поготово из визуре генерације који су тада били деца. А зашто Врњачка Бања? Зато што филм снимамо на том подручју и највише из разлога јер желим да се акценат склони са Београда. Док сам одрастала и гледала наше филмове, никада нисам наишла на садржај о одрастању девојчица (сем изузев пар наслова још из осамдесетих), о одрастању сестара а поготову у малим местима са специфичном митологијом и богатом лепезом ликова који и причају на другачији начин од Београђана. Жеља ми је да дам шансу младим људима из малих места и да филм буде о њима.
Како ти се чини филмска продукција на простору некадашње Југославије и који су твоји фаворити из рецентне продукције?
– Допада ми се да се дешава нешто по питању жанровског филма и анимације. Све више видим да се развијају филмови који имају елементе фантастике, српске митологије, трилера итд. То је нешто што ме узбуђује јер тих наслова немамо довољно и таквог садржаја ми је јако фалило док сам живела у Србији. Мислим да сам највише због тога и ја сама нагињала жанровском филму са својим филмовима.
Нажалост нисам успела да погледам доста наслова у претходној години, пошто сам заглављена у Њујорку због корона вируса тако да доста филмова није стигло до мене с обзиром да биоскопи не раде. Неки од наслова у којима сам уживала су „Устав Републике Хрватске“ Рајка Грлића са непоновљивим Небојшом Глоговцем, затим серија „Јутро ће променити све“ Владимира Тагића и Горана Станковића која ми је била освежење као садржај о младима у Србији а и свидело ми се да видим Београд.
Такође издвајам документарце Марије Стојнић „Говори да бих те видео“, „С друге стране свега“ Миле Турајлић и „Земља меда“ Тамаре Котевске и Љубомира Стефанова који су ме потпуно одушевили и натерали на размишљање.
Осим режије, радиш и као директор фотографије и фотограф. „Лифт не ради“ који си снимила (у режији Брендона и Камеорон Лавентур) је скоро премијерно приказан на интернету после награде на фестивалу „Workers Unite“, а још неколико кратких остварења које си снимила треба ускоро да имају премијере. „Изгубљен међу звездама“ у режији Кејле Аренд и „Она и он“ у режији Алекса Вајског као и у твојој. Реци нам нешто о тим пројектима? Опште је мишљење да је у српској кинематографији теже ићи из једне професије у другу. Да ли се слажеш са тиме и како гледаш на то?
– Да, камера и фотографија су ме увек занимале. Док сам била у Србији, мислим да нисам размишљала о томе као о професији баш због тог става код нас да се или ради једно или друго. Тек кад сам дошла у Њујорк, често сам добијала охрабрења и комплименте да имам „добро око“ као и позиве да снимам.
Чак и пре уписа филмске режије, доста сам фотографисала и сама снимала своје филмове а онда тек кад сам дошла на факултет схватила сам да је то одвојено. Међутим, јако волим ту сарадњу са сниматељима – то ми је можда најомиљенији део процеса прављења филма зато што је најкреативнији и све је могуће. Тако да не желим да снимам сопствене филмове које режирам и пишем али волим да радим са другим редитељима и да откривам њихову визију на њиховим пројектима. То је све део истог посла и у реду је ако неко жели да ради оба, али мислим да је у реду ако неко и не жели. Само ће више помоћи у самом стварању. Кратки филм „Не ради лифт“ (у оригиналу: „Out of Order“) прати три лика заглављена у првом аутоматском лифту у Њујорку 1946. године. Снимљен је скоро потпуно у студију и цео сет је прављен и чак постоје елементи фантастике који су ме подсетили заправо зашто и желим да се бавим филмом. Радили смо са луткаром који је својевремено радио са покојним Џим Хенсоном чији рад обожавам, тако да је било једно јако занимљиво искуство. Публика је код нас филм могла да погледа на Фестивалу Српског Филма Фантастике у Београду али сада је на Вимео линку коме можете приступити преко мог сајта.
„Изгубљен међу звездама“ („Lost Beyond the Stars“) смо исто радили потпуно у студију и прати капетана Лорену која се буди на Марсу и приликом неспоразума започне евакуацију свемирског брода што разгневи остале астронауте. Ту смо доста били инсипирисани немим филмом и раним радовима Жоржа Мелијеса па је било занимљиво играти се са форсираном перспективом и разним раним ефектима у камери. Ту је сваки кадар био испланиран до најситнијих детаља и морао је да постоји „сториборд“ јер смо правили Марс у студију.
И на крају кратки филм који сам радила заједно као редитељ са суоснивачем своје компаније Исток Филмс, Алексом Вајским али и као директор фотографије такође треба да има своју премијеру. Зове се „Она и он“ и кратки је поетични омаж кратким сусретима у Њујорку који терају на размишљање. Снимали смо на 35mm у једној ноћи у кафићу и током изласка сунца у Централ Парку и било је јако лепо искуство. Снимање на филмској траци ме заправо највише асоцира на фотографију којом се такође бавим и ту се најпријатније осећам јер морам да верујем својим инстинктима зато што прави изглед слике тек видим кад се филм уради и скенира. Мислим да та склоност, произилази из мојих шетњи са Зенитом у руци годинама. Експериментисала сам и са неким другим форматима, наравно и са дигиталним, мада за мене је и даље неприкосновена аналогна фотографија и уопште све аналогно. Вероватно зато волим и 2D анимацију. С тим у вези, тренутно спремам и фотографску изложбу која је скуп одабраних аналогних фотографија које су игром случаја повезане истом темом. Изложба се нажалост померала због короне претходне године али се напокон појавио простор и време за то што ћу ускоро и објавити.
Имала си прилике да радиш и у Србији и у Њујорку. Упореди та искуства.
– Избор тема је једна од већих разлика. Имала сам прилику да радим више са филмовима који имају елементе фантастике и уопште жанровским филмовима. Ти жанрови су ме заправо увели у филм и били су нешто што сам највише стварала док сам живела у Србији баш из разлога јер тог садржаја није било а мене је фасцинирало. Мада, као што сам споменула те ствари се мењају код нас мало спорије али ипак има промена.
Оно што ми се допада у Америци јесте демистификација. То је земља Јутјуб туторијала, све се објашњава до најситнијих детаља и није страшно рећи „не знам“. Бар је такво моје искуство. Ако постоји простор и време, људи ће врло радо објаснити све што је нејасно.
Не могу рећи да је исто и у Србији, нажалост. Често се сетим ситуација где сам се уздржавала због осуде да постављам питања чак и у школи, где би то требало бити нормално.
С друге стране ипак не волим да у филмовима буде све јасно. Волим отворене крајеве који постављају више питања него да дају одговоре а то није карактеристика већинских филмова у Америци. Ипак је то нешто везано за ауторски филм кога има код нас.
У Србији је тренутно актуелна невероватна понуда ТВ серија. Да ли си размишљала да се опробаш на том пољу и које би серије издвојила из актуелне продукције?
– Све зависи од приче која се прича односно за који формат је погоднија. Серије су постале филмичније, има сигурно већ можда и више од петнаест година. То једноставно није више исти формат који се радио деведесетих и раније. Ако је прича сложена и потребно је више времена да би се испричала зашто да то не буде серија? Једина разлика која и даље постоји јесте медијум на коме се гледа. Ја и даље волим да гледам филмове у биоскопу и то сам освестила у себи можда највише ове године. Наравно, постоји одређена драж у гледању и код куће али ми ништа ипак не мења осећај заједништва са публиком док гледамо нешто што је тек изашло и онда сви реагујемо на то у истом тренутку.
Мало се теже упуштам у серије управо због трајања али ако ми се допадну, често их гледам поново. Једна од омиљених ми је италијанска серија „Моја генијална пријатељица“ на ХБО по књизи Елене Феранте. Тренутно гледам серију Мартина Скорсезеа о Френ Либовиц и Њујорку на Нетфликсу. Била ми је прилично забавна француска комична серија „Call my agent!“ Седрика Клапиша, такође на Нетфликсу.
За крај овог разговора, да си икада зажалила због одуке да постанеш филмски уметник и која би била твоја порука младим особама које желе да крену истим путем?
– Нисам никада зажалила. Често сам слушала да је то „мушки посао“ што ме је јако заинатило да докажем да не постоје „мушки“ и „женски“ послови. Са сваким новим пројектом и радом увек осетим узбуђење и стално ме то подсети зашто сам баш то изабрала. Иако је привилегија бавити се било каквом уметношћу, ово суштински није лака професија.
Зато мислим да би моја порука била да ако вас стварно занима рад на филму, не устручавајте се да будете креативни са алатом који имате при руци, све пробајте и експериментишите са жанровима, форматима, снимајте с мобилним телефоном.
Увек се осврћем на редитеља Шона Бејкера кога сам слушала на предавању пре неколико година, парафразираћу: „Није битно ако тренутно не радите на дугометражном филму, пројекти трају годинама и потребно је новца да би се исфинансирали али ако можете своја искуства и знање да искористите и на тај начин да сте и даље на „ободима“ филмске индустрије па макар снимали и свадбе, ви ћете успети да се вратите ка свом пројекту кад-тад. Већи је проблем ако одустанете.“
“У име Општине Врњачка Бања и у своје име, свим грађанима Србије и Општине Врњачка Бања упућујем срдачне честитке поводом обележавања Дана државности Републике Србије.
Датум 15. фебруар подсећа нас на преломне догађаје из славне српске историје. Са поносом се сећамо наших предака који су, на дан великог хришћанског празника Сретења, 1804. године у Орашцу, подигли Први српски устанак. Истог дана, 1835. године, у Крагујевцу је донет и први устав Србије– Сретењски устав, један од најмодернијих и најлибералнијих устава тога доба.
Ови важни догађаји из наше историје уче нас да се не плашимо изазова које нам будућност доноси, већ да се храбро и одлучно суочимо са свим препрекама.
У многим земљама света 14. фебруар се прославља као Дан заљубљених, док је у Србији тог дана празник у славу вина, винове лозе и виноградара. Свети Трифун се сматра заштитником винограда, те се обично и на православним иконама приказује са лозом и косиром у рукама. Постоје сачувани записи из 16. века у којима се Свети Трифун помиње као заштитник винограда и поља што сведочи о дубоко укорењеном поштовању култа овог светитеља међу Србима.
Поводом Светог Трифуна, заштитника винограда, у Винарији „Грабак“, у присуству власника и запослених, традиционално ће се обавити прво резање винове лозе. Верује се да ће прво резање лозе на Светог Трифуна допринети плодној години, здравом и добором роду грожђа. За све љубитеље вина и госте, биће организована бесплатна дегустација вина, од 10 до 18 часова.
Подрум Винарије Грабак
„Од понуђена четири вина, посетиоци наше винарије имаће могућност да бесплатно дегустирају три вина. На располагању ће им бити наша „Бела голубица“, сортно вино тамјанике са малим постотком италијанског ризлига и совињона, из 2019. Друго бело вино које ће посетиоци моћи да конзумирају је „Плава пауница“. То је стопроцентан бели совињон из нашег винограда у Милутовцу, берба из 2018. године. За оне који преферирају црвена вина ту је наше вино „Сива врана“ из 2019. године. У питању је каберне совињон који није одлежао у дрвету. Поред „Сиве вране“, још једно црвено вино, које нудимо је „Грабак прокупац“. Вино које је сто посто од прокупца из наших винограда у Врњачкој Бањи и Божуревцу. Прокупац је наша аутохтона сорта с којом љубитеље вина врло радо упознајемо и инсистирамо да га пробају, како би се навикли на њега“ , говори Марина Богићевић, енолог Винарије „Грабак“.
Припадници Министарства унутрашњих послова у Врњачкој Бањи, брзом и ефикасном акцијом, ухапсили су С. Ђ. (1989) непосредно након што је, како се сумња, пуцао на полицајце покушавајући да им побегне украденим „аудијем“ који је возио С. Б. (1986).
Патрола полиције је синоћ у Врњачкој Бањи покушала да заустави „ауди“ у коме су се налазили, али су се они, како се сумња, оглушили о наређење да се зауставе и док су бежали, неколико километара даље у Новом Селу, слетели су са пута.
С. Ђ. се сумњичи да је тада испалио више хитаца из ватреног оружја у правцу полицијских службеника и службеног возила, док је С. Б, како се сумња, ушао у оближње двориште, сео у откључани „пасат“ и кључевима који су били унутра стартовао возило, покушавајући да са С. Ђ. побегне.
Полиција их је убрзо сустигла и ухапсила.
Претресом стана и других просторија С. Б. пронађена је мања количина прашкасте материје, док су у стану С. Ђ. нађени предмети за које се сумња да потичу из кривичних дела.
Полиција ће украдени „пасат“ вратити власнику, док су „ауди“ и пронађени предмети, уз потврду, одузети.
Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати, С. Ђ. због постојања основа сумње да је извршио кривична дела тешко убиство у покушају и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, а С. Б. (1986) због основа сумње да је извршио кривична дела неовлашћено коришћење туђег возила и неовлашћено држање опојних дрога. Обојица ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Краљеву.
ЈАВНА РАСПРАВА О НАЦРТУ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О КУЛТУРИ
У оквиру јавне расправе о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о култури, коју спроводи Министарство културе и информисања, у градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ у Чачку, 10. фебруара одржана је прва од укупно пет панел дискусија које ће поред Чачка бити одржане у Суботици, Новом Саду, Нишу и Београду. У циљу даљег унапређења развоја културе, Министарство културе и информисања у новом сазиву, посебну пажњу је ставило на унапређење законског оквира. Циљ измена и допуна закона јесте да поправе и побољшају поједине законске одредбе којима се даље утиче на унапређење рада установа културе ради што бржег и ефикаснијег поступања.
– Предлог чланова који се мењају а које смо предложили јавности на увид јесу измене при расписивању јавних конкурса за избор директора установа културе затим увођење регистра за установе културе па тако ове установе више неће да се региструју у судовима већ ће за то бити надлежна Агенција за привредне регистре, рекла је у изјави за новинаре помоћница министра културе и информисања Данијела Ванушић.
Директор Културног центра Саша Миленковић на јавној расправи
Првој панел дискусији у градској библиотеци присуствовали су представници установа културе из Чачка, Ужица, Лучана, Горњег Милановца, Краљева и Врњачке Бање. Представник Врњачке Бање био је директор Културног центра Саша Миленковић.
Панел дискусија у Чачку
– Што се тиче предложених измена и допуна Закона о култури мало тога нас директно дотиче јер се ми углавном свих тих закона и одредби закона придржавамо. Оно што је интересантно јесте да ћемо сада бити регистровани у АПР-у што до сада није био случај него је било у суду и то је можда једина мало озбиљнија промена у закону, све остало је оно што већ примењујемо, рекао је директор Културног центра Врњачка Бања, Саша Миленковић.
Од учесника јавне расправе се очекују примедбе, предлози и сугестије којима би се унапредио нацрт Закона о култури. Јавна расправа спроводи се до 20. фебруара а потом ће Министарство културе и информисања анализирати сугестије и предлоге и сачиниће извештај. Након тога ће се финални Нацрт измена Закона о култури наћи и пред посланицима Скупштине Србије.
Србију годишње посети више од 50.000 туриста из Русије који важе за најплатежније госте. Са жељом да се овај број значајно увећа, на великом Међународном сајму туризма МИТТ у Москви традиционално се представља и Туристичка организација Србије. Да је део штанда, део те понуде последњих година и Врњачка Бања јесте значајан податак уколико се зна да је ово водећи сајам туризма у Русији и један од пет водећих у свету на коме наступа више од 3.000 компанија, преко 200 дестинација, а посети га око 22.000 професионалаца.
Claire Vuylstekeу посети хотелу Пегаз
„Руска Газета“, један од најзначајнијих и најреспектабилнијих дневних листова у Русији, за 16. март када почиње Moscow International Travel & Tourism Exhibition (који ће овај пут бити у дигиталној форми) припрема специјално издање о туризму у Србији. Тим поводом је Claire Vuylsteke, представница „Руске Газете“, посетила током фебруара у два наврата Врњачку Бању.
– На путовању кроз регион научила сам много тога о термалним изворима и њиховом повољном утицају на здравље. Сада желим да откријем Врњачку Бању читаоцима у Русији. Односно, да сазнам како ваше место може да допринесе здрављу посетилаца, прича нам Claire. Поред здравственог туризма, додаје представница листа, руске читаоце највише занима туристичка понуда за лето.
Иван Трифуновић, директор Туристичке организације Врњачке Бање, каже да је ово сјајна прилика за представљање у Москви, али и целој Русији, одличан пут до обичних читалаца, али и начин да се побољшају постојећи и остваре нови контакти са туроператорима, туристичким новинарима и блогерима.
Toком прве посете, представници Туристичке организације су Claire упознали са Бањом и Специјалном болницом „Меркур“, хотелима, понудом на Гочу. Друга посета резервисана је за радне састанке са представницима хотела „Пегаз“, „Тонанти“ и „Фонтана“.
До 9. фебруара вакцинисано је 2.088 Врњчана. Након што је обављана у Дому здравља и амбуланти у Руђинцима, имунизација је последњих дана, тачније од 4. фебруара, обављана у Хали „Владе Дивац“ где је обезбеђено неколико пунктова за вакцинацију. Од данас ће се у наредне три недеље обављати ревакцинација.
– Када је реч о вакцинацији, у Дому здравља се више ништа не дешава као ни у амбуланти у Руђинцима, сви пунктови су у Хали „Владе Дивац“ . Од Здравствене инспекције смо добили зелено светло да смо испунили све стандарде, услови у хали су изванредни пре свега за наше суграђане који се вакцинишу али и за медицинско особље које је у хали. И заказивање и пријава за вакцинацију је е-Управа и више нема ослобођеног годишта, дакле сви грађани који желе да се вакцинишу морају бити пријављени преко е-Управе и сачекају СМС поруку са термином где треба да се јаве на вакцинацију, рекла је директорка Дома здравља др Весна Малићанин. Она је додала да су одзивом Врњчана за вакцинацију задовољни и да није забележена ниједна нежељена реакција након примања вакцине. Термин за ревакцинацију грађани сазнају када се вакцинишу али уколико забораве, медицински радници ће их обавестити дан раније путем СМС поруке. У хали ће од 1. марта поново бити вакцинације а до тада ће грађани који су примили прву дозу једне од три вакцине против Корона вируса, примити и другу дозу односно бити ревакцинисани.
Порез на имовину грађани Србије плаћају квартално у року од 45 дана од почетка тромесечја, односно у фебруару, мају, августу и новембру. Тако обавеза за први квартал годишњег пореза стиже на наплату 14. односно 15. фебруара. Он се плаћа на основу решења за претходну годину и практично представља једну његову четвртину.
Пореска решења за 2021. ће уобичајено бити одрађена до краја фебруара, а одмах иза тога и достављена на кућну адресу обвезника. Они који немају решења за претходну годину или имају било какве недоумице у вези плаћања могу да се обрате Служби за локалну пореску администрацију. Епидемија корона вируса утицала је на систем рада са пореским обвезницима, па тако све потребне информације можете добити у Инфо центру Општинске управе у приземљу зграде општине или позивом на неки од телефона Службе (036/601 271, 601 269 или 601 275), односно електронским приступом информационом систему Локалне пореске администрације.
– Нови Закон о порезима на имовину који је усвојен крајем прошле године и промена која се односи на све обвезнике са помоћним објектом, покренуо је мноштво полемика, каже Снежана Миљевић, руководилац Oдсека за локалну пореску администрацију. До сада је закон познавао четири врсте непокретности. Ако занемаримо земљиште, то су били: стан, кућа, пословне зграде и гараже. Помоћни објекти су до сада сматрани делом куће или стана. Нова категорија „помоћни објекат“ дефинисана је посебним чланом новог Закона као и то шта се све сматра помоћним објектом, а опорезиваће се мање него што је то до сада био случај. Оно што је важно јесте да ће висина пореза на новонаведену категорију помоћних објеката бити утврђена на основу просечне цене квадратног метра гаража и гаражних места у конкретној општини, јер је овај намет у надлежности локалне самоуправе. Сви грађани који имају овакав случај могу да се јаве Локалној пореској администрацији за измене пореске пријаве, односно, да се ураде нова решења са измењеним нижим вредностима за други објекат. Измене Закона иду на руку грађанима, што пре дођете, пре ће и бити прихваћене измене, закључује Снежана Миљевић.
Снежана Миљевић
Још једна од новина је и начин утрврђивања цена за ову годину. Оне су до сада рађене на основу цена остварених у промету непокретности по зонама у периоду од 1. јануара до 30. септембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину. Због уобичајено великог промета непокретности око новогодишњих празника, период од девет месеци сада ће бити продужен на годину дана: од 1. октобра текуће до 30. септембра наредне године.
Порез на имовину у 2021. увећан је линеарно за 6 одсто. Одлука о увећању једног од најважнијих извора прихода општинског буџета донета је крајем прошле, а примењује се од 1. јануара ове године.
Друга фаза радова на реконструкцији Дома здравља предвиђа постављање нових подова и плафона, замену столарије, централно грејање и замену лифта за пацијенте. Рок за завршетак радова био је септембар месец али је пробијен због пандемије Корона-вируса. Радове је у пратњи директорке врњачког Дома здравља др Весне Малићанин обишао председник општине Бобан Ђуровић.
Председник Ђуровић обилази радове
– Морам рећи да смо имали потешкоћа да испоштујемо динамику договорену уговором, а разлог тога је здравствено стање нације па самим тим и у Врњачкој Бањи. Све време током трајања радова Дом здравља је био на услузи пацијентима и по питању примарне здравствене заштите али и по питању вакцинације која је кренула. Радови су оправдано били отежани а поред овога нису нам ишли у прилог ни временски услови који су били током новембра, децембра и јануара месеца али нашим напорима и састанцима који су заиста били учестали, успели смо да динамички план вратимо у првобитно договорени и да се динамика поштује по принципима који су договорени још пре три месеца када смо имали велики проблем и застој и са главним извођачем и са подизвођачима на овом објекту. Једино што није био проблем током радова јесу финансије и финансирање, рекао је председник Општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић.
По његовим речима има још доста посла, још сигурно два месеца интензивног рада да би се све привело крају а оно што је охрабрујуће јесте да се послови обављају пуним интензитетом, да ће динамички план да у мају месецу ова реновирана зграда буде отворена, бити испоштован.
Др Весна Малићанин и Бобан Ђуровић
– Очекујем да у мају отворимо ову реновирану зграду која је једно од најлепших али и најбитнијих здања у Врњачкој Бањи у које је уложено скоро 2,5 милиона евра што је за сваку похвалу јер смо ми једна мала општина а издвојити толика средства од Владе РС уз подршку локалне самоуправе је за понос нашим грађанима. Током реконструкције, због премештања организационих јединица, било је забуне где се које одељење налази, сметала је бука али су менаџмент Дома здравља и комплетно особље увек били на услузи пацијентима да их упуте где је које одељење, рекао је председник Ђуровић и додао да је ово један заједнички допринос свих њих.
Председник се у име Општине Врњачка Бања захвалио здравственим радницима на њиховом преданом раду у отежаним условима због реконструкције и у доба короне али и мештанима Врњачке Бање који су показали висок степен толеранције и стрпљења с обзиром да радови у Дому здравља трају скоро годину дана.
Вредност радова је 166 милиона динара а средства су обезбеђена преко Канцеларије за јавна улагања.
У Основној школи „Попински борци“ 4. фебруара одржана је друга по реду обука о интерсекторској сарадњи коју организује Центар за децу и омладину В. Бања у партнерству са Западнобалканским институтом Београд, WEBIN. Учесници обуке били су представници локалне самоуправе, школства, здравства и удружења грађана.
Уз осврт на претходни део обуке и на евалуацију, поздављајући учеснике обуке, мр Валентина Крстић, пројектна координаторка, изразила је наду да ће интерактивност на овој обуци бити од великог значаја, као и да ће бити корисна и занимљива.
Говорећи о рангирању фактора у нашој средини, у В. Бањи, проф. Павличевић истакла је да је потребно да будемо свесни фактора да би у правом тренутку одреаговали на њих и ублажили их како би деца остала у школи.
Предавање проф. мр Славице Павличевић
– Осипање сваког детета далеко је скупље за заједницу у дугорочној перспективи. Наша је одговорност, као и читаве заједнице за осипање деце. То је проблем читавог друштва, то је економски проблем, нагласила је проф. Павличевић говорећи о индивидуалним карактеристикама појединца као фактору социјалне искључености.
У наставку, учесници су упознати са породичним и школским факторима ризика за социјално искључивање и рано напуштање школовања, као и са листом ризико фактора, укључујући и чињеницу да су деца под ризиком и у ванредним околностима изазваним пандемијом Covid-19. Приступило се анализи ризико фактора, рангирању и допуни листе сходно локалној средини. Учесници су презенторали своја запажања и закључке.
У завршници обуке учесници су приступили креирању акционог плана спровођења програма у Врњачкој Бањи.
– На другој обуци о интерсекторској сарадњи и спровођењу „Туторинг програма“ у Врњачкој Бањи, у оквиру пројекта „Интерсекторском сарадњом до социјалног укључивања“ који спроводи Центар за децу и омладину Врњачка Бањи у партнерству са Западнобалканским институтом Београд, а иницијатива је део ширег пројекта „Платформа за одговорно управљање јавним финансијама“ који спроводи Програм Уједињених нација за развој (UNDP), а финансира Влада Шведске, дефинисали смо кораке у спровођењу програма подршке ученицима и ученицама у основним школама у Општини Врњачка Бања. Кораци су дефинисани у Акционом плану школа, а договорено је да се са самим програмом крене од 1. марта 2021. године. Током месеца фебруара школе ће преко својих ПП служби идентификовати децу којима је потребна додатна подршка у учењу, а затим ће се расписати конкурс за туторе-вршњаке који ће добити посебну инструктажу пре рада са додељеним дететом коме ће помоћи у савладавању градива, али и бољој социјализацији.
Пројектни тим ће административно и стручно подржати све подактивности и омогућити квалитетно праћење спровођења „Туторинг програма“ у основним школама: „Бане Миленковић“ Ново Село, „Младост“ Врњци и „Бранко Радичевић“ Вранеши, рекла нам је Јелена Настић Стојановић, коаутор „Туторинг програма“ из WEBIN-а.
– Присутни су имали прилику да се упознају са факторима ризика од раног напуштања школовања, као и да изнесу свој став о најизраженијим факторима ризика на територији Општине Врњачка Бања. Говорило се и о изазовима у раду са децом и породицама из маргиналних група.
У практичном делу радионице присутни су имали прилику да се упознају са формом акционог плана а након тога и да приступе изради истог.
Што се тиче самог „Туторинг програма“ нагласићу његов значај у превенцији од раног напуштања школовања, а самим тим и позитиван утицај на социјални, емоционални развој и побољшање академских компетенција ученика.
„Туторинг програм“ истовремено промовише једнаке шансе за све, волонтерски рад у заједници, културу солидарности и толеранције, изјавила је Ана Бурмаз Зоговић, асистенткиња на пројекту.
Православна црква и њени верници 26. фебруара обележавају Светог Симеона Мироточивог, чије је световно име, пре него што се замонашио било Стефан Немања. Тим поводом, Народна библиотека „Др Душан Радић“ из Врњачке Бање расписала је ликовно-литерарни конкурс под називом „Стазом искушења Стефана Немање“.
Народна библиотека “Др Душан Радић”
„Конкурс је расписан за две категорије ученика. Једну категорију чине ученици од 5. до 8. разреда основне школе, док другу категорију чине ученици средњих школа. У случају да свој рад на конкурс пријаве ученици нижих разреда основне школе, свакако ће бити прихваћени. Дозвољене су све књижевне форме, као и све ликовне технике. Ликовни радови тако могу бити цртежи, радови урађени темпером или неком другом врстом боја. Поред ликовног рада, ученици се могу пријавити и са литерарним радом, који такође није жанровски омеђен. То може бити песмица, прича, зависи како дете види поменуту тему, која је инспирисана актуелним постављањем споменика Стефану Немањи. Желели смо да сазнамо како деца њега виде, доживљавају“, говори Дејан Лучић, директор Народне библиотеке „Др Душан Радић“.
Из Народне библиотеке „Др Душан Радовић“ поручују да ће из сваке категорије по два рада бити награђена.
Дејан Лучић, директор Народне библиотеке “Др Душан Радић”
„Од приспелих радова ћемо највероватније, уколико их буде довољно, направити једну малу изложбу. Поред награде за два најбоља рада у обе категорије, потрудићемо се да сви пријављени кандидати на конкурсу добију захвалницу за своје учешће“, речи су Лучића.
Радове је потребно послати на адресу: Народна библиотека „Др Душан Радић“, Врњачка 22, 36210 Врњачка Бања, са назнаком „За ликовни и литерарни конкурс“. Ковертирани радови се могу доставити и лично Библиотеци или адресиране коверте убацити у КЊИГОМАТ који се налази на зиду терасе Библиотеке. Потребно је написати своје личне податке, назив школе, разред и контакт телефон. Рок за предају радова је 20. фебруар.
Преко 2.000 грађана Врњачке Бање до 4. фебруара, вакцинисано је против Ковида-19. Грађани Србије па тако и мештани Врњачке Бање за вакцинацију се пријављују искључиво преко е-Управе и на исту долазе након добијене СМС поруке, у заказано време. Нови пунктови за вакцинацију су у Спортској хали „Владе Дивац“ јер је тај простор у сваком смислу задовољио све прописе и стандарде које прописује ресорно министарство. Вакцинација се од 4. фебруара обавља у Хали а пунктове за вакцинацију обишао је у пратњи директорке Дома здравља др Весне Малићанин, председник Општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић.
Пунктове за вакцинацију обишао председник општине
– Вакцинација наших суграђана убудуће ће се, како смо најавили, обављати у Хали „Владе Дивац“ а у сарадњи са локалном самоуправом на челу са председником Ђуровићем, све услове прописане од стране Министарства здравља, „Батута“ и Завода за јавно здравље Краљево смо испунили. Обезбедили смо сву неопходну опрему а што се тиче медицинских екипа организовали смо распоред рада, тренутно су четири пункта и екипе за вакцинацију а уколико интересовање грађана буде веће ми ћемо појачати и медицинске екипе. Вакцинисано је преко 2.000 наших суграђана а од 8. фебруара нас већ очекује ревакцина. У одличном простору смо који је комфоран и за Врњчане који дођу да се вакцинишу али и за медицинско особље тако да могу да кажем да смо и што се простора тиче на једном завидном нивоу, рекла је директорка врњачког Дома здравља др Весна Малићанин.
Радно време је од 8 до 15 часова и пријава преко е-Управе важи за све грађане па и оне преко 75 година.
– Последњих дана било је измена за лица старија од 75 година да ли се и они пријављују преко е-Управе или не, да и они се пријављују преко е-Управе и до промена не долази зато што ми тако желимо већ пратимо упутства која добијамо од ресорног министарства а постоји разлог зашто је то тако и ја апелујем на наше суграђане да се пријаве преко е-Управе, сачекају СМС и онда дођу на вакцинацију, истакла је директорка врњачког ДЗ „Др Никола Џамић“ др Весна Малићанин.
Уз помоћ локалне самоуправе на челу са председником Бобаном Ђуровићем, Дом здравља успео је да испуни све услове министарства и отвори пунктове за вакцинацију у хали а како се не би стварале гужве и како би простор био што комфорнији.
– Сходно динамици коју прописује Министарство здравља очекујем да ће у наредном периоду број вакцинисаних бити далеко већи него што је данас. Првобитно су људи вакцинисани у амбулантама Дома здравља а од сада је то у делу Хале „Владе Дивац“ који је опремљен по свим мерама и стандардима које прописује Министарство здравља. Општина је у сарадњи са Домом здравља и менаџментом договорила учешће одређеног броја волонтера који помажу приликом доласка људи на вакцинацију. Опремили смо их потребном опремом, рачунарима, агрегатима у случају нестанка струје и простором који је адекватан за потребе наше Општине, рекао је председник Општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић.
Нове количине кинеске вакцине Синофарм стижу следеће недеље а тада почиње и ревакцинација.
У снегу је најлакше установити у ком жбуњу брдских шума су заноћиле. Зато се дивље свиње најчешће лове зими, по мразу и снегу.
Дивље свиње у зимским условима готово увек треба тражити у густим и непроходним четинарима, борјацима и јеловим шумама, али и у веома густим листопадним шумама прошараним густим трњаком. Скоро увек на јужној страни падине где не дува јак северни ветар.
Групи младих ловаца из секције Грачац са гостима из Трстеника , након што је то установила, није било тешко да током снежних јануарских дана организује успешан пригон – малу хајку, а разуме се, има и вредних одстрела. Ловци су сагласни да је лов био веома успешан, а дружење још успешније. Онда промрзли и весели одлазе својим домовима.
Један недељни зимски лов на дивљу свињу био је веома успешан за ову групу наших ловаца
Зимски лов на „црну дивљач“ је авантура – кажу млади ловаци Марко Ћурчић и Предраг Чкребо и додају да је лов зими, по мразу и снегу атрактиван, фасцинантан и занимљив зато што пружа добру забаву, али исто тако и шансу да повећа своје ловачке способности.
Марко Костић, ловац који је одстрелио вепра тешког око 75kg истиче да је лов један од најстаријих заната човечанства и додаје да лов, као претежно мушко занимање, пре свега захтева велику пажњу, храброст и опрез.
Успешнији је био ловац Милош Белобрђанин са одстрелом вепра од око 100 kg који истиче да зна како лов није само борба против звери већ и посебан ритуал са својом традицијом и стилом. У тој борби човека с природом настао је и обичај употребе зелене гранчице којом ловац симболично поручује да улов није убиство, него племенито сучељавање у којем побеђује спретнији и вештији, док се побеђеном одаје почаст.
Фото: Један недељни зимски лов на дивљу свињу био је веома успешан за ову групу наших ловаца
Председник општине Врњачка Бања, Бобан Ђуровић, присуствовао је састанку који је са својим сарадницима уприличио градоначелник Чачка Милун Тодоровић. Састанку су присуствовали и ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић, проректор проф. др Драган Ђуричић, декани чачанских факултета проф. др Данијела Милошевић и проф. др Тома Милошевић.
Састанак поводом обогаћивања сарадње Универзитета у Крагујевцу, Врњачке Бање и Чачка (извор: фејсбук странице Милун Тодоровић)
На састанку је било речи о унапређењу сарадње установа високог образовања, привреде и локалне самоуправе са циљем да се што бољим и ефикаснијим образовањем кадрова одговори на захтеве различитих привредних делатности, како у Чачку, где је састанак организован, тако и у општинама и градовима окружења.
За потребе средњег и високог образовања у академској четврти Чачка, поред великих инфраструктурних пројеката изграђених у претходних неколико година, приоритет је, како је на састанку наведено, чврста веза образованих установа и привредника, који се првенствено огледа у спремности средњих школа и факултета да одговоре на захтеве привреде образовањем што квалитетнијих кадрова.
Први човек града Чачка, Милун Тодоровић истакао је да су изградњом објекта Музичке школе, Ученичког дома и проширивањем капацитета Студентског дома, те иновирањем образовних профила у средњим стручним школама и на факултетима, створени одлични услови за средњошколце и студенте. Такође је навео да ће приоритет бити дуално образовање усаглашено са знањем и вештинама који су потребни привреди.
Ректор крагујевачког Универзитета проф. др Ненад Филиповић изразио је захвалност граду Чачку на подршци установама високог образовања, рекавши да је Факултет техничких наука у Чачку, најбројнији факултет Универзитета у Крагујевцу, према броју студената. Ректор је најавио реализацију иницијативе Универзитета да се формирају Савети послодаваца у свим градовима у којима се налазе факултети крагујевачког Универзитета.
Председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић током свог обраћања говорио је о потенцијалима Врњачке Бање и подршци локалне самоуправе најмлађем факултету Универзитета у Крагујевцу. Ђуровић је потврдио да ће општина Врњачка Бања несебично помоћи да се реализују заједничке идеје Факултета техничких наука у Чачку и Факултета за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи.
Декан Факултета техничких наука у Чачку проф. др Данијела Милошевић истакла је спремност чачанског Факултета да учествује у реализацији нових студијских програма у партнерству са другим факулететима. Она је такође говорила о новоакредитованим студијским програмима основних академских студија и похвалила сарадњу Факултета са привредницима.
Како уређени тргови и паркови могу оставити позитиван утисак о неком граду, тако неуредне и прљаве улице тај утисак могу покварити. Да би се избегла та негативна слика, посебна пажња се придаје њиховом чишћењу и одржавању.
Први топлији дани, без падавина, покажу све наслаге које су се накупиле испод снега током претходног периода. Екипе ЈКП „Бањско зеленило и чистоћа“ ангажоване су на чишћењу саобраћајница, тротоара, коловоза, шеталишта од ризле и зимског отпада.
Екипа “Бањског зеленила и чистоће” на терену
„Боље време које је ових дана, искористили смо за отпочињање чишћења улица од ризле, која је последица зимског одржавања. Са акцијом чишћења отпочели смо 2. фебруара и план је, ако дозволе времеснки услови, да након главних улица, у наредих десетак дана и споредне улице доведемо на ниво чистоће каја је била пре снежних падавина. Сви расположиви капацитети „Бањског зеленила и чистоће“ су ангажовани на терену, а несебичну помоћ нам пружају и екипе одржавања јавних предузећа „Шуме Гоч“, „Белимарковац“ и „Нови Аутопревоз“, наводи Момчило Крстић, директор ЈКП „Бањско зеленило и чистоћа“.
Број позитивних на Ковид 19 у Врњачкој Бањи је у порасту. Пре неколико дана у свом обраћању медијима, директорка врњачког Дома здравља др Весна Малићанин рекла је да је број позитивних 140 док је данас, 3. фебруара тај број порастао на 190.
Услед повећања броја оболелих одлучено је да рад Ковид амбуланте у Новом Селу буде продужен односно враћен на старо па је тако сада радно време амбуланте од 8 до 21 сат а викендом од 8 до 18 сати.
Фото: Директорка ДЗ „Др Никола Џамић“ др Весна Малићанин.
-На дневном нивоу се мењају упутства која добијамо од Министарства здравља, Батута и Завода за јавно здравље па су тако од 1. фебруара и грађани старији од 75 година у обавези да се за вакцинацију пријаве преко е управе. До сада смо вакцинисали 2000 врњчана против корона вируса а повећање броја позитивних захтевало је и промену и продужетак радног времена Ковид амбуланте, рекла је директорка Дома здравља „Др Никола Џамић“ др Весна Малићанин.
Другог фебруарског дана почела је прва ревакцина у општини Врњачка Бања и то оних суграђана који су примили Фајзерову вакцину. Медицински радници који су се вакцинисали Фајзеровом вакцином сада су примили другу дозу.
Сви који имају повишену телесну температуру или било које друге симптоме након радног времена Ковид амбуланте, јављају се у Службу Хитне помоћи. Др Малићанин истакла је да је без обзира на почетак имунизације веома важно поштовати све прописане мере.
Добру традицију поделе пакетића корисницима Дневног боравка Удружења родитеља деце ометене у развоју Општина Врњачка Бања наставила је и ове године. Седамнаест слатких пакета уручиле су 1. фебруара у име председника општине, Јасмина Трифуновић, руководилац Одсека за послове органа општине и Виолета Костић, саветница за послове информисања и протокола.
Представнице Општине са пакетићима
– Нашим корисницима овакви поклони пуно значе, а општина је од оснивања сваке године са нама. Оно што је некоме ситан гест пажње овде уноси много радости и зато смо јако захвални, прича координаторка Дневног боравка Милинка Ђорђевић. Иначе, пандемија Корона вируса је велики изазов за рад Дневног боравка. На срећу, све функционише солидно, без већих потешкоћа. Што је најважније, сви корисници су здраво и није било ниједног зараженог ни међу члановима породица.
– На почетку календарске године Општина традиционално организује ово дружење са жељом да корисницима улепшамо празничне дане и боравак у Удружењу, али и у намери да скренемо пажњу околине на маргиналне групе, односно да особе са сметњама у развоју ставимо у први план. Ово је мали знак пажње, али смо се кроз многе пројекте показали као значајан партнер УРДОУР-а. Општина редовно помаже рад Дневног боравка, па ћемо га финансирати и ове године. Спремни смо да подржимо разне активности које ће корисницима улепшати боравак у Удружењу и надамо се доброј сарадњи и надаље, рекла нам је Јасмина Трифуновић.
Корисници Дневног боравка са гостима и поклонима
Редован извештај надлежном Министарству Општина је проследила у јануару, а већ у фебруару крећу јавне набавке. Тако ће наредних дана бити расписан јавни позив за услугу смештаја у Дневном боравку деце и особа које имају ту потребу. Услугу финансира врњачка Општина.
Одборници Скупштине Општине Врњачка Бања на четвртој редовној седници, одржаној 29. јануара, уз допуњене тачке дневног реда, усвојили су све одлуке које су као нацрте изгласали чланови Општинског већа на ванредној седници 22. јануара и програме пословања и финансијских планова јавних предузећа и установа за 2021. годину.
Допуне дневног реда односиле су се на Одлуке о покретању поступака за отуђење грађевинског земљишта на неколико катастарских парцела у јавној својини Општине, Одлуку о краткорочном задуживању за финансирање дефицита текуће ликвидности ЈП „Нови Аутопревоз“, Решење у стављању ван снаге дела Решења заједничке седнице Општинског већа и Већа Радних заједница из 1966. године, Програм пословања ЈП „Борјак“ за 2021. годину и коначно на Измене и допуне Плана општег распореда места за постављање монтажних објеката и мобилијара на јавним површинама на територији Општине Врњачка Бања. Наиме, предлог тог Плана који је 22.јануара усвојен на седници Општинског већа се повлачи, а на снази остаје претходни, с тим да се допуни са локацијама за које су предвиђени „Дино и инсект парк“ и „Панорамски точак“. У вези тога, задужује се Општинска стамбена агенција да сачини пречишћен текст тог Плана и достави га Скупштини и Већу са пратећим графичким прилозима.
Усвојене су Одлуке о ангажовању екстерне ревизије завршног рачуна буџета Општине за 2020. годину, локалном омбудсману, покретању поступка расељавања станара и објеката „Златибор“, Банаћанка“, „Авала“ и „Пролеће“, затим Одлука о измени Одлуке о грађевинском земљишту, отуђењу грађевинског земљишта из јавне својине непосредном погодбом сувласнику, Одлука о давању на коришћење непокретности у јавној својини Општине Врњачка Бања Министарству одбране, Одлука о усвајању оперативног плана за одбрану од поплава на територији Општине Врњачка Бања, за воде II реда, као и Решење о давању сагласности на Одлуку о давању на коришћење непокретности у јавној својини ЈП „Нови Аутопревоз“, Општини Врњачка Бања. Консензус је остварен и за Програм одржавања, заштите, развоја и управљања општинским некатегорисаним путевима и улицама, изградњи и реконструкцији јавне расвете на подручју Општине Врњачка Бања за 2021. годину.
Четврта редовна седница Скупштине општине остаће упамћена и по усвајању програма пословања јавних предузећа и установа за 2021. годину. Сагласност су добили „Општинска стамбена агенција“, „Белимарковац“, „Шуме-Гоч“, „Бањско зеленило и чистоћа“, „Нови Аутопревоз“, ПУ „Радост“,“Спортски центар“, „Туристичка организација“, „Културни центар“, „Центар за социјални рад“, Народна библиотека „Др Душан Радић“, Црвени крст и ДОО „Врући извори“.
Кроз избор и именовања изгласане су измене Решења о именовању чланова Општинског већа, Решење о разрешењу в.д. директора Народне бибиотке „Др Душан Радић“ и именовању Дејана Лучића за директора ове установе на период од четири године, разрешење и именовање заменика председника Одбора за управљање, коришћење и заштиту природних ресурса, именовање председника и чланова Комисије за грађевинско земљиште као и Разрешење и именовање чланова Школског одбора Угоститељско туристичке школе, испред родитеља. Седницом, коју је пратила конструктивна расправа одборника, председавали су председник Скупштине општине Иван Радовић и Дане Станојчић, његов заменик.
У част Светог Саве, српског принца, првог архиепископа и утемељивача српске цркве, државотворца и законодавца, духовног просветитеља и учитеља, Српска православна црква и верници славили су и овог 27. јануара. Као зачетник српске средњовековне књижевности, Свети Сава се сматра и заштитником просветних установа. Међутим, пандемија је утицала и на начин на који школе и образовне установе обележавају школску славу. Уобичајене свечаности са резањем славског колача у школама у преподневним сатима са великим финалом у виду Светосавске академије у вечерњим, овај пут су изостале. На Активу директора врњачких основних и средњих школа донета је одлука да, у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом, препоруком Кризног штаба и ресорног Министарства, колач буде пресечен у цркви.
Славски обред у Храму Живоносни источник
Славски обред обавили су у Храму Живоносни источник свештеници Часлав Јовановић и Саша Ковачевић у присуству директора врњачких основних и средњих школа, представника локалне самоуправе и чланова Општинског већа. Колачара није било, односно, овај пут, били су то сви директори.
– Са жељом да се све што је под скутом Светог Саве подиже, васкрсава и буде благословено, честитам вам данашњи празник, рекао је старешина врњачког храма, Часлав Јовановић.
Председница Актива директора, Дојна Стодић, подсетила је да је иза нас изузетно тешка година.
– Тешка година у свим сегментима живота. Највећи допринос да се потешкоће превазиђу дали су здравствени радници. Али су и они производ образовног система. Зато желим да нагласим да су просветни радници, такође, уложили велики напор да образовање функционише на најбољи начин. Ми ове године нисмо били само учитељи, наставници и професори, већ и ученици који су уложили много знања, рада и труда да би школа функционисала, а ђаци добијали знања за даље напредовање. Мисија Светог Саве је била да знање представља развојни пут земље, а школа настоји да ту мисију испоштује, поручила је директорка честитајући школску славу свим ученицима и колегама.
Са надом да ћемо следеће године овај празник обележити како доликује, славску честитку упутио је и заменик председника општине, Иван Џатић.
– Имајући у виду немерљив допринос Светог Саве за идентитет нашег народа, неопходно је да сваког дана у нашим поступцима буде присутан дух светосавља. Због опште познате ситуације, нажалост, ове године нема Светосавске академије, а она је традиционално била прилика да се ученицима који су се у протеклој школској години истакли својим знањем и остварили запажене резултате на такмичењима свих нивоа, уруче награде. Епидемија короне сасекла је такмичења у школској 2019/2020, али је одређен број ђака успео да забележи одличне резултате, а Општина жели да покаже да цени њихов рад и труд. У ову намену опредељено је 700.000 динара, а награде ће бити уручене у наредном периоду.
У част нашег првог архиепископа, просветитеља и утемељивача школства, у име Општине Врњачка Бања и своје име, Српској православној цркви, универзитетима, школама и грађанима који славе, честитам славу Светог Саву. Верујем, да ће духовност данашњег дана, донети свима мир и срећу, а уједно и подсетити на дела Светог Саве, на којима је утемељена српска држава, црква, култура и традиција.
Епидемиолошка ситуација у Врњачкој Бање се полако стабилизује и број оболелих је свакодневно у паду. Број позитивних пацијената на Ковид-19 тренутно износи 120.
– Сви оболели пацијенти налазе се у једном добром општем стању и ми смо са њима у свакодневном контакту. Ковид амбуланта у Новом Селу и даље је референтна установа за јављање пацијената са респираторним тегобама и тако је од марта месеца, односно од почетка борбе са короном. С обзиром да је број јављања на први преглед у Ковид амбуланти у Новом Селу смањен, редуковано је и радно време, тако да сада Ковид амбуланта ради од 7 до 15 часова. С обзиром на тренутну епидемиолошку слику све организационе јединице Дома здравља враћене су у редован процес рада, а у служби Ковид пацијената и даље је остала Организациона јединица АТД и рентген, рекла је директорка врњачког Дома здравља др Весна Малићанин.
Оно што је тренутно најактуелније јесте вакцинација која је у Врњачкој Бањи као и у осталим градовима Србије почела, а грађани се тренутно вакцинишу кинеском вакцином.
– Врњачка Бања је и у овом тренутку, као и од марта месеца, показала висок степен одговорности и до 25. јануара вакцинисан је укупно 1.441 Врњчанин што је веома добро. На почетку то је била Фајзер вакцина, 31 особа је са њом вакцинисана и они ће ревакцину примити у фебруару, а укупан број вакцинисаних показује једну озбиљност и одговорност наших суграђана. На дневном нивоу добијамо инструкције из ресорног Министарства, „Батута“ и Завода за јавно здравље Краљево и сходно тим инструкцијама и поступамо. Наши суграђани могли су и без пријаве преко кол центра или е-Управе да приме вакцину, међутим од 25. јануара то важи за одређену популацију, односно само за људе преко 65 година који могу да се јаве у Амбуланту у Руђинцима која је један од пунктова за вакцинацију у Врњачкој Бањи. Они не морају да се пријаве преко е-Управе већ могу да дођу, да понесу личну карту и здравствену књижицу и буду вакцинисани. Пацијенти испод 65 година живота морају да буду пријављени преко е-Управе, да сачекају одговор путем СМС-а или мејла и тада дођу на вакцинацију. Ми податке добијамо на дневном нивоу из Владе Републике Србије и отприлике је до сада то било од 120 до 140 вакцинација, међутим овај број од 1.441 говори да смо у дану вакцинисали и дупло више људи, рекла је директорка врњачког Дома здравља „Др Никола Џамић“ др Весна Малићанин.
Директорка врњачког Дома здравља „Др Никола Џамић“ др Весна Малићанин
Ова новина на снази је од 25. јануара али не важи за здравствене раднике, они могу и без пријављивања преко е-Управе да буду вакцинисани. Тренутно су ангажоване три екипе, два пункта за вакцинацију су у Дому здравља а један у амбуланти у Руђинцима.
Врњчани чекају на вакцинацију
– Током протеклог викенда са председником општине и његовим тимом имали смо низ састанака на којима је било речи о томе да Врњачка Бања показује, у сваком тренутку и када је здравље суграђана у питању и сва дешавања у 2020. години која се тичу Ковида, једну одговорност и сарадњу и ми планирамо да отворимо пунктове за вакцинацију који ће бити ван Дома здравља. У овом тренутку предлог је да то буде Спортска хала „Владе Дивац“ али постоје одређени услови и стандарди који морају бити задовољени како би све функционисало како треба и ми управо радимо на томе. У наредном периоду чека нас ревакцина пацијената који су вакцинисани тако да очекујемо велики број грађана, то изискује појачање екипа које раде а све у служби свих пацијената и грађана који долазе да се вакцинишу, додала је др Малићанин.
Др Малићанин апеловала је на наше суграђане да поштују све прописане мере, да носе маске и поштују дистанцу јер иако су бројке у паду нема опуштања јер је то начин да изађемо добро из целе ове ситуације.
СВЕТОСАВСКА СВЕЧАНОСТ У ОШ „БАНЕ МИЛЕНКОВИЋ“ У НОВОМ СЕЛУ
Упркос пандемији ни ове године није изостао свечани „пријем“ ђака првака у ОШ „Бане Миленковић“ у Новом Селу. Уз поштовање безбедносних мера, 26. јануара, уочи Светог Саве „стара“ учитељица Вучица Тодоровић, Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда и УГ „Новоселац“ из Новог Села одржали су два „нарочита“ часа за 36 ђака првака учитеља Ивана Вукојичића и учитељице Радојке Атанасковић поштујући традицију свечаног пријема најмлађих школараца.
Учитељица Вучица Тодоровић ове године навршава 60 година васпитно образовног рада од којих је 26 година провела у ОШ у Новом Селу делујући сво време попут активног вулкана духовне снаге не само Новоселаца већ и Срба на свим меридијанима, добила је поверење колега Ивана и Радојке да одржи „нарочити“ час за њихове прваке, потомке многих генерација које је Вуца васпитавала у Новом Селу. Говорила је „стара“ учитељица о Светом Сави и времену свог учитељовања у Новом Селу, надахнуто, као на почетку учитељске каријере. Својим предивним гласом отпевала је Химну Светом Сави, а
прваци су са њом научили да певају почетну строфу химне школске славе.
У другом делу часа Жарко Марковић је у име Удружења грађана „Новоселац“ и врњачког повереништва Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда „приказао“ Вуцин рад са децом и младима претходних 60 година. Најмлађе новоселске школарце упознао је са значајем ЋИРИЛИЦЕ као јединог њиховог писма.
– Уз веру и језик ЋИРИЛИЦА је трећи стуб националног идентитета српског народа и најпрепознатљивији симбол српства којим је у протеклих 10 векова забележено све најважније у историји Србије, истакао је Марковић и додао да развијање љубави, посебно код деце, корисника српског језика и ћирилице, је основ борбе за одбрану ћирилице, и односа према свом писму које је у основи српске културе, али и култура свих оних који користе српски језик.
Обележавање школског празника Светог Саве била је прилика да се доделе признања и поклони. Повереник Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ је уручио БЛАГОДАРЈА за допринос и подршку на очувању српског језика и ћириличног писма Основној школи „Бане Миленковић“ поводом 125 година рада које је примила директорка Снежана Шпировић док је учитељици Вучици Тодоровић признање уручено поводом 60 година васпитно образовног рада.Учитељици је Удружење грађана „Новоселац“, с љубављу, уручило лицидерско срце поводом ретког јубилеја, а у сусрет 80. рођендану.
Првачићима је „стара“ учитељица поклонила књиге о Светом Сави са посветом, а УГ „Новоселац“ је ђацима честитао празник са слаткишима, књигом „Монографија Новог Села Западноморавског“, док је „Ћирилица“ даривала календаре са ликом Добрице Ерића.
У име добитника захвалила се директорка Снежана Шпировић истакавши да је између две школске славе, упркос пандемији, ова школа остала у самом врху српског основног образовања похваливши одличну сарадњу са Општином Врњачка Бања, удружењима и са бившим просветним радницима од којих је учитељица Вучица свакако на самом врху са љубављу коју исказује према својој бившој школи и ђацима.
Република Србија закључила је 2010. уговор са Европском инвестиционом банком о финансирању Пројекта модернизације школа у циљу повећања понуде и квалитета предуниверзитетског образовања. Процењена вредност пројекта који је продужен до краја 2021. је око 100 милиона евра. Пројекат подразумева модернизацију, проширење, реконструкцију или опремање појединих школских објеката.
За програм Модернизација школа Гимназија из Врњачке Бање конкурисала је још 2012. године. Иницијатива тадашњег директора Славољуба Сарића и пројекат који је подразумевао сиву градњу, надограђени су 2016. Урађена је нова грађевинска дозвола, а пројектна документација дорађена и усаглашена са новим законским актима од стране Ивана Јеринића и фирме „Архитект про“ чиме је Гимназија добила предност над другим школама на конкурсу и нову зграду по систему „кључ у руке“.
Међутим, од полагања камена темељца у јулу 2017. године, рок од 270 радних дана је вишеструко премашен. Првенствено због раскида уговора са извођачем радова, фирмом „Банковић“, те чекања да ЈУП (Јединица за јавно управљање пројектима) покрене нови поступак. После 1. августа 2019, када су прекинути радови, ових дана из Гимназије, коначно, стижу лепе вести.
Дојна Стодић, директорка Гиманзије
– Предузеће „Грађинг“ ДОО из Александровца изабрано је за новог извођача радова на пословима завршетка зграде. Процес је покренут у децембру, изабран најбољи понуђач на тендеру, следи потписивање уговора и наставак посла, каже Дојна Стодић, директорка Гимназије. Велики део радова је завршен: објекат је сазидан и покривен, урађена је фасада, постављена столарија, унутрашњост малтерисана, урађене електро и водоводне инсталације, хидрантска мрежа, каблирање система, а сада са великим нестрпљењем и радошћу ишчекујемо финале.
С обзиром да Програм модернизације подразумева да све што се гради или дограђује мора да буде и опремљено, Гимназија је ЈУП-у проследила спецификацију према нормативима за овај профил школа. Почетком јануара је одрађена и јавна набавка за комплетну опрему: од намештаја и рачунара, преко кабинета за биологију, хемију, физику, до школског ресторана и свечане сале. Такође, комплетан школски простор биће прекривен камерама. Према речима директорке Стодић, реално је очекивање да завршетак радова прати и опремање школе.
Нова зграда Гимназије
Директорка наглашава да је после свега школа на добитку јер је током поновног вођења целог поступка првобитни пројекат допуњен и комплетним партерним уређењем. Тако ће на простору између старе и нове зграде и фискултурне сале бити изграђена зелена учионица на отвореном, у склопу које ће бити и један бањски павиљон. Спортски терен у дворишту испред главног улаза добиће нову подлогу. Читав простор биће опасан новом оградом. Предвиђено је и озелењавање.
Завршетак зграде значи нов начин живота и организације наставе за све ђаке и запослене. Самом реформом Гимназије предвиђен је једносменски рад да би се све додатне активности, од изборних предмета па надаље, могле да одвијају у школи. Од ове године ту могућност имаће и ученици Гимназије у Врњачкој Бањи. Пре свега, очекују да прославу великог јубилеја, 80 година од оснивања врњачке Гимназије, организују у новој школској згради.
Уз неколико мање значајних тачака, на ванредној седници Општинског већа, 22. јануара, већници су усвојили подједнако важне нацрте одлука, као и сагласност на програме пословања и финансијских планова јавних предузећа и установа за 2021. годину.
Усвајањем одлуке о ангажовању екстерне ревизије завршног рачуна Општине за 2020. годину, већници су овластили председника Општине да спроведе поступак и Извршни одбор екстерног ревизора, у складу са законом којим се уређују јавне набавке и закључи уговор, на основу прибављене сагласности Државне ревизорске институције. Екстерну ревизију обавиће лице које испуњава услове за обављање послова ревизије финансијских извештаја, прописаних законом којим се уређују рачуноводство и ревизија. Правни основ ова одлука има у Закону о буџетском систему и упућена је Скупштини општине на усвајање.
Скупштина општине ће изабрати Локалног омбудсмана у року од три месеца, након добијања сагласности Министарства финансија, којом се одобрава одговарајућа маса средстава за исплату плата, запослених у овом органу. Разлог за доношење ове одлуке је садржан у правном основу, односно обавези установљавања Локалног омбудсмана, као посебног органа Општине Врњачка Бања.
Одборницима Скупштине, упућена је на усвајање Одлука о покретању поступка расељавања станара у објектима Вила „Златибор“, „Банаћанка“, „Авала“ и „Пролеће“, на основу Решења Грађевинске инспекције о забрани коришћења тих стамбених објеката због лошег стања опасности урушавања. Расељавање станара обавиће се када се изграде објекти на потесу „Дубоки поток“, по добијању средстава аплицирањем кроз Програм „Подршка Европске Уније социјалном становању и активној инклузији“.
Скупштина ће на предлог Већа, кроз усвојене одлуке гласати и о отуђењу одређеног грађевинског земљишта из јавне својине и уступању на коришћење непокретности у јавној својини Општине Министарству одбране, једне просторије у згради Општинске управе, без накнаде, јер је локална самоуправа у законској обавези да обезбеди просторне и техничке услове за рад територијалних органа одбране.
На овој ванредној седници усвојен је и Оперативни план за одбрану од поплава на територији Општине. Већници су гласањем дали сагласност на Програме пословања и финансијских планова јавних предузећа и установа за ову годину. У контексту Програма пословања Општинске стамбене агенције за 2021. нашао се и Програм одржавања, заштите, развоја и управљања општинским и некатегорисаним путевима и улицама као и изградњи и реконструкцији јавне расвете на подручју наше Општине. Кроз одговарајући Закључак, утврђени су новчани износи, као помоћ породицама даровитих ученика основних и средњих школа, студената основних, мастер и академских студија, специјалистичких струковних студија, специјалистичких академских студија и докторских академских студија за 2021. буџетску годину. Ништа мање значајан, усвојен је и упућен Скупштини на гласање Предлог за утврђивање износа по основу финансирања додатних подршки деци из друштвено осетљивих група у складу са мишљењима Интерресорне комисије.
Скупштини на изгласавање упућен је и усвојени предлог годишњег Плана расписивања јавних конкурса за финансирање и суфинансирање пројеката од јавног интереса у 2021. години, које реализују удружења грађана и за које је предвиђено око 25 милиона динара.
Усвојене су и Измене Програма мера подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја Општине Врњачка Бања уз сагласност ресорног Министарства, Нацрт одлуке и измени Одлуке о грађевинском земљишту Општине Врњачка Бања, предлог о давању сагласности на Одлуку о давању на коришћење непокретности у јавној својини ЈП „Нови Аутопревоз“, Општини Врњачка Бања и коначно, допуњена 19. тачка дневног реда о Плану опште расподеле места за постављање монтажних објеката.
Јована Милосављевић (22) из Отрока студент је четврте године врњачког Факултета за хотелијерство и туризам. Завршила је средњу Уметничку школу у Краљеву. Планира, након дипломирања, мастер студије Интернационалног Маркетинга у Енглеској. Њен животни сан је да једног дана отвори Балкански ресторан у Бристолу.
Јована кува с љубављу
Повремено, од децембра 2019. године ради у Енглеској, тачније у Мидсомер Нортону у близини Бристола, као помоћни радник у породичном ресторану енглеског брачног пара, Терија и Анет Ендруз. Јованина предузимљивост дошла је до изражаја када су власници ресторана подржали њену иницијативу да Енглезима презентује специјалитете балканске кухиње. Вечери балканске кухиње „Balkan night“ у Клубу у хали Westfield Sport&Community Center убрзо су освојиле Енглезе и подстакле их да перманентно испробавају новитете са нашег поднебља.
Према речима Јоване, идеја је настала спонтано, тако што је са власницима за које каже да су јој као „други родитељи“ пожелела да разбије стереотипе понуда из менија енглеских ресторана.
Тери, Јована и Анет
– Желели смо да се издвојимо од конкуренције, да обогатимо понуду нечим несвакидашњим за Мидсомер Нортон. Тако смо суботом у мени додали неке традиционалне рецепте који гравитирају на подручју Балкана. Задатак који сам себи поставила био је прави изазов јер је подразумевао да се конзервативним Енглезима допадне кухиња која се битно разликује од њихове традиционалне на коју су навикли.
Моја цела идеја организације „Balkan night-а“ у Енглеској је била моја жеља да им макар путем наше хране дам прилику да схвате нашу културу, наше обичаје и традицију. О једној нацији доста можеш рећи кроз њену националну кухињу. Зато и сматрам да је наша национална кухиња шаренолика и разноврсна, и да још како имамо шта понудити. Били су одушевљени нашом кухињом, често кажу, ви користите исте или сличне састојке, само имате другачији начин припреме, ми никада не бисмо ни помислили на такав начин нешто да спремимо. Углавном су ме питали како сам то припремила, и шта је мој тајни састојак. Ја увек кажем да је мој тајни састојак љубав, веома сам посвећена свему што радим, и велики сам перфекциониста. Поред кувања, радила сам и на маркетингу Клуба мојих енглеских „родитеља“, неким данима помагала и у бару, мој „други отац“ овде каже да не постоји место у угоститељству где би могао да ме убаци, а да се не бих снашла. Људи ми углавном кажу да сам мултиталентована и да сам једна естета и уметничка душа. Ја бих рекла да само имам превише интересовања!
„Balkan night“ смо организовали сваке суботе, посећеност је велика, уз придржавање ковид мера које су присутне и ограничен број људи који може посетити. Свој мени сам мењала на недељном нивоу, јер сам желала да задржим атрактивност, и да Енглезима увек прикажем нешто ново. Оно што је био изазов за мене је било приказати балканску кухињу нацији која се грчевито држи свега традиционалног, чак и по питању кухиње. Балканска кухиња је њима потпуно непознат појам. Нажалост, морам рећи да је за њих таква и Србија. Многи је знају само као део некадашње Југославије, Енглези нису пуно информисани о нама, јер њих мало ствари ван њиховог „острва“ уопште и интересује.
Поносна сам на богатство наше националне кухиње и са великим задовољством је откривам Енглезима. Највећа ми је награда њихова позитивна реакција на наше укусе и пробуђена радозналост да пробају нешто ново, рекла нам је Јована и додала да изразито поштује британску кухињу као део њихове традиције и културе, али да по њеном мишљењу није пуно разноврсна, садржи много пржења хране и сувишне количине уља и путера.
Овако Јована рекламира суботњи балкански мени
Јеловник из недеље у недељу иновира се са новим јелима. И циљ је постигнут. Енглези су одушевљени са Јованиним специјалитетима, а њихова заинтересованост да неке наредне суботе поједу неко ново јело и дезерт константно се одржава. Испробали су гулаш, пасуљ, домаћу супу, питу са сиром, питу од вишања и јабука, баклаву, крофне, ролат са џемом…
– Већина жена и девојака у Енглеској нису веште у кухињи, већ се ослањају на готову замрзнуту храну или „takeaway“. Наша традиција се разликује, имали смо прилику да гледамо и учимо од наших бака и мама које су прилично веште куварице. Одрастамо уз домаћу, скувану храну. Наша домаћа супа је „пола здравља“. Када сам им први пут припремила нашу домаћу супу, нашли су сличност са кинеским супама и нудлама, а ми знамо колико се заправо разликују. У сваком случају са нашом супом су такође били одушевљени, каже Јована.
Масовна имунизација у Србији је почела, по плану расподеле домови здравља на територији Републике Србије преузели су вакцине против Корона вируса па је тако у врњачки Дом здравља „Др Никола Џамић“, 19. јануара стигло 330 доза кинеске вакцине Синовак Биотек. Пријављивање за вакцинацију је преко кол центра или е-управе где су грађани Србије у прилици да изаберу једну од пет вакцина против Корона вируса.
– Ми смо два места где ће се вакцинација обављати припремили, то су просторије Дома здравља односно просторије Опште медицине на другом спрату док је друго место где ће се вакцинација обављати, Амбуланта у Руђинцима. Сходно препоруци Владе РС, ресорног министарства и „Батута“, ми пратимо инструкције на дневном нивоу на свака два или три сата и сходно тим упутствима се и понашамо. Амбуланта за вакцинисање је припремљена и чекамо даље инструкције. Нама је стигло 330 доза кинеске вакцине, пријављивање за вакцинацију је преко е-управе и кол центра тако да ће грађани путем мејла или СМС поруке бити обавештени о термину и месту вакцинације. Тренутно смо добили кинеску вакцину, очекујемо руску а у најави је и Фајзерова коју је примило 29 наших суграђана и које очекује ревакцина почетком фебруара месеца. Сходно упутствима ми ћемо све мере и инструкције поштовати и наше суграђане благовремено обавештавати, рекла је директорка врњачког Дома здравља др Весна Малићанин. Она је додала да, ако је судећи по броју позива Дома здравља, интересовање грађана да приме вакцине је велико.
– Уколико интересовање Врњчана за вакцине буде велико, организовали смо четири екипе а уколико буде потребе и број медицинских екипа ћемо повећати. Апелујем на наше суграђане да прихвате да ово просто мора тако да буде и да је имунизација на добробит свих нас. Са локалном самоуправом и нашим Кризним штабом договорили смо да уколико дође до масовне имунизације, проширимо простор где ће се иста обављати. Остаје нам да видимо како ће се ствари одвијати, а у зависности од ситуације ми ћемо, како смо то од марта месеца радили, у ходу решавати ствари и благовремено реаговати. Наше екипе су ту, помоћник за медицинска питања др Зорица Шарац Лаковић је координатор, главни техничар Мирко Стевановић и изабрани лекари су ту за све информације које су пацијентима потребне, рекла је директорка врњачког Дома здравља др Весна Малићанин.
Општинска организација Црвеног крста је 20. јануара обележила своју крсну славу, Св Јована Крститеља у присуству чланова и активиста ове организације као и општинског руководства, Ивана Радовића, председника Скупштине општине и Ивана Џатића, заменика председника Општине. Ове године, због мера предострожности и корона вируса славски колач пресечен је у врњачком храму Рождества Пресвете Богородице. У име Општинске организације Црвеног крста Врњачка Бања, присутне, у сали Црвеног крста, је поздравила председница, др Весна Малићанин.
-Хвала вам што сте дошли да заједно прославимо нашу крсну славу и нашег заштитника Светог Јована Крститеља. Захваљујем се председнику Скупштине општине и заменику председника Општине који су овде са нама и секретару ОО ЦК Слободану Дишовићу који је синоним Црвеног крста Врњачка Бања. ОО Црвеног крста може да се похвали својим резултатима рада и да обећа да ће у наредном периоду наставити предано да ради и помаже тамо где је најпотребније. Трудићемо се да из године у годину будемо све успешнији. Свима вама честитам славу, као и свим нашим суграђанима који данас славе желим срећну славу, мир и благостање, рекла је председница ОО ЦК Врњачка Бања, др Весна Малићанин.
Гостима се потом обратио Слободан Дишовић подсетивши да је у Жичи добијен благослов да ОО ЦК Врњачка Бања слави великог хуманисту Св. Јована Крститеља. Рекао је и то да је у центру пажње ове организације брига о човеку. У току прошле године спроведено је више хуманитарних акција и акција добровољног прикупљања крви. У сарадњи са месним одборима Црвеног крста организовано је 13 акција и прикупљено је више од 350 јединица крви. Бележи се пад од око 30 одсто, а разлог је пандемија корона вируса. Свим даваоцима се у име Црвеног крста се захвалио са жељом да их здравље служи и да се поново одазову у новим акцијама. Похвалио је и припаднике Полицијске управе у Врњачкој Бањи који су организовали две акције и узели учешћа и у свим другим акцијама. У више хуманитарних акција подељено је 2.500 пакета нашим најсиромашнијим суграђанима, старачким домаћинствима и деци у стању социјалне заштите и ометеној у развоју. У протеклој години Црвени крст имао је добру подршку наше Општине.
Присутнима је славу честитао Иван Џатић пожелевши да се осећај и брига за људе у невољи развија код што већег броја наших суграђана. Помоћ пристигла у право време се не заборавља. Похвалио је запослене у Црвеном крсту јер треба имати стрпљења за све захтеве и проблеме угрожених. По његовим речима, Општина Врњачка Бања је у сарадњи са Кризним штабом и Црвеним крстом определила једнократну новчану помоћ у износу од 30.000 динара за породице које су изгубили своје чланове у време короне.
Епидемиолошка ситуација у Врњачкој Бање се полако стабилизује и број оболелих је свакодневно у паду. Број позитивних пацијената на Ковид 19 данас износи 130 и од последњег обраћања директорке Дома здравља др Весне Малићанин, број оболелих је драстично мањи.
Др Весна Малићанин
-Број јављања у Ковид амбуланту у Новом Селу која је референтна установа за јављање пацијената са респираторним тегобама је смањен што значи да је број првих прегледа смањен. Ми смо, сходно епидемиолошкој ситуацији рад одређених организационих јединица Дома здравља вратили на старо односно ставили у процес рада. Мислим на рад специјалистичких служби, Лабораторије и Одељење педијатрије док у служби Ковид пацијената и даље остаје Организациона јединица АТД и ренген. Ја молим наше суграђане да поштују све прописане мере, да носе маске и поштују дистанцу јер иако су бројке у паду нема опуштања и надамо се да само уједињени можемо да изађемо овако добро из целе ове приче, рекла је директорка Дома здравља „Др Никола Џамић“ др Весна Малићанин у данашњем обраћању медијима.
За разлику од претходне године, овогодишње купање у леденој води Врњачке реке, за „Часни крст“, свим учесницима било је мање хладно, ако не због температуре воде и ваздуха, онда бар због субјективног осећаја које је стварало сунце и по коме ће овогодишње Богојављење остати у сећању свима који су 19. јануара били сведоци обележавања великог хришћанског празника. Пливање за „Часни крст“, обичај је у целом православном свету, а Богојављење се обележило у врњачким црквама, где су верници узимали освештану „богојављенску воду“, која се по верским обичајима носи кући. Веровање постоји у народу вековима, да ова вода има духовни значај и лековито својство. Сви који су учествовали купањем у најдубљем делу Врњачке реке, пред више од стотину верника, посматрача и навијача, допринели су наставку традиције код врњачких ресторана „Вир“ и „Гочко“, а до „Часног крста“ први је стигао најмлађи учесник, шеснаестогодишњак Лука Стојановић.
Купање у Врњачкој реци на дан „Богојављења“, већ је постало традиција, највише захваљујући врњчанину Видоју Станојевићу, који је најзаслужнији за организацију и који учествује сваке године у обележавању великог хришћанског празника на овај начин.
Прва рода у 2021. у врњачку Општину стигла је 3. јануара. Мирјана Марковић и Горан Бркушанин постали су тог дана родитељи дечака Матије. Првенац, који је на рођењу добио чисту десетку, био је тежак два килограма и осам стотина грама и дугачак 49 центиметара. Мама је на радном месту провела седам месеци трудноће па управо томе, односно доброј кондицији захваљује на брзом и лаком порођају природним путем.
Матија са мамом
Матија је унео оргомну радост у малу породицу, а мама каже да ужива у првим данима код куће са бебом и да нестрпљиво свакодневно ишчекују татин повратак са посла. Бака их повремено обилази, а највећа помоћ стигла је од Службе поливалентне патронаже која је ту да маму односно породицу обучи за самосталну негу новорођенчета. Током првог месеца бебиног живота сестре пет пута обилазе породицу, а широк осмех на лицу ове маме најбољи је показатељ да је све у најбољем реду.
Два дана после Матије стигла је и прва девојчица у овој години. Валентина и Милош Рајковић из Врњаца надоградили су свој живот кроз малу Јану. Наследница коју су добили 5. јануара имала је два и по килограма и 49 центиметара и оцењена је деветком. Порођај је протекао у најбољем реду, а комплетна породица фокусирана је на принову и њене потребе. Тата не крије да је ово најлепши могући новогодишњи поклон и не скида осмех са лица.
Породица Рајковић
До обе породице кроз јануарску снежну мећаву стигли смо у друштву Снежане Ивковић, више медицинске сестре у Служби поливалентне патронаже. На основу вишедеценијског искуства она сигурно оцењује да су обе бебе лепо неговане и да лепо напредују, а да је за свако дете најбитније да одраста у здравој породици. Изазови са којима се ова Служба свакодневно сусреће су огромни, а сатисфакција је топао пријем који имају у породицама.
– За Патронажу 2020. година представљала је и посебан испит у виду рада под комплетном заштитном опремом, збрињавања позитивних трудница, породиља и новорођенчади и бриге да се они здрави заштите од короне, каже Наташа Ђукић, главна сестра. У нашој општини 2020. године рођено је 205 беба, колико и претходне године, а оно што радује јесте да је током прве две седмице у јануару у краљевачком породилишту свет угледало 5 врњачких беба. Времена су тешка, изазови велики, али опстаћемо само ако сачувамо породицу и подигнемо здраве нараштаје, наглашава Наташа Ђукић.
Патронажна сестра Снежана Ивковић у посети прворођеној беби
И Матијини и Јанини родитељи сагласни су у томе да желе велике породице и да им је жеља да њихови првенци што скорије добију браћу и сестре.
Скупштинском одлуком о финансирању и подршци породици са децом на територији Општине Врњачка Бања за прворођено дете у 2021. опредељено је сто хиљада динара, а свако новорођенче добија 25.000 динара.
Редовна годишња скупштина Спортског савеза Врњачке Бање, одржана је 15. јануара. Усвојен је извештај о раду, као и финансијском плану и програму за ову годину. По речима генералног секретара Спортског савеза Врњачке Бање, Ненада Јокића, према Закону о спорту, сваки клуб и спортска организација су у обавези да то учине на почетку године. То је основ да би се конкурисало за средства која додељују општине и градови Спортским савезима за годишње посебне програме. Спортски савез Врњачке Бање чини преко 40 спортских клубова и школски спорт.
-Спортски савез Врњачка Бања окупља клубове са територије наше општине и ми се бавимо искључиво функционисањем наших чланова. То се пре свега односи на обезбеђивање средстава за годишње програме, то су конкурси које расписује општина Врњачка Бања, а ми се у име наших клубова пријављујемо на те конкурсе. То су посебни програми и школски спорт, након тога иду конкурси за доделу награда најуспешнијима. Поред тога наше активности су усмерене на обезбеђивање услова за бављење спортом и тренажне процесе и одигравање утакмица, рекао је Јокић за Врњачке новине.
Редовном годишњом скупштином Спортског савеза Врњачке Бање, председавао је председник савеза Душан Радовић, а због епидемиолошких мера, одржана је у сали врњачког биоскопа, била је затвореног типа и на њој су били присутни само чланови савеза и органа управе, законски заступници или лица која уз пуномоћје могу да учествују у одлучивању.
Специјална болница „Меркур“ није више у режиму Kовид болнице и почиње да нормално прима госте од 18. Јануара 2021. Очекује се велики број дијабетичара који у 2020. години нису стигли на уобичајени третман у Врњачкој Бањи док је „Меркур“ био у режиму Kовид болнице.
Специјална болница „Меркур“ из Врњачке Бање 8. јануара 2021. године отпустила је последње пацијенте оболеле од вируса корона и тиме званично изашла из режима рада ковид болнице. То значи да ће од 18. јануара сви капацитети „Меркура“ бити поново доступни за одмор, уживање и лечење, како гостима који боравак плаћају сами, тако и пацијентима који на боравак долазе о трошку фонда.
У „Меркуру“ се тренутно обнављају редовни пословни процеси, као и припреме за почетак рада и уобичајени пријем гостију. У току је дезинфекција простора по препорукама кризног штаба, уз подршку стручњака Завода за јавно здравље Краљево и инфектолога Здравственог центра Студеница, користећи и искуство руског тима за дезинфекцију објеката, који су дезинфекцију обавили када је Меркур изашао из ковид режима у мају 2020.
По плану имунизације Министарства здравља и Завода за јавно здравља „Батут“, запослени у Меркуру имаће могућност вакцинације у првом кругу, чиме ће се додатно повећати безбедност гостију. Током јучерашњег дана део радника Меркура примио је вакцину против вируса Kовид.
Тренутно се ради на информисању пацијената, старих и потенцијално нових гостију о поновном почетку редовног рада, као и резервација које су пристигле током периода рада у Kовид режиму.
Из „Меркура“ поручују да су искуства из рада у ковид режиму гаранција да је ризик од вируса у „Меркуру“ сведен на минимум и да у овом тренутку нема безбеднијег туристичког објекта у региону.
У просторијама Центра за децу и омладину, 11. јануара, поводом реализације пројекта „Интерсекторском сарадњом до социјалног укључивања“ који спроводи Центар за децу и омладину Врњачка Бања у партнерству са WЕBIN из Београда, а финансира Влада Шведске одржан је састанак на којем је представљен пројекат као и појединачне улоге сваког актера и сектора.
Обука је одржана 12. јануара у просторијама УРДОУР-а. Учесници обуке били су представници сектора здравства, локалне самоуправе, Центра за социјални рад, УРДОУР-а, као и представници основних школа и средње школе.
– Иако се наш пројекат углавном односи на сектор образовања, веома је значајно укључивање представника свих сектора како би се умреженим ресурсима допринело његовој успешнијој реализацији.
Туторинг програм је програм превенције раног напуштања школовања. Циљ програма је да допринесе смањењу стопе раног напуштања школовања у основним школама док истовремено промовише једнаке шансе за све, волонтерски рад у заједници, културу солидарности и толеранције. Срж овог програма чини подршка учењу пре или после школе, односно, однос који се формира између тутора (студента/киње, омладинског радника/це или волонтера/ке) и његовог/ног ученика/це (детета или младе особе која је у повећаном ризику да због тешкоћа у учењу превремено напусти школовање). Успех овог програма захтева изградњу снажног партнерства између различитих институција у локалној заједници попут локалне самоуправе, центара за социјални рад, школа, високошколских установа, канцеларија за младе и цивилног друштва, али и партнерства са заједницом у којој деца и млади живе, као и сталну комуникацију са родитељима и старатељима.
Успех деце и младих који учествују у програму није само њихов индивидуални успех, већ и развојни успех целог друштва. Свако дете има потенцијал да успе у школи и животу. Ипак, велики број деце има потешкоћа у учењу и због тога не успе да заврши основну односно средњу школу. За дете које заостаје у савладавању градива у основној школи, сустизање у средњој школи представљаће велики изазов. Зато је важно да се проблеми који постоје решавају одмах. С тим у вези, солидарни програми подучавања и подршке у учењу могу имати пресудан значај за дугорочни развој сваког детета и младе особе, рекла нам је Валентина Крстић, председница Центра за децу и омладину и координатор пројекта.
Проф. др социологије Сретен Јелић одржао је предавање којим је обухватио рурално сиромаштво,појам и значај интерсекторске сарадње у разним областима друштвеног живота, интерсекторску сарадњу у источним и западним земљама, на различитим нивоима (међународни, државни, регионални, локани)као и примену интерсекторске сарадње у циљу унапређења квалитета услуга у сектору образовања.
– Побољшање образовне структуре укупног становништва, а пре свега сеоског, неминовност је у циљу бржег развоја пољопривреде и сеоских подручја. У руралним подручјима образовна структура руралног становништва, односно пољопривредног, је неповољна, посебно у одређеним регионима, областима и локалним заједницама, што утиче на развој руралних подручја и рурални развој. Услед неповољне образовне структуре успорен је процес модернизације пољопривреде и других делатности у руралним подручјима. Анализирајући образовну структуру у периоду 1991. – 2011. према школској спреми подаци указују да је неповољнија у сеоским насељима него у градским, а пре свега, код пољопривредног становништва и чланова пољопривредних газдинстава. Такође, утврђена је узајамна веза образовне структуре и развоја пољопривреде и руралног развоја и развијености региона и области. Побољшањем образовне структуре становништва може се утицати на унапређење развоја пољопривреде и руралног развоја по регионима и областима, закључио је проф. др Сретен Јелић.
Туторинг програм представила је проф. др Анђелија Роглић. Професорка је присутне упознала са корацима у имплементацији програма, значајем укључивања целокупне заједнице у циљу спречавања прераног напуштања школовања, а посебно се осврнула на искуства у основним школама у Рашкој.
Према подацима објављеним у Првом националном извештају о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији, образовна структура становништва у Србији је неповољна: 3,4% становништва узраста старијег од 10 година је неписмено, 21,9% становништва узраста старијег од 15 година нема завршену основну школу док 23,9% има завршену само основну школу.
Посебан проблем у систему основног и средњег образовања представља рано напуштање редовног школовања. Чак 30% младих старосног узраста од 18 до 24 године напушта школу и не узима учешће у било каквим даљим обукама. Приближно 7% ученика или 5.997 деце једне генерације у Србији превремено је напуштало основно образовање у школским годинама од 2000/2001 до 2007/2008.
У нашој земљи још увек не постоји системски механизам којим би се превентивно деловало на проблем превременог напуштања школовања.
Киша која је у врњачком крају падала овог викенда, у недељу је прерасла у снег, а у касним вечерњим сатима и у озбиљну вејавицу. Врло брзо формирано је двадесетак центиметара снежног покривача, а под тежином влажног снега поклекла су многа стабла, покидани електрични водови, поједина насеља остала без воде. Први снег узроковао је и проблеме у саобраћају.
– За овдашње прилике снег је стигао касно и није изненадио путаре. Међутим, у јако кратком времену пале су велике количине. Екипе зимског одржавања састављене од људства и механизације из јавних предузећа „Шуме Гоч“, „Бањско зеленило“, „Белимаровац“ и „Нови Аутопревоз“ током ноћи остале су без трећине возног парка јер су машине услед преоптерећења стале што је узроковало проблеме у саобраћају у раним јутарњим сатима.
Максималним ангажовањем комплетних екипа данас до 13 часова све саобраћајнице биле су очишћене. Радило се, као и увек по приоритетима: улице око Дома здравља и Болнице, Полиције и вртића, путни правци првог реда, пешачке стазе… Како метеоролози најављују падавине за целу ову седмицу, руководиоци рада Службе зимског одржавања заседаће свакодневно, рекао нам је Саша Грковић, помоћник председника општине и координатор Службе зимског одржавања, 11. јануара. Он је додао да ће сви проблеми који се јаве на терену бити решавани у ходу.
За одржавање магистралног пута, улице Кнеза Милоша од кружног тока у Врњцима до уласка у Бању и старог пута за Гоч задужено је ЈП „Крушевац пут“. Магистрала је рано јутрос била проходна али са великим наслагама снега и леда на асфалту. Међутим, како „Крушевац пут“ не стиже благовремено да одради и остале преузете обавезе, бањска Служба одржавања је обављала и овај посао.
Када је о новом путу за Гоч реч, о њему брину Врњчани. Он је викенда за нама био проходан али су проблем стварали возачи који су покушавали да до планине стигну без зимске опреме, стварајући успут застоје и додатне проблеме и другим возачима. Тим поводом надлежни скрећу пажњу да је зимска опрема обавезна, а да вожњу треба прилагодити условима пута.
Снежне падавине довеле су и до застоја у водоснабдевању – квар на далеководу који струјом снабдева црпну станицу у Угљареву оставио је ноћас без воде доње делове Штулца, Врњаца и Руђинаца. Директор ЈП „Белимарковац“ наводи да су екипе биле благовремено на терену и да су учињени максимални напори да се ситуација стабилизује.
Традиционалним паљењем бадњака у порти Храма Рођења Пресвете Богородице и божићним порукама у предвечерје најрадоснијег хришћанског празника, Врњчани су обележили Бадње вече.
Почетак славља Христовог рођења означава јутарња литургија, док је освећење и паљење бадњака уследило после вечерње службе коју су служили свештеници Црквене општине.
Централни догађај Бадњег дана окупио је велики број верника, али је било приметно да их је знатно мање но претходних година, у складу са актуелном ситуацијом. Верујућем народу се при светлости бадњака обратио старешина храма.
– Нека Бог благословом својим осветли све оне који данас нису са нама. Који су у болницама, у туђини, у немоћи. Жељни смо и жедни љубави, топлине, једни других. Зато, нека свима буде љубав у срцу. Нека ово буде почетак једног новог духовног пролећа и буђења свега доброг у нама, свега што смо добили кроз духовно наслеђе. Дај Боже да нас буде све више и да славимо Бога у радости. Христис се роди! – рекао је протојереј Часлав Јовановић, честитајући празник.
Бадњак представља свето дрво које је симбол живота, док је традиција паљења бадњака везана за сећање на ватру коју су, према предању, витлејемски пастири наложили у пећини у којој се родио Исус Христос да би угрејали божанско новорођенче и његову мајку.
Са Иваном Радовићем, председником СО Врњачка Бања о години за нама.
Годину 2020. памтићемо највише по пандемији, ванредном стању и полицијском часу али пре свега по жртвама од вируса који нам је променио животе.
Памтићемо је и по лепим догађајима. У Врњачким новинама, за будуће генерације, као хроника за историју Врњачке Бање, у јануару је написано да смо имали рекордну посету за новогодишње празнике. Најава успешне туристичке сезоне, на Међународном сајму туризма, одржана је под слоганом „Пут под ноге“ и правац у Врњачку Бању која је све ближа региону, Европи и свету. У Врњачкој Бањи су отворени нови хотели и почела градња будућих. Почетком марта , расписани су локални и парламентарни избори, средином месеца проглашено је ванредно стање у земљи, а након тога избори су одложени за боља времена. Животи су нам постали ванредни. У мају, пандемија се стишава, и живот се полако враћа у нормалу. Освештан је нови Храм Живоносног Источника у центру Врњачке Бање. У Врњачким новинама је записано да је у јуну, у Врњачкој Бањи боравио породично Новак Ђоковић. Крајем тог месеца одржани су избори, пристиже лето и наизглед, све је исто само карневала нема као раније. Ни Love Fest-a није било али је Врњачка Бања била препуна гостију. Средином августа одржана је и конститутивна седница СО Врњачка Бања. Остаће упамћена по томе што је Бобан Ђуровић трећи пут изабран за председника Општине, што се никада раније није десило али и по томе што је Иван Радовић други пут узастопно изабран једногласно за председника Скупштине општине, што се такође никада није десило раније. Крајем августа, на празник „Велика Госпојина“, откривен је величанствен споменик Светом Сави у Грачацу. Сезона Врњачких културних свечаности померена је за септембар. Одржани су Фестивал класичне музике и Фестивал филмског сценарија.
Долазе јесен и зима 2020. године али долази и други, већи талас пандемије.
О години ванредног живљења, за Врњачке новине, причао је Иван Радовић.
Иван Радовић, председник Скупштине општине Врњачка Бања
Скупштина није заседала у периоду ванредног стања, како сте Ви остваривали ваше надлежности, обзиром да сте функционисали кроз Општинско веће и Штаб за ванредне ситуације, односно Кризни штаб?
-Ми смо у 2020. години имали само једну седницу у старом сазиву, 29. јануара и након тога до избијања пандемије више нисмо имали заседања јер су били заказани избори. Када је наступила пандемија и проглашено ванредно стање, као што знате, избори су одложени, а ми смо ингеренције Скупштине пребацили на Општинско веће, које је било у сталном заседању. Ја сам као председник Скупштине, свакодневно присуствовао тим седницама. Именовали смо неке одборнике у Кризни штаб, где смо доносили најважније одлуке.
Формирањем нове скупштинске већине, на првој редовној седници смо потврдили све одлуке које је Општинско веће доносило уместо Скупштине, тако да је било 14 тачака из делокруга Скупштине општине које смо потврдили.
Одборници СО су за време ванредног стања били активни на терену, у складу са повереним овлашћењима. Организовали смо у то време поделу око 3000 пакета са намирницама, као помођ најугроженијим категоријама становништва на територији општине Врњачка Бања. Видели сте да су то биле врло озбиљне хуманитарне акције и да смо били на висини задатка. Имали смо срећу јер нас је и време служило. Сви одборници, чланови Општинског већа и активисти, су учествовали у акцијама допремања хуманитарних пакета са намирницама до кућа социјално угрожених грађана. Не сумњам да се негде и поткрала грешка и да некоме није допремљен пакет, а да испуњава услове за добијање, наравно не због наше лоше намере али увек се трудимо да исправимо грешке.
Нов скупштински сазив, у односу на претходни има шири коалициони потенцијал. Како ће се то по Вама одразити на рад и ефикасност Скупштине и реализацију скупштинских одлука?
–Имали смо, после конститутивне седнице и једну по хитном поступку, искористили смо Пословник о раду који нам даје ту могућност, да бисмо скратили тај период јер је била потребна и потврда тих одлука које је доносило Општинско веће у време ванредног стања. На конститутивној седници кад су потврђени мандати одборницима, изабрани председник Скупштине, заменик председника СО, секретар и заменик секретара, изабрали смо и председника Општине, његовог заменика и део Општинског већа. Тиме смо отворили могућност о преговорима за неку ширу коалицију. Све несугласице нису биле толиких размера да не може да се седне за преговарачки сто. У временима када имамо невидљивог непријатеља, није време за несугласице. И на другој страни били су људи који су добили одређени број гласова и део бирача је и њих кандидовао да их представљају. Један од мојих предлога био је да имамо апсолутно ширу коалицију, да Врњачка Бања нема трзавица и да убрзано напредује у будућности. Сада је већ евидентно да се у широј коалицији нашао и господин Војислав Вујић, народни посланик. Као политичар са дугогодишњим стажом, позивам и опозицију која је бојкотовала изборе да у перспективи, када дођу нови избори, да сви заједно радимо за Врњачку Бању и ако се не слажемо у већини ставова, идеолошких и политичких. Кад је Врњачка Бања у питању и њен развој, ми ту морамо да нађемо шири консензус и јавни интерес.
Нећемо да губимо и расипамо енергију и да доводимо наше грађане у било какве заблуде. Буџет за 221. годину је свакако развојан и добар за грађане Врњачке Бање и у сваком погледу. Видите да сређујемо Дом здравља, да се праве хотели и да се Врњачка Бања сређује и развија инфраструктурно, да се дечији вртићи сређују и коначно да смо ушли у пројекат где ћемо добити од 30 до 50 нових станова за решавање проблема домицилног становништва, као што смо решавали за избеглице. Имамо потврду да ће нам проћи тај пројекат, који Европска Унија финансира са око милион и по евра, а ми са око 10 процената у две године. Наредним буџетом предвидели смо осам милиона, а још осам наредне буџетске године.
Иван Радовић и Александар Вучић
Шта бисте Ви, на почетку другог узастопног мандата као председник СО Врњачка Бања, на истеку тешке године поручили грађанима Врњачке Бање и шта бисте им пожелели у новој, 2021. години?
-Грађанима желим добро здравље и да се свакако чувају, јер ако развијене земље доносе одлуке да би требало да се носе маске и да се поштују мере у циљу спречавања ширења заразе, зашто се ми не бисмо тога придржавали? Ми, као озбиљни људи, требало би да кренемо путем којим су ишли наши претходници тридесетих година прошлог века, када су Врњачку Бању сматрали најлепшом и најбољом туристичком дестинацијом. Биле су то златне године и да је у том периоду Врњачка Бања имала више гостију него Блед, Дубровник и Београд.
Да ли сте очекивали да туристичка сезона у Врњачкој Бањи буде тако успешна поред свега што се десило? Никад више гостију није било у месецима после лета..а сложићете се да је сезона била успешна, иако нисмо имали пратећих туристичких манифестација у шпицу сезоне, попут карневала.
-Успешна је била свакако али сам очекивао да ће бити још успешнија јер како је кренуло од почетка године, није било места за јавни паркинг, разлоге сви знамо.. Врњачка Бања је добила ексклузивне хотеле који имају шта да понуде, ових дана је отворен и хотел „Врњачке терме“ тако да Врњачка Бања има добру перспективу. Морам искрено да се захвалим и „Врњачким новинама“ и Установи „Културни центар јер нам они и чувају историју Врњачке Бање и архивирају хронику нашег места.
На измаку још једне, по свему специфичне године, која је променила животе свих нас, али и научила да будемо још солидарнији и сложнији, говоримо са првим човеком врњачке општине, Бобаном Ђуровићем.
Бобан Ђуровић, председник општине Врњачка Бања
У години која је за нама, поверен Вам је трећи мандат председника општине Врњачка Бања. Да ли сте веровали да ће Ваше идеје и визије бити остварене?
Када сам 2012. године, први пут као председник општине, изнео своју визију модерне и уређене Врњачке Бање, пун стваралачког набоја и уверен да уз себе имам тим људи који су спремни да своје знање, искуство и енергију усмере на оживљавање Врњачке Бање иза које је био период стагнације, многима се она чинила недостижном и крајње нереалном. Сада осам година касније, са поносом могу рећи да ништа није немогуће ако се искрено жели и ако се у томе истраје. Завршетак важних инфраструктурних пројеката, али и реализација нових амбициозних, које је тешко сагледати и набројити, променили су слику Врњачке Бање. Да су наше досадашње одлуке биле исправне, потврђено је на локалним изборима, одржаним у јуну месецу, када ми је поверен још један, трећи мандат заредом, и пружена прилика и поверење грађана да заједно са својим тимом, уз велику подршку председника Републике Србије, г. Александра Вучића, Владе Републике Србије, ресорних министарстава и локалне привреде, наставим са активностима на унапређењу амбијента и очувању стечене лидерске позиције Врњачке Бање.
Изградили смо на десетине километара нових путева на територији наше општине. Реконструисане су најзначајније и најфреквентније саобраћајнице у Врњачкој Бањи, на којима је саобраћај регулисан изградњом кружних токова које сада красе велелепне фонтане. Након реконструкције и оплемењавања централног бањског парка и главног шеталишта Променаде, наставља се сукцесивно уређење шире парковске зоне. Поред Моста љубави, Јапанског врта, Римског извора и парка скулптура, понуда у централној бањској зони постала је садржанија отварањем Музеја бањског лечења, формирањем лавиринт парка и изградњом водопада. Реконструисали смо објекте културе – Врњачки биоскоп, Замак Белимарковић и библиотеку „Др Душан Радић“.
Библиотека “Др Душан Радић”
Врњачка Бања је у 2019. години забележила рекордну посећеност са остварених 1.170.000 ноћења. Каква су била очекивања за 2020. годину, а шта нам је она донела?
Очекивали смо много. Почетак године је обећавао. Врњачка Бања је у прва два месеца имала скоро 20% више гостију, него годину дана раније. Очекивали смо да ће Врњачка Бања премашити рекордну посећеност која је остварена у 2019. години. Нико није знао да ће доћи до пандемије, која је наступила у марту месецу. Уследио је период потпуног прекида, а затим и прилагођавање новој реалности и околностима наметнутим пандемијом Kовид-19. Спремност да се учини много више на безбедности грађана него што то предвиђају актуелне мере и добра национална кампања под слоганом „Летујте у Србији“, наша агресивна рекламна кампања, која је пре свега била дигитална, довели су до тога да Бања и у тим специфичним околностима, према званичним статистичким подацима, заузме водећу позицију у Србији када је посећеност у питању. У таквим условима, ово је била шанса, коју смо искористили. Многи до тада нису имали прилику да упознају Врњачку Бању или су имали стереотип да у бању долазе старија лица и да је она само лечилиште. Нису знали да постоји једна друга демографска структура гостију – младих, породичних људи, спортиста. Сада је јасно да је Врњачка Бања мултифункционалан туристички центар, који пружа угођај како најстаријима, тако и младим људима, али и онима који желе луксуз. У том тренутку били смо изложени нападима и критикама појединих медија, али смо се заједно моји сарадници и ја, борили да покажемо каква је заправо стварна слика. Наравно, здравље је на првом месту и све мере које су прописале струка и Влада примењене су, али привреда не сме да стане. Јер, ако стаје привреда, стаје читав систем. Политика локалне самоуправе Врњачке Бање је била на исправном путу, једином одрживом путу, само је нама било тешко да то као мала локална самоуправа изгурамо у први план. Данас смо сведоци да смо у томе успели и да наш пример следе друге локалне самоуправе. Гости из Србије имали су прилику да боље упознају, не само понуду и садржаје Врњачке Бање, већ и њено окружење. Нажалост, након успешне летње сезоне, поново је уследио период који су, због новог таласа корона вируса, обележила отказивања свих већих дешавања, договорених групних посета гостију из иностранства, конгреса, семинара, тим билдинга, чије се организовање традиционално везује за јесењи и зимски период. Хотелијери су се борили индивидуално, нудећи породичне или викенд пакете, одмор током недеље када је мања гужва за све оне који желе мирније окружење. Све то је доста редуковало бањску привреду, с обзиром на то да смо ми 90% ослоњени на туризам. Сигуран сам да ће Влада Републике Србије, којој велику захвалност на досадашњој изузетно великој помоћи дугују локална самоуправа и хотелијери, и убудуће помагати како би се обезбедила одрживост и трајност овог дела привреде. Борићемо се заједно са хотелијерима, даваћемо подршку и надам се да ћемо све ово успешно пребродити, сачувати привреду и радна места за наше грађане.
Буџет за 2020. годину, планиран је као развојни буџет. Од којих пројеката и инвестиција се одустало, односно на који начин сте одредили примарне инвестиције?
Имали смо амбицизан буџет. Он је био на реалним основама, из 2019. године. Наши планови су били да ове године имамо већи приход, него што је био 2019. године, а који је износио 1.350.000.000 динара. Међутим, пандемиија је довела до потпуног рушења наших планова. Приходовна страна буџета умањена је за 30%. То је реално, с обзиром да хотели нису радили неколико месеци, да је био мањи број гостију у односу на прошлу годину, да је било мање инвестиција, мањи ниво улагања од стране приватног капитала. Са овом ситуацијом суочили су се и други градови, општине, не само ми. Наши планови су морали бити редуковани. Од пројекта „Рајска планина Гоч“ који је био планиран за 2020. годину, морало се одустати, пре свега јер је Министарство трговине, туризма и телекомуникација извршило рецесију свог буџета. Из тог разлога смо добили знатно мањи износ, који није био довољан да се пројекат реализује у целости. Реализација овог пројекта је одложена за 2021. годину. Када су у питању путна инфраструктура, водовод и канализација, имали смо значајно већа улагања, у односу на претходне године. У сеоским срединама спроводили смо ургентне радове, у циљу заштите од поплава, односно санације штете из ранијег периода. Морамо бити реални. У овом тренутку је битно сакупити новац за личне дохотке директних корисника буџета, за нормално функцинисање Дома здравља, обезбедити новчана средства за неке непредвиђене ситуације, а које се јављају из дана у дан.
Централни врњачки парк
Вратимо се неким лепшим темама.Врњачка Бања се може похвалити садржајном и квалитетном понудом, која је пре свега заступљена у оквиру врњачких хотела. Сматрате ли је конкурентном у односу на бање у региону и Европи?
Бања је постала део Асоцијације европских римских бања, као једина бања ван Европске уније. То значи да смо подигли и ускладили наше параментре и стандарде са европским. Ово су препознали и најеминентнији привредници из области хотелијерства и туризма који су, у последње две године, упослили више од две хиљаде људи. До пре неколико година једино се хотел Соларис, са својим услугама, издвајао као хотел високе категорије. Хотели у државној својини били су девастирани. У међувремену, добили су нове власнике спремне да свој капитал уложе у подизање категоризације ових објеката, како би услугом и садржајима могли да задовоље и најзахтевније госте. Данас су ти објекти претворени у хотеле високе категорије са богатим велнес и спа програмима, попут хотела Тонанти, Цептер, Слатина, Фонтана, Парк, Банбус, Лидер С Врњачка Бања добија још нових, модерних хотелских објеката, са богатим велнес и спа програмима, као што су: Пегаз, Врњачко врело, Опера и Врњачке терме које су, у оквиру комплекса отворених и затворених базена, са термоминералном водом, учиниле доступним услуге због којих су туристи до сада одлазили у словеначке бање. У изградњи су и Меркур Палас, Хотел Три коцке, а фасада некадашње Звезде 2, која гледа на Променаду, до половине априла, требало би да засија на исти начин као и приземље где се налази тржни центар. Унутрашње уређење и отварање, планирано је за 2021. годину.
Којим новом атракцијом планирате да обележите почетак нове туристичке сезоне?
У току је изградња савременог аква парка који ће се простирати на 3,5 хектара корисничке површине, и чије ће отварање, уколико то услови буду дозволили, управо обележити почетак следеће туристичке сезоне. Биће то највећа и најмодернија водена атракција на овим просторима, како због броја људи који може у истом тренутку да прими, тако и због модерног приступа градњи, с обзиром на то да исти граде инвеститори који су радили најбоље аквапаркове у свету и учествовали у конзорцијуму других великих компанија које су неприкосновени лидери у реализацији ових објеката.
Уређењем летње позорнице започели сте реконструкцију Црквеног брда. Које активности је још потребно реализовати до окончања овог пројекта?
Реконструкција Црквеног брда извођена је по фазама. Након Летње позорнице, наставило се са поплочавањем пешачких стаза, изградњом водопада, видиковца, уређењем зелених површина и постављањем мобилијара. У завршној фази овог пројекта је реконструкција Леровог тунела дугог 130 метара, где је планирано да се од девет соба направи музеј у ком ће бити изложени предмети пронађени током археолошких ископавања, а један део ће бити претворен у 6Д биоскоп, у којем ће, кроз мултимедијалне садржаје, посетиоцима бити приказивани филмови о историјату Врњачке Бање. Потребне дозволе за овај подухват дале су надлежне институције, па ће ускоро и ова туристичка атракција бити доступна мештанима, бањским гостима и посетиоцима.
Поглед на Трг културе и Црквено брдо
Улажете у инфраструктуру, осмишљавате нове и подижете квалитет постојећих услуга, али и имате одговоран приступ према благодетима Врњачке Бање. Којим новим аутентичним садржајима планирате да продужите боравак врњачких гостију?
Планирана је реализација Дино и Инсект парка, Шуме илузије и Парка цвећа у централном делу. Након Беча и Анталије, и Врњачка Бања ће добити панораму која ће, свакако, представљати једну нову атракцију, не само у Врњачкој Бањи, већ и у Србији. Наш циљ је и отварање нових пространстава у зонама које неће нарушити најбитнији и највиталнији део Врњачке Бање, а то су наши паркови, шеталишта, извори, што је и утицало на осмишљавање пројекта „Рајска планина Гоч“ који обухвата широки спектар понуда за све генерације. Као што сам споменуо, реализација овог пројекта је одложена за 2021. годину. Лепоту планине Гоч употпуниће тако плишане ливаде замишљене као дечије село, сунчана падина са шумским кућама, рекреативни комплекс “Пропланак”, језеро мирне воде на Селишту, лавиринт, мини зоолошки врт, зип лајн, авантура парк, видиковац у облику шаке, туристички возић који ће, уз већ присутну и све популарнију вожњу квадовима, омогућити обилазак прелепих пејзажа планине Гоч. Уз подршку Владе Републике Србије, као један од најзначајнијих и најамбициознијих пројеката, у плану је изградња панорамске гондоле која ће повезивати центар Бање са планином Гоч. Свакако, државни пројекти попут Аеродрома „Морава“ у Лађевцима и Моравског коридора представљају велики подстицај за врњачки туризам и привреду.
Анимација видиковца на Гочу
У отварању нових пространстава учествовала је и локална привреда. Можете ли навести неколико садржаја, који су успешно реализовани захваљујући приватној иницијативи?
Уз помоћ привредника, обезбедили смо финансијска средства за комплетно уређење простора око најстаријег храма на у овом делу Србије – Храма Светог Саве у Грачацу, где смо обновили здање старе школе, подигнутe давне 1909. године, а сада претворенe у музеј. У непосредној близини, подигнут је и споменик нашем првом архиепископу и просветитељу. Туристима је доступан и мини ЗОО врт у Врњцима који се налази на приватном поседу, површине од три хектара и има преко сто врста животиња. За атрактивност винарије и базена Грабак, већ се чуло и ван граница наше земље. Морам споменути и Кедар село на Гочу, које је употпунило понуду Врњачке Бање, као и врхунске тениске терене у Новом Селу, на којима се организују значајни турнири који се бодују за светску WTA листу.
Кедар село на Гочу
Врњачка Бања је првенствено позната по здравственом туризму, чији је носилац Специјална болница „Меркур“. Међутим, последњих година неретко у Врњачкој Бањи можемо видети врхунске спортисте и спортске екипе.
Великим улагањем у спортску инфраструктуру створили смо услове да Врњачка Бања буде избор врхунских спортиста. Уређен је стадион малих спортова „ Коцка“, завршене су спортске хале и изграђен фудбалски терен који одговара прописима ФИФА за професионална такмичења. Често смо домаћини врхунским спортистима и спортским екипама из земље и иностранства, који овде долазе на припреме или организују међународне спортске престижне кампове, али смо и домаћини бројних спортских дешавања.
Фудбалски терен у Врњцима
Образовање и здравство су такође приоритети локалног руководства. Од многобројних улагања у поменутим областима, која бисте посебно издвојили?
Улагање у образовање је инвестиција у будућност. Управо тиме смо се водили када смо донели одлуку да нашим младим суграђанима обезбедимо што боље услове за школовање. За потребе Факултета за хотелијерство и туризам, који је, у години за нама, обележио 10 година успешног рада, откупили смо зграду некадашњег предузећа „Енерготехник“. У плану је и иградња новог објекта за потребе нових студијских програма. У току је и изградња новог објекта за потребе Гимназије, чије отварање је планирано у 2021. години. Реконструисали смо школе и школска дворишта. Изградили смо нове вртиће. Отворили смо амбуланте у сеоским подручијима. Изводе се и радови на другој фази реконструкције Дома здравља, чијим завршетком ћемо добити модерну зграду опремљену са пет нових санитета, новим рендген апаратом и другом опремом неопходном за пружање квалитетне услуге у примарној здравственој заштити грађана.
Дом здравља “Др Никола Џамић”
Шта бисте пожелели својим суграђанима у Новој 2021. години?
Упркос тешким временима кроз које сви заједно сада пролазимо, искрено верујем да ћемо у Новој години, солидарни и сложни, бити сведоци великих позитивних промена. Свим нашим грађанима желим, да им 2021. година донесе много здравља и среће, али и већу извесност, мир и благостање, да се сви заједно радујемо сваком новом успеху.
Штаб за ванредне ситуације Општине Врњачка Бања на седници одржаној телефонским путем дана 30. 12. 2020. године, а у циљу спречавања ширења вируса Covid 19, на територији Општине Врњачка Бања, доноси Н А Р Е Д Б У
УСКЛАЂУЈУ СЕ сви претходно донети акти Општинског штаба за ванредне ситуације на територији Општине Врњачка Бања, са новим мерама Владе Републике Србије.
Уредбом Владе РС прописују се мере којима се одступа од Уставом зајемчених људских и мањинских права за време ванредног стања.
За време боравка на јавним местима у затвореном простору, грађани су дужни да, због спречавања ширења заразне болести COVID-19, обавезно носе заштитне маске и одржавају међусобно растојање од најмање два метра између два лица која не бораве у истом домаћинству, односно на свака 4 m² може бити присутно једно лице.
На јавним местима на отвореном простору, уколико није могуће одржати растојање између два лица од најмање два метра (испред продавница, апотека, на аутобуским и другим стајалиштима и сл.), ношење заштитних маски је обавезно.
У јавном друмском и железничком превозу путника обавезно је ношење заштитних маски.
Родитељи малолетне деце или деце са посебним потребама, односно њихови старатељи, дужни су да обезбеде да деца старија од четири године носе заштитну маску у случајевима из ст. 1.–3. овог члана.
У периоду почев од 30. децембра 2020. године закључно са 11. јануаром 2021. године, радно време објеката у којима се обавља делатност у области трговине на мало (трговинске и друге радње и продајна места), пружања услуге у области угоститељства, које обухватају продају хране и пића (ресторани, кафићи, барови, клубови, сплавови и сл.), пружања услуге у затвореним или отвореним трговинским центрима и сличним објектима у којима се обавља делатност у области трговине на мало (тржни центри, пијаце и сл.) и приређивања посебних и класичних игара на срећу (кладионице, играонице и сл.), као и у објектима у којима се обавља делатност пружања занатских и других услуга у непосредном и дуготрајном физичком контакту са корисником услуге (козметички салони, фризерски салони, салони лепоте) и делатност у области културе која подразумева истовремено присуство више лица у истом простору (позоришта, биоскопи, музеји, галерије) и области спорта која подразумева истовремено присуство више лица у истом простору или дуготрајнији непосредни контакт са корисником услуге (фитнес центри, теретане, вежбаонице, спа центри, базени и други објекти намењени за спорт и рекреацију и сл.) ограничава се тако да ти објекти могу радити сваког данаод05.00 часова до 20.00 часова.
Изузетно од става 1. 31. децембра 2020. године и 1. јануара 2021. године, радно време објеката у којима се пружају услуге у области угоститељства, које обухватају продају хране и пића (ресторани, кафићи, барови, клубови, сплавови и сл.) ограничава се тако да ти објекти могу радити од 05.00 часова до 18.00 часова.
У току радног времена из става 1. овог члана у објектима у којима се пружају услуге у области угоститељства није дозвољено непосредно извођење музике (музика уживо), а после 17.00 часова није дозвољена музика у било ком облику.
У периоду утврђеном у ставу 1. овог члана током радног времена у затвореним трговинским центрима и сличним објектима у којима се обавља делатност у области трговине на мало, а чија је површина преко 300 m2, максималан број посетилаца ограничава се на једног посетиоца на 9 m2.
Ограничење из става 1. овог члана не односи се на радно време:
1) апотека (укључујући и оне у којима се врши промет робе намењен за живoтиње или пољопривреду), изузев оних апотека које продају обављају у трговинским центрима и за које управљач не може обезбедити посебне коридоре за приступ или у које се не улази са спољне стране или непосредно са јавне површине, бензинских пумпи у обављању делатности продаје горива и трговинских, угоститељских и других објеката који врше доставу хране, који могу да раде и ван радног времена утврђеног у ставу 1. овог члана, као и суботом и недељом;
2) трговинске и друге радње и продајна места на којима се врши продаја прехрамбених производа (намењених за људе или животиње), укључујући и оне које продају обављају у трговинским центрима, а за које управљач може да обезбеди посебне коридоре за приступ или у које се улази са спољне стране или непосредно са јавне површине, и самостални малопродајни објекти у којима се трговина, по правилу, обавља тако да купац не улази у објекат (трафике тј. киосци), који могу да раде до 21.00 часа, као и суботом и недељом;
3) ординација и лабораторија у којима се пружају медицинске и стоматолошке услуге и ветеринарских ординација и лабораторија и сл, које могу да раде и ван радног времена утврђеног у ставу 1. овог члана, као и суботом и недељом;
4) позориште, биоскоп, музеј, галерија и сл, могу да раде до 21.00 часа, као и суботом и недељом;
5) ресторана и других простора у којима се пружају услуге исхране у категоризованим и некатегоризованим смештајним објектима;
6) ресторана и других простора у којима се пружају услуге исхране у категоризованим и некатегоризованим смештајним објектима и у категоризованом приватном смештају, у којима се услуга може пружати само лицима која имају пријављен боравак у тим врстама смештаја и то најкасније до 21.00 часа, као и суботом и недељом;
7) фитнес центара, теретана, вежбаоница, базена и других објеката намењених за спорт и рекреацију – када се користе у сврху тренинга и припрема за одржавање и одржавање искључиво регистрованих такмичења у надлежности надлежних националних спортских савеза, који могу да раде и ван радног времена утврђеног у ставу 1. овог члана, као и суботом и недељом;
3. Ова наредба ступа на снагу 30. децембра 2020. године, а доноси се у циљу спречавања ширења вируса Covid-19, на територији Општине Врњачка Бања домаћег становништва као и туриста који посећују Врњачку Бању.Наредбу објавити у Службеном листу Општине Врњачка Бања.
Усвојеним Дневним редом по свим тачкама, 25. децембра је одржана 3. редовна седница СО Врњачка Бања. Најважнија, Одлука о буџету општине Врњачка Бања, изгласана је након краће расправе и образложења известиоца, Зорана Дунића, руководиоца Одсека за буџет и финансије. Нови буџет Општине и остале тачке Дневног реда треће редовне седнице Скупштине општине Врњачка Бања изгласане су на предлог и сагласност Општинског већа, а у контексту тачке о буџету, биле су и измена Одлуке о утврђивању висине накнаде за коришћење јавних површина и Кадровски план Општинске управе.
Председник Општине Бобан Ђуровић рекао је између осталог да је најтеже онима који планирају буџет, јер је потребно покрити све расходе, који су у овом тренутку непредвиђени, а да се сачувају основне функције локалне самоуправе. Врњачка Бања константно мора да има инвестиције, да ли у туризму или неком другом сегменту, битно је да предњачи у свему и остане у фокусу интересовања гостију али и оних који живе у Врњачкој Бањи.
-Недавно смо гледали неку статистику, а претпостављам да ће господин Вујић, као посланик, на најбољи начин то презентовати на републичком нивоу, да Врњачка Бања има један од најмањих трансфера новца из републичког буџета у Србији за функционисање локалне власти, који износи око 84 милиона динара на годишњем нивоу. Поређења ради, суседна општина Трстеник, има годишњи трансфер око 500 милиона динара, што је око пет пута више него што има општина Врњачка Бања. Тиме је њихово функционисање доста олакшано у односу на нас јер њихов трансфер на месечном нивоу око 40 милиона динара, чиме су покривени сви трошкови енергената, јавне расвете, плата и осталог. Врњачка Бања има на месечном нивоу око 7,4 милиона динара, а платни фонд је 21 милион, плус 5 милиона за јавну расвету и други стални трошкови за енергенте. Ми морамо, као озбиљна фирма да зарадимо 20, 30 милиона да бисмо нормално функционисали. Ово је сугестија господину Вујићу да на Одбору за финансије Скупштине Србије или неком другом Одбору где има простора и могућности, разговара о томе, а ја сам већ упутио писмо министру Синиши Малом. Не желим да добијемо нешто што нам не припада али да смо имали тај ниво средстава који је реалан, не би нам била потребна ниједна подршка по било ком пројекту јер смо и сами способни да реализујемо велике инвестиције, изјавио је Ђуровић.
Председник Општине је истакао да је у доброј мери задовољан Јавним предузећима јер су оправдала своја пословања и делатности које су им поверене. То се односи на водовод и канализацију, на шуме, паркове, а и на ресурсе аутобуске станице и паркиралишта. Та предузећа су почела да реализују и неке друге инвестиције из сопствених прихода. Водовод и канализација су ушли у категорију пројеката до 2 милиона евра које ће финансирати Влада Републике Србије, на нивоу свих градова и општина. Више од половине ових пројеката је покривено планском документацијом али ће и преостали добити потребну планску документацију. То се углавном односи на репарацију одређених водоводних линија, уграђивање филтера, канализацију и друго. Бобан Ђуровић се на крају свог излагања захвалио свим радницима Дома здравља, посебно онима који су радили у „Ковид“ систему, докторима, медицинском и немедицинском особљу Специјалне болнице „Меркур“ и Специјаној болници за интерне болести у Врњачкој Бањи која није била у „Ковид“ систему али свакако на учешћу и великом доприносу у борби против пандемије у тешкој години иза нас.
Почетак заседања, обележиле су изгласане одлуке о изменама и допунама Статута и Пословника Скупштине општине Врњачка Бања.
Надаље, на предлог Бањског одбора за питања привреде, пољопривреде, заштите животне средине и друштвене делатности, усвојене су, поред Одлуке о буџету, и Одлука о покретању поступка прибављања објеката у јавну својину општине путем изградње на локацији „Дубоки поток“ у Врњачкој Бањи, Одлука о плану распореда места за постављање билборда и посебних објеката за оглашавање и рекламирање на јавним површинама и Програм спровођења друштвене бриге за јавно здравље на територији Општине за 2021. годину.
Одлуке о грађевинском земљишту општине Врњачка Бања и о прибављању, управљању и коришћењу ствари у јавној својини, уз Правилник о евиденцији непокретности у јавној својини општине Врњачка Бања, такође су усвојене на предлог Бањског одбора за питања привреде, пољопривреде, заштите животне средине и друштвене делатности уз претходну сагласност Општинског већа.
Одборници су гласањем усвојили и Одлуку о давању сагласности на Споразум о сарадњи и партнерском иступању на Јавном позиву за предлоге пројекта социјалног становања и активне инклузије. Овај програм ће финансирати Европска Унија у овиру програма „Подршка ЕУ социјалном становању и активној инклузији“. Правни основ за доношење ове одлуке садржан је у члану 13. Закона о локалној самоуправи, а разлози за доношење огледају се у жељи да се оствари допринос јачању социјалне инклузије осетљивих друштвених група, изложених сиромаштву и побољшање њихових животних услова на одржив и одговоран начин. Средства за финансирање биће обезбеђена из буџета.
На овој редовној седници, усвојени су, по посебним тачкама Дневног реда, Извештаји о финансијском пословању ЈП „Шуме Гоч“ и ЈКП „Бањско зеленило и чистоћа“ за 2019. годину, Извештаји независног ревизора о њиховим пословањима и Одлуке њихових Надзорних одбора о расподели добити. Изгласане су и одлуке о прибављању непокретности у јавну својину општине Врњачка Бања али и отуђењу одређеног земљишта из јавне својине, непосредном погодбом сувласнику као и исправци границе између неких парцела.
Скупштинско гласање прошли су и Извештај о раду Привредног друштва, Регионални центар за управљање комуналним отпадом „Регион Краљево“ д.о.о. за 2019. годину, њихов Финансијски извештај и Извештај овлашћеног ревизора. У оквиру те тачке била је и Одлука Скупштине тог Привредног друштва о покрићу губитка као и Програм пословања за 2021. годину. Усвојени су ценовник ЈП „Нови Аутопревоз“ и Статут „Туристичке организације „Регија Копаоник“. Избор и именовања, била је последња тачка Дневног реда овог заседања. Седницом је председавао Иван Радовић.
Церемонијом свечаног отварања и симболичним пресецањем врпце, председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић, председник Скупштине општине Врњачка Бања Иван Радовић и власник „Врњачких терми“ Милан Милојевић, означили су почетак рада туристичко рекреативног центра високе категорије, који је својим садржајима обогатио туристичку понуду Врњачке Бање. Значај „Врњачких терми“, огледа се и по броју запослених Врњчана који ће бити радно ангажован у делу ланца компаније „Милојевић“.
„Инвестиција компаније „Милојевић“ и улагања у туристички потенцијал Врњачке Бање, требало би да буде пример добре праксе и за бање у окружењу“-истакао је начелник Рашког управног округа Небојша Симовић.
Број гостију на отварању „Врњачких терми“ био је мањи од планираног како би биле испоштоване прописане мере кризног штаба, те су свим гостима, због специфичне здравствене ситуације, уз остале сувенире биле подељене заштитне маске са логом хотела. Завршетак постојећих радова на изградњи споменутог објекта, неће бити крај инвестирања компаније „Милојевић“ у Врњачку Бању. Први гости стижу вечерас а управа хотела истиче да ће их бити из свих крајева Србије.
„Ово је свакако један од јако битних објеката у Врњачкој Бањи. С обзиром да се ми бавимо туризмом ово ће повећати вредност наше понуде на европском и светском нивоу, па са потпуним правом можемо рећи да смо туристичка дестинација са највише хотела у својој понуди. Захваљујући понуди „Врњачких терми“, пакетом велнес и спа програма, као и затвореним базенима, надокнадили смо све што је недостајало гостима Врњачке Бање. Са овом додатном понудом, нашим гостима нудимо угодан боравак у Врњачкој Бањи и Србији уопште. Ефекат ове инвестиције омогућава нова радна места, поготово у тренутку велике здравствене али и економске кризе, када је велика борба за свако радно место. Преседан је да управо у овом сектору, који је најугроженији због ситуације са Корона вирусом, упошљавамо раднике а то је данас омогућила породица Милојевић отварањем престижног хотела. Надамо се да ће у складу са пословањем и сутуацијом, тај број бити драстично већи, што је и договорено са компанијом. Поносни смо на чињеницу да је изградња хотела започета септембра 2018. године а данас комплетно завршена. Ово је постао и пример доброг пословања да су сви хотели грађени у последње четири године завршени у рекордном року две године, без обзира на ниво инвестиција и величину самог објекта, што је пре свега доказ добре сарадње са локалном самоуправом, јавним предузећима и општинском администрацијом“- истакао је председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић.
„Након позива председника општине Врњачка Бања Бобана Ђуровића, да сагледамо све туристичке потенцијале и садржаје које ово место нуди, донели смо одлуку да инвестирамо у Врњачку Бању, тако да данас и свечано отворимо овај велелепни хотел“- истакао је Милан Милојевић, директор хотела „Врњачке терме“.
Туристички комплекс „Врњачке терме“ у који је компанија „Милојевић“ уложила 8 милиона евра, простире се на површини од 16.800 m2. Хотел има 85 соба, 15 апартмана, односно укупно 160 лежаја. У оквиру овог комплекса наћи ће се спа и велнес центар, 9 базена, од којих ће бити 3 отворена и 5 затворених, теретана, лоби бар, пансионски и полупансионске ресторане, малу и велику конгресну салу, казино, као и подземну гаражу са 12 паркинг места.
Нa седници Општинског већа, одржаној у петак, 18. децембра, уз поштовање свих епидемиолошких мера, усвојено је, уз једну допуњену, 22 тачке дневног реда од којих је најважнија, Нацрт Одлуке о буџету општине Врњачка Бања за 2021. годину.
Укупни приходи предвиђени Нацртом Одлуке о буџету за 2021. годину износе 1.461.094.000 динара. Најважнија тачка дневног реда ванредне седнице Општинског већа, одржане 18. децембра, усвојена је једногласно, а пројекцијом расхода, планиран је буџетски суфицит од 81.437.000 динара. Највећи део тих средстава биће искоришћен за враћање главнице кредитних задужења, а девет милиона динара биће уложено у увећање основних капитала врњачких јавних предузећа. Пренети вишак прихода из ове године од 10,5 милиона динара, биће распоређен ребалансом буџета, а наменска неутрошена средства биће искоришћена у 2021. години у складу са одлуком надлежног органа.
Новим буџетом, пројектована су и већа издвајања за месне заједнице у сеоским подручјима али и за медијску промоцију Врњачке Бање.
У контексту Нацрта Одлуке о буџету, усвојена је измена Одлуке о утврђивању висине накнаде за коришћење јавних површина и Кадровски план Општинске управе. Општинска управа има 79 радника на неодређено време јер су неки радници отишли у пензију, а кадровским планом предвиђена су 84 радна места, објаснила је Љиљана Радаковић, заменица начелника Општинске управе, тако да ће у складу са најавом о укидању забране запошљавања у јавном сектору, следеће године бити места за три нова радника.
Већници су усвојили Одлуку о изменама и допунама Статута општине Врњачка Бања, Нацрт Одлуке о покретању поступка прибављања објеката у јавну својину општине путем изградње на локацији „Дубоки поток“ што је детаљније појаснио известилац по тачкама секретар СО Саша Радисављевић. Вредност Пројекта који финансира Европска унија је милион и по евра а Општина Врњачка Бања ће партиципирати са 150 хиљада евра.
Давање сагласности на споразум о сарадњи и партнерском иступању на јавном позиву за предлоге пројекта социјалног становања и активне инклузије, изгласано је кроз Нацрт Одлуке о томе, што је већницима детаљније објаснио Небојша Алимпић из Одсека за локални економски развој и инвестиције, као известилац. Општинска правобранитељка Славица Станковић детаљније је, као известилац објаснила већницима појединости везане за прибављање непокретности у јавну својину Општине Врњачка Бања путем размене, исправкама граница између појединих парцела, као и отуђењу земљишта из јавне својине непосредном погодбом, што је усвојено кроз нацрте одлука по тачкама Дневног реда.
Једна од значајнијих одлука Општинског већа, на овој ванредној седници, је помоћ породицама чији су чланови преминули од последица заразе Ковидом 19. Врњачка општина ће из текуће буџетске резерве издвојити 900 хиљада динара и на предлог Општинске управе, већници су једногласно усвојили Одлуку о једнократној новчаној помоћи од 30 хиљада динара свим породицама које имају право на тај износ, уз неопходне потврде из Дома здравља и пријаве Црвеном крсту у Врњачкој Бањи.
Усвојен је и Нацрт Одлуке о распореду билборда и посебних објеката за оглашавање и рекламирање на јавним површинама. Чланови Општинског већа усвојили су програм спровођења друштвене бриге за јавно здравље на територији Општине Врњачка Бања за 2021. годину, као и нацрте Одлука о грађевинском земљишту Општине Врњачка Бања, затим о прибављању, управљању и коришћењу ствари у јавној својини врњачке Општине, у складу са Законом о јавној својини. Као посебна тачка Дневног реда, усвојен је и Нацрт Правилника о евиденцији непокретности у јавној својини Општине Врњачка Бања.
Чланови Већа дали су сагласност на Нацрт Протокола о сарадњи са Општином Кучево, која у Врњачкој Бањи види пример добре праксе и модел за развој.
Усвојени су извештаји о пословању јавних предузећа „Шуме – Гоч“ и „Бањско зеленило и чистоћа“ за 2019. годину уз финансијке извештаје овлашћених ревизора али и извештај о раду Општинске управе за 2019. годину.
Општински већници, прихватили су на овој седници извештај комисије за доделу награде „Најбољи најбољем – др Зоран Ђинђић“. По мишљењу комисије, ово признање заслужили су студенти Миљана Бубања и Петар Вукман, за постигнут успех на четвртој години факултета у Београду, Сара Бабић за успех у четвртом разреду Гимназије и Милица Трифуновић за успех у осмом разреду ОШ „Попински борци“.
На ванредној седници Општинског већа, дата је сагласност на Статут Туристичке организације „Регија Копаоник“, усвојен извештај о раду Привредног друштва Регионални центар за управљање комуналним отпадом „Регион Краљево“ д.о.о. за 2019. годину и усвојен захтев Општинске управе за средства из текуће буџетске резерве у износу од 600 хиљада динара за услуге израде стратегије реструктуирања ЈП „Бели извор“ и ЈП „Борјак“.
Ванредном седницом Општинског већа председавали су Бобан Ђуровић и Иван Џатић.
Након цифре од 650 оболелих Врњчана од Ковида-19 епидемиолошка ситуација је нешто боља и број оболелих је у паду.
– У овом тренутку, 17. децембра, број оболелих пацијената од Ковида-19 је у паду па тако тренутно имамо 575 позитивних суграђана. У паду је и број оболелих здравствених радника па их је сада укупно 10 и до краја недеље очекујемо да још њих петоро изађе из изолације јер су сви у једном добром општем стању, рекла је директорка врњачког Дома здравља др Весна Малићанин.
Веома је битно да се пацијенти не лече сами или по саветима комшија и пријатеља већ да се при појави првих симптома јаве у једну од две Ковид амбуланте колико их је у Врњачкој Бањи а у којима је, иначе, број јављања последњих дана смањен.
– Није сваки бол у грлу и свака температура Ковид-19, али ја апелујем на наше суграђане да не постављају дијагнозу сами већ да то да ли је или није Ковид, каже струка односно лекари а не да терапију узимају насумично. Број прегледа у Ковид амбулантама је смањен, на одељењу АТД-а јесу гужве али имамо појачање, односно два радиолога и пнеумофтизиолога и контроле су смањене на два три дана управо да би се детектовало погоршање основне болести ако га има, што је веома значајно, рекла је др Малићанин и додала да уколико желимо да број оболелих и даље буде у паду потребно је да се сви придржавамо прописаних мера.
– У суботу је највећа српска слава Свети Никола за коју кажу да пола Срба слави а друга половина иде на славу, ја вас молим немојте правити окупљања, поштујте дистанцу, биће слава још а важно је да сада овај период прегурамо и изнесемо како треба, додала је др Малићанин.
Драгиша Обрадовић сав живот служи уметности и уметност му узвраћа дајући смисао постојању. Уз скулптуру, цртеж, есеј, било је очекивано да га Ерато, лепотица нимфа, кћи Зевсова и Мнемосинина, приведе себи, и изнедри песника. Заштитница лирике, високо уздигнута над Бањским висом званим Црквено брдо и птицом феникс у руци (насловна страна) откључава време Драгише Обрадовића, и иза тог кључа осветли емотивни и мисаони простор лирског субјекта. Речи пред читаоцем одлазе и враћају се у нови стих, а лепотица са брда (рад Драгише Обрадовића) ишчекује песника.
Два су циклуса испуњена песмама: Трептај, искра нека и Месец у кочији. Настајале у дугим временским осцилацијама Обрадовићеве песме не би се могле разликовати по мотивским, естетским и структурним обележјима да их песник није означио. Оне новијег датума можда нешто дуже, можда више искуствено обојене, али су све у бити један уједначен ход по Еутерпиној путањи. Уз песничке слике и боје сна, траве, росе, месеца, уз звуке птичјег заустављеног лета, сиве шуме, уз ветрове на пропутовању, присутно је дирљиво и онеспокојавајуће протицање времена, бледило давних сећања, осама која баца сенке на сунчане спрудове.
Симболи воде и руку присутни су посебно у првом делу књиге. Вода може имати многа значења. Извор је живота, средство очишћења (од тајни и тмина), средство обнављања; код песника протицање је несталност и пролазност. Тумачење воде подразумева нивое егзистенције, физичке и духовне. Овоземаљски живот упоређује се са водом коју разноси ветар (мисао присутна и код исламских мислилаца). Река и море чине несталност жеље и осећања. Новалисова мисао је: „И сам сан је тек притицање тог невидљивог свеобухватног мора, а буђење је почетак његовог отицања“.
Обрадовић пева:
Време у протицању измиче
као заметен траг на обали…
Уочавам и симболику руку. Уз тумачење да су руке симбол снаге, пружене помоћи и заштите, додир руку „размиче копрене невидела“. Чекају сунце и доносе осмех.
Ако руку коме даш, одричеш се своје моћи. Она распознаје ствари које додирује и обликује (предмете, обрисе, боје дана дозива). Помаже сликару да допре до моћне експресије.
Рефлексија и емоција преплићу се те настаје безобална неомеђеност времена; човек у времену чији дани увиру у нигдину. Дозива се неки давни живот, нека бледа сећања, неки призив имена, пољане и детињства. Човеку је често неко потребан у коме би оставио траг, неко давно драг, и све више далек.
Из ноћи немира неког дозивам
да будем у некоме присутан
Живот без света је тужан и сам
У другоме и са вама је бити у себи.
Лирски субјект близу је (каткад) оностраности, када се само слути (јер слутити још једино знам Дис) а небеске тајне недефинисане су, као што измичу одсањани дани и нејасна буђења.
Сликарско умеће песник исказује у песми Лице. Визуелним и акустичним стилским средствима оживљава се лепота портрета која је адекватна лепоти природе.
У твојој коси уплетен је пејзаж
Горских река и густих шума
Сунчеви зраци и топли додири
Јутра с провидним капима росе
Твоје лице с којим се буди дан.
После ових стихова тешко је наставити са Ноћи у времену. Иако медитативно, меланхолично и уз резигнацију пева теме пролазности и нестајања, песник ипак зна и слути да из даљине долази пролеће, да се животни сокови обнављају што за њега, више за оне који долазе.
Драгиша Обрадовић негује сажет лапидаран исказ, не размеће се речима. Песничка слика је експресивна, повремено и ирационална. На читаоцу је и да је у себи сагледа или домашта.
БИОГРАФИЈА ДРАГИШЕ ОБРАДОВИЋА
Драгиша Обрадовић је рођен 1943. године у Пепељевцу код Крушевца. Завршио је Академију за ликовне уметности у Београду 1966. године. Био је на последипломским студијама Факултета примењених уметности у Београду од 1973. – 1975. године. Предавао је ликовну културу од 1966. до 1969. у врњачкој Гимназији. У Културном центру Врњачке Бање основао је и као руководилац реализовао ауторски пројекат Синтеза стваралаштва и култура простора од 1973. до 1997. године. У оквиру тог пројекта основао и организовао Бијенале југословенске скулптуре у пленеру (7 смотри), Симпозијум синтезе (8 смотри); 1973. обновио Вајарски симпозијум (6 сесија до 1990.). У својству главног и одговорног уредника уредио и публиковао 5 Књига синтезе. Установио иреализовао Центар за сваремену графику 1985; основао и реализовао Центар за културу и уметничко стваралаштво младих 1989; Међународну летњу акдемију за ликовно стваралаштво 1991. (организована у сарадњи са факултетима лик. и прим. уметности Србије); Фестивал пејзажа 1992; Уметничку збирку 1993; Школу за ликовне таленте 1994. итд. У периоду 1988. до 1966. био је управник Замка културе. Са академиком Светомиром Арсићем Басаром и групом познатих стваралаца из Србије 2000. године је формирао Атеље Басара-Обрадовић. Приредио је 45 самосталних изложби скулптура и цртежа у земљи и иностранству и учествовао на преко 300 колективних, од 1966. до 2019. године. Радио је као професор на Факултету уметности Приштинског универзитета (сада у Косовској Митровици) и на Нишком универзитету. Стваралаштво Д. Обрадовића представљено је у монографијама: Синтезе Драгише Обрадовића (Е. Радуловић), Цртежи Драгише Обрадовића; Казивања и искази српских вајара (В. Мајхер). Објављене су књиге есеја Д. Обрадовића, О уметности и уметницима и Сјај, одсјаји, Сенке или о култури простора (у штампи). Есеје и поезију објављивао је у Видцима, Човјеку и простору, Багдали, Ликовном животу, Политици, Градини, Изградњи, Повељи, Трагу, П.У.Л.С, Искри итд. О Д. Обрадовићу су објављене одреднице у Ликовном лексикону, у лексикону КО је КО у Србији, у Српској националној енциклопедији, у Енциклопедији Крушевца, на порталу Растко на Википедији итд. За своје стваралаштво Д. Обрадовић је добио бројна признања и награде. Живи ради у Врњачкој Бањи где је отворио Сталну поставку својих скулптура и цртежа 2017. године.
Паузу у снимању тренутно најгледаније телевизијске серије у Србији „Игра судбине“, део глумачке екипе искористио је за одмор у Врњачкој Бањи. Њихов долазак и одмор у Хотелу „Фонтана“ искористили смо за разговор. За Врњачке новине, говорили су Сандра Бугарски, позната по лику Панчете из напред поменуте серије, Милица Томашевић и Аммар Мешић, које је публика заволела као Наду и Страхињу, као и Милан Босиљчић, који у популарној серији глуми браћу близанце – Комарца и Маринка.
САНДРА БУГАРСКИ: БАЊА ЈЕ МНОГО ЛЕПА
Нисте први пут у Врњачкој Бањи. Каква вас сећања вежу за раније доласке?
– Ја сам била у Бањи, пре рецимо неких 15-ак дана, са другарицом. И, ево сада сам се вратила брже боље. Добра реклама, јел’да? Тако се једноставно наместило, али када се указала прилика да поново дођем, ја сам одмах дотрчала. Много је лепа бања. Нетакнута. Дивна. Са, такође, делом екипе наше серије „Игра судбине“, недавно сам пар дана провела на Златибору. Оно што ми се не допада, то је када се те наше дивне планине на тај начин урбанизују, да изгледа као да си дошао у Београд на води. Е, то није случај са Бањом. Зато је то оно што је божанствено и што је тај градић одржао свој прави изглед, упркос новим зградама. Питом, диван. И људи су добри. Све ми је просто допадљиво. Иначе, прошле или претпрошле године, сам, а у сваком случају у два наврата, долазила са Александром Дунићем, својим колегом. Представу „Лажи ме“ коју је написао Саша Симоновић, играли смо на отвореном, на Тргу културе и та гостовања су заиста добро прошла.
Како проводите овде дане у Врњачкој Бањи?
– Искрено, нисмо превише активни. Покушавамо на све могуће начине да заварамо траг овој пошасти, која се зове Корона. Тако да смо дошли овде и заправо се дружимо међусобно. Желели смо да одемо до Гоча, то нам је био изазов, али је ноћас пала ледена киша и колима данас не бисмо могли да стигнемо, ни докле. Тако да смо од те идеје одустали, али сутра је нови дан.
„Игра судбине“ је већ скоро пуних годину дана на малим екранима. Тренутно је снимање на паузи. Хоће ли се то одразити на емитовање серије и шта ће се дешавати са вашим ликом, Марице Панчетовић?
– Скоро смо обележили годину дана снимања. Јако брзо снимамо. Ми смо један јако уигран тим. Како на сету проведемо између 12 и 14 сати, имамо доста снимљеног материјала. Тако да гледаоци не морају бринути. Има довољно епизода за емитовање. Вероватно и до фебруара. Ипак, не може да се тапка у месту, а прилике нам не дозвољавају да грабимо крупним корацима. А, са Панчетом, Бога ми биће свашта. Бар што се тиче ових епизода које смо до сада снимили. Радња се дешава у реалном времену, из дана у дан. Исто као у приватном животу. Увек се дешава нешто или ти свашта. Зависи од тога шта живот понуди. Дивна је моја Панчета. Велики је то човек и борац.
Корона има утицај на све сфере живота, тако и на позориште. Члан сте Београдског драмског позоришта. У којим се насловима појављујете?
– Ја сам у Београдском драмском позоришту 27 година. Сада тренутно немам ниједну представу на репертоару, јер је новопостављени директор Југ Радивојевић, тако сукцесивно, али скидао једну по једну представу. Па, тако сада на репертоару имамо неколико представа, али не и мојих наслова. Али, то је нека друга прича.
Фестивал филмског сценарија је једна од најстаријих манифестација ове врсте у Србији. Да ли сте раније били гост ФФС?
– Нажалост нисам. Али је сасвим извесно да ћу следеће године доћи. Чула сам да је у питању јубиларни 45. ФФС, тако да ето мене на јубилеју.
МИЛИЦА ТОМАШЕВИЋ: ИМАТЕ ПРЕЛЕПО ШЕТАЛИШТЕ И ПАРКОВЕ
Да ли сте први пут у Врњачкој Бањи или сте имали прилику да раније посетите наше место?
– Не, нисам први пут у Бањи. Не знам који ми је ово пут да посећујем ваш град, али оно што је битно то је да се увек радо вратим. Разлог свакако постоји. То су првенствено људи. Та топлина и гостопримство на које увек наилазим, било да сам у неком хотелу, ресторану, продавници или на шеталишту. Овај пут сам дошла како бих се мало одморила и напунила батерије пре почетка снимања наставка серије „Игра судбине“, а до чијег је прекида дошло због погоршане епидемиолошке ситуације. Трудим се да што више водим рачуна и да чувам како себе, тако и остале, када је у питању Корона. Да будем искрена, осећам се сигурније кад нисам у Београду, а имам и већу слободу кад су у питању неке активности, као што је на пример шетња. Ви овде заиста имате прелепо шеталиште, паркове, тако да је Врњачка Бања права дестинација за мене.
У плану је и панорамско летење авионом изнад Врњачке Бање. Да ли сте имали таквих искустава раније?
– Нисам и могу да кажем да сам баш узбуђена. Нисам чак ни знала да ме то очекује овде. Е, кад су ми рекли, кренула сам психички да се припремам, за ту вожњу или летење авионом. Тако да ако се будемо срели после тог искуства, рећи ћу вам како сам прошла. Наравно, прво да преживим.
Да ли вас можемо очекивати и у неким другим улогама, поред улоге у серији „Игра судбине“?
– У позоришту не играм. Мада темпо снимања серије „Игра судбине“ је такав да нам не даје много простора за друге ствари. Снимамо 12 сати дневно, пет дана у недељи. Скоро сам завршила снимање две серије. У питању су мање улоге, тако да сам успела да их уклопим са ангажманом око „Игре судбине“. Да су веће улоге, вероватно ни бих могла да их прихватим. Серија чије се емитовање очекује у фебруару, зове се „Дрим тим“, а у продукцији је Лазара Ристовског, док је редитељ Дејан Зечевић. Друга серија је серија о Томи Здравковићу. Ту играм Бранку, којој је Тома посеветио песму. Ето, то су та два пројекта. Јако се радујем и веома сам поносна што сам успела све да уклопим. За неке даље пројекте, да будем искрена, не знам. Сведоци смо да је све неизвесно. Буквално не знамо шта ће сутра да нас задеси, а не за пар месеци. Надам се да ће бити нових пројеката, радујем се новим пројектима, али пре свега тога желим да изађемо из овога и да се цела планета опорави од ове пандемије која нас је задесила.
Шта можемо да очекујемо да ће се догодити са ликом Наде до краја серије?
– Сценариста Жарко Јокановић је толико маштовит и пише све те заплете. Сваки пут отвара неке нове линије. Не знам шта да кажем. Ја се искрено, као и ви питам и жељно ишчекујем шта је даље за Наду намењено. Али, оно што свакако знам и оно што смо снимили до сада, јесте да ће се Нада мало променити. Нада ће да порасте, промениће начин размишљања према животу и својој околини. Биће занимљиво.
Део глумаче екипе серије „Игра судбине“ био је на ФФС. Зашто вас нисмо видели?
– Позив је био упућен, али нисам све обавезе успела уклопити. Баш ми је жао што нисам могла да присуствујем, поготово што су ове године биле и моје колеге из серије „Игра судбине“. Нама који нисмо били на Фестивалу филмског сценарија препричавали су све догодовштине. Јако лепо су се провели, у шта нисам ни сумњала. Надам се да ћемо се следеће године дружити. Зовите ме, поново. А, ја ћу се радо одазвати.
АММАР МЕШИЋ: ПРЕПОРУЧУЈЕМ СВИМА ДА ПОСЕТЕ ВРЊАЧКУ БАЊУ
Како вам се допада Врњачка Бања?
– Лепо ми је овде. Први пут сам био пре пар месеци, на Фестивалу филмског сценарија. Нажалост нисам био од првог дана. Екипи из серије „Игра судбине“ прикључио сам се четвртог дана, али и то мало времена која сам провео овде код вас, било је довољно да се поново вратим. Нисам имао прилике да одем да шетам, јер ми је одмор заиста потребан. Лежим у хотелу. Посећујем велнес. Опуштам се. Али, генерално волим мала места. Врњачка Бања је право место за одмор. И прошлог пута, а и сада, људи око мене су јако гостољубиви, великодушни. Стварно сам задовољан и моја препорука свима је да посете Врњачку Бању.
Имали сте једну занимљиву активност овде у хотелу. О чему се ради?
– Идеја нашег колеге Марка Јовичића Димија је била да окитимо јелку у Хотелу „Фонтана“. Цела та ситуација била је смешна. Ми смо као неки патуљци, који долазе у окићеном Голфу, са све кутијама, украсима и јелком унутра. Не знам како смо сви и стали. Имали смо помоћ и два дечака. Било нам је веома забавно, а драго нам је да су се забавили и радници хотела, као и Ивона Боројевић, менаџерка из Хотела „Фонтана“. Када буде изашао клип, сигуран сам да ће се многи људи насмејати. Живимо у тешким временима. Шта ће бити с Короном, тренутно нико не зна. Користимо слободно време да забавимо људе, да заборавимо тренутну ситуацију, и ако можемо, да их насмејемо.
Када очекујете наставак снимања серије „Игра судбине“?
– По свему судећи са наставком снимања ћемо почети половином месеца децембра. Једва чекам, да кренемо у нове радне победе. Не знам, искрено, ни колико тачно епизода имамо још да снимамо. Вреоватно ће их бити доста, јер је гледаност невероватна. Бележимо раст гледаности из епизоде у епизоду. Претпостављам да ћемо око новогодишњих и божићних празника имати паузу, а онда након тога озбиљно кренути да радимо и да серију приводимо крају, надам се без прекида.
Колико времена, поред вишесатних снимања, остаје за приватни живот или за неки други пројекат?
– Што се тиче телевизијских серија, филмова и представа, тренутно, да кажем немам времена. Оно што успевам да ускладим, то су спонзорства, односно рекламирања преко инстагрма. Како ја, а и друге колеге из серије, имамо много пратилаца на инстаграму, неке компаније нас ангажују за промоцију свог бренда. Ипак, ја водим рачуна кога ћу, односно шта ћу рекламирати. У току недеље, слободни дани су нам понедељак и уторак. Та два дана углавном користим за друштво, за завршавање послова по банкама, поштама и слично.
Шта можемо очекивати да ће се догодити са ликом Страхиње у серији?
– И ја бих волео да знам шта ће се десити с ликом Страхиње до краја серијала. Жарко Јокановић то фантастично пише и увек јавно говорим да је мој лик баш лепо написан. Има једну палету боја. Од проблематичног дечка, који је био лош, клептоман, развио се до једног доброг момка ког је љубав променила. Мени се заиста свиђа распон од тог лошег Страхиње, до доброг. Шта ће бити са Страхињом, то зависи од сценаристе Жарка Јокановића, мада мислим да ни он још увек не зна која је Страхињина судбина до краја серије. У сваком случају, овај лик ми је јако драг, занимљив је за рад.
Очекујемо вас и следеће године на ФФС, ако не и пре у Врњачкој Бањи.
– Сигуран сам да ћу доћи и пре августа следеће године, када буде Фестивал. Поготово јер се овде у Врњачкој Бањи јако лепо осећам, а и сада је већ доста вас које познајем и с којима сам се спријатељио.
МИЛАН БОСИЉЧИЋ: ДОЋИ ЋУ НА 45. ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА
С обзиром да је ово ваш први долазак у Врњачку Бању, какви су утисци?
– Могу рећи да сам стварно фасциниран. Имате прелепо шеталиште. Мало сам прошетао, није било ветра. Пријала ми је шетња. Видео сам да имате доста добрих места, где може да се седне и попије кафица или кувано вино. Видим да је жив град. Могу замислити како је када није ова ситуација са короном.
Смештени сте у Хотелу „Фонтана“. Како вам се допада хотел? Понуда хотела?
– Право да вам кажем, одлично. Баш сам изненађен. Прво гостопримство хотела, као домаћина, а и ту је меаџерка из хотела, наша драга Ивона, која нас је оберучке прихватила. Имамо чак и више него што би неко и захтевао. Стварно уживамо и одмарамо се. Китили смо јелку. То је била једна занимација. Где год да дођемо гледамо да мало забавимо наше пратиоце путем друштвених мрежа, а и људе који су ту присутни. Наш посао глумаца је да забавимо, насмејемо, поготово у данашње време, када су људи због пандемије у страху, грчу.
У серији „Игра судбине“ играте два лика, која су потпуна супротност. Да ли је било лако или тешко да се прилагодите и брзо трансформишете из лика Комарца у лик Маринка?
– Право питање. То јесте захтеван задатак, али с друге стране и забаван. У једном тренутку сте у једном костиму, с једном фризуром, с једним понашањем, онда у наредној сцени други лик, костим, фризура. Један је у оделу, озбиљан, а други у мајцама, с кајлом. И са самим костимом, односно оделом, другачије се опходим. Одмах је другачија и гестикулација тела. Комарац је енергичнији у покрету, суровији, а с друге стране Маринко је сведенији, мирнији.
Који вам је лик од та два дражи?
– Комарца више познајем. Некако сам се више у њега унео до сада. Има ту једна ситуација, за коју сам везанији. А, то је сцена Комарчеве патње у кафани. Мој покојни отац који је такође био глумац, радио је чувене винету филмове. Играо је по целом свету, мада мало ко зна за њега. Радио је и слетове за Тита, био је кореограф. Сврстан је у четири најзначајнија кореографа у нашој земљи. Радио је са фолклорним ансамбима у Србији, Европи. На једној смотри фолклораша био је са Добрицом Ерићем и Радомиром Андрићем. Док су седели и причали, млади су играли у колу, надметали се у фолклору. Тада је Радомир Андрић изговорио „Немојте клинци да вам наш Белац покаже како се то ради. Немој да се сад попне на ову флашу“. Мој отац се попео на сто, затим на грлић флаше и почео да игра, да балансира. Радомор Андрић је њему написао песму „Небески играч“, а за ту ситуацију чуо је и сценариста Жарко Јокановић, који је са мојим оцем играо у „Ужичкој републици“. Жарку сам рекао да бих волео да се та сцена провуче кроз серију и да бих ја ту ситуацију могао да изведем, али не на флаши већ на бокалу. Отишао сам кући, попео се на сто, на бокал и избалансирао. Послао сам Жарку снимак да види, а он је написао сцену и када сам добио ту епизоду рекао ми је да ћу се изненадити када будем читао сцену у кафани о патњи Комарца. Након тога ми је написао поруку „Ово је омаж мом драгом пријатељу, твом оцу. Милану Босиљчићу Белцу“. И, то је мени једна од можда најдражих сцена. Ја сам је и поставио, кореографисао и режирао. Наравно, ту су били и људи иза камера, али ја сам имао идеју и хвала целој екипи која је то подржала. Буквално су ми рекли ради шта хоћеш, пустили су камере да снимају и ја сам ту сцену изнео. Из тога разлога могу рећи да ми је дражи Комарац. У тој сцени видело се да има и неку другу страну душе.
Ове године у Врњачкој Бањи одржан је по 44. пут ФФС. Можемо ли вас очекивати следеће године међу гостима?
– Врло радо бих дошао. До сада није било прилике. Иначе, до сада нисам претерано посећивао фестивале. У животу сам до сада снимио можда један домаћи филм. Пре више година, био сам на Нишком фестивалу, тачније 2005. године, али у улози водитеља. Партнерка ми је била колегиница Ива Штљић. Колеге из серије које су биле код вас на фестивалу, рекле су ми да су се одлично провеле. Видео сам снимке, слике. Тако да сам након тога био мало љубоморан на њих што су они уживали, а ја нисам био у прилици. Али, свакако ћу се са задовољством одазвати следеће године.
Општинска организација Црвеног крста Врњачка Бања одлучила је даповодом Међународног дана волонтера, који се обележава 5. децембра као подсећање на дан када је 1970. године створен Програм Уједињених нација за волонтере, затим за добровољно давање крви као и за активизам исказан при организацији акција награди жене активисткиње из свих месних одбора Општинске организације Црвеног крста.
У просторији Црвеног крста окупљеним активисткињама из Руђинаца, Липове, Врњачке Бање, Подуноваца као и осталим женама које због радних обавеза нису могле да присуствују обратио се Слободан Дишовић речима:
-Поштоване суграђанке, изузетно ми је задовољство што могу да вам се захвалим за ваше вишеструко учешће у акцијама добровољног давања крви. Захваљујем се што се редовно одазивате и што сте увек спремне да помогнете људима у недаћи, а оне се, на жалост, дешавају.Нашим плановима смо предвидели да се у свим месним одборима организују акције и да тако активирамо целокупно становништво наше Општине. Број прикупљених јединица сесмањио, а подсетићу све да се потребе нису смањила услед пандемије корона вируса. Пожелео бих свим волонтерима да и даље буду активни и да шире круг хуманизма.
Миланка Аџић из Липове због старосне границе више не даје крв, а то је раније учинила 88 пута.Изразила је жаљење што више не даје крв.
-Лепо је помоћи некоме у невољи. Мени је жао што крв више не могу да дам, али имам унуке који настављају хумани пут и срећна сам због тога. И даље ћу учествовати у организацији акција сакупљања крви, а наредна акција у Липови одржаће се у фебруару 2021. године.
Нада Јурић из Рсоваца која редовно учествује у акцијама изразила је захвалност даваоцима који су притекли у помоћ њеном мужу који је имао операцију у краљевачкој болници и тако му спасли живот.
Драган Миленковић, председник Одбора за добровољно давалаштво изразио је задовољство што је у прилици да поздрави жене које, пре свега, имају вољу и жељу да помогну другим људима, а потом је волонтерима уручио пакете Црвеног крста Србије.
Међународна конференција која је одржана од 8. до 9. децембра у Хотелу „ЛидерС“ у Врњачкој Бањи, завршница је двогодишњег пројекта „YОLО“ – Онлјан учење и мрежни алати у неформалном образовању. Конференцију коју је организовала Невладина организација IUVENTA из Србије са партнерима отворио је Иван Џатић, заменик председника општине.
Главни циљ овог пројекта је био изградња капацитета партнерских организација за коришћење интернетских алата у неформалном образовању и побољшавање квалитета неформалног образовања и рада с младима.
Овај је догађај део пројекта „YОLО“ који финансира Европска комисија у оквиру Кључне акције 2, Изградња капацитета у пољу младих под Прозор Западног Балкана, у оквиру програма Ерасмус + Млади у акцији.
Конференција је осмишљена тако да би се олакшала размена информација и идеја о проблемима, развоју, интернетским алатима и трендовима и применама широког спектра тема повезаних са е-учењем у неформалном образовању и његовом применом током раздобља Ковид-19. Конференција „Е-учење и интернетски алати у неформалном образовању“ обухватала је како техничке, тако и нетехничке аспекте е-учења и интернетске алате у неформалном образовању. Конференција је пружила прилику омладинским радницима, тренерима, едукаторима, говорницима и европским стручњацима да поделе своја искуства о разним техникама и алатима које користе у свакодневном раду.
– Конференција је задња активност у оквиру пројекта „YОLО“. Током конференције панелисти из Италије, Словачке, Бугарске, Србије и са Косова разматрали су изазове са којима се неформално образовање сусреће у онлајн окружењу, важност дигиталних компетенција. Они су са учесницима поделили разне алате који могу да се користе у раду са младима.
Током конференције презентовани су сви резултати „YОLО“ пројекта, веб сајт пројекта, приручник за онлајн учење у неформалном образовању, онлајн платформа и онлајн курсеви који су креирани током реализације пројекта. Након две године рада на овом пројекту можемо рећи да смо више него задовољни са постигнутим. Исто тако пројекат нам је пмогао да на неки начин, ако говоримо о онлајн образовању, спремни уђемо у ковид кризу, изјавила је Дијана Пушкар, председница НВО „IUVENTA“.
– Пројект „YОLО“ имао је огроман утицај и на нашу Невладину организацију и на учеснике који су суделовали у пројектним активностима, али и на локалне дионике, младе људе, наставнике и омладинске раднике који су учествовали у вебинарима и локалним радионицама у Бугарској. Овај пројект дао нам је знања о различитим онлајн алатима који су нам сада када се сви суочавамо са пандемијом Корона вируса висе него корисни у свакодневном раду са младима. Хвала „YОLО“ што сте нас унаприед припремили за тренутну ситуацију, рекла нам је Цветина Захарлиева (YCIRV, Бугарска).
– Читав процес спровођења пројекта „YОLО“ био је заиста невероватан. Посао је текао без проблема, а сарадња свих партнера била је сјајна. Пројект је имао врло велик утицај на нашу организацију, не само по броју људи који су учествовали у локалним активностима пројекта, већ и по ономе што је овај пројект понудио младима, омладинским радницима, едукаторима. Како живимо у дигиталној ери, пресудно је ићи у истом смеру с ажурираним технологијама и њиховим алатима. Овај је пројект свим својим корисницима и нашој организацији као једној од њих пружио прилику да научимо о новим онлајн алате који ће се користити у НФЕ. Такође смо имали прилику проширити нашу партнерску мрежу. Мени особно као учеснику активности мобилности и координатору пројекта у име ББА, овај пројект је помогао да побољшам своје дигиталне вештине, разумем боље НФЕ поље и постанем бољи омладински радник. Хвала IUVENTI и свим партнерима, утисци су Силвије Дервиси (ББА Албанија).
– За БЛИНК је „YОLО“ пројекат фантастичан и иновативан пројекат који нам је пружио прилику да научимо нове алате за комуникацију и интеракцију, а имао је и велики утицај на младе који су били део пројектних активности. Поготово имајући на уму раздобље пандемије у којем су свимс нама потребне такве вештине и алати како бисмо могли организовати различите онлајн сесије и активности, каже Алберт Алиу (БЛИНК, Косово*).
У конференцијском раду учествовало је преко 60 омладинских радника из различитих европских земаља, а имајући у виду актуелну ситуацију са пандемијом, већина је учествовала у раду конференције онлајн.
Према последњем пресеку и информацијама из Дома здравља у Врњачкој Бањи, око шест стотина особа је заражено вирусом “Короне” на територији општине. Ново радно време амбуланте у Руђинцима је од 9 до 16 часова, а Ковид амбуланта у Новом Селу је и даље у радном времену као и Дом здравља . Смањио се и број здравствених радника који су у изолацији. Према речима Др Весне Малићанин, директорке Дома здравља у Врњачкој Бањи, скоро све службе и даље су у служби “Ковид” пацијената, а за друге пацијенте, раде гинекологија и педијатрија.
Уз примену свих епидемиолошких мера, 4. децембра 2020. године, одржана је друга редовна седница Скупштине општине. Иван Радовић, председник СО, на почетку је констатовао да кворум чини 20 одборника, а да су свој изостанак оправдали Дане Станојчић, Весна Малићанин, Јелена Дишовић Ђукић, Весна Милићевић и Јордан Пецић. На основу Закона о локалним изборима, предложена је допуна дневног реда за хитан поступак разматрања тачака под редним бројем један, два и три што су одборници прихватили. Пре гласања о дневном реду, усвојен је записник са прве седнице Скупштине општине, одржане 11. септембра.
Првом тачком дневног реда утврђен је престанак одборничког мандата за Владана Јоцића због подношења оставке. Уследило је формирање Верификационог одбора у саставу: Милан Плањанин (председник), и чланови Катарина Ђорђевић и Марија Радуловић. Овај одбор потврдио је одборнички мандат Обраду Радуловићу, са изборне листе Ивица Дачић СПС – ЈС Драган Марковић Палма из Подунаваца који је потом дао и потписао свечану заклетву. Мандат одборника траје четири године.
Следећа тачка била је избор нових чланова Већа, пошто је усвојена оставка Александре Вукмировић Јевтић. Председник општине Бобан Ђуровић предложио је за нове чланове Већа Владана Јоцића, струковног инжењера и Драгану Нешић запослену у ЈП „Белимарковац“, испред СПС-ЈС. Први ће бити са статусом стално запослени. Сачињен је Гласачки одбор у саставу Иван Радовић председник, Милан Плањанин и Марија Радуловић чланови. Гласало се прозивком одборника, Владан Јоцић је од 19 присутних одборника добио 16 гласова, док је Драгана Нешић добила 17 гласова. Новоизабрани чланови Општинског већа су затим положили заклетву.
Одборник Ненад Николић дискутовао је неколико пута о постигнутој коалицији СНС, СПС-ЈС затраживши од Родољуба Џамића и Вијислава Вујића безрезервну подршку за Бобана Ђуровића, председника Општине. У дискусији је учествовао и Родољуб Џамић који је истакао да је неоспорно добра одлука СПС-ЈС да узме учешћа у локалној власти. Уједно, Џамић је показао признање које је Удружење „Гочки круг“ добило за успешно пословање.
Одборник Ненад Николић
У свом обраћању Војислав Вујић је рекао да они нису потребни Српској напредној странци само за гласање, али кад су заједнички интереси у питању тражи се јединство и у том смислу је договор и направљен. Одборник Миљко Арсић се нада да ће дискусије убудуће бити много смисленије и да неће бити увреда и помињања деце, брачних другова и уопште лоших речи.
Председник Општине Бобан Ђуровић поводом постигнутог договора да се креира јединствена политика, захвалио је коалицији што је прихватила предлог о сарадњи. Најавио је спремност да и овог пута оправда поверење грађана које је указано листи Српске напредне странке. Он је такође позвао све који учествују у политичком животу Општине, да свако, у домену где је најбољи и најкориснији, да свој допринос остварењу визије Врњачке Бање као модерне, конкурентне, економски стабилне Општине која брине о својим грађанима и њиховим потребама.
На основу предлога Општинског већа и Административно мандатног одбора усвојене су следеће тачке дневног реда: Одлука о изменама и допунама Пословника Скупштине општине В. Бања; Извештај о остварењу прихода и извршењу расхода буџета Општине Врњачка Бања у периоду од 1. 1. до 30. 9. 2020. године; Ребаланс Одлуке о буџету Општине В. Бања за 2020. годину; Одлука о начину и поступку утврђивања просечне цене непокретности по зонама на територији Општине В. Бања и закључак о давању сагласности на Решење о утврђивању просечних цена непокретности по зонама на територији Општине за 2021. годину; затим, Одлука о монтажним објектима; Одлука о Изменама и допунама Одлуке о општем уређењу Врњачке Бање и одржавању јавне чистоће паркова, зелених и рекреационих површина и шетних стаза; Одлука о Изменама и допунама Одлуке о доприносу за уређивање грађевинског земљишта; Одлука о комуналним делатностима; Одлука о погребним делатностима; Одлука о прибављању и отуђењу земљишта путем размене; Одлука о отуђењу стана из јавне својине; Одлука о изменама Одлуке о утврђивању начина и услова за отуђење станова у јавној својини Општине Врњачка Бања ради трајног решавања стамбених потреба избеглица; Одлука о изменама и допунама Одлуке о такси превозу; за превоз путника и транспорт робе „Нови Аутопревоз“ В. Бања; Одлука о повећању основног капитала ЈKП „Бањско зеленило и чистоћа“ В. Бања и Измена Плана мрежа предшколских установа на територији Општине Врњачка Бања.
На седници Скупштине општине одборници су гласали о извештајима о финансијском пословању ЈП „Белимарковац“ , „Врући извори“ ДОО Грачац и ЈП „Нови Аутопревоз“ за 2019. годину. Треба рећи да су сва јавна предузећа исказала финансијску добит осим ЈКП „Зеленило и чистоћа“. За дискусију се јавио одборник Родољуб Џамић који је рекао да је ове извештаје требало донети почетком године, јер су практично они основ за план рада у текућој години. Одговор на ову примедбу био је да се ти извештаји усвајају почетком године, а да је разлог за кашњење ковид пандемија.
У оквиру претпоследње тачке избор и именовања разрешени су бројни управни и надзорни одбори. Именовани су нови с тим што неки управни и надзорни одбори нису потпуни, чека се именовање чланова испред установа и предузећа. Неким директорима истекао је четворогодишњи мандат, па су пребачени у В. Д. директора на годину дана и то: Душану Радовићу, Спортски центар, Ивану Трифуновићу у Туристичкој организацији и Дејану Лучићу у Народној библиотеци „Др Душан Радић“. У ЈКП „Бањско зеленило“ разрешен је дужности уз изражену захвалност за досадашњи рад Небојша Ристић који је поднео оставку, а за новог директора именован је за В.Д. директора Момчило Крстић, досадашњи порески инспектор. За заменика директора Општинске стамбене агенције именован је Зоран Рајић на период од пет година. Именовани су и чланови општинских комисија за непокретности, за именовање, чланови Бањског одбора и Савета за здравље.
Седница Скупштине општине завршена је без одборничких питања.
Ускоро ће захваљујући Туристичкој организацији Врњачке Бање бити обележене све виле са занимљивом историјом и са фографијама како су некада изгледале.
Више од век и по у Врњачку Бању се сливају најшареније људске судбине, од оних који се до краја вежу за судбину Бање, до оних који осете тренутне чари ове бањске лепотице.
На таблама ће осванути у којим су вилама били Иво Лола Рибар и Слобода Трајковић, где су Крлежа и Иво Андрић писали своје романе, из које виле је најпознатији српски књижар и издавач Геца Кон одведен у логор, затим вила где је осмишљен „Десант на Дрвар“, места која су посећивали Обреновићи и Карађорђевићи, тераса где је Максим Горки пио кафу, итд…
– Од свог оснивања 1868, па све до данас Врњачка Бања, стасавала је усред земље Србије, и својим чарима привлачила многе туристе, утискујући им неизбрисиве успомене. Многи познати и непознати, уграђивали су по камен у врњачке дворе и баште, градећи хотеле, виле, пансионе, радње, гостионице, па смо ми решили да тај део историје пренесемо на инфо историјске табле које ће стајати испред појединих објеката и показивати њихову историју. Врњце су посећивали Обреновићи, Карађорђевићи, Тито, Иво Андрић, Максим Горки, Крлежа, Десанка Максимовић и други, па ће многе приче бити и о њиховом боравку. Ово је наш скромни допринос попуњавању мозаика што се зове врњачка историја, и жеље да се из заборава истргну неки значајни ликови и догађаји, каже Горан Каравесовић из Туристичке организације Врњачка Бања.
Друга фаза радова на реконструкцији врњачког Дома здравља „Др Никола Џамић“ предвиђа реконструкцију канцеларија и ординација, централног грејања и климатизације објекта, постављање подова и унутрашње столарије као и замену лифта.
– Код нас су у току радови на реконструкцији Дома здравља, трећи спрат је готов тако да се немедицински кадар вратио у своје просторије као и специјалистичке службе. Знам да је нашим суграђанима тешко нарочито на Општој медицини јер лифт не ради а по динамици радова он ће на крају тек бити одрађен, рекла је директорка врњачког Дома здравља др Весна Малићанин.
Др Весна Малићанин
Без обзира на радове који су у току, све службе раде несметано тако да пацијенти не морају да брину, сви ће на време бити збринути.
– Молим наше суграђане да имају разумевања и стрпљења јер је ово све на добробит свих нас. Ова ситуација тешка је и пацијентима али и нама који овде радимо јер премештамо организационе јединице у зависности од динамике радова. Било би лакше да смо имали могућност да се потпуно иселимо док се радови не заврше али то је било немогуће. За сада све функционише како треба и наравно на првом месту су пацијенти. Свака организациона јединица је дала приоритет сходно својим условима где се налази тако да у овом тренутку највећи радови су на другом спрату а након тога по динамици коју су нам доставили, силазе на Одељење гинекологије, Педијатрије, АТД и рентген. Ми на дневном нивоу имамо састанке, договарамо динамику и то за сада функционише заиста без икаквих потешкоћа јер имамо већ искуства с обзиром да смо реализовали прву фазу радова. Ја морам да похвалим наше суграђане који имају разумевања али понављам, то је за добробит свих нас. Радови се јесу мало одужили али цела година је била таква због пандемије Ковида зато смо сада мало и убрзали темпо да би радови били што пре окончани и са поносом могу да истакнем да ће након завршетка радова ово бити један од најлепших домова здравља у Србији.
Радови у току
Вредност радова је 166 милиона динара а средства су обезбеђена преко Канцеларије за јавна улагања.
Ванредна седница Општинског већа одржана је 26. новембра, а председавали су Бобан Ђуровић и Иван Џатић. Чланови Већа усвојили су Нацрт трећег Ребаланса Одлуке о буџету Општине за 2020. годину. Образложење је изнео Зоран Дунић, руководилац Одсека за буџет и финансије. Разлог за предлагање овог ребаланса је стварање основа за увећање издатака за повећање вредности капитала код јавних предузећа чији је оснивач Општина у циљу помоћи у превазилажењу недостатака у новчаним токовима и стварању услова за сервисирање доспелих обавеза. Здравствена криза која је изазвана пандемијом вируса SARS-CoV-2 који изазива заразну болест Ковид-19 довела је поред тешких последица по живот и здравље становништва и до тешких економских последица по привреду. Процена је да ови трендови умањују пројекцију прихода буџета за 2020. годину за око 30%. Ребаланс који се предлаже израђен је на вишем нивоу прихода. Кориговане су пројекције за остварење прихода по основу боравишне таксе коју плаћају паушално обвезници по основу издавања приватног смештаја. Укупан раст ових прихода планира се у висини од 9.000.000 динара, колико износи и увећање расхода на одговарајућим апропријацијама.
Скупштини је предложено да донесе одлуку којом се повећава основни капитал ЈКП „Бањско зеленило и чистоћа“ у износу од девет милиона динара. Снежана Миљевић, руководилац Одсека за локалну пореску администрацију упознала је присутне са Нацртом Одлуке о начину и поступку утврђивања просечне цене непокретности по зонама на територији Општине В. Бања. Просечну цену одговарајућих непокретности по зонама на територији јединице локалне самоуправе утврђује свака јединица локалне самоуправе актом надлежног органа, на основу цена остварених у промету непокретности по зонама у периоду од 1. јануара до 30. септембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину.
Скупштина ће разматрати Одлуку о доношењу Плана детаљне регулације „Х3“ који обухвата простор између Врњачке улице и Улице хероја Чајке, између Виле „Емилија“, хотела „Александар“ и „Променада“ и објекта старе Летње позорнице.
Одлуку о монтажним објектима која је предложена Скупштини да је донесе, образложила је Славица Стаменић, руководилац Одсека за урбанизам, еколошке и имовинско правне односе. Одлуком се прописују услови и начин постављања, коришћења и уклањања мањих монтажних објеката и мобилијара, привременог карактера, на јавним површинама и осталим површинама у општој употреби на територији врњачке Општине, а разлог за доношење ове одлуке је прецизирање појединих одредби важећих прописа у циљу ефикаснијег поступања.
У даљем току седнице разматрани су извештаји о финансијском пословању за 2019. годину ЈП „Белимарковац“, „Врући извори“ ДОО Грачац, ЈП „Нови Аутипревоз“. ЈП „Белимарковац“ је у годишњем извештају исказало добит у нето износу од 644.000 динара. „Врући извори“ су у годишњем финансијском извештају исказали добит од 69.202 динара. Број запослених у овом предузећу реализован је у складу са Програмом пословања за 2019. годину којим је предвиђено шест запослених на неодређено и три запослена на одређено време. ЈП „Нови Аутопевоз“ исказало је добит од 1.716.504 динара. Оснивачу, Општини, определило је 10% а 90% нераспоређене добити предузеће ће задржати за своја инвестициона улагања. Веће је дало сагласност на измену и допуну ценовника услуга ЈП „Нови Аутопревоз“. Сат паркинга у екстра зони биће 50 динара, у првој и другој зони 45 динара, целодневно паркирање у првој и другој зони коштаће 200 динара, а паркинг карта за месечно паркирање 1.200 динара.
О информацији о степену усклађености планираних и реализованих активности пословања јавних предузећа, друштава капитала и других облика организовања на која се примењује Закон о јавним предузећима, а чији је оснивач СО В. Бања, за период од 1. јануара 2020. до 30. септембра 2020. године,чланове Већа известио је Живорад Јаћимовић, руководилац Одсека за привреду и друштвене делатности. Тим за праћење реализације годишњег, односно тромесечног програма пословања седам јавних предузећа, у оквиру ове информације дао је своја закључна разматрања и напомене сваком предузећу понаособ.
Општинско веће донело је другу измену и допуну Програма коришћења средстава за за финансирање унапређења безбедности саобраћаја на путевима на територији Општине за 2020. годину. Већници су изгласали предлог за усвајање економске цене програма васпитања и образовања у ПУ „Радост“ од стране СО В. Бања. Месечна економска цена по детету је 23.709 динара. Буџет Општине финансира 80% економске цене. Износ који финансира корисник услуга је 4.741 динара месечно. За дане одсуства корисник плаћа 50% од утврђеног износа. Седница је завршена усвајањем захтева за одобравање средстава из текуће буџетске резерве за врњачки Дом здравља на име плата за неуговорене раднике за месец септембар и октобар.
Пред крај новембра месеца, тачније 24, у Врњачкој Бањи било је 150 укупно Ковид позитивих пацијената. Епидемиолошка ситуација пред крај новембра месеца није била баш добра, број заражених корона вирусом је у константном порасту и на дневном нивоу је око десетак позитивних пацијената.
– У овом тренутку референтне установе за јављање за пацијенте са било каквим тегобама су Ковид амбуланте у Новом Селу и Руђинцима. Због повећаног броја позитивних пацијената специјалистичке службе Дома здравља до даљњег неће радити, већ су лекари рапоређени у Ковид амбулантама. И АТД и Рентген служба и даље су у служби Ковид пацијената и ту је промењено радно време тако да лабораторија сада ради и у поподневним сатима, рекла је директорка врњачког Дома здравља „Др Никола Џамић“ др Весна Малићанин и додала да с обзиром да је кренула сезона обележавања слава, свако треба да буде савестан и мисли на своју и сигурност других људи.
Dr Vesna Malićanin
– Ми не можемо да изигравамо полицајце, кренуле су славе и не можемо ми да мислимо о томе да ли ће неко бити кажњен, да ли ће се придржавати мера и да ли ће заражени поштовати одређени карантин односно изолацију од 14 дана. Ја не могу да верујем да ми треба да апелујемо на људе да се придржавају прописаних мера али ево, заиста апелујем на све суграђане да поштују прописане мере и апелујем на све позитивне којима је одређена изолација, да се тога и придржавају. Молим заиста све Врњчане да будемо уједињени и да пробамо да изађемо из ове приче као победници. Битно је да сви покажемо добру вољу а на добробит свих нас, додала је др Малићанин.
На дневном нивоу ради се готово 40 тестова, а тестирање се обавља свакодневно од понедељка до петка. Уколико буде било потребе у наредном периоду, тестирања ће се вршити и викендом.
Због великог броја пацијената позитивних на Ковид 19, управа Дома здравља „Др Никола Џамић“ донела је одлуку да амбуланта у Руђинцима буде стављена у Ковид систем односно да за сада пређе и функционише као Ковид амбуланта. И ова, као и амбуланта у Новом Селу радиће у две смене од 7 до 21 сат радним данима а викендом од 7 до 18 часова.
– У амбуланти у Руђинцима се неће радити PSR тестови већ само антигенски, нови брзи тестови који заправо имају једну нелагодност а то је да уколико се пацијент врати на преглед после петог дана од почетка симптома, тај тест не може да буде позитиван или негативан, дакле тест тада нема дијагностичку вредност, рекла је др Зорица Шарац Лаковић, заменик директора Дома здравља „Др Никола Џамић“.
Контакт телефон у Ковид амбуланти у Руђинцима је 036/612124 за све информације које су пацијентима потребне.
– Због великог оптерећења амбуланте у Новом Селу отворили смо Руђинце, пре свега због тога да би пацијенти имали могућност да се информишу колико је њих на чекању за преглед. Када смо одлучили да амбуланту у Руђинцима ставимо у Ковид систем, имали смо идеју да се мештани Руђинаца, Штулца и Врњаца јављају у ову амбуланту а да се мештани Новог Села, Подунаваца, Грачаца и Вранеша јављају у амбуланту у Новом Селу. Кажем, то је била наша првобитна идеја, међутим ми не можемо да утичемо на пацијенте где ће се они јавити јер ако је негде јако велика гужва, вероватно ће отићи на преглед у другу амбуланту ако тамо мање људи чека на преглед, додала је др Шарац.
Многе специјалистичке службе врњачког Дома здравља стављене су у службу Ковида. ОРЛ, Психијатријска амбуланта и Служба физикалне медицине неће радити до даљњег а лекари су у Кол центру.
Амбуланта у Руђинцима
Новина је и то да антигенски, брзи тест, може да се ради и на педијатрији а сестре су обучене да могу да раде поменуте тестове. На педијатрији ће бити рађена и тријажа тако да малишане више није потребно водити у Ковид амбуланту у Ново Село већ ће само малишани код којих постоји нека индикација за PSR бити упућени у амбуланту у Ново Село. Иначе Лабораторија је такође у служби Ковид пацијената док ће онколошки пацијенти и они који се припремају за оперативне захвате, анализе радити у Специјалној болници за интерне болести.
УСКЛАЂУЈУ СЕ сви претходно донети акти Општинског штаба за ванредне ситуације на територији Општине Врњачка Бања, са новим мерама Владе Републике Србије.
1. Док траје опасност од ширења заразне болести COVID-19, за време боравка на јавним местима у затвореном простору, грађани су дужни да, због спречавања ширења заразне болести COVID-19, обавезно носе заштитне маске и одржавају међусобно растојање од најмање један и по метар између два лица која не бораве у истом домаћинству, односно на свака 4 m2 може бити присутно једно лице.
На јавним местима на отвореном простору, уколико није могуће одржати растојање између два лица од најмање један и по метар (испред продавница, апотека, на аутобуским и другим стајалиштима и сл.), ношење заштитних маски је обавезно.
У јавном друмском и железничком превозу путника обавезно је ношење заштитних маски.
Родитељи малолетне деце или деце са посебним потребама, односно њихови старатељи дужни су да обезбеде да деца носе заштитну маску.
2. У периоду почев од 24. новембра 2020. године закључно са 3. децембром 2020. године, радно време угоститељских објеката (ресторана, кафића, барова, клубова и сл.), трговинских центара, позоришта, биоскопа и других установа културе и приређивача посебних и класичних игара на срећу ограничава се тако да ти објекти неће радити од 18.00 часова до 05.00 часова наредног дана.
3. Ова наредбаступа на снагу 24. новембра 2020. године, а доносе се у циљу спречавања ширења вируса Covid 19, на територији Општине Врњачка Бања домаћег становништва као и туриста који посећују Врњачку Бању.
Наредбу објавити у Службеном листу Општине Врњачка Бања.
“Српској православној цркви и свим грађанима који славе Светог великомученика и победоносца Георгија, у име Општине Врњачка Бања и у своје име, честитам славу. Желим вам да Ђурђевдан прославите у кругу својих најближих, у миру, срећи, здрављу и благостању”.
