У салону Народне библиотеке 17. маја одржана је још једна трибина инспирисана личностима битним за модерну историју Врњачке Бање. Овога пута је тема био генерал Јован Белимарковић, а о њему је говорио некадашњи дугогодишњи управник наше Библиотеке Огњан Топаловић, уједно и аутор књиге о Белимарковићу.
Топаловићево излагање је било хронолошко и детаљно је говорио о животу и каријери Јована Балимарковића. Почев од детињства, преко школовања, па до првих озбиљнијих функција и задатака. Посебно је нагласио Белимарковићеву вишедеценијску оданост и лојалност династији Обреновића. Важан део Топаловићевог казивања био је посвећен и Српско – турским ратовима и Белимарковићевом учешће у њима, када и добија чин генерала.
Крајем осамдесетих година 19. века Јован Белимарковић улази у Намесништво са Јованом Ристићем и Костом Протићем, када они практично управљају земљом. На том месту остаје четири године и овај део његове каријере је такође детаљно описан. У исто време почиње и веза генерала Белимарковића са Врњачком Бањом, у којој почиње да гради своју вилу, данашњи Замак културе, 1888. године. Делатност Јована Белимарковића ће се показати као јако битна за развој Врњачке Бање на крају 19. и почетком 20. века. Након престанка намесништва, Белимарковић све више времена проводи у Врњачкој Бањи на чији развој све снажније утиче. Остаје у присним везама са династијом Обреновић и 1903. године се накратко реактивира, али збацивањем династије се дефинитивно повлачи из највише политике и до краја живота, до 1906. године, време углавном проводи у Врњачкој Бањи.
На крају свог излагања, Огњан Топаловић је говорио о конкретним бољицима које је Белимарковић подстакао као што су први водовод, први урбанистички регулациони план, измештање гробља, долазак телеграфско -телефонске службе, уређење рундела и стаза у парковима.
М.С.