Врхунска уметница чембала Смиљка Исаковић приуштила је публици незаборавне трунутке, музички времеплов од Хенрија VIII до Мокрањца, 17. јула, у Замку културе.

Несвакидашњи доживљај био је чути специфичан звук чембала у интерпретацији јединствене Смиљке. Концертни репертоар обухватио је и дела мање позната уметничкој јавности, прекрасна дела анонимних аутора из 16. и 17. века, као и Мокрањца, Вере Миланковић, Скарлатија…

Публику је фасцинирало надахнуто извођење Смиљке Исаковић, раскош њеног талента и доминантна, огромна љубав према готово заборављеном инструменту који је оживљавао под врховима њених прстију.

– Заљубила сам се прво у историју, а онда сам схватила да постоји музика која прати ту историју и да постоји инструмент који је из тог доба. То је водило једно ка другом. Звук чембала ме је очарао. Свирала сам клавир, али, мало по мало сам га оставила. Као да је чембало мене пронашло, као да сам некад у неком животу свирала то чембало и одједанпут сам га препознала, схватила да је то мој инструмент, рекла нам је прва дама чембала.

Смиљка Исаковић је магистрирала два инструмента: клавир на ФМУ у Београду и Конзерваторијуму „Чајковиски“ у Москви, и чембало на Краљевском Конзерваторијуму у Мадриду. Докторирала је на примени менаџмента у музичко-сценским уметностима. Наступала је широм света, увек са одличним критикама. Светски критичари рекли су да је Смиљка Исаковић прва дама чембала, краљица чембала, чудо свежег, неуобичајено надареног, стваралачког и интерпретационог откровења, да је виртуоз који покорава свет врховима прстију, да је њено свирање суптилно и бриљантно, пуно изузетне тензије и извођачке виталности, да припада плејади највећих чембалиста света…

Смиљка Исаковић је носилац престижне међународне Масарикове  награде за уметност, коју је пре ње добио Лучано Павароти. Признање „Међународни музичар 2003.“ Добила је у Кембриџу. Пише текстове за различите медије, а објављене су јој и четири књиге.

М.Ст.Ј.