Врло занимљиво књижевно вече се десело 10. октобра у просторијама врњачке Библиотеке. Том приликом је промовисана најновија књига јапанске књижевнице Кајоко Јамасаки “Хлеб и дивље јагоде”.
Осим ауторке, о књизи су говорили и Миленија Радојковић из Удружења “Здраво да сте”, које је и организатор целог дешавања, а модератор је била Марина Ђорђевић. Миленија Радојковић је на почетку описала Кајоко Јамасаки као неког ко врло успешно спаја Јапан са Србијом и ко много чини на приближавању ове две земље и два народа. Врњачка промоција се догодила одмах након врло упешне јапанске у Токију и непосрдено након београдског представљања ове књиге. У публици је био и супруг Кајоко Јамасаки, преводилац и писац Хироши Јамасаки Вукелић, који је између осталог превео на јапански “Горски Вијенац” и “Лучу Микрокозму”. Марина Ђорђевић је присутне детаљније упознала са биографијом Јамасаки која је рођена 1956. године и дипломирала на Филолошком факултету. Докторила је на Филолошком факултету у Београду у коме живи и ради од 1981. Редовни је професор на Филолошком факултету на катедри за јапански језик и књижевност. Иза себе има 11 збирки поезије, неколико књига есеја и већи број стручних студија и чланака. Такође преводи и са јапанског на српски, а јапанска читалачка публика се захваљујући њеним преводима упознала са делима Десанке Максимовић, Лазе Костића и Данила Киша. За свој преводилачки и књижевни рад је добила већи број престижних награда. Јамасаки је на почетку присутнима изговорила једну своју песму, али је то учинила крећући ће се кроз Салон врњачке Библиотеке чиме се и дословно приближила својим слушаоцима, са којима је целе вечери имала врло непосредан и присан однос. Гошћа из Јапана је затим говорила о својој актуелној књизи “Хлеб и дивље јагоде” која је настала након разговора са преко 30 саговорника који су говорили о својим судбинама у ратном вихору, али искључиво кроз разговор о храни. Тако су у књизи забележена потресна и емотивна сведочења о различитим људским судбинама и томе шта су преживели током турбулетног периода деведесетих година на овим просторима. Ауторка је истакла да су многи на почетку говорили о тешким искуствима својих предака у Другом светском рату, па тек онда о својим недаћама и ономе што су проживели, а да сем једног саговорника нико није поменуо име ни једног јединог политичара.
У књизи је заступљено више саговорница са територије Врњачке Бање и Јамасаки је нагласила да је то само учврстило њене везе са нашим градом у који долази већ 15 година. У више наврата током вечери Кајоко је инсистирала да ниједан живот не личи на други, већ да сваки има своју тежину и лепоту и да је то једна од порука ове књиге. Такође је и напоменула да су њу сви разговори вођени за потребе књиге надахнули и учинили бољом особом. У књизи се налазе и рецепти за храну о којој су саговорници говориле, што је наишло на леп одјек у Јапану, где су поједини читаоци, али и критичари са успехом и спремили понешто од наших јела. Свако поглавље је насловељено са понеком српском пословицом, чију је лепоту и језгровитост Кајоко упоредила са хаику поезијом. Књига је у Јапану доживела одличан пријем уз сјајне критике, а тренутно је у продаји трећи тираж.
Завршни део ове вечери је припао директним учесницама у Кајокиној књизи, које су са присутнима поделиле нешто од својих сећања која се налазе у књизи “Хлеб и дивње јагоде”. То је учињено на деликатан и емотиван начин, мада су у питању тешка и немила сећа. Промоција ове књиге која се на врло занимљив и аутентичан начин бави малим и обичним човеком у вихору наше новије историје је окончана дружењем и фотографисањем са Кајоко Јамасаки.
Мирослав Сташић
