Циклус трибина “Рок и књижевност” је, бар за ову годину, окончан гостовањем Мухарема Баздуља, новинара, преводиоца и књижевника у врњачкој Библиотеци, 23. новембра.
Он је говорио о свом виђењу и доживљају лика и дела Бранимира Џонија Штулића, једног из најужег избора најзначајинијих рок аутора на овим просторима. Будући да се Штулић већ деценијама налази у Холандији и да како стоје ствари нема намеру да се враћа на Балкан, о њему је овај пут говорио један од најупућенијих познаваоца његове заоставштине. Директан повод за ову трибину је комплет од 14 Штулићевих књига објављених за Плато Букс / БПР (гк).
Мухарем Баздуљ је одмах на почетку свог обраћања рекао да заправо директан повод да би се говорило о Џонију Штулићу готово да и није потребан. Приметио је у вези поменутог комплета књига, којег највећим делом чине преводи античких класика, да је Штулић од почетка имао потребу да његов рад не буде везан само за историју популарне културе, већ за нешто много шире. Као посебно занимљиву је издвојио књигу “Говорили су о Џонију” у којој су скупљени новински текстови писани о њему и његовом саставу Азри у периоду од 1977. до 2005. године. Интересантно је да се читајући ову књигу стиче утисак да су критичари често били безразложно оштри према опусу Азре и да су данас многи признати и легендарни албуми у своје време млако примљени од стручне критике. Каснију, такође благу, рецепцију албума издатих након 1982. године Баздуљ преписује делом и засићеношћу великим бројем издања, али и Штулићевом аутентичношћу и самониклошћу, те одбијању да иде утабаним стазама, што је за део новинара и публике било збуњујуће. И поред неуобичајеног термина у 15 сати због Баздуљевог гостовања истог дана, нешто касније, у Краљеву, салон Библиотеке је био до краја испуњен. Ово треба преписати и високо атрактивној и занимљивој теми што Штулићев опус свакако јесте, али и самом Мухарему Баздуљу и угледу који неоспорно има као један од најцењенијих интелектуалаца на овим просторима. Његов речник је био једноставан, али прецизан, а пленила је и непосредност према публици.
Тако је напоменуо и да му је одувек код Џонија импоновао његов антиелетизам и чињеница да је код Штулића све време било евидентно да је простекао из народа. Штулићев политички део опуса не сматра једнодимензионалним што је често био случај са његовим колегама. Штулићеву каријеру у другој половини осамдесетих Баздуљ је гледао кроз призму неуспешног проброја у иностранство, као и његовог делимичног враћања коренима и изворним фасцинацијама попут овдашњег етна. Тај период групе Азра види и као Штулићеву потребу да се напаја из традиције, како овдашње, тако и стране и да то подели са публиком. Штулићево изгнанство са ових простора које траје од почетка сукоба и распада земље Мухарем Баздуљ сматра свесним чином којим је желео да искаже своје неслагање и разочарење грађанским ратом и његовим последицама, које се протежу до данас. Сматра да је Бранимир Штулић једини уметник са ових простора који није изневерио своја уверења и ставове и да их је управо одласком у Холандију сачувао. Такође, његов данашњи статус апартида и некога ко тврдоглаво одбија да се врати без обзира на итекако примамљиве понуде, Баздуљ сматра јасним показатељом о томе шта Штулић мисли о тренутној ситуацији на Балкану. Али и као и још један доказ његове неоспорне бескомпромисности и доследности.
Трибина је окончана питањима из публике и каснијим неформалним дружењем присутних са гостом Библиотеке.
М.С.
