Путописно вече старијих, које ће се у организацији Удружења „Снага пријатељства“ – Amity и Народне библиотеке „Др Душан Радић“ одржано је 21. јуна у врњачкој Библиотеци.
Током путописне вечери, публици се представило свих пет првонаграђених добитника „Драганове награде 2019“, на конкурсу за најбољи путопис старијих особа. Промовисан је и зборник „Путујући споменар“, који излази пету годину за редом, а у коме је ове године објављено 15 награђених и 15 похваљених радова.
– Циљ Конкурса „Драганова награда“ је да подржи активно старење тј. да допринесе стварању окружења у коме ће старији – њихове мисли, емоције, знање и животно искуство – бити поштовани на начин на који то уистину заслужују. Промовишући њихове путописне приче и песме, желимо да створимо простор за размену искустава, успомена и порука, у коме ће старији имати прилику да буду и остану активни, да чују једни друге и да их друштво чује, рекла је Надежда Сатарић, уредница зборника награђених и похваљених радова и председница УО Удружења „Снага пријатељства“ – Amity.
Конкурс за „Драганову награду“ основан је у знак сећања на Драгана Куку, оца суоснивача Награде, Бебе Куке. Ове године пристигли су радови 143 аутора из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, Швајцарске, Канаде, Аустралије и са Новог Зеланда. Најмлађи аутор има 60, а најстарији 94 године. Најразличитијих су занимања и нивоа образовања, почев од занатлија, службеника, просветних радника, здравствених радника, инжењера, уметника…
Добитници прве награде у пет категорија су: Мирјана Николић из Ковачице, Владимир Цвијин Спремо из Каћа код Новог Сада, Слободан Алексић из Зајечара, Ирена Милосављевић из Јагодине и Јованка Стојановић из Београда.
Слободан Алексић: „Мене је инспирисала Андрићева књига медитативне прозе. Мој путопис се односи на свега четири километра пређених. То су три оближња села у близини Књажевца одакле ја потичем. Музе су окачене по тополама и по старим вајатима, ту срећем успомене на млађа времена, али и поглед на пропадање тих села.“
Ирена Милосављевић, наставница математике: „Мени је отац прошле године умро. Он је по коренима био Чех. Памтим моје путовање са њим у Праг. Те успомене сам хтела да овековечим. Писање је у мени изазавала пуно различитих емоција.“
Јованка Стојановић: „Била сам фасцинирана када сам чула да сам добила награду. Поезију пишем од малих ногу. У гимназији сам била члан Клуба младих писаца у Кикинди. Студирала сам књижевност. Објавила сам једну збирку песама, другу припремам.“
Мирјана Николић, вајар у поетици и поета у вајању: „Прича се зове „Додир колена“, то је прича из Рима који сам посетила пре 40 година. Сусрет са Мојсијем ме је потресао до даске. Фасцинирана сам причом да је Микеланђело завршену скулптуру, очаран животношћу Мојсијевом, распалио по колену и рекао „Проговори!“. Кад сам се нашла на том месту, нисам могла да одолим а да не такнем то колено.“
Владимир Цвијин Спремо, страствени пешак, написао је причу „Табанајући фијакером до родног места“. Од Новог Сада до Младенова пешачио је 63 километра, на дан свог 71. рођендана: „У детињству, са покојним братом често сам пешачио до деда Саве, у суседно село атарским путевима, петнаестак километара. Кренемо пешке, па трчимо мало, па ходамо брзо и ми смо то назвали „индијанским ходом“.
Финалу петог конкурса „Драганове награде“ присуствовала је и Беба Кула, Драганова кћерка, оснивачица Драгановог фонда. Специјално због ове прилике допутовала је са Малезије где живи и ради непуних пет година. Упитали смо је како доживљава остварење свог сна, јер дефинитивно, кроз конкурс Драган Кука наставља да живи.
– Од првих 56 прича, пре пет година, до готово 200, не само из Србије већ и из неколико земаља, не могу да опишем осећај. Ја знам да то тата види, знам да то осећа. Оно што је „Драганова награда“ потакла не може се измерити. Другарици сам пренела део емоција и ефеката ове награде и кроз пар дана стигла ми је од ње радна верзија интернет странице са називом „Јасминина награда за промоцију активног старења у Малезији“. Следеће године ће тамо бити објављен конкурс за путописну причу, на тему „Моја Малезија“ и о љубави. На Дан државности Малезије биће званична додела награда. Драго ми је што се награда проширила. Мама и ја добијамо нешто немерљиво. Чињеница да је данас, поред маме и мене, ту и моја братаница Милица, три генерације жена Кука, које и у млађим годинама подржавају активно старење заиста је превазишла сва очекивања, рекла нам је Беба Кука и нагласила да без Удружења Amity и Наде Сатарић, њиховог волонтерског рада што се тиче организације, „Драганова награда“ не би постојала.
М.Ст.Ј.
