У књизи „На грани времена”, у издању „Вукотић медиа” Драган Јовановић Данилов пробрао је стихове од Захарија Орфелина до Милене Марковић – више од 80 песника.

У књизи „На грани времена”, у издању „Вукотић медиа”, један од најдаровитијих песника средње генерације Драган Јовановић Данилов пробрао је стихове од Захарија Орфелина до Милене Марковић – више од 80 песника. Међу њима су Ракић, Дучић, Шантић, Јакшић, Петковић Дис, Црњански, Давичо, Попа, Десанка Максимовић, Бећковић, Раичковић, Ракитић, Данојлић, Миљковић, Симовић… Први пут у једној књизи сакупљене су најлепше песме о Србији.

За ову књигу, прву те врсте код нас, Драган Јовановић Данилов, песник и историчар уметности, приређивач, каже да није ни антологија, ни панорама, ни изнуђен преглед, нити бревијар заснован на складиштењу песама, већ цветник.

– Србија се у књизи „На грани времена“ огледа као особена културна колевка, раскршће плодоносних укрштања и размена источних и западних култура, Медитерана и Средње Европе. Проналазимо у овим песмама глорификацију тла, али не и крви.

Још је Исидора Секулић говорила да има неке паклене казне у принудном слушању једног истог гласа, истог стила, и истог менталитета. То заправо значи да је богатство једне културе у разноликости, разноврсности. Желео сам да предочим богату разноликост српске поезије посвећене Дунаву, Сави, Дрини, Морави, неухватљивој магији која зрачи са византијског иконописа, српским манастирима и пределима. Ове песме које преиспитују српску етничку, душевну и културну седиментацију поучавају да упориште не би требало да тражимо у некаквој идеализованој прошлости, већ да идентитетски језик своје културе и оно што је у српској поезији аутохтоно и самородно, посматрамо као део заједничке цивилизације која се увек изнова рађа.

Песме из књиге су животне, телесне, езотеричне, питијске, микрокосмичне, а опет светски универзално разумљиве. Као и српски пејзаж, тако је и српска поезија деликатно издиференцирана.„Ламент над Београдом“ Црњанског, симетрала је ове збирке. 
Песника је публици представио Бошко Руђинчанин, модератор књижевне вечери. Руђинчанин је напоменуо да се књига овог ствараоца великог дијапазона у избору жирија „Новости“ и ТВ Београд нашла међу 15 најбољих књига у 20. веку.

Драган Јовановић Данилов (Пожега, 1960), песник, романсијер, есејиста, ликовни критичар. Студирао је на Правном и Филозофском факултету у Београду на групи за историју уметности. Књиге песама: Еухаристија, Енигме ноћи, Пентаграм срца, Кућа Бахове музике, Живи пергамент, Европа под снегом, Алкохоли с југа, Концерт за никог, Гнездо над понором, Мемоари песка, Моја тачна привиђења. Романи: Алманах пешчаних дина, Иконостас на крају света и Отац ледених брда. Књига аутопоетичких есеја: Срце океана.
Један је од најпревођенијих савремених српских песника. Књиге песама преведене су му на енглески, француски, немачки, италијански, грчки, бугарски, словачки и македонски језик. Заступљен је у антологији Неw еуропеан поетс (Граywолф Пресс, Саинт Паул, Миннесота, 2008). Учествовао је на бројним међународним песничким фестивалима. Одржао је више самосталних књижевних вечери и читања поезије у Француској.
Књижевне награде: „Бранкова“, „Змајева“, „Бранко Миљковић“, „Меша Селимовић“, Виталова награда „Златни сунцокрет“, „Оскар Давичо“, Награда Српске академије наука и уметности из Фонда „Бранко Ћопић“, „Просветина“, „Стеван Пешић“, „Ристо Ратковић“, „Јефимијин вез“, „Песма над песмама“ и „Златни прстен деспота Стефана Лазаревића“.
Међународне књижевне награде: „Pro creation“ и „Велика базјашка повеља“.
Аутор је монографије о сликару Василију Доловачком. Написао је преко две стотине текстова за каталоге ликовних изложби. Даниловљеве ауторске изложбе Метафизика цртежа и Медитеранска озарења одржане су у Модерној галерији у Ваљеву 1999. и у галерији Дома културе у Чачку 2002. године.

Глумица Андријана Виденовић казивала је публици стихове песама „Симонида“ Милана Ракића, „Плава гробница“ Ивана В. Лалића, као и стихове Данилова. „Братислава“, „Београдски врапци у време транзиције“, „Ледено породилиште“, „Срце је у зечићу, зечић је у трави“, „Луди водопад“, неке су од песама које је казивао аутор.

М.Ст.Ј.