Црквена уметност, исказана применом различитих техника као што су иконопис,мозаик, дуборез, калиграфија, скулптура, клесање у камену, представљена је постављањем изложбе уметничке групе „Акатист вечном“ 9. новембра у Замку културе.
Окупљене око исте идеје, уметнике ове групе која је оформљена 2012. године, у стварању својих дела водила је естетика византијске уметности и критеријуми, настали из иконографских правила. Уметници и конзерватори, своје опредељење за очување културне баштине, доживљавају као моралну дужност, учествују и воде значајне рестаураторске и конзерваторске пројекте, како на пољу конзервације фресака, икона и скулптура, тако и дела из ризница музеја и завода за заштиту споменика културе. Својим изузетним залагањем и конзерваторским принципима, активно доприносе очувању уметничког блага многих манастира и цркава. Следивши пут да је „уметност створена за похвалу Узвишеном“, уметничка група „Акатист вечном“, своја дела сажима у јединствену молитву благодарности и ствара свој препознатљив стил, у славу Господа. „Акатист вечном“ је осмишљена као путујућа изложба, отворена за прихватање нових аутора и нових уметничких приступа који доприносе развоју црквене уметности. Групу чине дипл. сликар рестауратор Маја Вујашанин, мр Биљана Шипетић, сликар рестауратор, дипл. калиграф Весна Станисављевић, дипл. вајар Ристо Михић, и дипл. вајар Александар Милутиновић. По мишљењу Љиљане Суботић, историчарке уметности, основна инспирација овим уметницима су дела опште културне баштине са чврстим ослонцем на средњовековну уметност.
Отварању изложбе претходио је наступ етно групе „Руно“.
Изложбену поставку отворио је свештеник, протојереј Радош Младеновић, који је са аспекта свог богослужбеног искуства рекао да иконе нису тек декоративни предмет у цркви, већ жива бића која учествују у мистагогији богослужбенога простора. Њихова улога није, као што наша историја уметности двадесетог века одредила, да су иконе и фреске сликана јеванђеља, већ далеко надилазе тај појам. То су живи учесници у мистагогији силаска Духа Светога на дарове, којима се причешћује верни народ. Ту нема ранга по важности него је све у истој равни и све у служби слављења Бога.
Бројни поштоваоци и љубитељи црквене уметности, тог дана најбоље су показали значај ове изложбе, која је трајала до 29. новембра у изложбеном простору на спрату Замка културе.
С. Станојчић
