Многе посетиоце Замка културе изложба куварица коју је приредила Лила Дробац Крстић, етнолог, вратила је у прошлост. Оживеле су слике из детињства и сећања на бакин шпорет и бело извезено платно са сугестивном поруком: „Куварице мање збори да ти ручак не загори“ захваљујући богатој збирци Народног музеја у Аранђеловцу.

Лила Дробац Крстић је 3. марта отворила ову изложбу упознавши посетиоце са дивним везеним рукотворинама, са аспекта етнологије и тако им пружила прилику да своје тренутке присећања уоквире са стручним подацима.

– Првенствена улога куварица је практична – да заштите зид од прљања, а друга је естетска – окачене на зид улепшавале су простор у коме се боравило. Почетком 20. века куварице се преносе из Холандије, преко Немачке, Аустрије и Мађарске, преко Војводине у градове па затим и у селима јужно од Саве и Дунава. Мотиви на куварицама су добијани техником труковања које су обављале занатлије, трукери. Поред труковања домаћице су користиле индиго или алуминијумску кашику. Куварице су најчешће везле девојке стасале за удају, као део девојачке спреме. Бело платно везено је за иглом, равним бодом, пуњеним бодом, покрстицама, ланчаним бодом… Мотиви који преовлађују су „жанр сцене“ употпуњене текстовима који величају породицу, љубав, хармонију, дечију радост, чистоћу и ред у кући, спретност и вештину домаћице или преносе шаљиве поруке. Шездесетих година 20. века продавале су се и штампане куварице, рекла је Лила Дробац Крстић на отварању изложбе.

Све куварице разврстане су у десет група, по мотивима или пратећем тексту: породичне, љубавне, хигијенске, патриотске, холандски мотив, дечје, креветске, шаљиве, религиозне и остале.

М.Ст.Ј.