ВЕЛИКИ СРПСКИ НАУЧНИК: АКАДЕМИК БОРИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ

У оквиру пројекта „Приче о времену“ и програма „Велики српски научници“ чији је аутор Јелена Боровић Димић, а сарадник на пројекту академик Видојко Јовић, публици је 15. септембра у салону Замка културе др Драгана Антоновић представила живот и дело археолога, академика Борислава Јовановића.

Борислав Јовановић рођен је у Кавадарцима у Македонији, 22. јуна 1930. године. Основну и средњу школу завршавао је у Македонији, као и у Краљеву и Новом Саду где је и завршио гимназију 1949. године. Диломирао је на катедри за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду 1955. године. Године 1956. уписује постдипломске студије из праисторијске археологије на истој катедри.

Дисертацију „Појава и развој енеолита у Југославији“ одбранио је 1964. године на Филозофском факултету. Неколико година касније, 1971, делове своје дисертације објавио је у књизи под насловом „Металургија енеолитског периода Југославије“.

У Археолошком институту у Београду ради од 1959. до 1995. године, при чему је прошао сва звања научног радника од асистента до научног саветника за област праисторијске и протоисторијске археологије. Директор Археолошког института у Београду био је од 1978. године до 1986. године. Организовао је и спровео низ истраживачких пројеката као што су заштитна ископавања на Ђердапу (1965—1970) и системска вишегодишња ископавања локалитета Рудна Глава код Мајданпека и локалитета Гомолава код Хртковаца. Посебну пажњу посвећивао је питањима настанка и развоја најстарије металургије бакра и земљорадње балканско–подунавске области, са нагласком на Средње Подунавље и Ђердапску клисуру (Културу Лепенског Вира).

Био је учесник великог броја страних и домаћих научних скупова. Краће студијске боравке провео је у Великој Британији, Француској, Кини и Северној Америци. Сарађивао је са различитим домаћим и страним стручним телима у оквиру институција које се баве заштитом споменика културе. За дописног члана историјског одељења САНУ изабран је 30. октобра 2003. године, а редовни члан је од 5. новембра 2009. године.

Преминуо је у Београду 13. новембра 2015. године.

Према речима др Драгане Антоновић, истраживања Борислава Јовановића оставила су значајан и препознатљив утицај на археологију друге половине 20. века. Трагови његовог рада видљиви су у проучавању свих праисторијских периода на тлу бивше Југославије, што га данас чини једним од најплодотворнијих археолога Балкана.

– Чини се да му је један живот био недовољан да истражи све шта је хтео. Иза њега остало је доста идеја, рекла је др Драгана Антоновић, археолог, специјализована за праисторију и палеометалургију Балкана.

М.Ст.Ј.