БОШКО СТАНОЈЧИЋ – РУЂИНЧАНИН
1942-2021
Бошко Руђинчанин је рођен 1942. године у селу Руђинци код Врњачке Бање. Основну школу је завршио у Врњачкој Бањи, а гимназију у Краљеву. Дипломирао је на Правном факултету у Београду.
Био је главни и одговорни уредник листа Врњачке новине од 1968. до 1976. године и поново од 1. јуна 2007. до 1. септембра 2008. године, када су новине прерасле у часопис.
Као дугогодишњи директор Културног центра Врњачке Бање, основао је културну манифестацију Врњачке културне свечаности, под слоганом „За сто дана сто приредби“. У оквиру тих свечаности одржавани су Велики митинг поезије, Књижевно лето, Фестивал филмског сценарија, Вечери класике, Позоришни дани и издаван часопис Замак културе.
Са још 16 писаца Србије (Иваном Ивановићем, Добрилом Ненадићем, Витомиром Теофиловићем, Растком Закићем, Данетом Стоиљковићем, Љубодрагом Стојадиновићем, Милисавом Ћалићем и др.) био је сувласник часописа за књижевност и културу Алтера.
Објавио је књиге песама: Привремена сета, Немчевац, Рамондије,Зораида, Рани грот, Песме Димитрије, Гонгонетке, Песме Димитрије (друго допуњено издање), Пелпелин.
Објавио је и књиге: Завичај и Прерово Добрице Ћосића, Књижевне стазе Владете Вуковића, Дневник бањских разговора и Ка свету уметности Миодрага Б. Протића.
Приредио је и књиге: Сценарија писана левом или десном руком са Миланом Никодијевићем, Одабране приповетке Душана Радића са Милошем Петровићем, монографију Врњачка Бања на почетку 21. века са Огњаном Топаловићем и зборник Слово о Владети Вуковићу.
Песме је објављивао у часописима и листовима: Багдала, Дело, Књижевност, Савременик, Књижевне новине, Политика, Вечерње новости, Октобар, Ток, Повеља, Јефимија, Помак, Стиг, Стварање, Dijalog (Maribor), Мост (Мостар), Современост (Скопље), Orizont (Temišvar).
Песме су емитоване на Радио Београду и Радио Новом Саду. О његовој поезији Радио Телевизија Србије је снимила и више пута емитовала емисију „Песничке ведрине“.
Заступљен је у антологијама: Похвала љубави и Златни стихови – Најлепше поеме Пере Зубца, Бескрајно плави круг Љубише Ђидића, На Косову сва ми срећа спава Ратка Поповића, Нека иста земља Милутина Срећковића, Озарења Милутина Луја Данојлића, Уздарја и Захвално потомство Душана Чоловића, Српска поетска плетеница Дејана Томића, Винопев Радомира Андрића и Соко у лирском кавезу Милисава Миленковића.
Био је члан је Удружења књижевника Србије и Књижевног клуба Багдала.
Добитник је Вукове награде за 2002. годину и Багдалиног „Прстена деспота Стефана Лазаревића 2017. године
