Специјална болница за интерне болести Врњачка Бања почела је са радом у новој згради 1988. Простор који је својевремено био понос колектива, данас представља ограничавајући фактор за даљи развој. Наиме, установа је намењена за дијагностику и лечење акутних и хроничних болести унутрашњих органа али је прављена по стандардима другог времена. Да би Болница могла да дијализира све пацијенте врњачке Општине, госте односно туристе и пацијенте са територије Општине Трстеник који нам гравитирају, да би пратећа лабораторија могла да ради 24 сата дневно, за одељење архива, рендгенски кабинет, како би се створили услови да пацијент добије што више под овим кровом, потребно је нових 4.000 квадрата.
Како је реч о великом пројекту који изискује огромна средства, руководство Специјалне болнице улаже максимум напора да у постојећим условима створи оптимум за збрињавање пацијената. Тако је почетком године реновирана коронарна јединица.
– Свако ко прође тапацирана врата кардиологије под великим је ризиком од лошег исхода. Како је током година употребе овај простор девастиран, одлучили смо да два милиона, колико Министарство здравља опредељује сваке године за грађевинске радове, определимо 2021. за реновирање овог одељења. Обновљене су инсталације – струја, водовод, канализација, изолација, потом су замењене плочице, јединица је окречена, убачен је нов намештај. Предност је дата интезивном делу где су пацијенти са најургентнијим стањима. Захваљујући помоћи Општине од 200.000 динара изведени су радови и у посткоронарној где су одрађени мокри чворови како би простор био доступнији свим пацијентима. Читав посао комплетиран је уз несебичну помоћ Специјалне болнице „Меркур“ и бањских привредника: предузећа Катић, Интерклима, Бели Бор, Бетмонт Мијатовић, Николић Монта, Тање Тапушковић и Врњачке радио телевизије, Небојше Станића и Аце Ћирића. Радови који су започети 23. јануара, приведени су крају месец дана касније. Простор је сада функционалан, али и леп за око и пријатан, започиње причу не без поноса директорка, прим. мр sc. med. Вања Балшић, интерниста-кардиолог. Структура пацијената у коронарној јединици измењена је од 2017. од када се овде не лечи акутни инфаркт. Сада су то углавном људи који су прошли васкуларну и кардиохирургију. У међувремену зановљена је опрема: набављен је транспортабилни респиратор, два холтера, холтер крвног притиска, дефибрилатори, ЕКГ апарати, монитори и друго. После реновирања остаје нам да појачамо кадар, наводи директорка.
У склопу континуираних напора за стално унапређење медицинских услуга, јесте и вест да ће у Болници ускоро бити доступна рендгенска дијагностика.
– Дуго смо се борили да добијемо дигитални рендгенски апарат са пратећом опремом. Министарство је определило средства, ми смо одрадили набавку која је закључена 22. марта. Рок да апарат стигне је три месеца. Једини простор који одговара стандардима за смештај апарата који захтева 20 квадрата јесте пријемна амбуланта, а њу ћемо морати да селимо у део ходника пренамењен у ову сврху. Само за опремање рендгенског кабинета потребно је четири милиона, каже др Балшић. Поред простора потребно је и особље. Да би апарат у што већој мери био на услузи пацијентима на њему треба да ради пнеумофтизиолог, да буде доступан у две смене и да пружи што шири спектар анализа пацијентима који немају корону. Ово је област медицине која се јако развијала последњих година па се надамо да ће то дати простора и нашим лекарима да се даље усавршавају, преноси нам у даху директорка Установе.
Болница ради 24 сата дневно без обзира на попуњеност, за сменски рад је минимум петоро људи, а да би болница функционисала у постојећим условима број лекара не сме да се спусти испод шест. Годинама су у болници били поносни на шаренило генерација и различите школе јер се сматрало да једни уносе мир и искуство, а други енергију и нова знања и контакте. Данас је жеља да подмладе колектив јер је, како кажу, будућност млад човек. Прошле године тражено је проширење кадровског плана, очекује се одговор надлежног Министарства. То што су пацијенти смештени у овој Установи, према званичној статистици, најчешће упућивани и одвожени на прегледе код пулмолога и радиолога јасне су и смернице за даљу кадровску политику.
Усклађивање стручних захтева са приливом средстава у Болници виде као један од успеха, а у циљу даљег развоја виде проширење одељења за дијализу које тренутно броји 11 постеља.
– Жеља нам је да преузмемо све пацијенте који су на хроничном програму хемодијализе са територије наше Општине, али и са територије Трстеника који су по километражи ближи нама него дијализном центру у Крушевцу. Међутим, у дијализирању пацијената користе се раствори који су велики габаритом па је потребан и посебан простор за складиштење. Уз то, стандарди су такви да захтевају широк простор око једног дијализног места, као и посебну гардеробу и мокре чворове за групе пацијената који су негативни на хепатотропне вирусе и оне са вирусима C и В. Да би збринули све пацијенте који нам гравитирају по питању дијализе потребно је додатних хиљаду квадрата. Одељење дијализе треба да прати и лабораторија која је 24 сата доступна. За то је потребно још четири лаборанта и нешто нових апарата, закључује докторка Балшић.
Са развојем здравства у Србији инсистира се да буду испоштовани показатељи квалитета. Један од њих је дужина болничког лечења које треба да буде до седам дана. Бањска Болница у томе углавном успева иако није лако испоштовати јер се овде углавном лече старији пацијенти који имају велики број болести – болничко лечење почиње из једног разлога, али на ток лечења утичу и хроничне болести стечене кроз живот. Циљ државне здравствене установе је ефикасност и ефективност, да се смањи број потеза, а да пацијент добије што више под овим кровом. Зато су у врњачкој Специјалној болници за интерне болести фокусирани на стално унапређење асортимана, броја и квалитета медицинских услуга, квалитета самог смештаја, напредак у стручном раду јер је живот изнад свега!
Весна Ђорђевић
