Александар Дреновак, један од најуспешнијих боксера млађе генерације, олимпијац, освајач многобројних домаћих, европских и светских титула првака, капитен Боксерске репрезентације Србије, наш је суграђанин, понос  Врњачке Бање.

Тридесетдвогодишњи шампион, поред  успешно одбрањених  титула, завршио  је и Високу школу за менаџмент у спорту. Прве кораке и ударце у боксу научио је од свог оца и тренера,  Животе Дреновака, легенде врњачког бокса, човек који је најзаслужнији за развој бокса у Бањи, као и за велики успех свог сина.

Када си почео да тренираш бокс, и зашто баш бокс?

Спортом се бавим од детињства. Као мали почео сам да играм фудбал који сам више волео од бокса. Али, с обзиром да је мој отац био боксер, још од малих ногу  почео је да ми показује бокс, прве ударце – како се изводе ударци у боксу. Код нас, у нашем окружењу у то време  бокс је као спортска дисциплина стагнирао. Врњачка Бања није имала свој боксерски клуб и већина бањчана је тренирала у Трстенику. Својим трудом 1997. године оживели су Боксерски клуб „Трстеник“, и на очев наговор почео сам паралелно да тренирам бокс и фудбал, што  је трајало неких пет – шест месеци, да би ме  након тога наговорио да одиграм  један меч, по његовим речима „да осетим мирис рукавица“, и да после тога не морам више да боксујем. Први меч била је и прва победа, коју сам остварио у Ревијалној лиги бокса за млађе категорије, када сам имао 13-14 година. За противника сам имао такмичара из Пирота, кога сам савладао техничким нокаутом, да бих након те победе наставио да боксујем још неких десет мечева, када ме је приметио кадетски селектор Југославије 1998. године и том приликом био сам позван на припреме кадетске репрезентације. Тада сам се коначно одлучио дa ћу наставити да тренирам само бокс. За БК „Трстеник“ боксовао сам до 2000. године, када је те године у Врњачкој Бањи оформљен  Боксерски клуб „Гоч“ у оквиру Спортског  друштва „Гоч“, који са успехом траје и данас.

Колико титула си до сада освојио ?

До сада сам освојио седам  сениорских титула  првака Србије, имам признања и у јуниорској и кадетској конкуренцији, такође као првак Србије. Учествовао сам  на Јуниорском првенству света 2002. године  на Куби,  треће место и бронзану медаљу освојио сам  на Универзитетском првенству света 2006. године у Алмати, у  Казахстану. На званичном Првенству света 2011. године у Бакуу, у Азербејџану, био сам пети, и са тим резултатом сам се квалификовао за Олимпијске игре у Лондону 2012. године. Пето место сам освојио и на  Првенству Европе, 2013. године у Минску, у Белорусији.

Спорт пружа низ могућности – путовања, дружења, упознавање других култура, људи и њихових обичаја.

Какви су услови за тренирање код нас, а какви у иностранству?

У иностранству се доста улаже у спорт, а самим тим и у бокс. Бокс је код нас као мали спорт, медијски слабо пропраћен. У Врњачкој Бањи је предвиђена сала за борилачке спортове, и постоји обећање локалне самоуправе да ће је у скорије време опремити, набавити ринг. Мој отац, Живота Дреновак, услед чијег залагања и воље  је основан боксерски  клуб „Гоч“, адаптирао је гаражу своје куће за тренирање. То је чувена „Гаража“ у којој тренирају генерације боксера. Када сам се квалификовао за Олимпијске игре, долазиле су екипе новинара баш у  „Гаражу“ да виде како је могуће да се неко квалификовао из своје куће за ОИ.

Бољи услови за тренинг су битни не само новим нараштајима боксера,  да могу да спарингују у рингу, да осете пре него почну да се баве боксом,  како је када се уђе у „магични четвороугао“, већ и због  популаризације боксерског спорта у Бањи, али и  припрема репрезентације, које би се могле одржавати у Бањи, јер Бања заиста за то има све услове смештај, клима је одлична. Рукометни савез је остварио сарадњу, и долази на припреме у Бању, па би било лепо довести и боксерску репрезентацију.

Пред такмичење идем на припреме са репрезентацијом 15 – 20 дана, а остало време тренирам кући, у својој бази. Закључак је да за све постоји воља, велико одрицање услед љубави према боксу, тако да није немогуће из таквих услова парирати највећим силама на свету. Али, опет кажем, да би се освојила медаља на Европском или Светском  првенству неопходна су ипак финансијска улагања у спорт, како би се обезбедили бољи услови тренирања, специјалан режим исхране. Када идемо на такмичење, кренемо са једним или два тренера, док друге репрезентације имају и спортског психолога, физиотерапеута, лекара. Српски инат тад проради у нашој репрезентацији.

Колико је било одрицања током каријере? Да ли су ти у неком моменту недостајали изласци, дружења са пријатељима?

У борилачком спорту, конкретно у боксу један од кључних фактора је дотеривање килаже. Моја стандардна тежина  док тренирам је 82 кг, а пошто се такмичим у категорији 75 кг, за „Златну рукавицу“ морао сам у кратком року, за неких 7-8 дана да смршам. Пред такмичење постоји специјалан режим исхране, који је исцрпљујући, а у току такмичења треба задржати концентрацију. Одрицања су велика, али сам ја на спортски начин живота навикао од малена. Ретки су тренуци када могу да се опустим, јер бокс је такав спорт где се неспремност плаћа ударцима у главу. Професионално бављење боксом без већих последица по здравље, захтева максимално одрицање у сваком погледу.

Колико дуго си капитен репрезентације Србије?

Капитен репрезентације Србије сам шест година. У појединачном такмичењу представљам БК „Гоч“,  када су екипна такмичења као  нпр. „Златна рукавица“ , онда наступам за БК „Лозница“, са којим имам јако добру сарадњу. Ове године за „Златну рукавицу“ нисам морао да потписујем уговор са њима, и имао сам право да наступам испред БК „Гоч“, уз интерни уговор. За БК „Гоч“ боксујем из љубави, без икакве финансијске сатисфакције. Прва лига Србије броји 7 клубова – екипна прва лига, где се такмичимо у 7 категорија, односно ове године било је шест категорија од лаке до супер тешке. Са БК „Лозницом“ освојили смо титулу првака Србије у екипној конкуренцији,  и од марта 2017. године почиње Регионална лига у којој учествују клубови из Македоније, Хрватске, Србије. То такмичење је нешто попут АБА лиге у кошарци. За бокс ће то бити прво такмичење тог типа у региону, и надам се да ћу наступати за „Лозницу“ ако буде наставка сарадње.

Дајете леп пример младима.

После међународног такмичења „Златна рукавица“ велики број деце и младих је почео да се интересује и да тренира бокс. Само такмичење је било заиста посећено, у финалу је хала била препуна. Добро је  и за популаризацију спорта уопште у Врњачкој Бањи. Сала за тренирање која је у кући, није довољно велика, а 3-4 групе долазе на тренинге, што представља проблем.

У последње време у Србији је бокс у експанзији, али више као рекреативни бокс. А када је у питању женски бокс, Србија и ту прати светске трендове, тако да је то тренутно један од атрактивнијих  спортова међу женама, а за чију популаризацију је Адријана Лима, планетарно популарна манекенка, „главни кривац“, с обзиром да је изјавила да су редовни тренинзи бокса заслужни за њену линију.

На Олимпијским играма  постоји категорија женски бокс.

Ово је била олимпијска година, и учествовао си на квалификацијама за ОИ.

Био сам на квалификацијама у Турској, где сам отишао са повредом руке, коју сам зарадио у мечу Прве лиге, где смо боксовали против Бијељине. Упркос повреди током меча, успео сам да остварим победу. Повређена ми је лева,  јача рука. Након тог меча нисам боксовао месец дана. У таквом стању отишао сам на квалификације, где сам изгубио у једном прилично изједначеном мечу. Можда сам и могао да победим, али сам после тог квалификационог турнира одлучио да не идем даље. На другом квалификационом турниру прошао је момак кога сам победио на прошлим ОИ. Још увек имам проблема са повредом, али тренутно је пауза, тако да се надам да ћу повреду санирати и успети да се припремим за следећу годину која ће бити обимна што се такмичења на међународној сцени тиче. У олимпијској години нема званичних такмичења, као што су Европско и Светско првенство, која се одржавају следеће године, након  ОИ. По мојој процени у првој половини следеће године, биће одржано Европско првенство, али се још не зна где ће се одржати, а у октобру је Светско првенство у Немачкој.

Циљ  ми је да следеће године на Европском и Светском првенству закачим још неку медаљу која ми недостаје у каријери. Добро ћу се спремати, и у репрезентацији и у клубу.

Прошле године био си  проглашен за спортисту године у Врњачкој Бањи и  најбољег боксера Србије 2015. године?

Први пут у каријери 2015. године освојио сам трофеј на Међународном турниру „Златна рукавица“, одржаном у Врњачкој Бањи. Ове године освојио сам златну медаљу на истом такмичењу, с обзиром да сам имао само два меча, а не три колико је потребно за главну награду, јер није била попуњена категорија у којој боксујем.  Бане Станковић из БК „Лозница“ је заслужено, са три победе ове године освојио „Златну рукавицу“. Био ми је циљ да пред домаћом публиком оправдам своје резултате и да браним злато. Јако је битно победити на тим међународним мечевима који су код нас ретки како би се стекло још искуства и одмериле снаге са противницима, који ће сутра бити у најјачим такмичењима противници, да се види где смо и шта смо.

Каква је ситуација у српском боксу?

У српском боксу тренутно је лоша ситуација, јер је Боксерски савез био блокиран од стране Министарства због малверзација претходне управе. У једном моменту БС Србије био је искључен из програма финансирања Министарства омладине и спорта. Када је дошла нова управа, и уз помоћ Олимпијског комитета, БС је успео да се одржи. Ипак, није било довољно средстава која би се  издвојила за припреме сениорске репрезентације. Надам се да ће се то променити.

Као бивши олимпијац, позван сам од стране Олимпијског комитета да будем члан Скупштине ОК.  То је заиста велика част за једног спортисту.

Шта мислиш о новом селектору Томиславу Антељу?

С обзиром да сам дуго у боксу, имао сам прилику да раније будемо заједно у екипи, када сам улазио у сениорску репрезентацију, а он је већ био искусан боксер, на заласку каријере. Добар је човек, образован, стручан у свом послу. Одличан је боксер. Сматрам да ће бити добар селектор. Има доста искуства у раду, у Шкотској је радио као тренер,  учествовао је у Русији на разним камповима. Добро се обучио, има клуб „Спартак“ из Суботице, који има добре боксере за наше услове. Као млад тренер, перспективан је.

Са добрим, озбиљним припремама можемо направити добре резултате. Имамо добру младу екипу у нашој репрезентацији и у наредне две године требали би да дођу и неки озбиљнији резултати.

Н. П.