У Заводу за проучавање културног развитка Србије, у улици Риге од Фере 4, у Београду, 21. децембра 2016. године, одржана је промоција књиге „Једна кућа, једна прича – градитељско наслеђе Врњачке Бање“ аутора Јелене Боровић – Димић.
Медијатор вечери била је краљевчанка, историчар уметности Марина Лукић-Цветић, в.д. директор Завода, која је ауторку и представила, а о књизи су говорили: Ђурђијана Јовановић, самостални сарадник сектора за савремено стваралаштво Министарства културе Србије, пореклом врњчанка и др Гордана Митровић, историчар уметности – конзерватор Републичког завода за заштиту споменика културе.
У пуној сали, пред стручном јавности и поклоницима Врњачке Бање, смењивале су се пројектоване слике некадашњих Врњаца, повећавајући емотивни набој и публике и говорника. У причу о књизи из публике укључио се и др Александар Кадијевић, редовни професор историје уметности на београдском Филозофском факултету, стручњак за архитектуру од ренесансе до постмодерне, српску архитектуру од 18. до 20. века, методологију истраживања архитектуре итд.
Говорећи о везаности за Врњачку Бању, Ђурђијана Јовановић је рекла да си „привилегован, јер одрасташ у кућама које су градили и у којима су живели академици, професори, лекари, трговци, уметници, заправо одрасташ међу великим музејем, под отвореним небом, а ти тада као клинац, немаш појма о томе… Почињеш нешто мало да схваташ тек онда, коју годину касније, кад те родитељи пошаљу у свет да видиш како је тамо… и да се сам увериш да није баш тако како пишу новине и како гледаш на телевизији… и да ти је у ствари, детињство у бањи било богато: разноликостима културних садржаја, да ти је интеркултурни дијалог свакодневница, а доступност културних садржаја нормална појава о којој ни не размишљаш, и потпуно збуњено се питаш: о каквој децентрализацији говорите? Од чега, од Бање? Па она је центар света… сви долазе у њу… и глумци и певачи и политичари… и сва фамилија знана и незнана и професори код којих ћеш полагати пријемни испит на факултету— сви“.
О настанку књиге и њеној структури говорила је ауторка. Књига „Једна кућа – једна прича – градитељско наслеђе Врњачке Бање“ представља резултат њеног двадесетдвогодишњег истраживачког ентузијазма и слика културно историјски развој Врњачке Бање сагледан кроз причу о градитељском наслеђу и породицама које су те грађевине подигле. Прича прати судбину и породица и објеката где год је то било могуће. Истраживање је обухватило скоро све објекте подигнуте у Врњачкој Бањи од њеног оснивања до половине двадесетог века.
Кориштени су подаци највећим делом из породичних архива у приватном власништву али и из збирки разгледница врњачког музеја, Историјског музеја Србије, Завичајног музеја Јагодине, Историјског архива Шумадије у Крагујевцу, Историјског архива Крушевац, Јеврејског музеја у Београду, Завода за заштиту споменика културе Краљево, Народног музеја Краљево и приватних колекција. За скоро сваки објекат постоје подаци: о градитељима, променама власника, о градњи, опис објекта, о значајним члановима породице, а илуструју их фотографије власника, фотографије породице, изглед објекта, интересантни детаљи.
Проф. др Александар Кадијевић напоменуо је да је ова књига налик оним који тако обележе један град, да га кроз ту визуру и доживљавамо пре него скуп таксативних архитектонских података.
Јелена Б. Димић
