На „Веселом спусту“ 2015. године, 19 јула, на плажи код „Шарана“ несрећа је заувек променила живот Дарка Живковића (1989) из Врњаца.
Спуст је кренуо од ресторана „Макумба“ у Чукојевцу. Десетак момака из Врњаца у чамцу, међу којима је био и Дарко, уживали су у малој авантури низ Мораву. Дружили се, мало веслали, понегде користили природни пад, на пар места правили паузу, одмарали се.
– Стигли смо до циља, након двадесетак километара пловљења, на плажу код „Шарана“. Кренули смо да вадимо чамац из воде. Изашли смо на обалу. Договорили смо се да сви скочимо у воду, па да идемо на организовани ручак. Договор је био да сви скочимо на ноге, међутим, ја сам се предомислио. Повукао сам се педесетак метера узводно, залетео а да нисам заузео заштитнички положај руку, и скочио у воду на главу. Кад сам изронио, прва помисао била ми је да ме је ухватио грч. После неколико секунди схватио сам да не осећам цело тело. Почео сам да се давим и да дозивам помоћ. Марко Перић, Милош Рајковић и остали извукли су ме до обале. Прошло ми је кроз главу да ћу да будем у колицима цео живот, почиње своју причу Дарко који иначе плива од најранијег детињства и Мораву познаје као свој џеп.
Његов случај скока у воду веома је редак. Није ударио ни у шта. Пресудно је било што није скочио правилно и није заузео заштитнички положај руку. Од удара у водену површину задобио је прелом седмог вратног пршљена.
– У почетку нисам могао да покрећем ни руке ни ноге. Након пар недеља екстензије почео сам да осећам руке и да их померам.
Локална самоуправа је мојој породици и мени изашла у сусрет: изградили су нам купатило за особу са инвалидитетом и рампу на прилазу у кућу и захваљујем им се на томе што су ми олакшали живот. Захвалио бих се од срца свима који су ми финансијски помогли током рехабилитације, као и људима који су ме бодрили и нису ме заборавили у мојој несрећи.
Ја јесам у колицима, али остао сам при здравој свести. Иако имам хендикеп, и даље се активно дружим са људима, помажем колико могу својим родитељима. Размишљам о томе да се бавим неким спортом (бацање копља, диска или кугле) али овде у Бањи немам услова за тренирање.
Поручио бих свим младим људима који воле пливање и изазов скакања у воду, да један скок може да промени живот из корена. Морају да буду одговорни, опрезни, пажљиви. И после 1.000 успешних скокова, само један неопрезан и неправилан скок може да буде кобан и за скакача и за његову породицу. Последице су несагледиве и ми млади и не размишљамо много о томе, а требало би! Мој случај може да буде опомена за све, рекао нам је Дарко Живковић.