Удружење грађана „Гочки круг“ из Врњачке Бање организовало је Први вајарски симпозијум у дрвету на Гочу у сарадњи са Културним центром, локалном самоуправом и јавним предузећима „Шуме Гоч“ и „Белимарковац“. Симпозијум је трајао од 21. до 30. августа, а учесници су били: академик Светомир Арсић Басара, проф. Драгиша Обрадовић, Бранко Милановић и као и гост, акад. сликар Павле Поповић из Краљева. Учесници – уметници не крију своје задовољство након вишедневног боравка и рада на Гочу. Њихове скулптуре оплемениле су прекрасан амбијент покрај новоизграђене цркве, а Поповићеве две слике инспирисане гочким пејзажима красиће просторије Удружења „Гочки круг“ у којима су уметници били смештени. Речи хвале уметници су упутили Родољубу Џамићу, председнику УГ „Гочки круг“ као и Нели Јусић и Нади Д. Бугариновић које су одлично обавиле технички део организације за боравак и смештај.

– Велика је срећа што је Вајарски симпозијум почео на прелепом Гочу. Амбијент Гоча био је изузетна инсипарација за учеснике. Сада се може поуздано рећи, како смо и претпостав-или, да постоје  сви услови да овај Симпозијум настави са радом следеће, а није преамбициозно рећи, и наредних година. У прилог томе говори све оно што се дешавало у време његовог трајања. Сви учесници су уложили максималан труд да своје радове заварше у релативно кратком периоду. Организација Симпозијума је била квалитетна у сваком погледу. Слободно могу рећи да је ова манифестација  један велики допринос култури Србије. А кад је реч о Гочу,  верујем да ће наша остварења допринети разумевању простора и довести до новог, квалитетнијег помака у његовом планирању, обликовању и хуманијем развоју. У овом тренутку, створена дела, имлицирају један племенит однос у  отвореном  простору и у укупном амбијенту ове средине. Овдашњи пејзаж нам је био подстицај за такав однос и ми смо на то дали достојан одговор. На љубав смо одговорили са истим осећањем. Наш  изузетни домаћин, Родољуб Џамић, председник УО „Гочки круг“ је и овде доказао свој ненадмашни таленат за организацију и за успостављање  стваралачког амбијента, подстицајну визију за будуће активности на овој планини ретке лепоте и издашности, рекао нам је проф. Обрадовић.

Академик Светомир Арсић Басара по први пут ствара на Гочу. За боравак и рад на Гочу он каже да бољи није могао да буде и да је савршен у сваком смислу.

– Било је лепо време, атмосфера је била стваралачка, дружење је било лепо, све је било онако како човек зажели да буде. У сваком случају, ако Бог да, доћи ћу поново. За нас вајаре, ово је вишеструко значајно. Ми у Србији немамо прилике да се вајарством бавимо како би то требало да буде. Србија је, кад се тиче вајарства, и кад се тиче те уметности, скулптура у Србији је трагично млада. У томе је цео наш проблем, што су такве историјске прилике да се нашакултура развијала у оквиру византије која није неговала облик као уметнички израз, већ мозаик, фреску итд. па кад говоримо о скулптури Србије нема скоро тамо где би требало да је буде. Код нас, прва академска скулптура појавила се тек крајем 19. века.

Ако истраје, овај Симпозијум на Гочу, имаће вишеструки значај, за културу Србије била би то велика ствар, каже академик Басара.

М.Ст.Ј.