У организацији и уз финансијску помоћ општине Врњачка Бања,и подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ученици Гимназије 15. децембра су у биоскопској сали, погледали интерактивну представу „Зато што те се плашим“ на тему вршњачког насиља, а ученици Угоститељско-туристичке школе исту представу погледали су 20. децембра.
Циљ ове интерактивне представе јесте подизање свести код деце о све учесталијој појави насиља у адолесцентском добу и отворено указивање на последице које произилазе из насилних ситуација. Ради се о једном веома креативном и занимљивом пројекту. Идеја је потекла од једне дијалог листе младе драмске списатељице Дуње Петровић, на основу које је припремљена представа.
Због флексибилности у представи и непредвидивих реакција ученика, представа је сваки пут другачија.
– емпатија је, можда, најбоља одбрана од насиља.
Кроз представу “Зато што те се плашим” у којој насилника глуми Иван Јевтовић са колегама Дејаном Јајчанином (жртва насиља) и Миленом Николић (девојка којој се свиђа насилник), покушава да са децом покрене дијалог о вршњачком насиљу и укаже на начине борбе са њим.
После представе је уследило предавање професора др Ратка Божовића, социолога културе понашања, о одговорима на насиље и насилност, а потом део у којем су учествовали и ученици наше школе.
Након средишњег дела, троје глумаца се вратило на сцену и направило својеврсни форум театар, тражећи од гледалаца да на изабрану сцену из представе, глумцима дају редитељске инструкције.
У замену за то, ученици су добијали аплауз што је једнако лајку на Фејсбуку у виртуелном свету.
У сваку школу данас могу да се уведу и полицајци и обезбеђење, детектори за метал, али ако деца долазе без емпатије, са стереотипима, предрасудама, онда је сигурно да ће бити насиља. Највећи и најдубљи проблем вршњачког насиља је, ипак, породица која је повезана са друштвом, али осим тога и медији који доста доприносе лошој ситуацији.
Овај тип представа може много да утиче на децу, јер на сцени виде уживо насиље, после тога им се тумачи све то, говори се о коренима и облицима насиља, те тако може да се направи превенција насиља.
Присутни ученици и наставници су били очарани и глумачким и интерактивним приступом, као и могућношћу да они буду креатори радње, одмах ту, на лицу места. Мали број њих је био у могућности да се на овакав начин упусти у суштину решавања проблема, па је општи закључак да би оваквих представа и видова едукације ваљало бити што више, на обострано задовољство и извођача и публике.