У сарадњи са Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“ из Краљева удружење „Сачувајмо Отроке“  сусретом са беседама, стиховима и песмом обележило је  Дан државности и велики хришћански празник Сретење Господње.

Вече је отворила беседа о важности и смислу овог празника коју је изговорио свештеник Младен Миливојевић. Он је упутио на то да и реч срећа носи у себи „сећање“ на сусрет живог човека са Богом. О значају Сретењског устава, првог устава у историји Србије и времену династија Обреновића и Карађорђевића,  упечатљиво и систематично говорио је професор историје, др Драгољуб Даниловић, врсни историчар и председник Друштва историчара Рашког округа.  Са овим прозним казивањима преплитала су се и  песничка.

„Добри дух“ отрочких дружења, песник Милоје Радовић,  говорио је изабране стихове који су у непосредној тематској вези са обележаваним празником; краљевачки песници Зоран Недељковић и Александар Марић говорили су своју поезију која у свом средишту има за тематику историју средњовековне Србије, стварну и митску.  Публика је имала прилику да чује и стихове Зорице Матицки, гошће из Трстеника која је у Отроцима омиљена међу најмлађима. Још једну важну и изузетну димензију ове вечери изградили су својим снажним и чистим гласовима Јадранка Јагличић и Иван Лазић – прва певајући аутентично и дубоко о косовским светињама, други сјајно интерпретирајући песму посвећену манастиру Манасији.

Као и много пута до сада, нарочиту драж овим вечерима дало је то што у њима свим срцем учествују и сами мештани Отрока. Данијела Ђорђевић је потресно казивала „Пркосну песму“, а више него талентована ученица Јована Дебељак свој дар показала је рецитујући незаборавну Дисову песму „Можда спава“, као и нешто мање познату, али надахнуту „Молитву“ великог француског писца Антоана де Сент Егзиперија. Најмлађи учесник вечери био је ученик петог разреда Никола Ердоглија, који је прочитао неколико својих песама.

У име домаћина, гостима и присутнима се на крају захвалио Милош Вукомановић, председник Удружења „Сачувајмо Отроке“,  а уваженим гостима уручени су симболични поклони. Дружење је после вечери настављено до дубоко у ноћ, за шта су заслужне вредне отрочке домаћице, које су за све присутне припремиле закуску и пригодно послужење.

Било је то још једно вече које се неће лако заборавити – програм свестран и високог квалитета, догађај који потврђује да ово мало место представља један од лепих и значајних центара културних дешавања и духовности.

 

Милош Вукомановић