Поводом 150 година обележавања организованог бављења туризмом 19. априла у Замку културе одржана је трибина Секције за историју медицине Српског лекарског друштва посвећена историји развоја српских бања.

Председник Секције за историју медицине, др Зоран Вацић говорио је на тему „Врњачка Бања – анализа минералних вода и развој бањског лечења (1835-1914)“ а виши кустос Јелена Боровић Димић детаљно је упознала присутне са „Врњачким лекарима – излечитељима и градитељима“, лекарима који су подигли објекте у Врњачкој Бањи.

– Прву хемијску анализу топле воде урадио је 1834. год. професор хемије др Франц Шауер. Следе анализе барона Сигмунда Хердера 1835. год. који у свом извештају пореди воду у Врњцима са водом у Карловим варима. Потом анализу врши др Емерих Линденмајер 1856. године.  Од 1859. Врњачка Бања почиње да се употребљава. Владика Јања је први почео да пије топлу воду и да се купа, а због отока црне џигерице и Павле Мутавџић је по препоруци Јосифа Панчића пио лековиту воду и кроз 4 – 5 година оздравио. Почетком 20. века постојале су „Књиге жалбе бањских гостију“, а управник бање имао је обавезу да госте обавести какве је мере предузео. У Књизи жалби из 1910. год. један гост је записао пет жалби: нечисто је у бањском парку, нема довољно клупа, велики је ред за воду, прегласна је музика и нељубазан је власник пансиона у ком је одсео, изнео је део историјских података др Вацић.

Јелена Боровић Димић упознала је присутне са биографијама врњачких лекара и њихових породица, као и са објектима које су изградили у В. Бањи.

 

М.Ст.Ј.