На тргу код Библиотеке, 26. августа, одржано је књижевно вече на којем је представљена књига Дејана Томића, „Апотеоза српским гуслама“.

Испред Народне библиотеке „Др Душан Радић“  публику је поздравио Горан Атансковић.

– Слепи гуслари су били наши једини историчари, забележио је свети владика Николај. Заветни српски инструмент добио је још једну значајну монографију музиколога Дејана Томића

Од када је Срба, отад је и гусала. Уз њих смо претрајали, оне су нас бодриле када се све чинило безнадежним, подсећале нас на узорно јунаштво и спремност на жртву предака, соколиле у преломним тренуцима трагичне и славне историје…

Ово је, у најкраће, порука изузетне монографије „Апотеоза српским гуслама“, новосадског музиколога и новинара Дејана Томића. Њу је, издало Српско национално веће из Подгорице, а чини је изузетан низ текстова које су, кроз време, о заветном српском инструменту исписали најумнији људи, и из васколиког Српства, и из Европе и света, рекао је Атанасковић.

Мирјана Ђурашeвић, библиотекар најавила је госте: Дејана Томића, аутора књиге, Радована Пековића, музиколога, Петра Мишовића, гуслара, Милоја Радовића, песника,  и Момира Брадића и Душана Јовића, драмске уметнике.

Књига, “Апотеоза српским гуслама“ је приређена на принципу алманаха, у којем се налазе текстови бројних аутора.

„Монографија је приређена на начин некадашњих књига за народ, тако да се очекује да ће побудити интерес код најшире читалачке публике. Немогуће је замислити било који приступ нашој историји, а да у њему не наиђете на гусле и гусларе. О њима су, једнако надахнуто, писали Доситеј, Вук, Његош и свети владика Николај Велимировић, као и Гете, Ранке, Мериме, Мицкијевич.. “, каже аутор књиге Дејан Томић.

Ово је Томићу седамнаеста књига у којој је желео да укаже да свеприсутност овог једноставног али изузетно значајног музичког инструмента за српски народ.

У монографији су објављени бројни записи о гуслама и гусларима у свим крајевима де су Срби живели и где живе. Уз то, објављени су текстови 61. страног историчара, књижевника, путописца, музиколога  о значају и карактеру гусларске народне уметности.

Монографија је илустрована репродукцијама слика Катарине Ивановић, Анастаса Јовановића, Николе Арсеновића, Паје Јовановића, Уроша Предића, Ђорђа Крстића, Анастаса Боцарића, Драгутина Медењака Инкиострија, Надежде Петровић, Михаила Миловановића, Данице Јовановић, Петра Почека,  скулптура и рељефа Ђорђа Крстића, Ивана Мештровића, Сретена Стојановића, као и страних ликовних уметника. У монографији су представљени портрети  гуслара како оних најпознатијих, тако и оних, незаслужено, скрајнутих.

 

ТОМИЋ открива да је уз гусле настала и заветна порука “Само слога Србина спасава”. Она је, заправо, у више наврата понављан стих у песми песника и ђенерала Јована Драгашевића „Јека од гусала“ из 1854. Указујући да се не ваља уздати у туђу помоћ, Драгашевић је у њој упозорио:

“Пријатеља тражићеш бадава,

Само слога Србина спасава.”

 

 

М.В