У галерији Замка Белимарковић, 22. маја отворена је изложба „Аутентична таписерија“ из фонда Установе за израду таписерија „Атељеа 61“ из Новог Сада. Кустос изложбе је Радивој Новаков.
У занимљивој синтези ткања као старог заната и савремене уметности, обогаћујући културну баштину наше земље аутономним таписеријским медијем, „Атеље 61“ је готово шездесет година присутан на домаћој ликовној сцени.
Богата Збирка таписерија даје пресек дешавања у историји развоја овог визуелног медија, из перспективе данашњице. Различите поетике и естетске вредности у служби декоративног концепта својственог таписерији, резултат су вишедеценијске сарадње са великим бројем аутира различитих вокација: сликара, вајара, графичара или таписериста и дизајнера текстила, костима, сцене, керамике, уметника ликовних и примењених уметности. Изложба у Замку обухвата дела из Збирке која проблемски решавају аутентичну таписерију у оквирима историје савремене уметности друге половине 20. века.
– Морам га напоменем да је ово реализовано захваљујући Граду Новом Саду. Изложбом „Аутентична таписерија“ проблематизујемо аутентичне принципе у таписерији, односно разлике и сличности са другим визуелним уметностима. Уметници који су творци идејних решења ових дела знали су како да искористе преимућства и специфичности овог ликовног медија и реализују остварења која су значила искорак из оквира погрешног поимања таписерије као копије слике, рекла је Јелена Боровић Димић.
– Ми долазимо из Новог Сада, а као представник Установе за израду таписерија која постоги готово 60 година, захваљујем се што сте дошли да посетите ову изложбу, да видите наше таписерије. Ово је само један део таписерија из нашег богатог опуса Збирке која баштини таписерију јединственог центра на Балкану. Овде смо први пут, надам се не и последњи и следећи пут када дођемо донећемо неку нову колекцију таписерија и надам се да ће бити у већем броју посећена, рекао је Зоран Булатовић, директор „Атељеа 61“.
– „Атеље 61“ основан је 1961. године и представља јединствени центар уметности таписерије у Србије, а један је од малобројних у свету у којем се изводи, негује, систематски чува и популарише таписерија.
Када је сликар прихватио таписерију као другачије ликовно искуство с тежњом да своју личну поетику изрази у контексту новог визуелног знака структуриране обојене нити, тада је настало оригинално дело. Аутори су настојали да упознају посебност форме ове уметности и успевали да остваре креативну сарадњу на релацији уметник, картон и ткач. У тој стваралачкој интеракцији у „Атељеу 61“ настајале су изузетне таписерије, рекао је Радивој Новаков приликом отварања изложбе.
Инвазивнијим продором нових ликовних елемената, слободних техника и атипичних материјала у језик таписерије, али и истовременим трајањем традиционалних, проверених вредности створен је нов и убедљив идентитет аутохтоног визуелног језика. Оваквој таписерији, аутономној, независној од сликарских и графичких предложака, Милош Арсић је подвукао аутентичност, декларишући је као „таписерију сопственог пута, а др Мирјана Теофановић је дефинисала као „уметност обојене структуриране нити“ – наводи Горанка Вукадиновић у каталогу изложбе.
Различитих визија и тематско-мотивисаних аспирација, од фигуративних призора и реалног света виђених облика, преко експресионистичких израза, дескриптивне или апстраховане улоге елемената ликовности потенцираних пластичких и колористичких вредности, до сажете визуелне поруке, знака или симбола, промишљања блиских инсталацији, све се то стекло у Збирци таписерија „Атељеа 61“ чији део ће врњачка публика моћи да види у Замку до 21. јуна.
Теодора Ж. Јанковић, ПР „Атељеа 61“ ближе је упознала публику са изложеним таписеријама Мирославе Раковић, Маје Мишевић, Арпада Пулаиа, Бориса Максимовића, Вере Радовановић Марковић, Наде Познановић Аџић, Милете Лесковца, Милана Кешеља, Вере Зарић, Слободанке Шобота, Маје Жижаков, Исидора Врсјакова и Наде Манчић.
М.Ст.Ј.
