Милан Дивац (2007), пети разред ОМШ „Корнелије Станковић“ у Трстенику, Одсек гитара освојио је прву награду у јакој конкуренцији (3. категорија, ученици 2006. и 2007. годиште, 27 такмичара) на Републичком такмичењу основних и средњих музичких школа које је одржано 26. априла у СМШ „Јосип Славенски“ у Београду. Милан је у класи Владимира Ђокића.
Милан Дивац
– Гитару сам заволео још у четвртом разреду основне школе и та љубав још увек траје. Већ три године свакодневно вежбам свирање и што је по мени најважније, уживам у музици. Захвалио бих се својим родитељима, наставнику гитаре Владимиру Ђокићу и наставници солфеђа Тијани Брођанац који ми пружају несебичну подршку. Ово такмичење је сам врх свих музичких такмичења у нашој земљи. Мој наставник и ја смо вредно радили и пожртвовано се спремали за ово такмичење. Рад и труд је уродио плодом, а као јагода на шлагу торте и прва награда.
Мој наступ био је запажен и добио сам посебне похвале од стручне комисије. Сала у којој сам свирао, оставила је леп утисак на мене, то је најбоља сала у којој сам до сада свирао. Уливала ми је сигурност и мир који ми је био потребан. Упознао сам и неколико својих вршњака, „колега“ на овом такмичењу што је употпунило овај веома важан догађај за мене, рекао нам је Милан, који је за две године завршио четири разреда музичке школе.
Прави доказ Миланове посвећености гитари и музици је чињеница да је у последњих годину дана искомпоновао неколико нумера за гитару и клавир.
Иначе, Миланов прадеда Коста Дивац био је наставник музичког и свирао је гитару, тако да су преовладале и генетске предиспозиције, а ми можемо да очекујемо да ће мали гитариста превазићи свог претка.
“Српској православној цркви и свим грађанима који славе Светог великомученика и победоносца Георгија, у име Општине Врњачка Бања и у своје име, честитам славу. Желим вам да Ђурђевдан прославите у кругу својих најближих, у миру, срећи, здрављу и благостању”.
Угоститељско-туристичка школа потписала је приступницу Пословном удружењу хотелско угоститељске привреде – HORES 29. априла и тако постала званично трећа школа у земљи са овим статусом. Са повећањем броја чланица HORES добија већу репрезентативност удружења према државним органима и другим социјалним партнерима, док су на страни школе бројне предности и олакшице које добија чланством.
– Угоститељско-туристичка школа члан је бројних домаћих и међународних организација из струке угоститељства и туризма. Поменућу само Асоцијацију европских туристичко-угоститељских школа АF, Куварску федерацију Србије, Заједницу школа, али нам посебно задовљство чини чланство у Удружењу HORES које постоји пола века и које је професионалан и уверљив сарадник јавном сектору и осталим социјалним партнерима. Пословно удружењу хотелско угоститељске привреде заступа интересе чланица пред Владом Србије, бори се за побољшање услова рада и сваку другу подршку, а школи ће посебно значити помоћ у реализовању обука, око одлазака на стручне скупове и семинаре, у набавци литературе, као и у вршењу ресторатерске делатности у Школском ресторану „Истра“, каже директорка врњачке Угоститељско-туристичке школе, Јелена Спасојевић.
Оно што чланове Удружења хотелијера и ресторатера Србије, такође држи заједно, је и повећање конкурентне способности кроз стварање тржишно препознатљивог производа, маркетинг и заједнички наступи, издавачка делатност, активности на прилагођавању образовног система, набавка опреме која је специфична за хотелијерство, заступање струковних интереса, брза обука кадрова на Академији HORES.
Поред школе из Врњачке Бање чланице HORES-а су и Висока туристичка школа и Висока хотелијерска школа из Београда.
Брка се пробудио и кренуо у потрагу за храном. Највише сомова сада добијају стрпљиви вараличари који познају животне навике грабљивца.
Владица Цветковић
Крушевљанин Владица Цветковић један је од њих. Овај спортски риболовац тачно зна где се сом крије, када је активан и у ком се периоду лови, па упорним бацањем, добро одабраним варалицама, уме да изазове и покрене бркатог из летаргичне фазе у силовити напад. Уз добро изблансиран риболовачки прибор и силиконску варалицу ELPI SHAD TWISTER 10 MG није изостао и вредан улов. Владица је недавно, 29. априла ове године, на Западној Морави код Краљева добио сома тешког 20kg. Од прибора је користио штап Shimano Technium DF CX дужине 3.00m, тежина бацања 50-100g, Spro Passion машиницу на коју је намотан конац Koos Catchfish 0,32mm.
Рекордних милион ноћења забележила је Врњачка Бања у 2018, да би већ следеће године остварила још бољи резултат. Имајући у виду улагања у инфраструктуру и новине у туристичкој понуди, од 2020. се очекивало да лествицу постави највише икада. А онда нам се догодила корона. Туристичка организација Србије саопштила је да је у Србији прошле године боравило укупно 1.820.021 туриста , што је за 51 одсто мање у односу на претходну годину. Највише ноћења остварено је у бањским местима, од чега 42 одсто у Врњачкој Бањи.
Јесу ли домаћи туристи спасили претходну сезону и какви су планови за предстојећу, о новим пројектима и новим туристичким садржајима разговарали смо са в.д. директором Туристичке организације Врњачка Бања.
Иван Трифуновић
Услов за развој туризма је инфраструктура, слободно време и новац, важи годинама уназад. Корона нам је показала да све то постаје неважно у условима глобалне пандемије. Како се она одразила на Врњачку Бању?
– Почетак 2020, све до 10. марта, био је незабележен у Врњачкој Бањи од када се мери посећеност, у тој мери да је у фебруару 2020. било више гостију него у јуну 2019. Сматрамо да је то резултат напора свих чинилаца туристичке понуде нашег места и пакета који је био довољно атрактиван и квалитетан да привуче госта. Пандемија короне у марту је заледила туристичко тржиште и изазвала такве тектонске поремећаје да је туризам постао једна од привредних грана које највише трпе. С обзиром да је инострани туриста постао недоступан, идеја је била да се у што већој мери приближимо домаћем госту. Покушали смо да искористимо прилику и да летњу сезону одрадимо као алтернативу мору уз кампању под слоганом „Дођите, бања је наше море!“. Међутим, раст од 22 одсто домаћих посетилаца није успео да надокнади губитак од 92 процента страних. Поготово јер смо посету бележили у таласима, односно у складу са препорукама Кризног штаба и кретањем броја оболелих. Пандемија се, нажалост, продужила и на 2021, али очекујемо релаксацију мера са завршетком имунизације. Генерално, планови су велики, а радимо по принципу да само најбоље долази у Врњачку Бању.
Врњачка Бања има лидерску позицију у Србији када је летња сезона у питању и у односу на друге бање. Какви су планови да се примат задржи?
– Идеја водиља нам је да људима будемо прва опција и да кад год имају времена дођу у Врњачку Бању. Ипак, ми располажемо са готово 20.000 кревета и огроман је задатак да они буду константно пуни. Зато је акценат на електронским медијима и друштвеним мрежама и на нашем сталном присуству. Константна гостовања на телевизијама са националном покривеношћу, пријатељски партнерски однос са Радио-телевизијом Србије и Пинком, кампања на Хит радију и везивање људи из света познатих за наше место, део је плана. Билборд кампањом у Београду, Новом Саду и Нишу кренули смо са званичним позивом за првомајске и ускршње празнике и најавом летње сезоне. Жеља нам је да и ове године званичну сезону отворимо наступом Симфонијског оркестара РТС-а под диригентском палицом Бојана Суђића и уз Војни оркестар „Станислав Бинички“. У плану је и обележавање сто година џеза у Србији са Љубишом Симићем, дугогодишњим диригентом Биг-бенда. Рачунамо и на повратак манифестација које традиционално привуку велики број туриста.
Држава је препознала Врњачку Бању као место које оправдава све инвестиције везане за туризам, од Променаде, преко Централног парка до Црквеног брда. Да ли припремате нове пројекте?
– Модел развоја Врњачке Бање био је улагање државе у инфраструктуру, које је привукло и приватни капитал. Добили смо сређену инфраструктуру, и туристичку и супра структуру, тако да тај модел даје резултате и настављамо даље. Црквено брдо има позицију нулте зоне у Врњачкој Бањи али је захтевало огромне инвестиције да би постало функционално за потребе туриста. Пре свега, предстоје радови на трећој фази пешачких стаза „Патријарх Павле“. Одрадили смо око два километра стаза са приступним деоницама. Очекује нас изградња стазе око Летње позорнице у дужини од 200 метара и нових 70 метара гранитних стаза, комплетна санација брда према Вили „Емилија“, завршетак трасе до видиковца и изградња павиљона по угледу на мотиве са старих бањских разгледница. Комплетно брдо биће претворено у парковску зону, чиме Бања постаје место са стотину хектара без саобраћаја што је још једна од предности у односу на друга места. Такође, затражили смо од Завода за заштиту споменика културе из Краљева сагласност за наткривање Летње позорнице чиме би, по узору на моделе римског амфитеатра, и овај врњачки добио једра. Овим би била комплетирана иазградња по интегралном пројекту из 1986. године. Највећа новина и највећа инвестиција на Црквеном брду везана је за тунел који ће дати једну нову димензију туристичкој понуди нашег места. Ми смо у процесу израде елабората и крајњег пројекта за издавање грађевинске дозволе. Почетак радова очекује се у јуну, а све би требало да буде готово до јесени. План је да овај простор задржи госта 45 минута.
Средином маја очекује се отварање централне рецепције. Најавили сте је као велику помоћ приватним станодавцима. У чему се она огледа?
– Инфоцентар је лице Туристичке организације и саме Врњачке Бање. Прошле године радио је у отежаним условима зато смо одлучили да средства зарађена реализацијом ваучера уложимо у формирање централне рецепције и централног резервационог система. Циљ је да се смање трошкови свим малим држаоцима апартмана којих је више од две стотине, али и да се са једног места управља попуњеношћу капацитета. Имплементацијом програма HSS гости који траже смештај могу исти да добију по најповољнијим условима, а станодавци да га издају на исти начин без издвајања додатних провизија чиниоцима услуге. Дакле, на једном месту станодавци добијају помоћ при формирању цена и вођењу букинг листе.
Тренутни боравак госта варира од од 3,8 до 4,2 дана. Циљ Врњачке Бање је да тај боравак продужимо за један дан. У ком правцу иде даљи развој нашег места?
– Након изградње Моравског коридора и уређења корита Западне Мораве концентрисаћемо се на формирање једнодневне понуде на реци. У међувремену, нови правац развоја Бање је Гоч! Циљ нам је да се наслонимо на пројекат Владе „Гондола Врњачка Бања – Гоч“ и да се поред завршне станице гондоле направи нови садржај. Помоћник председника општине Милутин Думановић, Туристичка агенција „Spa travel“ и Туристичка организација припремили су пројекат који има могућности да продужи боравак госта за један дан. За пројекат „Орловац“ урбанистичке услове ради Општинска стамбена агенција, а израду пројекта Туристичка организација. Архитекта Марина Дуњић и фирма „Interra land plan“ раде по моделу куће поткопаоничког краја, односно архитектуре аутохтоне за овај део Србије. „Орловац“ ће поред смештајних капацитета за стотинак особа имати и део за релаксацију са спа центром , велнесом и базенима, зип-лајн, авантура парк, инфоцентар и сувенирницу, горску службу спашавања, цркву. У току је и израда пешачких и бициклистичких стаза на Гочу.
Модел куће пројекат “Орловац”
Реч је о пројекту огромних размера, зато је крај године дат као рок за комплетирање документације, а почетак радова предвиђен за 2022. годину.
