ДРАГАН БОГДАНОВИЋ ПРЕДСЕДНИК ОКРУЖНОГ ОДБОРА РЕПУБЛИКАНСКЕ СТРАНКЕ У ПРВИХ 5 ЉУДИ У СРБИЈИ
Резултати које је ОО Републиканске странке Врњачка Бања постигао од њеног оснивања па до дана данашњег, оцењени су највишом оценом од стране председништва странке, али и њеног председника г-дина Николе Сандуловића, на седници председништва која је у Београду одржана 28-ог априла ове године.
У складу са Статутом странке, предложена су 5 кандидата новог Извршног одбора Републиканске странке, међу којима је се нашао и Драган Богдановић председник ОО Републиканске странке Врњачка Бања и председник Окружног одбора Рашког округа.
Представљајући кандидате које је предложио, председник Републиканске странке Никола Сандуловић није пропустио прилику да упути речи хвале на рад општинског одбора у Врњачкој Бањи, али и на рад Драгана Богдановића као првог међу једнакима, па је тако споменут рад овог одбора не само у овој, већ и рад у годинама иза нас.
– Поносан сам на одбор мојих републиканаца у Врњачкој Бањи који су у протеклим годинама показали велику хуманост не само према грађанима Врњачке Бање, већ и широм Србије, поносан сам и као човек и као председник што тај одбор активно учествује у раду централе странке, а да истовремено 24 часа стоји на услузи свим грађанима. Као што знате у време ванредног стања био сам ухапшен наравно политички, био сам трован у затворској ћелији и тада је Драган Богдановић као председник одбора и као један од мојих најближих сарадника, ступио у контакт са многим страним амбасадама, као и високим званичницима страних земаља, које је лично обавестио о свему што се мени дешавало тада и самим тим показао способност у одбрани мене као председника, али у Републиканске странке у Србији. Његов резултат рада до сада, као и резултат одбора на чијем је челу, пресудио је да он буде један од чланова Извршног одбора и заправо буде у тих првих 5 људи који ће одлучивати о даљем раду странке, али и доносити веома важне одлуке на републичком нивоу, рекао је Никола Сандуловић на седници председништва Републиканске странке.
– У име ОО Републиканске странке Врњачка Бања и у своје лично име захваљујем се председнику Николи Сандуловићу на поверењу. Ово је један велики корак напред за одбор који водим, а за мене лично додатна обавеза да у наредном периоду оправдам поверење председника странке. Ово именовање није само мој успех, ово је успех свих чланова Републиканске странке у Врњачкој Бањи, рекао Драган Богдановић.
Речи хвале на постигнуте резултате одбора у Врњачкој Бањи нису изостале и од странке осталих функционера странке у току седнице председништва, посебно у делу доношења важних одлука како за одбор тако и за саму Републиканску странку.
На предлог решења Комисије за избор пројеката у области библиотечко-информационе делатности за 2020. годину, Министарство културе и информисања Републике Србије одобрило је средства за реализацију пројекта „Поздрав из Врњачке Бање: монографија о прошлости Врњачке Бање кроз сликовну библиотечку некњижну грађу“, чији је аутор Марија Петковић, дипломирани историчар мастер, виши дипломирани библиотекар.
Средства у висини од 930.000 динара одобрена су из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања РС, у циљу дизајна, графичке припреме и штампања монографије Поздрав из Врњачке Бање, у тиражу од 500 примерака.
Марија Петковић
Замисао ауторке пројекта Марије Петковић била је, да се након дужег и систематског проучавања референтне литературе о појави и начину коришћења разгледница као једног од првих масовних средстава комуникације, прво у Европи, а потом и у Србији, сазнања добијена у складу са методологијом историјске науке, комбинују са знањем из библиотечко-информационе делатности, у циљу настанка монографије о историјском развитку Врњачке Бање и свакодневице њених житеља.
„Још на студијама историје на Филозофском факултету у Београду, усвајајући сазнања о разгледницама и фотографијама као врсти историјских извора, појавила се идеја о монографији о прошлости Врњачке Бање у којој би биле чињенице из архивске грађе и фотодокумента“ наводи Марија Петковић у уводном поглављу књиге.
У циљу добијања што валиднијих података, узимајући у обзир чињеницу да је Врњачка Бања и у прошлости била занимљива туристима, током истраживачког рада анализирана је и коришћена грађа похрањена у: Државном архиву Србије у Београду, Народној библиотеци Србије, Библиотеци Матице српске у Новом Саду, Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду, Библиотеци САНУ, Историјском музеју Србије у Београду, Народном музеју у Краљеву, Музеју позоришних уметности у Београду, Библиотеци града Београда, Музеју примењених уметности у Београду и Музеју Војводине у Новом Саду.
Доступност фондовима Националне библиотеке Француске (Bibliothèque nationale de France) и Националне библиотеке Аустрије (Österreichische Nationalbibliothek) допринела је да се у првом поглављу ове књиге још веродостојније опишу услови и време који су довели до употребе дописних карти и разгледница у Европи и тако да допринос научној, академској заједници у размени сазнања на ову тему.
Све је почело када се на иницијативу професора Емануела Хермана из Беча појавио нови, једноставнији начин слања кратких порука. Тако је у поштама Аустро-Угарске 1. октобра 1869. године као службено средство преписке уведена дописна карта (Correspondenz-Karte). Већ 1870. године ову новину прихватиле су и остале европске земље.
Са појавом Државне железнице и поласком првог воза из Београда ка Нишу 1884. године и у Србији су обезбеђени услови за развитак поштанског саобраћаја.
Током времена, издавачи почињу да штампају и илустроване дописне карте. Тако настају разгледнице, које због веће допадљивости, врло брзо постају омиљене код грађанства. У складу са Правилником Светске поштанске конвенције и у Краљевини Србији је 1897. године одобрено „приватним лицима да издају поштанске карте на којима има слика и натписа“. Жеља људи да посете и виде пределе у земљи, а потом да и друге обавесте о томе, само је још више доприносила популарности разгледница.
Изградњом саобраћајница које су главну пругу повезивале са осталим местима у Србији (Сталаћ – Крушевац – Врњачка Бања – Краљево – Чачак) становништво је било у могућности да посети и види вароши и бање у Србији. Самим тим и држава је све више била заинтересована за развој српских бања. Настојећи да „помогне народу у Кнежевини Србији све више се води рачуна о изградњи купалишта и конака за болујуће“.
Формирањем Основателно-фундаторског друштва лековите кисело вруће воде 1. јула 1868. године и бања у Врњцима ушла је у званичне токове државне кореспонденције. На крају сваке сезоне, Бањска Управа прослеђивала је податке о броју посетилаца, њиховим болестима, данима боравка…
“Поздрав из Врњачке Бање”
У прошлим временима дописивање разгледницама био је учестали начин свакодневне комуникације. „Свет који је долазио у бању радо је слао разгледнице. Уз обавезан: Поздрав из Врњачке Бање на аверсу, исписани редови на реверсу помажу историчару да протумачи поступке, животне одлуке, емоције и начин расуђивања људи који су живели у том времену… Дописне карте, разгледнице и фотографије успостављале би везу са породицом и пријатељима, али и стварале сећање на боравак у бањи у Врњцима. Спаковане у породичне албуме и нехајно стављене у фиоке, у годинама које би уследиле, доносиле су сећања и тако доприносиле да време проведено у бањи постане видљива успомена“ – цитат из књиге Поздрав из Врњачке Бање.
У овој монографији систематизовани су подаци добијени током истраживачког поступка и извршен опис историјског развитка Врњачке Бање у периоду од 1833. до 1941. године. Проналаском и одабиром адекватне грађе у фондовима библиотека и музеја, уз консултације стручњака који се баве овом тематиком, извршена је идентификација представљених мотива, урађено прецизно датирање, a потом и каталошки опис, уз поштовање важећих библиотечких стандарда за некњижну грађу.
Тако су у књизи публиковане и разгледнице које је издавао први краљевачки фотограф, Аврам Ћирић Ердоглија (1880-1913). Након школовања у Прагу, Ердоглија је отворио атеље у Краљеву и бавио се фотографисањем мештана, предела и туристичких мотива. Врло брзо је постао и издавач разгледница умножених фотографским поступком. Панораме бање, као и сцене из свакодневног живота који се одвијао у Врњачкој Бањи у периоду од 1907. до 1912. године забележене на разгледницама сачуваним у фонду Народног музеја у Краљеву, презентоване су на страницама монографије Поздрав из Врњачке Бање.
У циљу остварења замисли истраживања прошлости Врњачке Бање уз помоћ визуелних историјских извора, ауторка је у садржај књиге уврстила и фотогафије из фонда Народне библиотеке Србије, настале у „Фото студију Крчмаревић“, у бањи у Врњцима, од 1906. до 1911. године.
Након што је фотографски занат изучио у Бечу, Милан Крчмаревић (1878-1940) отворио је атеље у Јагодини. Једно време радио је и у Јагодини и у Врњцима – током сезоне. Од 1911. трајно се настанио у Врњачкој Бањи. Фотографисао је породице, бањске госте… „Са исписаним називом Крчмаревић, Врњци тадашње грађанство Србије“, пише Марија Петковић, „стварало је богатство успомена. Касније, након разгледања фотографија, сваки од тих тренутака прошлости постајао је важан део садашњости“.
Настојећи да што веродостојније прикаже прошло време ауторка је осим ликовног материјала и историографске литературе користила и податке пронађене у ондашњој штампи и периодици. Све то довело је до следећих сазнања: датума пуштања у саобраћај аутомобила (парног омнибуса) за превоз путника од Крушевца до Врњачке Бање; свечаностима приликом отварања: „Завода за лечење водом и електриком – Терапије“, Куптатила, „Санаторијума Краља Александра I“…
Прикупљени и истражени аутентични подаци расветљавају историју употребе и трајања минералне воде у бањи у Врњцима. Захваљујући одобреним средствима Министарства културе и информисања Републике Србије и објављивању монографије Поздрав из Врњачке Бање (издавач: Народна библиотека „Др Душан Радић“), истраживачки рад ауторке Марије Петковић постао је видљив, а прошлост Врњачке Бање доступна широј јавности.
На основу Програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја Општине В. Бања за 2021. годину, закључка ОВ од 15. марта 2021. године и закључка Комисије за пољопривреду расписан је јавни оглас за доделу средстава за подстицаје инвестиција у физичка средства пољопривредних газдинстава за 2021. годину. Овим јавним огласом врши се расподела подстицајних средстава пољопривредним произвођачима – физичким лицима, носиоцима регистрованог пољопривредног газдинства уписаним у Регистар пољопривресних газдинстава у активном статусу, који имају пребивалиште на територији врњачке Општине, за инвестиције у физичка средства пољопривредних газдинстава у висини од 40% вредности инвестиције.
Дефинисани су приоритети: Набавка квалитетних приплодних грла млечних раса говеда, оваца, коза и то: за краве и јунице до 120.000 динара по грлу (до један ком.); за телад (тов и приплод) до 40.000 по грлу (до три комада); опрема за мужу, хлађење и чување млека на фарми, укључујући све елементе, материјале и инсталације, инвестиционе вредности до 300.000 динара; набавка квалитетних приплодних грла говеда, оваца, коза и свиња које се користе за производњу меса (за овце до 16.000 до пет комада, за овнове до 25.000 динара по грлу, до један комад, за козе до 10.000 динара по грлу, до пет комада, за назимице до 35.000 динара по грлу, до два комада, за нерасте до 35.000 динара по грлу, до један комад); подизање нових или обнављање постојећих (крчење и подизање) вишегодишњих засада воћака, хмеља и винове лозе, инвестиционе вредности до 65.000; подизање и опремање пластеника за производњу поврћа, воћа, цвећа и расадничку производњу, инвестиционе вредности до 60.000 динара; подизање, набавка и опремање система противградне заштите у воћњацима и вишегодишњим засадима, инвестиционе вредности до 60.000 динара; машине, уређаји и опрема за наводњавање усева, инвестиционе вредности до 60.000 динара; набавка нових пчелињих друштава, инвестиционе вредности до 13.000 динара, до пет кошница; набавка опреме за пчеларство, инвестиционе вредности до 65.000 динара.
Јавни позив траје од 26. априла до 26. маја 2021. године.
Минерални извор „Језеро“, који је познат и по изузетној бивети, отворен је 1978. године, када је постављена прва чесма. Наредних година наставило се са унапређењем извора, да би 1985. године изнад првобитног изворишта пронађена вода идентичног састава, где је 1989. године изграђена данашња бивета. У последњих годину дана, смањена је издашност извора, дошло је до смањења капацитета и то је изазвало лавину спекулација, злонамерних инсинуација, а највише погрешних закључака и претпоставки о разлозима.
Данас је проблем решен, откривени су разлози насталог проблема са капацитетом, које за Врњачке новине објашњава Бобан Ђуровић председник Општине.
– После чишћења самог изворишта и бушотине дошли смо до резултата који је данас видљив. Након свих негативних коментара, са поносом могу рећи да смо успели да одржимо ону баштину коју смо наследили, а то су управо изворишта. Свих пет славина су у функцији. Причао сам и тада грађанима да инвеститори који граде хотеле у Врњачкој Бањи, сагласност за истражна права на бушотинама добијају од ресорног министарства. Та истражна права трају годину дана. Током сва четири годишња доба се раде одређена испитивања, узимање веће или мање количине воде, на основу чега се утврђује оптимална количина и овера резерви како би се знало колико се воде може црпети са тог бунара, а да то не угрози остала изворишта уколико су она међусобно повезана, речи су председника Ђуровића.
– Људи који су знали за напред наведене чињенице, тобоже бринући за Бању, а за коју никада ништа добро нису урадили, слали су негативне коментаре, управо са овог изворишта чинећи тиме велику „неуслугу“ Врњачкој Бањи. Такви коментари, лоша су промоција за једно туристичко место. Неко се бори да можда и оно што није најбоље поправи, али и да гостима Врњачку Бању покаже у најбољем светлу. После годину дана вршења истражних права дошли смо до статуса оверених резерви и тачног знања колико у околним просторима око „Језера“ могу да се користе изворишта, да извор не буде угрожен. До проблема је дошло јер гас није избацивао довољну количину воде која је требала бити на чесмама. Постоје и други параметри који утичу или који ће можда утицати у неком наредном периоду, а то је мање падавина. Дешава се и да саме количине воде у неком тренутку дођу до неког биолошког минимума. То су речи струке и су професора који су направили извештај, наводи председник Општине Врњачка Бања.
Ревитализација извора Језеро изведена у сарадњи Општине Врњачка Бања са Специјалном болницом Меркур и Врњачким термама које су финансирале део радова.
Хотел „Тонанти“ организовао је за своје госте спектакуларну прославу првомајског уранка приредивши им јединствену едукативну соколарску представу 1. маја, у сарадњи са првим човеком соколарства у Србији Ханијем Гиргисом. Гости хотела, али и пролазници имали су прилику да виде птице грабљивице у слободном лету, што је изузетно ретка прилика. Углавном их могу видети у ЗОО врту где су спутане, затворене. Велики број малишана, али и њихови родитељи са одушевљењем су пратили летове прекрасних Ханијевих птица и овај доживљај биће им незабораван, што и јесте мотив нашег најпознатијег соколара који каже да оваквим представама са својим помоћницима припрема малишане и развија њихову свест да позитивно размишљају о птицама грабљивицама, савршеним предаторима које су део екосистема и које треба чувати и штитити. Он је подсетио присутне да Мештровићев Победник на Калемегдану, тријумфални споменик који је подигнут 1928. године, држи сокола у руци.
Хани са својим орлом
Уследила је имресивна ревија летова дневних и ноћних грабљивица: јастреба Локија, мишара Хектора, бенгалске велике ушаре Барта, старог годину дана, а животни век му је педесетак година, сибирске сове Албе, која је највећа сова на свету, са распоном крила око 2m. Врхунац представе био је лет грандиозног белоглавог америчког орла, тешког око 6kg, са распоном крила од 2,6 m, са терасе „Тонантија“, право на Ханијеву руку. Величина, лепота, грандиозан лет оставили су публику без даха.
– Изузетно сам задовољан са сарадњом са Хотелом „Тонанти“. Преко 20 година се бавим овим витешким ловом. Радио сам пуно едукативних представа у много замкова у Европи. На овај начин омогућавамо људима да сазнају нешто више о овим врстама птица. Соколарство је у свету под заштитом UNESKO-a. Радимо на томе да и у Србији буде заштићено. Ми смо сада део Ловачког савеза Србије. Надам се да ћемо у неком наредном периоду развити соколарство као што је то у неким другим земљама. Птицама грабљивицама штитимо државно добро. Ми чувамо београдске авионе на Аеродрому „Никола Тесла“.
Између нас соколара и ових птица постоји обострана љубав. Соколар се не постаје, соколар се рађа. Ја сам од увек био заљубљен у птице грабљивице, очаран сам са њима, рекао нам је Хани уз опаску да има своје наследнике у соколарству, кћерку и сина. Хани Гиргис здушно се залаже да соколарска прича о уметности лова са истренираном птицом грабљивицом постане позната у Србији. Према његовим речима соколарство – лов, са историјом дугом четири хиљаде и двеста година, заправо је начин живота.
Хани Гиргис је током представе изнео велики број података везаних за историјат соколарства, а представио је и неке карактеристике птица грабљивица.
Соколарство је лов помоћу соколова и сродних птица грабљивица (јастреб, кобац, орао) и дресирање птица за лов. Ова врста лова стара је и распрострањена готово по целом свету. Познавали су га Трачани, Римљани, Јапанци, Кинези, Киргизи, Монголи, Индуси и други древни народи. У Европи соколарство је уз лов са гепардима, нарочито био омиљен у средњем веку.
Соколарство је било познато и код Јужних Словена. Владари и високи феудалци имали су дворске соколаре. Призори из лова са соколовима честа су тема у ликовној уметности.
Јастреб Локи демонстрирао је летачке способности и брзину
У Србији соколарство некада било је веома распрострањено, тачно се знало ко какву птицу сме да држи, од обичног човека до цара као што је некада Бановић Страхиња ловио са сурим орлом. Манастир Студеница био је један од водећих центара соколарства у овом делу Европе, што га је спасило од рушења при најезди Турака.
Јастреб је дизајниран да развија велику брзину на кратком растојању. За свега неких двадесет или тридесет метара може да развије преко сто километара на час. Зато има кратка и широка крила, дугачак реп. Са њима се могу ловити фазани, зечеви и остала перната ловна дивљач. Сове захваљујући специјалном перју лете бешумно, човек не може да их чује ако му прелете изнад главе. Oрао, можда најлепши предатор, напада плен брзином од 40-50km/h, може да живи и до 80 година. Процењује се да су птице грабљивице двадесетак пута интелигентније од паса.
