Гостовањем прослављеног новосадског стрип цртача Банета Керца, 21. августа, врњачка Библиотеке је започела нови циклус трибина посвећених љубитељима стрипа.
Показало се да интересовање за ову тематику итекако постоји, а директор Библиотеке Дејан Лучић је током свог уводног говора рекао да је циљ да се врњачкој читалачкој публици приближи детаљније феномен ове уметности. Са шест деценија читалачког исуства и преко четрдесет година професионалног бављења стрипом, Бранисалав Бане Керац се показао као савршен саговорник који је на почетку вечери говорио о својим најранијим сусретима са овдашњим послератним стрипом. Керац је истакао да је понуда стрипова крајем педесетих и током шездесетих била врло добра и што је још важније актуелна и свежа. Подсетио је да је и то било време када се кудикамо мање садржаја нудило младима и да је стрип својом тематиком и лаком доступношћу био логичан читалачки избор. Средином седамдесетих серијалом “Поручник Тара” Бане Керац почиње професионално да се бави цртањем и то ће му остати занимање до данас. За “Поручником Таром” је дошао нови серијал “Кобра” који је ауторима донео још већи успех, а стрип је са успехом излазио и у неколико европских замаља. Током своје каријере Бане Керац је сарађивао са неколико највећих издавача у Југославији и један део трибине је посвећен присећањем на сарадњу са новосадским издавачима “Дневником” и “Маркетпринтом”, као и горњемилановачким “Дечијим Новинама”, све одреда гигантима тадашње издавачке индустрије код нас. Бане је говорио о временима када су издања серијала “Златна Серија” и “Лунов Магнус Стрип” излазила у тиражима од педесет до осамдесет хиљада примерака. Уз доста хумора је описао страх тадашањих уредника који су из стрипова склањали и брисали све што би им се учинило да би могло некоме да засмета. Тако је са стрип јунака “Мистер Ноа” избрисана детелина са четери листа, зато што је то уредница сматрала да би детелина са четири листа некоме могла да личи на крст, а што је она сматрала неприхватљивим. Битан део каријере Банета Керца је и рад на овдашњим лиценцираним издањима “Тарзана” и “Великог Блека”, а о томе колико је тада стрип био тржишно исплатив и успешан наведен је пример зграде од десет спратова у којој је “Дневник” био смештен, а која је подигнута новцем од продаје стрип издања.
Један део вечери био је посвећен и јубилеју новосадског стрип магазина “Стрипотека”, који ове године прославља пола века излажења, а чији је део редакције дуго година био и гост ове трибине. Рекао је да је значај и утицај “Стрипотеке” немерљив и да је то један од ретких опсталих стрип магазина у Европи.
Бане Керац је својим хумором и непосредношћу додатно обојио ово пријатно вече, а присутни су од почетка били охрабрени да активно учествују у разговору са гостом, што су они и чинили. Тако смо сазнали и да су најпродаванији јунаци “Лунов Магнус Стрипа” и “Златне Серије” заправо били Велики Блек и Командант Марк, а да је Загор, који је данас убедљиво најтраженији, тада био тек на трећем месту. У то време убедљиво најмање продавани “Кен Паркер” данас је најцењенији и савршено је одолео зубу времена. Бане Керац се наравно дотакао и свог најпознатијег стрипа “Cat Clаw”, као и рецентног рада на епизодама “Загора”. Тиме је Бранислав Керац постао први аутор, не само у Србији, већ и на Балкану који је добио прилику да црта овај култни стрип. Пошто је епизода “Прошлост Џимија Гитаре” одлично прошла код италијанске публике, тренутно ради на новом, много озбиљнијем сценарију.
Ово изузетно успело вече је окончано питањима публике, потписивањем стрип албума и сликањем са гостом.
М.С.