Skip to content

Document Header

turisticka ponuda vrnjacka banja

ИНТЕРВЈУ: ИВАН ТРИФУНОВИЋ, ДИРЕКТОР ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

ИНТЕРВЈУ: ИВАН ТРИФУНОВИЋ, ДИРЕКТОР ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ published on

САМО НАЈБОЉЕ ДОЛАЗИ У ВРЊАЧКУ БАЊУ

Рекордних милион ноћења забележила је Врњачка Бања у 2018, да би већ следеће године остварила још бољи резултат. Имајући у виду улагања у инфраструктуру и новине у туристичкој понуди, од  2020. се очекивало да лествицу постави највише икада. А онда нам се догодила корона. Туристичка организација Србије саопштила је да је у Србији прошле године боравило укупно 1.820.021 туриста , што је за 51 одсто мање у односу на претходну годину. Највише ноћења остварено  је у бањским местима, од чега 42 одсто у Врњачкој Бањи.

Јесу ли домаћи туристи спасили претходну сезону и какви су планови за предстојећу, о новим пројектима и новим туристичким садржајима разговарали смо са в.д. директором Туристичке организације Врњачка Бања.

Иван Трифуновић

Услов за развој туризма је инфраструктура, слободно време и новац, важи годинама уназад. Корона нам је показала да све то постаје неважно у условима глобалне пандемије. Како се она одразила на Врњачку Бању?

– Почетак 2020, све до 10. марта, био је незабележен у Врњачкој Бањи од када се мери посећеност, у тој мери да је у фебруару 2020. било више гостију него у јуну 2019. Сматрамо да је то резултат напора свих чинилаца туристичке понуде нашег места и пакета који је био довољно атрактиван и квалитетан да привуче госта. Пандемија короне у марту је заледила туристичко тржиште и изазвала такве тектонске поремећаје да је туризам  постао једна од привредних грана које највише трпе. С обзиром да је инострани туриста постао недоступан, идеја је била да се у што већој мери приближимо домаћем госту. Покушали смо да искористимо прилику и да летњу сезону одрадимо као алтернативу мору уз  кампању под слоганом „Дођите, бања је наше море!“. Међутим, раст од 22 одсто домаћих посетилаца није успео да надокнади губитак од 92 процента страних. Поготово јер смо посету бележили у таласима, односно у складу са препорукама Кризног штаба и кретањем броја оболелих. Пандемија се, нажалост, продужила и на 2021, али очекујемо релаксацију мера са завршетком имунизације. Генерално, планови су велики, а радимо по принципу да само најбоље долази у Врњачку Бању.

Врњачка Бања има лидерску позицију у Србији када је летња сезона у питању  и у односу на друге бање. Какви су планови да се примат задржи?

– Идеја водиља нам је да људима будемо прва опција и да кад год имају времена дођу у Врњачку Бању.  Ипак, ми располажемо са готово 20.000 кревета и огроман је задатак да они буду константно пуни. Зато је акценат на електронским медијима и друштвеним мрежама и на нашем сталном присуству. Константна гостовања на телевизијама са националном покривеношћу, пријатељски партнерски однос са Радио-телевизијом Србије и Пинком, кампања на Хит радију и везивање људи из света познатих за наше место, део је плана. Билборд кампањом у Београду, Новом Саду и Нишу кренули смо са званичним позивом за првомајске и ускршње празнике и најавом летње сезоне. Жеља нам је да и ове године званичну сезону отворимо наступом Симфонијског оркестара РТС-а под диригентском палицом Бојана Суђића и уз Војни оркестар  „Станислав Бинички“. У плану је и обележавање сто година џеза у Србији са Љубишом Симићем, дугогодишњим диригентом Биг-бенда. Рачунамо и на повратак манифестација које традиционално привуку велики број туриста.

Држава је препознала Врњачку Бању као место које оправдава све инвестиције везане за туризам, од Променаде, преко Централног парка до Црквеног брда.  Да ли припремате нове пројекте?

– Модел развоја Врњачке Бање био је улагање државе у инфраструктуру, које је привукло и приватни капитал. Добили смо сређену инфраструктуру, и туристичку и супра структуру, тако да тај модел даје резултате и настављамо даље. Црквено брдо има позицију нулте зоне у Врњачкој Бањи али је захтевало огромне инвестиције да би постало функционално за потребе туриста. Пре свега, предстоје радови на трећој фази пешачких стаза „Патријарх Павле“.  Одрадили смо око два километра стаза са приступним деоницама. Очекује нас изградња стазе око Летње позорнице у дужини од 200 метара и нових 70 метара гранитних стаза, комплетна санација брда према Вили „Емилија“, завршетак трасе до видиковца и изградња павиљона по угледу на мотиве са старих бањских разгледница. Комплетно брдо биће претворено у парковску зону, чиме Бања постаје место са стотину хектара без саобраћаја што је још једна од предности у односу на друга места. Такође, затражили смо од Завода за заштиту споменика културе из Краљева  сагласност за наткривање Летње позорнице чиме би, по узору на моделе римског амфитеатра, и овај врњачки добио једра. Овим би била комплетирана иазградња по интегралном пројекту из 1986. године.                                                                                                                           Највећа новина и највећа инвестиција на Црквеном брду везана је за тунел  који ће дати једну нову димензију туристичкој понуди нашег места. Ми смо у процесу израде елабората и крајњег пројекта за издавање грађевинске дозволе. Почетак радова очекује се у јуну, а све би требало да буде готово до јесени. План је да овај простор задржи госта 45 минута.

Средином маја очекује се отварање централне рецепције. Најавили сте је као велику помоћ приватним станодавцима. У чему се она огледа?

– Инфоцентар је лице Туристичке организације и саме Врњачке Бање. Прошле године радио је у отежаним условима зато смо одлучили да средства зарађена реализацијом ваучера  уложимо у формирање централне рецепције и централног резервационог система. Циљ је да се смање трошкови  свим малим држаоцима апартмана којих је више од две стотине, али и да се са једног места управља попуњеношћу капацитета. Имплементацијом програма HSS гости који траже смештај могу исти да добију по најповољнијим условима, а станодавци да га издају на исти начин без издвајања додатних провизија чиниоцима услуге. Дакле, на једном  месту станодавци добијају помоћ при формирању цена и вођењу букинг листе.

Тренутни боравак госта варира од  од 3,8 до 4,2 дана. Циљ Врњачке Бање је да тај боравак продужимо за један дан. У ком правцу иде даљи развој нашег места?             

– Након изградње Моравског коридора и уређења корита Западне Мораве концентрисаћемо се на формирање једнодневне понуде на реци. У међувремену, нови правац развоја Бање је Гоч!  Циљ нам је да се наслонимо на пројекат Владе „Гондола Врњачка Бања – Гоч“ и да се поред завршне станице гондоле направи нови садржај. Помоћник председника општине Милутин Думановић, Туристичка агенција „Spa travel“ и Туристичка организација припремили су пројекат који има могућности да продужи боравак госта за један дан. За пројекат „Орловац“ урбанистичке услове ради Општинска стамбена агенција, а израду пројекта Туристичка организација. Архитекта Марина Дуњић и фирма „Interra land plan“ раде по моделу куће поткопаоничког краја, односно архитектуре аутохтоне за овај део Србије. „Орловац“ ће поред смештајних капацитета за стотинак особа имати и део за релаксацију са спа центром , велнесом  и базенима, зип-лајн, авантура парк, инфоцентар и сувенирницу, горску службу спашавања, цркву. У току је и израда пешачких и бициклистичких стаза на Гочу.

Модел куће пројекат “Орловац”

Реч је о пројекту огромних размера, зато је крај године дат као рок за комплетирање документације, а почетак радова предвиђен за 2022. годину.

Весна Ђорђевић

ХАНИ ГИРГИС У ХОТЕЛУ „ТОНАНТИ“ ПРЕДСТАВИО СВОЈЕ ЉУБИМЦЕ

ХАНИ ГИРГИС У ХОТЕЛУ „ТОНАНТИ“ ПРЕДСТАВИО СВОЈЕ ЉУБИМЦЕ published on

СОКОЛАР СЕ НЕ ПОСТАЈЕ, СОКОЛАР СЕ РАЂА

Хотел „Тонанти“ организовао је за своје госте спектакуларну прославу првомајског уранка приредивши им јединствену едукативну соколарску представу 1. маја, у сарадњи са првим човеком соколарства у Србији Ханијем Гиргисом. Гости хотела, али и пролазници имали су прилику да виде птице грабљивице у слободном лету, што је изузетно ретка прилика. Углавном их могу видети у ЗОО врту где су спутане, затворене. Велики број малишана, али и њихови родитељи са одушевљењем су пратили летове прекрасних Ханијевих птица и овај доживљај биће им незабораван, што и јесте мотив нашег најпознатијег соколара који каже да оваквим представама са својим помоћницима припрема малишане и развија њихову свест да позитивно размишљају о птицама грабљивицама, савршеним предаторима које су део екосистема и које треба чувати и штитити. Он је подсетио присутне да Мештровићев Победник на Калемегдану, тријумфални споменик који је подигнут 1928. године, држи сокола у руци.

Хани са својим орлом

Уследила је имресивна ревија летова дневних и ноћних грабљивица: јастреба Локија, мишара Хектора, бенгалске велике ушаре Барта, старог годину дана, а животни век му је педесетак година, сибирске сове Албе, која је највећа сова на свету, са распоном крила око 2m. Врхунац представе био је лет грандиозног белоглавог америчког орла, тешког око 6kg, са распоном крила од 2,6 m, са терасе „Тонантија“, право на Ханијеву руку. Величина, лепота, грандиозан лет оставили су публику без даха.

– Изузетно сам задовољан са сарадњом са Хотелом „Тонанти“. Преко 20 година се бавим овим витешким ловом. Радио сам пуно едукативних представа у много замкова у Европи. На овај начин омогућавамо људима да сазнају нешто више о овим врстама птица. Соколарство је у свету под заштитом UNESKO-a. Радимо на томе да и у Србији буде заштићено. Ми смо сада део Ловачког савеза Србије. Надам се да ћемо у неком наредном периоду развити соколарство као што је то у неким другим земљама. Птицама грабљивицама штитимо државно добро. Ми чувамо београдске авионе на Аеродрому „Никола Тесла“.

Између нас соколара и ових птица постоји обострана љубав. Соколар се не постаје, соколар се рађа. Ја сам од увек био заљубљен у птице грабљивице, очаран сам са њима, рекао нам је Хани уз опаску да има своје наследнике у соколарству, кћерку и сина. Хани Гиргис здушно се залаже да соколарска прича о уметности лова са истренираном птицом грабљивицом постане позната у Србији. Према његовим речима соколарство – лов, са историјом дугом четири хиљаде и двеста година, заправо је начин живота.

Хани Гиргис је током представе изнео велики број података везаних за историјат соколарства, а представио је и неке карактеристике птица грабљивица.

Соколарство је лов помоћу соколова и сродних птица грабљивица (јастреб, кобац, орао) и дресирање птица за лов. Ова врста лова стара је и распрострањена готово по целом свету. Познавали су га Трачани, Римљани, Јапанци, Кинези, Киргизи, Монголи, Индуси и други древни народи. У Европи  соколарство је уз лов са гепардима, нарочито био омиљен у средњем веку.

Соколарство је било познато и код Јужних Словена. Владари и високи феудалци имали су дворске соколаре. Призори из лова са соколовима честа су тема у ликовној уметности.


Јастреб Локи демонстрирао је летачке способности и брзину

У Србији соколарство некада било је веома распрострањено, тачно се знало ко какву птицу сме да држи, од обичног човека до цара као што је некада  Бановић Страхиња ловио са сурим орлом. Манастир Студеница био је један од водећих центара соколарства у овом делу Европе, што га је спасило од рушења при најезди Турака.

Јастреб је дизајниран да развија велику брзину на кратком растојању. За свега неких двадесет или тридесет метара може да развије преко сто километара на час. Зато има кратка и широка крила, дугачак реп. Са њима се могу ловити фазани, зечеви и остала перната ловна дивљач. Сове захваљујући специјалном перју лете бешумно, човек не може да их чује ако му прелете изнад главе. Oрао, можда најлепши предатор, напада плен брзином од 40-50km/h, може да живи и до 80 година. Процењује се да су птице грабљивице двадесетак пута интелигентније од паса.

М.Ст.Ј.

ВРЊАЧКА БАЊА ДОБИЛА СЕРТИФИКАТ

ВРЊАЧКА БАЊА ДОБИЛА СЕРТИФИКАТ published on

„СИГУРНО ПУТОВАЊЕ“ И „ЧИСТО И СИГУРНО“

Сертификат „Сигурно путовање“ и „Чисто и сигурно“, под редним бројем „001“, туристичкој дестинацији Врњачкој Бањи доделило је Пословно удружење хотелско-угоститељске привреде – ХОРЕС. Врњачка Бања као туристичка дестинација овим сертификатом стекла је право коришћења печата „Сигурно путовање“ и „Чисто и сигурно“, тако што је испунила услове из прописаних смерница Светске здравствене организације, препорука Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Глобалног протокола за нову нормалу Светског савета за путовање и туризам – WTTC и Протокола ПУ ХОРЕС о здравственим, хигијенским и безбедносним мерама заштите гостију и запослених ради сузбијања ширења вируса COVID-19, као и примену прописаних стандарда за угоститељске објекте. Сертификат ће важити до краја 2021. године.

– Сертификат је значајан за Врњачку Бању и велика је ствар што је Врњачка Бања прва добила овај сертификат „Чисто и сигурно“ са аспекта чистоће, везано за смештајне капацитете. Дакле, сви хотели Врњачке Бање су сертификовани и они поштују процедуре које је прописала Светска здравствена организација. Ми смо до сада сертификовали 204 хотела и 280 ресторана у Србији. Настављамо даље са сертификацијом приватног смештаја у туристичким дестинацијама и то им служи као алат за промовисање туризма. И те како је битно да се примењују све здравствено-хигијенске мере и да се гости осећају сигурно и безбедно. Ради се о пројекту Европске Уније, везано за пројекат „EUzaTebe – Културно наслеђе и туризам“, ми смо партнери у том пројекту задужени за организацију обуке.

Ми промовишемо вакцинацију запослених како би они сачували своје здравље, али и здравље гостију хотела, рекао је др Георги Генов, директор ХОРЕС-а, непосредно након уручивања сертификата Бобану Ђуровићу, председнику врњачке Општине, 2. маја, у Хотелу „Цептер“.

Ђуровић, Макуљевић и Генов

Уручењу сертификата присуствовао је и Ђорђе Макуљевић, председник Кластера туристичке привреде Врњачке Бање. Он је истакао значај сертификата за Бању.

– Сертификат је доказ уске повезаности и једног озбиљног рада између нашег Удружења хотелијера, тј. Кластера туристичке привреде Врњачке Бање и Удружења ХОРЕС. Георги Генов је несебично уложио рад и труд око реализације пројекта и захвалио бих му се што су сви хотели у Врњачкој Бањи добили једну озбиљну опрему за дезинфекцију и дератизацију својих објеката. Сада заједно радимо на едукацији и на кампањи вакцинације свих запослених угоститеља, рекао је Ђорђе Макуљевић.

– Ово је један од циљева које је себи поставила Општина Врњачка Бања, а то је да у сваком сегменту увек буде прва, и по броју ноћења, и по броју гостију, и по броју инвестиција и у уређености и чистоћи. Као што видите, Врњачка Бања је препозната као чиста, безбедна и сигурна дестинација која је успела да одоли искушењима која су била прошле године приликом велике посећености и да остане стабилна туристичка дестинација.  Tо је допринело да данас први у Србији добијемо овај сертификат који је битан за наше туристе из Србије, али и за туристе из иностранства. Ово ће бити сатисфакција и моменат одлучивања у коју ће дестинацију људи путовати. Врњачка Бања је тај услов испунила, остаје нам да тај статус задржимо и да као сигурна туристичка дестинација будемо конкурентни на српском, европском и светском тржишту, изјавио је Бобан Ђуровић.

М.Ст.Ј.

ЗВАНИЧНО ФОРМИРАЊЕ РЕГИЈЕ СТАРА СРБИЈА

ЗВАНИЧНО ФОРМИРАЊЕ РЕГИЈЕ СТАРА СРБИЈА published on

ЗАЈЕДНО СМО ЈАЧИ

Туристичка организација Регије Копаоник или Регија Стара Србија обухвата три града и седам општина  из Рашког, Расинског и Топличког округа – Рашка, Александровац, Брус, Блаце, Куршумлија, Краљево, Нови Пазар, Крушевац, Трстеник и Врњачка Бања. Иницијатива за оснивање регије покренута је пре седам година на новосадском Сајму туризма, а предуговор о оснивању  потписан је 2018. на Сајму туризма у Београду. Комплетну законску процедуру за формирање Регије до сада је спровело шест локалних самоуправа (Врњачка Бања, Рашка, Александрoвац, Брус, Блаце и Куршумлија) док су остале још увек у процедури.

Регија Стара Србија

Завршна фаза званичног формирања регије у току је у Привредном суду у Краљеву, а одмах по прикупљању документације и озваничења, у Регији ће начинити и прве конкретне кораке.

– Са два милиона ноћења годишње, заузимамо значајно место на туристичкој мапи Србије. Ова регија богата је културно-историјским наслеђем, природним лепотама планина и бања и  кроз заједничку промоцију моћи ћемо да се представимо на бољи начин и да модерном туристи понудимо активан одмор. Давно је прошло време када је гост проводио седам дана пасивно у једном месту. Навике се мењају, а ми смо сада спремни да се разноврсном понудом прилагодимо различитим циљним групама, од бањског и планинског, руралног, преко здравственог, до верског, манифестационог, винског туризма. На основу приоритета сваке чланице и њихове визије будућности Регије, направићемо стратешки план и програм и то ће званично бити наш први посао, рекао нам је Златко Миленковић, вршилац дужности  директора Туристичке организације Регије Копаоник.

Златко Миленковић, в.д директора Туристичке организације Регије Копаоник

Седиште Регије је на Копаонику, канцеларија у Врњачкој Бањи, Управни одбор је састављен од директора свих туристичких организација, скупштине општина дале су своје представнике за Надзорни одбор – у ТО Копаоник кажу да се труде да сви буду равномерно заступљени, али су једногласни у оцени да је најважније да овакво повезивање доноси више посла, већу пролазност пројеката, боље финансирање, квалитетнију презентацију, односно репрезентативну понуду од 1. јануара до 31. децембра.

– Врњачка Бања је једна од наших најстаријих бања и има све што једна бања треба да има. Здравствени туризам је ваша велика предност, али и смештајни капацитети и традиција. Све најмодерније што Србија данас има налази се у Врњцима и можете да послужите као пример добре праксе у Србији и шире. Насупрот престоници летњег туризма, ту је Копаоник. Неприкосновен када је реч о зимским спортовима и зимском одмору уопште. Али ту је и Александровац који последњих година акценат ставља на квалитет – производње и понуде. Александровац који као све признатија винска тура има и јединствен у Србији Музеј вина, али и јединог доктора винарства у земљи. Свака чланица има свој развијен бренд, свој спецификум, али само уједињени можемо да успемо и да се надамо међународним пројектима и средствима из претприступних фондова Европске уније. Као Регија која остварује два милиона ноћења на годишњем нивоу имаћемо и бољу прођу на конкурсима и веће шансе за инвестиције, прича даље први човек Регије.

Копаоник, Врњачка, Луковска и Пролом Бања, Александровачка жупа, Ђавоља варош, средњовековни манастири – обједињени планирају освајање кинеског, односно азијског, руског али и прекоокеанског тржишта.

– Сарадња са представницима локалних самоуправа је одлична, сви разумеју значај повезивања и спремни су да помогну. Циљ нам је да у сарадњи са нашом кровном туристичком организацијом, Туристичком организацијом Србије, и уз помоћ ресорног  Министарства трговине, туризма и телекомуникација будемо конкурентни на међународном тржишту. Пандемија короне нам је пореметила планове, али већ имамо наговештаје од стране појединих иностраних агенција, новинари из Лондона недавно су радили репортажу о нама, са руског тржишта имамо захтев да одрадимо понуду за боравак туриста од  пет, седам и десет дана. Туризам је жива и опипљива ствар која је највише претрпела  у доба короне, али се надамо опоравку, а он је најбезболнији када смо удружени, закључује Златко Миленковић.

Развој туризма у регији повлачи и економски развој других привредних грана, а врата Туристичке организације Копаоник остају отворена за нове чланове.

Весна Ђорђевић

САСТАНАК ХОТЕЛИЈЕРА ВРЊАЧКЕ БАЊЕ

САСТАНАК ХОТЕЛИЈЕРА ВРЊАЧКЕ БАЊЕ published on

ЗАЈЕДНИШТВО У ОПШТЕМ ИНТЕРЕСУ

У Кристалној сали, Хотела „Цептер“, 26. априла 2021. године одржан је конститутивни састанак Удружења хотелијера Врњачке Бање. Председавајући Миомир Михајловић поздравио је учеснике и најавио дневни ред – усвајање Статута, именовање Радног тела и предлог за избор чланова Управног одбора. Најављен је и избор чланова Надзорног одбора и за сам крај састанка скуп је упознат са активностима на промоцији 45. Фестивала филмског сценарија.

Ђорђе Макуљевић, в.д. председника Кластера туристичке привреде Врњачка Бања известио је присутне да је Радна група Статут дефинисала, све примедбе које су биле корисне су уграђене тако да може да се изврши регистрација у АПР-у. Посебну захвалност упутио је професорки Снежани Милићевић са Факултета за хотелијерство и туризам на указаним предлозима. Искористио је такође прилику да се захвали ТО Врњачка Бања, Влади Републике Србије, као и Пословном удружењу хотелско-угоститељске привреде Србије (HORES) и Немачкој организацији за међународну сарадњу (GIZ) за помоћ у дезинфекционим средствима, апаратури итд. за све врњачке угоститеље, хотелијере и станодавце.

Предложио је да сви власници или директори хотела формирају Радно тело највишег ранга, које је у обавези да се најмање једном годишње окупи да да оцену рада Удружења као и смернице и упутства за даљи рад извршним органима Кластера туристичке привреде Врњачка Бања. За председника овог Радног тела предложио је др Дејана Станојевића, директора Специјалне болнице „Меркур“ што је гласањем нешто касније и прихваћено.

У раду овог састанка учествовао је и Бобан Ђуровић, председник Општине Врњачка Бања који је предложио да се Статут усвоји и да се крене са функционисањем Кластера туристичке привреде Врњачка Бања. Он је мишљења да ће Врњачка Бања имати велике шансе да се боље организује поготову када је у питању презентација Врњачке Бање.

Статистика о туристичком промету Врњачке Бање показује да смо ми место које по својим резултатима има право да учествује у креирању укупне туристичке понуде наше земље. Не смемо остати по страни, већ праве идеје морамо сви заједно реализовати. Посебно мислим на развој конгресног туризма. Предности којима наша Општина располаже морају се стављати у функцију већег туристичког промета (винарија, приватни базени, зооврт, верски објекти, сеоска имања опредељена да се баве туризмом итд.). Циљ рада Кластера туристичке привреде Врњачка Бања треба да буде заједништво и јединство у општем интересу, да се за одређене задатке делегирају најспособнији, рекао је Ђуровић.

Др Дејан Станојевић изразио је задовољство што се формира кластер туристичке привреде Врњачке Бање и подсетио је да је „Mеркур“ био иницијатор оснивања кластера бањских лечилишних места. Tребало je доста времена да се дође до првог пројекта који финансира Европска Унија. Показало се да упорност и труд на крају дају резултате.

На предлог председника новоформираног Радног тела за председника Кластера туристичке привреде Врњачка Бања је изабран досадашњи вршилац дужности председника Ђорђе Макуљевић, за два потпредседника изабрани су: Нина Стаменчић, „Соларис Ризорт“ и Александар Гвоздић, Хотел „Тонанти“. За секретара Удружења изабран је Ђорђе Трмчић и то ће бити једино место са сталним запослењем.

Договорено је да ће Управни одбор Кластера туристичке привреде Врњачка Бања сачињавати представници: Туристичке организације Врњачка Бања, Факултета за хотелијерство и туризам, Хотела „Тонанти“, „Ризорт Солариса“, А Хотела, Хотела „Фонтана“, Хотела „Цептер“, Специјалне болнице „Меркур“, „Сплендора“ испред апарт хотела, СПА Травела и представник угоститеља. Све одлуке на овом састанку донете су једногласно, а договорено је и да се изаберу три члана Надзорног одбора. Избором чланова ових тела стећи ће се услови за регистрацију Удружења као правног лица с тим што треба рећи да је и питање чланарине остало нерешено.

Бележимо и занимљиво излагање Саше Миленковића, представника „Врњачких терми“.

– Важно је да идемо напред, а потенцијала имамо, каже Миленковић

На крају састанка представили су се Немања Станојковић и Марко Јовичић задужени за организацију новог начина промоције Фестивала филмског сценарија 45. по реду. Први резултати ће се видети већ за двадесетак дана а очекује се долазак великог броја глумаца и вишеструко већа посећеност ове културне манифестације у августу месецу.

Било је речи и о потреби да се неке манифестације помере из сезоне у вансезону како би се туристичка сезона што више продужила.

М.В.

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial