НАЈНОВИЈЕ | ВРЊАЧКЕ НОВИНЕ

ЛЕРОВ ТУНЕЛ СЕ СПРЕМА ДА ОТКРИЈЕ НЕИСПРИЧАНЕ ПРИЧЕ

24. априла 2021.vrnjacke

Деоница од 76 метара тунела испод Црквеног брда у центру Врњачке Бање, изграђеног током Другог светског рата и познатог као „Леров“, биће стављена на услугу туристима. Идеја рођена 2017, након значајних напора уложених у израду елабората за потребе пројектно-техничке документације на нивоу идејног пројекта као главног документа за грађевинску дозволу и реконструкцију, односно доградњу тунела, ускоро улази у званичну реализацију.

На основу узорака узетих из тунела ради испитивања састава и издржљивости стена, као и ради геолошког картирања терена, стручњаци Грађевинског и Рударско-геолошког факултета из Београда проценили су да је објекат безбедан за реконструкцију, те да се врло лако уз минималне корекције може отворити за посетиоце.

Идеју је подржао и Завод за заштиту споменика културе из Краљева под чијим покровитељством је цело Црквено брдо као културно историјска просторна целина од великог значаја, па самим тим и Леров тунел.

Иако не постоји званично формирана историјска слика функције тунела, зна се да је у мају 1942. испод Црквеног (тада Александровог) брда у Врњачкој Бањи почело је копање тунела који је према првобитној замисли требало да буде склониште немачког Главног штаба за југоисток. Радовима је руководио генерал Александар Лер, командант немачких трупа за Балкан и Југоисточну Европу, вођа Десанта на Дрвар и командант шестоаприлског бомбардовања Београда. Тунел је пробијен тек годину и по дана касније када су се две екипе, копајући истовремено са две стране, сусреле у средини испод брда. За радове су ангажовани мештани, а према неким причама Врњчана, после пада Италије и Италијани који су се затекли у овим крајевима. Тунел дуг 234 метра немачке окупационе снаге користиле су као магацин оружја и муниције. Леров тунел је повезан и са Вилом „Туркуловић“ (данас Хотел „Променада“), док други започети крак тунела у правцу пијаце са једне и Виле „Пећ“ са друге стране, никада није завршен.

Јединствености тунела доприноси чињеница да је пре скоро осам деценија грађен у живој стени, као и да је данас код нас јако мало објеката из Другог светског рата очуваних у тој мери. Да ће туристичка понуда Врњачке Бање реконструкцијом и отварањем тунела за посетиоце добити много став је и координатора пројекта, проф. др Војина Чокорила, професора Рударско-геолошког факултета из Београда у пензији, који је од првог обиласка тунела уверен да би била штета да тунел и његови туристички потенцијали не буду искоришћени.

Главни архитекта је Милош Станковић, пореклом Врњчанин. Идеја је да поред седам постојећох просторија буде изграђена још једна, осма. Првобитни изглед Леровог тунела биће измењен у делу који се односи на безбедност посетилаца. Највеће новине везане су управо за улаз у тунел где ће бити формиран мањи трг.

– Паралелно са израдом документације за грађевински део посла, ради се и на ентеријеру тунела, а теку и припреме за модерну презентацију старе Бање – да онај ко прође кроз тунел доживи период Другог светског рата и добије утисак проласка војника кроз тунел у том периоду, односно да доживи повратак у прошлост. Планиране су две тематске целине: Србија у време немачке окупације и Врњачка Бања у том периоду. Идеја је да се кроз седам постојећих соба одради музејска поставка, док је осма – мултимедијална просторија (чија изградња је обухваћена пројектом и која ће бити широка пет, а дугачка осам метара, и где ће висина таванице бити 3,5 метра) предвиђена за велико финале посете. Овај део посла поверен је Архимедиа групи са Електронског факултета у Нишу, тачније лабораторији за рачунарску интелигенцију и информационе технологије, која се бави дигитализацијом националне баштине, односно применом информационих технологија у представљању природних, културних и историјских знаменитости. Сарађујемо са Оливером Николић која је архитекта, стручњак за дизајн ентеријера, изложбених простора и музејских поставки и Драганом Павловићем чија је специјалност промоција историјског наслеђа, каже Милутин Думановић, помоћник председника општине Врњачка Бања.

На излазу из тунела пројектом је предвиђена изградња сувенирнице, рампе за инвалиде, мокрог чвора и мини трга који ће се уклопити у постојеће уређење око водопада. Биће формирана целина која гледа ка Променади и Улици хероја Чајке.

– Испоштована су сва правила и најновији стандарди овог типа и верујем да ће то бити нова прелепа слика на тој страни Црквеног брда. Пажљиво смо градили сваки корак овог пројекта и зато смо сигурни у његов успех. Министарство туризма и Општина Врњачка Бања уложили су до сада 700.000 евра у уређење Црквеног брда, а имамо обећања да ће нас подржати и у реализацији овог пројекта. После свега, мишљења сам да ће отварање Леровог тунела за посетиоце бити круна реконструкције, закључује Думановић.

У израду пројектно-техничке документације за реконструкцију и доградњу Леровог тунела Општина Врњачка Бања уложила је четири милиона динара, а партиципираће и у финансирању радова. Процена стручњака је да ће за комплетан посао бити потребно око 50 милиона за које ће Врњачка Бања конкурисати код Министарства туризма.

Весна Ђорђевић

ГЛАВНА ТЕМА ОДРЖАНЕ ЈАВНЕ РАСПРАВЕ ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗАПОШЉАВАЊА ЗА 2021. ГОДИНУ

23. априла 2021.vrnjacke

Јавна расправа о Локалном акционом плану запошљавања и Одлуци о изменама и допунама Одлуке о доприносу за уређивање грађевинског земљишта, одржана је 22. априла у великој сали Скупштине општине Врњачка Бања.

Локални акциони план запошљавања општине Врњачка Бања за 2021. годину обухвата ублажавање негативних економских и социјалних последица изазваних „COVID-19“ пандемијом, идентификовање проблема, препознавање група са натпросечним ризиком од незапослености и дизајнирање мера активне политике запошљавања којима би се деловало на узроке проблема и смањиле разлике у погледу ризика незапослености. Кључна питања су какво је стање на тржишту рада у локалној заједници, шта је утицало на такво стање, какве су перспективе, које су мере на располагању, као и који ће ефекти бити постигнути. Ради ефикасне и квалитетне припреме ЛАПЗ-а, именован је Локални савет за запошљавање за носиоца израде наведеног документа.

Задатак Локалног савета за запошљавање је да изврши анализу стања запослености у општини Врњачка Бања и на основу добијених резултата, а у складу са циљевима Националног плана за запошљавање за 2021. годину и Стратегије одрживог развоја општине Врњачка Бања 2013-2023. године, изради нацрт ЛАПЗ-а.

ЛАПЗ представља инструмент спровођења активне локалне политике запошљавања у 2021. години и усклађен је са циљевима Стратегије запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године, Стратегије одрживог развоја 2013-2023. године и Локалног акционог плана за младе 2020-2025. године.

Њиме се дефинишу циљеви и приоритети политике запошљавања и утврђују програми и мере који ће се реализовати како би се достигли постављени циљеви и омогућило одрживо повећање запослености.

Представница Националне службе за запошљавање Даница Гочанин у Локалном савету за запошљавање, рекла је да се закључно до 31. марта, на евиденцији НСЗ налазило 2.876 лица, што је за око три процента мање у односу на исти период прошле године.

– У последња три месеца, запослено је 275 особа, што је 18,6 процената мање у односу на исти период прошле године. Разлог томе је што сезона у Врњачкој Бањи касни, тако да они радници који су ранијих година, обично почетком априла и крајем марта одлазили са евиденције НСЗ, због сезонских послова, сада у кашњењу, а када крене сезона, тај број ће се смањити на уобичајен, стандардни број сезонских радника, појаснила је Даница Гочанин. Она је подсетила на Јавне позиве за финансирање активне политике запошљавања у 2021. години. Укупно је објављено 12 Јавних позива и то за финансирање обуке на захтев послодавца, стицање практичних знања, реализацију програма стручне праксе, за реализацију програма приправника за незапослене са средњим и високим образовањем, затим за учешће у финансирању програма обуке за потребе послодавца за запослена лица, као и незапосленим лицима ромске националности за субвенцију за самозапошљавање. Такође су расписани Јавни позиви за спровођење јавних радова за незапослена лица и незапослена лица са инвалидитетом, затим за доделу субвенција за запошљавање лица из теже запошљивих категорија, за особе са инвалидитетом без радног искуства, као и за рефундацију трошкова подршке особа са инвалидитетом које се запошљавају под посебним условима.

– Једини конкурс који се не може односити на општину Врњачка Бања је за организовање и спровођење јавних радова за незапослена лица, јер се то организује у категоријама са трећим и четвртим степеном развијености, а Врњачка Бања спада у други степен развијености, изјавила је за Врњачке новине Даница Гочанин из Националне службе за запошљавање.

Друга тема одржане Јавне расправе односила се на Одлуку о изменама и допунама Одлуке о доприносу за уређивање грађевинског земљишта.

– Јавна расправа је због ове ситуације мало специфична, одржана је електронским путем, тако да су сви предлози и сугестије, достављени електронским путем, на имејл писарнице или личном предајом у канцеларију писарнице. Данас смо јавну расправу на ову тему одржали само са Локаним саветом за запошљавање, пошто је прва тачка била изузетно важна, тј. на Одлуку о усвајању Локалног акционог плана запошљавања за 2021. годину, изјавила је Јасмина Трифуновић, руководилац Одсека за послове органа Општине.

Измена Одлуке о доприносу за уређивање грађевинског земљишта односи се на један став члана 13 поменуте одлуке, односно на плаћање у целости и на рате, где је извршена корекција у броју рата.

С. Станојчић

МОРАВСКИ КОРИДОР – ПУТ КОЈИМ СЕ ЉУДИ ВРАЋАЈУ

22. априла 2021.vrnjacke

„Моравски коридор неће бити пут којим људи одлазе, него онај којим се враћају“, изјавио је у Ћићевцу министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић након састанка са председницима општина и градоначелницима Ћићевца, Трстеника, Варварина, Врњачке Бање, Чачка, Крушевца и Краљева.

Министар и челници локалних самоуправа кроз које пролази траса Моравског коридора, споне између коридора 10 и 11, сложили су се да је овај путни правац од великог значаја, јер представља основу будућег привредног развоја овог краја у коме живи пола милиона грађана.

*Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић*

„Ово неће бити пут којим млади људи одлазе, већ пут којим се они враћају у свој родни крај, овде живе, раде и планирају своју будућност. Овај аутопут је будућност Србије и права победа политике председника Вучића. Овде, на траси овог коридора ће се прво остварити наш успех на пројекту Србија 2025“, нагласио је министар Момировић.

На састанку, ком су присуствовали и представници ЈП „Коридори Србије“, разматрано је и формирање посебне стручне службе која ће се бавити комуникацијом са извођачима, локалним самоуправама и грађанима и решавањем проблема који ће се појавити током извођења радова.

„Овај пут ће отворити могућност за значајан раст плата у свим градовима и општинама на траси и мислим да ћемо успети нешто о чему нико није сањао. Захвалан сам свим представницима локалних самоуправа, јер изградња великих инфраструктурних пројеката увек вуче са собом и одређене проблеме”, рекао је министар Момировић.

Објаснио је да траса аутопута пролази кроз бројна насеља, па су на састанку размотрена питања прилаза путу и експропријације имања која се налазе на траси. Момировић је нагласио да је америчко – турски конзорцијум Бехтел Енка у обавези да до краја марта 2024. заврши цео Моравски коридор.

Састанку је присуствовао и председник Општине Врњачка Бања, Бобан Ђуровић, који је као и остали представници локалних самоуправа, изнео стање на терену и проблеме с којима се локална самоуоправа суочила приликом извођења активности, а у циљу остварења главног пројкета – Моравског коридора.

„Врњачка Бања је изнела ситуацију са свог терена, да је експропријација извршена у потпуности, да су остала три предмета по питању експропријације земљишта и да се очекује процена вештака за још неких десетак грађевинских парцела. Иза тога можемо констатовати да је експропријација у потпуности и решена. Остају одређене зоне око аутопута, где Општина Врњачка Бања активно размишља о постављању кампа за раднике, а који ће касније остати као туристички камп за туристе који буду долазили у Врњачку Бању с приколицама. Поред наведеног, решење проблема који се пре свега тичу одређених кућа, које су остале између Западне Мораве и ауто-пута и захтева грађана да њихове куће и део имања буду експроприсани“, говори Бобан Ђуровић, председник Општине Врњачка Бања.

Значај Моравског коридора је вишеструк како за цео регион, тако и за саму Врњачку Бању. Реализацијом овог пројекта председник врњачке Општине очекује бољу повезаност пре свега са главним градом Републике Србије, Аеродромом „Никола Тесла“, али и осталим градским центрима.

„Врњачка Бања ће се као туристичка дестинација наћи на мапи транзитних путника који из Европе путују према југу. Врњачка Бања ће стајати као тачка која је незаобилазна, коју треба свакако посетити, можда остати и боравити два дана, па наставити свој пут. Петља изласка са ауто-пута је у зони Врњаца и Новог Села, практично на корак до уласка у Врњачку Бању. Очекујем да ће ово допринети великом приливу гостију и туриста из Београда и Новог Сада, као и да ће створити добру индустријску зону за градњу у околини“, закључује Ђуровић.

Успостављена динамика рада на координатама је у складу са динамиком радова који су дефинисани уговором, тако да се очекује завршетак радова на Моравском коридору у задатим роковима, а то је март 2024. године.

Срђан Удовичић

ФЕСТИВАЛИ СЕ ВРАЋАЈУ

21. априла 2021.vrnjacke

После много ишчекивања, коначно стижу сјајне вести! Према изјавама званичнка и чланова Кризног штаба, фестивалско лето ће се ове године догодити у Србији. Тако ће се, после једногодишње паузе, од 5. до 7. августа, публика Lovefest-a поново наћи пред светским звездама у Врњачкој Бањи.

– Веома смо срећни због изјава и информација које стижу од званичника државе и верујемо да ће, уз праве прописане мере, овог лета бити могуће вратити нормалан живот у Србији. Оваква вест значи опоравак, не само за Lovefest, већ и за комплетан туризам Врњачке Бање и региона, угоститеље, хотелијере и бројне друге привредне гране, поручују из организације.

Овако оптимистичне изјаве сасвим сигурно су плод вишемесечног залагања фестивала да у оквиру иницијативе Safe Events Serbia дефинише четири потенцијална сценарија која воде ка нормализацији живота и враћању музичким догађајима у нашој земљи. Иницијатива је покренута у циљу креирања посебног и провереног пакета мера, које је могуће предузети како би у Србији било могуће организовати догађаје већег формата.

Према инфорамцијама званичника приступ фестивалу биће омогућен свим вакцинисаним посетиоцима, као и оним посетиоцима који имају антитела, док ће за све остале бити омогућен брз антигенски тест.

Извор: Телеграф

ТАЈНА УСПЕХА ЈЕ У ПОВЕРЕЊУ

19. априла 2021.vrnjacke

Једна од наших успешних суграђанки је Зорица Дабановић, власница Предузећа за трговину и услуге „Интима“ ДОО. Верујемо да је многи Врњчани знају, а током лета у продавници имају прилику да је упознају и многобројни бањски гости. У том смислу она је прави промотер врњачке трговине јер вас дочекује са широким осмехом, ведрог је духа и поседује обиље позитивне енергије. Разговор смо водиле у једној од њених продавница, на Променади у Врњачкој Бањи.

Рођена је у селу Рсовци, где и данас живи у породичној кући коју је саградила. Основну школу завршила је у Врњачкој Бањи, а потом средњу Трговачку школу у Краљеву. Касније, уз рад је завршила Вишу школу трговинске и текстилне струке у Нишу. Одмах по завршетку средње школе запослење је добила у тадшњој продавници „Црвене заставе“ која се налазила до Биоскопа, данас је то продавница „Планета Спорт“. Зорица се са носталгијом сећа тих првих дана на послу.

– Реч је о продавници текстилне галантерије са метражом, управник је био Влада Арсић. Тад је било толико посла, а ми трговци смо га одговорно прихватали. Роба је стизала недељно. Радило се у две смене, пре подне од 7 до 12 часова и поподне од 16 до 19 часова. У тој продавници сам стекла радне навике и научила кодекс понашања једног трговца, прича Зорица.

Са 23 године прелази да ради у Робну кућу као шеф одељења у оквиру којег је радило дванаест радника. Ту је радила неко време, а онда је наишло време када су се отварале многе приватне продавнице па је и она одлучила да тако учини. Управо ове године „Интима“ ДОО обележава 25 година постојања и рада. А о почецима у приватном бизнису Зорица нам прича.

– Почела сам да радим са продавницом позамантерије у локалу који се налазио са стране Виле „Добрила“. То је био простор од четири метра квадратна. Кренула сам од нуле, али сам захваљујући стрпљењу и својој упорности кренула да градим своје име у трговини Врњачке Бање. Касније сам изнајмила простор на углу Виле „Балкан“, преко пута пијаце, где сам почела са новим програмом – продајом веша, а врло брзо и са увођењем италијанске робе у понуду. Данас ту продавницу води моја ћерка која се преоријентисала на продају здраве хране. У то време мој муж Митар живео је у Бару па сам захваљујући његовој иницијативи ишла бродом у Бари, као и Наполи где сам куповала робу. Сарадња са Италијанима је настављена до данашњих дана. Они ми шаљу робу на царину и плаћам преко рачуна. Мислим да је тајна успешног пословања у поверењу, прича нам наша саговорница.

Поред продавнице у Вили „Балкан“, Зорица је купила и локал на Променади . Радећи у те две продавнице стекла је свој реноме, а круну пословања представља и нова продавница у Тржном центру „Цептер“ где је међу првима купила локал, а од јула 2020. године отворила је нову продавницу. Да побројимо асортиман робе: мушки и женски веш, пиџаме, спаваћице, мајице, купаћи костими, чарапе, панталоне марке Carla Ferroni, итд.

Несрећним случајем изгубила је мужа, али у послу никада није посустала и углавном је остала привржена трговини. Успела је да подигне и одшколује двоје деце, ћерку Јасмину , која је завршила Архитектонски факултет у Београду и сина Николу који је завршио Грађевински факултет, такође у Београду. На ћерку се фирма „Интима“ ДОО води, а Зорица сада настоји да у посао уведе сина, а ми верујемо да ће он бити достојан наследник. Поред ње и сина у „Интими“ ДОО су запослена још четири радника.

Мила Васојевић

Document Header

Primary Sidebar