Број позитивних на Ковид, 7. априла је у благом паду, заражених је, према последњим подацима, 338 и сви оболели се налазе у добром општем стању са лакшом и средње тешком клиничком сликом. Медицинске екипе врњачког Дома здравља су са њима у свакодневном контакту. Референтна установа за јављање је и даље амбуланта у Новом Селу за све који имају било какве симптоме, иначе амбуланта прати рад Дома здравља, а након тог времена пацијенти се јављају у Службу Хитне помоћи јер је и то организациона јединица која све стандарде испуњава када је реч о пацијентима са сумњом на Ковид-19.
– Наши пацијенти знају да након прегледа и јављања у ковид амбуланти у најкраћем могућем року добијају потребне упуте за комплетну дијагностику која је потребна уколико постоји сумња на Ковид-19, мислим на рендген, лабораторију и брзи анти ген тест, а ако је потребно и PCR тест. Све организационе јединице Дома здравља осим рендгена, Лабораторије и АТД-а раде нормално, пуним капацитетом без обзира на реконструкцију коју полако приводимо крају. Пустили смо један део Лабораторије за пацијенте, али с обзиром да је тренутно реконструкција баш у Лабораторији, наша Болница за интерне болести нам је изашла у сусрет тако да пацијенти којима је потребно хитно вађење крви, могу то учинити у болници, а очекујем нормализацију односно завршетак радова у Лабораторији до краја ове недеље. Било како било, нисмо ниједног тренутка дозволили да посао трпи иако је реконструкција у току а све у служби наших суграђана односно пацијената, рекла је директорка Дома здравља др Весна Малићанин и додала да је јуче ујутру стигло је 1.225 првих доза кинеске вакцине „Синофарма“, а новина је што је вакцинација могућа без пријаве на е-Управи.
– Договорили смо динамику распореда рада коју, напомињем, договарамо свакодневно, јуче од 14 часова суграђани који су добили СМС били су прегледани од стране дежурних медицинских екипа које се налазе у Хали и након тога су примили вакцину. Такође, од јуче у Халу могу да дођу и сви они суграђани који се нису пријавили преко портала е-Управа а који желе да приме вакцину кинеског произвођача „Синофарм“. До петка ће рад у Хали бити од 8 до 20 часова, раде два пункта, један је резервисан за суграђане који су добили СМС а други за оне који се нису пријавили а желе да се вакцинишу. Такође смо договорили динамику да покријемо целу територију Општине Врњачка Бања да изађемо у сусрет најстаријој популацији и нашим суграђанима који су удаљени од Хале „Владе Дивац“ и Врњачке Бање па ћемо тако у петак, суботу и недељу имунизацију вршити на још неким пунктовима. У петак ће наше мобилне екипе са комплетном потребном опремом и стандардима који морају да буду испуњени бити у амбуланти у Подунавцима, у суботу у амбуланти у Вранешима и у недељу у амбуланти у Грачацу. У све три амбуланте рад ће бити организован од 10 до 17 часова, додала је др Малићанин.
Она је апеловала на суграђане са поменутих територија да искористе прилику и дођу у Вранеше, Подунавце и Грачац да се вакцинишу јер је то једини начин да се превазиђе ова ситуација. Према званичној статистици тренутно је преко 30% становништва Врњачке Бање вакцинисано.
ПРОЈЕКАТ ЗА КОНКУРЕНТНУ ПОЉОПРИВРЕДУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Пројекат за конкурентну пољопривреду Републике Србије представља потпуно нови концепт доделе бесповратних средстава (50:40:10), планираним да траје од 2021-2024. Овај пројекат, који се реализује на основу споразума о зајму између Републике Србије и Светске банке, намењен је подршци пољопривредницима, обезбеђивањем извора финансирања за продуктивне инвестиције и јачање веза између примарне пољопривредне производње и пружаоца услуга откупа/прераде/маркетинга пољопривредних производа (агрегатори).
Како се ради о новом приступу подршке пољопривреди, неопходно је да се сви заинтересовани, потенцијални корисници бесповратних средстава, добро упознају са могућностима за њихово остварење. Наиме, Пројекат конкурентне пољопривреде пружа могућност пољопривредницима, било да је реч о физичким лицима, предузетницима, привредним друштвима или задругама, која имају газдинство у активном статусу, да добију бесповратна средства у износу од 50% од укупне вредности инвестиције (са ПДВ-ом) за њену реализацију. Остатак вредности инвестиције реализује се средствима из кредита код пословне банке у износу 40% од вредности инвестиције и са 10% сопствених средстава. Дакле, 50% ће бити бесповратна средства од Управе за аграрна плаћања, 40% је обавезан кредит који корисник узима код неке од пословних банака са којима ће Министарство пољопривреде потписати Уговор о пословно-техничкој сарадњи и 10% сопствено учешће корисника.
У оквиру овог пројекта два су основна програма за подстицаје (грант шеме): грантови за примарну производњу и грантови за прераду.
Грантови за примарну производњу се односе на пројекте за унапређење конкурентности примарне пољопривредне производње, јачање веза унутар тржишног ланца, као и за диверзификацију економских активности на газдинству кроз развој старих и уметничких заната, односно домаће радиности. Тако ће се, кроз ову подршку, финансирати инвестиције у производњу млека, меса, пчеларства, аквакултуре, воћа, поврћа, цвећа, грожђа, осталих усева, тј, ратарских култура, улагања у старе и уметничке занате. Грантови ће се давати за изградњу фарми, набавку опреме за фарме, набавку и постављање пластеника, набавку машина и опреме за биљну производњу на отвореном пољу, набавку и постављање система за наводњавање, противргадне заштите. Прихватљиви су и трактори снаге до 80 киловата, а могу их набављати воћари, виноградари, сточари. Набавка животиња није прихватљива, као и набавка расада једногодишњих биљака и њихова садња (подизање засада воћа)… Минимална вредност прихватљивих трошкова у ове инвестиције је 20.000 евра у динарској противредности, а максимална 50.000 евра.
Општи и посебни услови су скоро идентични као и у националним мерама руралног развоја у погледу капацитета производње, односно површина које произвођачи обрађују (сточари, произвођачи крављег млека, који имају до 19 млечних крава, произвођачи товне јунади до највише 19 говеда, узгајивачи који имају највише 149 оваца и коза или до 29 крмача или 99 товних свиња по турнусу; код поврћа услов је да имају до 0,5 hа производње биљака у заштићеном простору или до 3 hа на отвореном; воћари до 2 hа јагодастог воћа, односно до 5 hа осталог воћа; када је реч о осталим усевима, максимум је 50 hа за инвестиције у набавку нових машина и опреме, а до 100 hа за инвестиције у набавку нових машина и опреме за наводњавање).
Ови грантови намењени су да подрже газдинства која још нису на нивоу да конкуришу за средства IPARD програма. Дакле, мањим произвођачима и даље остају на располагању редовне националне мере руралног развоја а већи произвођачи су покривени кроз IPARD програм. Један од основних циљева пројекта је повезивање примарних произвођача који су тржишно и комерцијално оријентисани са агрегаторима – откупљивачима примарних производа од пољопривредних газдинстава у сврху дораде, складиштења, припреме за тржиште, односно прераде, као и даље продаје и маркетинга, тј. оснаживање веза и снаге тржишних ланаца (предност ће имати учесници већих заједничких иницијатива). Наиме, нов приступ овог пројекта огледа се у обавезној пословној вези газдинства са минимум једним агрегатором, у форми уговора о купопродаји, фактура, откупних листова. Исти услови, тј. докази су неопходни и за агрегаторе.
Грантови за прераду – подршка само за агрегаторе (предузетници, правна лица, задруге), даваће се за пројекте који се односе на унапређење конкурентности и веза унутар тржишног ланца у области откупа, прераде и маркетинга примарних пољопривредних производа, као и унапређење маркетинга производа домаће радиности. Ту улазе инвестиције за унапређење пријема, манипулације, утврђивање квалитета, дораде, складиштења и прераде осталих усева; инвестиције у области прераде и маркетинга млека и млечних производа, као и производа од меса; могу да конкуришу и винарије, за инвестиције у области производње и маркетинга вина, као и пчелари за инвестиције у области прераде и дораде, паковања и маркетинга пчелињих производа. Овде спадају и инвестиције у унапређење маркетинга производа старих и уметничких заната, односно послова домаће радиности који су сертификовани. На пример, ови грантови обухватају набавку и инсталирање нове опреме у сврху коришћења обновљивих извора енергије и унапређење енергетске ефикасности, набавку нове опреме за дигитализацију и аутоматизацију производних система, укључујући и набавку адекватних софтвера са пратећим хардвером. Између осталог, подржаће се инвестиције у изградњу и опремање објеката за пријем, манипулацију, утврђивање квалитета, чишћење, сушење, складиштење, као и откуп и даљу продају зрнастих производа, инвестиције везане за прераду житарица, изградњу објеката за пријем, чишћење, сушење, складиштење, прераду и паковање житарица са припадајућом унутрашњом и спољном инфраструктуром, набавка нових машина и опреме за прераду житарица… Све то биће дозвољено и за уљане културе, гајено зачинско, лековито и ароматично биље… Најмања вредност пројекта је 25.000 евра, а највећа 400.000 евра у динарској противредности.
Начин остваривања права на бесповратна средства по овом пројекту разликује се по редоследу корака у односу на досадашње националне мере, а односи се и на примарне произвођаче и на агрегаторе. Поступак се покреће подношењем Пријаве за утврђивање права на коришћење бесповратних средстава у оквиру Јавног позива, који расписује Министарство пољопривреде -Управа за аграрна плаћања. Уз пријаву се подноси и пратећа документација, међу којом је новина овог пројекта, тј. документација везана за испуњавање захтева из области заштите животне средине и поштовања људских права – Образац за тријажу еколошких и социолошких стандарда, који се поново подноси и уз Захтев за одобрење пројекта.Управа врши административну обраду пристиглих пријава, спроводи поступак бодовања и рангирања, након чега објављује ранг листу на својој званичној интернет сдтраници. Директор Управе Решењем одобрава право на коришћење бесповратних средстава подносиоцу Пријаве на основу ранг листе, а до висине расположивих средстава утврђених Јавним позивом.
Лице којем је одобрено право на коришћење бесповратних средстава подноси Управи Захтев за одобравање пројекта који укључује и пословни план са прописаним прилозима. Пословни план мора се доставити и одабраној пословној банци, на основу којег банка издаје писмо о намерама којим изражава спремност да подносиоцу захтева одобри кредит који обезбеђује 40% вредности прихватљивих трошкова дефинисаних пословним планом. Потом следи потписивање Уговора са Министарством пољопривреде и након што средства у пуном износу од вредности прихватљивих трошкова буду уплаћена на наменски рачун код пословне банке, корисник бесповратних средстава може почети са инвестицијама и активностима, предвиђеним Пројектом.
За спровођење набавки током реализације Пројекта корисник бесповратних средстава примењује процедуре које су усаглашене са процедурама Светске банке, посебно за набавке робе, посебно за радове, консултантске и неконсултантске услуге, а Управа има обавезу да помогне корисницима у примени адекватних метода.
Сви они који желе да аплицирају за беспроватна средства под условима дефинисаним овим Пројектом, стручно-техничку подршку могу добити од стране Пољопривредно саветодавних и стручних служби, од стране приватних консултаната, одабраних пословних банака.
Врњачка Бања као туристичко место прве категорије има потребу за јачањем капацитета у подручју дигитализације услуга које јавна управа пружа свим својим корисницима. У том циљу, реализован је пројекат у сарадњи са Министарством без портфеља за иновације и технолошки развој у прошлом сазиву Владе Републике Србије, др Ненада Поповића. Вредност инвестиције износи 38 милиона динара, а радове на простору, где ће се налазити Иновативни развојни центар обишао је председник општине Врњачка Бања, Бобан Ђуровић са сарадницима.
„У скалду са привредним развојем наше општине, дошли смо до статуса да радимо на отварању Иновативног развојног центра. Ово је велики искорак у домену савременог пословања које Бања није имала и није могла очекивати у неком претходном периоду. Ослањали смо се на велике центре. Успели смо да достигнемо тај ниво и да отварањем овог развојног центра пружимо подршку у пословању свим привредним субјектима у Врњачкој Бањи, који ће у сваком тренутку добијати информације о актуелним субвенцијама, информације о почетку започињања приватног бизниса, да ли су актуелни јавни позиви за одређене категорије привредника и слично“, рекао је Ђуровић.
Будући изглед ИРЦ
Иновативни развојни центар (ИРЦ) биће опремљен савременом ИТ опремом и представљаће један од модела за развој „smart city“ програма. Софтверским и хардверским решењима ИРЦ ће допринети ефикаснијем раду локалних органа, већем степену задовољавања услуга јавне управе, омогућиће подршку за развој предузетничких компетенција и допринети оснивању што већег број start up-ова. ИРЦ ће омогућити додатно усавршавање и унапређење кадрова неопходних за будући одрживи развој заснован на иновацијама и дигитализацији, не само наше општине, већ и jединица локалне саоуправе (ЈЛС) у окружењу.
Иновативни развојни центар обухватаће простор од скоро 200 квадрата, који је смештен на Аутобуској станици, а коју је, комплетну, са површином од 7 хектара и припадајућим девастираним објектима купила Општина Врњачка Бања, 2013. године, након неколико неуспелих приватизација и предузећа које је било у стечају. ИРЦ ће се састојати из 5 канцеларија, отвореног канцеларисјког простора, сале за састанке, сале за презентације, оставе и сервер сале. Биће опремљен ИТ опремом нове генерације и представљаће један од модела за развој „smart city“ програма и допринос дигитализацији јавне управе и одрживом развоју региона.
Специјална болница за интерне болести Врњачка Бања почела је са радом у новој згради 1988. Простор који је својевремено био понос колектива, данас представља ограничавајући фактор за даљи развој. Наиме, установа је намењена за дијагностику и лечење акутних и хроничних болести унутрашњих органа али је прављена по стандардима другог времена. Да би Болница могла да дијализира све пацијенте врњачке Општине, госте односно туристе и пацијенте са територије Општине Трстеник који нам гравитирају, да би пратећа лабораторија могла да ради 24 сата дневно, за одељење архива, рендгенски кабинет, како би се створили услови да пацијент добије што више под овим кровом, потребно је нових 4.000 квадрата.
Прим. мр sc. med. Вања Балшић, директорка Специјалне болнице за интерне болести
Како је реч о великом пројекту који изискује огромна средства, руководство Специјалне болнице улаже максимум напора да у постојећим условима створи оптимум за збрињавање пацијената. Тако је почетком године реновирана коронарна јединица.
– Свако ко прође тапацирана врата кардиологије под великим је ризиком од лошег исхода. Како је током година употребе овај простор девастиран, одлучили смо да два милиона, колико Министарство здравља опредељује сваке године за грађевинске радове, определимо 2021. за реновирање овог одељења. Обновљене су инсталације – струја, водовод, канализација, изолација, потом су замењене плочице, јединица је окречена, убачен је нов намештај. Предност је дата интезивном делу где су пацијенти са најургентнијим стањима. Захваљујући помоћи Општине од 200.000 динара изведени су радови и у посткоронарној где су одрађени мокри чворови како би простор био доступнији свим пацијентима. Читав посао комплетиран је уз несебичну помоћ Специјалне болнице „Меркур“ и бањских привредника: предузећа Катић, Интерклима, Бели Бор, Бетмонт Мијатовић, Николић Монта, Тање Тапушковић и Врњачке радио телевизије, Небојше Станића и Аце Ћирића. Радови који су започети 23. јануара, приведени су крају месец дана касније. Простор је сада функционалан, али и леп за око и пријатан, започиње причу не без поноса директорка, прим. мр sc. med. Вања Балшић, интерниста-кардиолог. Структура пацијената у коронарној јединици измењена је од 2017. од када се овде не лечи акутни инфаркт. Сада су то углавном људи који су прошли васкуларну и кардиохирургију. У међувремену зановљена је опрема: набављен је транспортабилни респиратор, два холтера, холтер крвног притиска, дефибрилатори, ЕКГ апарати, монитори и друго. После реновирања остаје нам да појачамо кадар, наводи директорка.
У склопу континуираних напора за стално унапређење медицинских услуга, јесте и вест да ће у Болници ускоро бити доступна рендгенска дијагностика.
– Дуго смо се борили да добијемо дигитални рендгенски апарат са пратећом опремом. Министарство је определило средства, ми смо одрадили набавку која је закључена 22. марта. Рок да апарат стигне је три месеца. Једини простор који одговара стандардима за смештај апарата који захтева 20 квадрата јесте пријемна амбуланта, а њу ћемо морати да селимо у део ходника пренамењен у ову сврху. Само за опремање рендгенског кабинета потребно је четири милиона, каже др Балшић. Поред простора потребно је и особље. Да би апарат у што већој мери био на услузи пацијентима на њему треба да ради пнеумофтизиолог, да буде доступан у две смене и да пружи што шири спектар анализа пацијентима који немају корону. Ово је област медицине која се јако развијала последњих година па се надамо да ће то дати простора и нашим лекарима да се даље усавршавају, преноси нам у даху директорка Установе.
Болница ради 24 сата дневно без обзира на попуњеност, за сменски рад је минимум петоро људи, а да би болница функционисала у постојећим условима број лекара не сме да се спусти испод шест. Годинама су у болници били поносни на шаренило генерација и различите школе јер се сматрало да једни уносе мир и искуство, а други енергију и нова знања и контакте. Данас је жеља да подмладе колектив јер је, како кажу, будућност млад човек. Прошле године тражено је проширење кадровског плана, очекује се одговор надлежног Министарства. То што су пацијенти смештени у овој Установи, према званичној статистици, најчешће упућивани и одвожени на прегледе код пулмолога и радиолога јасне су и смернице за даљу кадровску политику.
Усклађивање стручних захтева са приливом средстава у Болници виде као један од успеха, а у циљу даљег развоја виде проширење одељења за дијализу које тренутно броји 11 постеља.
– Жеља нам је да преузмемо све пацијенте који су на хроничном програму хемодијализе са територије наше Општине, али и са територије Трстеника који су по километражи ближи нама него дијализном центру у Крушевцу. Међутим, у дијализирању пацијената користе се раствори који су велики габаритом па је потребан и посебан простор за складиштење. Уз то, стандарди су такви да захтевају широк простор око једног дијализног места, као и посебну гардеробу и мокре чворове за групе пацијената који су негативни на хепатотропне вирусе и оне са вирусима C и В. Да би збринули све пацијенте који нам гравитирају по питању дијализе потребно је додатних хиљаду квадрата. Одељење дијализе треба да прати и лабораторија која је 24 сата доступна. За то је потребно још четири лаборанта и нешто нових апарата, закључује докторка Балшић.
Са развојем здравства у Србији инсистира се да буду испоштовани показатељи квалитета. Један од њих је дужина болничког лечења које треба да буде до седам дана. Бањска Болница у томе углавном успева иако није лако испоштовати јер се овде углавном лече старији пацијенти који имају велики број болести – болничко лечење почиње из једног разлога, али на ток лечења утичу и хроничне болести стечене кроз живот. Циљ државне здравствене установе је ефикасност и ефективност, да се смањи број потеза, а да пацијент добије што више под овим кровом. Зато су у врњачкој Специјалној болници за интерне болести фокусирани на стално унапређење асортимана, броја и квалитета медицинских услуга, квалитета самог смештаја, напредак у стручном раду јер је живот изнад свега!
Реномирани њујоршки часопис са историјом дугом 87 година, „BRIDES“ објавио је у свом мартовском издању текст о најпознатијим мостовима на свету на којима се постављају катанци и чува љубав. „Било да сте у Риму, Паризу, Амстердаму или Курасау, запечатите своју љубав пољупцем, а затим је закључајте на мосту на једној од ових романтичних локација“ пише у часопису под насловом „20 Love Locks Bridges Around the World“. Међу двадесет атрактивних локација широм света нашла се и Врњачка Бања и Мост љубави. И то на првом месту!
Извор: Часопис „BRIDES“
„Мостови закључане љубави забаван су знак наклоности и слатки симбол вечне љубави, наводи часопис. Мада, према неким подацима традиција љубавног катанца потиче из древне Кине, обичај се ипак везује за Србију и време Првог светског рата. Тако љубавна прича о Нади и Рељи даје предност врњачком мосту чак и у односу на Мост уметности у Паризу.
Да би своју љубав прогласили нераскидивом посетите Мост љубави у Врњачкој Бањи у Србији или неку од преосталих деветнаест атрактивних локација широм света“, у најкраћем гласи позив часописа „BRIDES“ из Њујорка.
