Амира Медуњанин промовисала је ЦД албум „Дамар“ концертом 23. јула у Врњачкој Бањи у Амфитеатру „Данило Бата Стојковић“.

Врњачка публика је уживала у привилегији да велику уметницу чује уживо и није крила истинско одушевљење. Чули су се коментари да не памте такав доживљај, да је концерт чаробан, да их је Амирино извођење оплеменило…

Амира Медуњанин је босанска уметница чији су животни пут обележиле севдалинке које је чула од своје мајке и којима свету жели да представи сензибилитет и културно-историјско наслеђе Босне и Херцеговине. Важи за једног од најмоћнијих интерпретатора ове врсте музике који се са лакоћом поиграва мешајући модерно и традиционално. Њена љубав према усменој традицији музике утицала је да створи јединствен стил који не пристаје на компромисе зарад популарности.  Албум „Дамар“ издала је 2016. године.

М.Ст.Ј.

У оквиру Фестивала „Врњци“ запажен наступ имао је Шлески октет гитара из Пољске.

Шлески октет  чине: Катарина и Франтишек Вићорек, Алиса Кава, Војтишек Рисиецки, Давид Бонк, Војтишек Гургул, Радослав Вићорек и Кшиштоф Колодзиј. Специјални гост концерта био је Урош Дојчиновић. Сјајни уметници дочарали су у Замку „Кубански пејзаж са кишом“, кубанског композитора, диригента и класичног гитаристе Леа Броувера. На репертоару се нашле композиције Лудвига ван Бетовена, „Горецкијада“ Вартоломеја Будзинског, Хоакина Турина, Војћеха Килара и Уроша Дојчиновића.

Шлески (Силезски) октет гитара један је од ретких октета ове врсте у свету  и први који има сталну поставку. Ансамбл, формиран од наставника, дипломаца и студената Музичке академије у Катовицама, основан је на иницијативу Франтишека Вићорека, 2001. године. Октет је наступао у Словачкој, Мађарској, Чешкој, Грчкој, Шведској, Данској, Великој Британији и Италији. Освојили су прву награду и титулу уметника године на Међународном фестивалу „Inter Artia 2008.“ у Грчкој, у категорији камерних ансамбала.

М.Ст.Ј.

Мултимедијална презентација посвећена петој деценији трајања НОМУС Фестивала у Новом Саду одржана је 22. јула.

Медијатор Марија Адамов, музиколог, музички критичар и публициста упознала је публику са манифестацијом која својом концепцијом, садржајем и квалитетом сведочи већ деценијама о културним вредностима средине из које потиче. НОМУС Фестивал настао је 1975. године по идеји истакнутог културног посленика Антона Еберста. Током времена, израсле су у један од најзначајнијих међународних вестивала уметничке музике у земљи. Новосадске музичке свечаности проглашене су 2009. године за манифестацију од националног значаја од стране Министарства културе Републике Србије. У 2011. НОМУС постаје члан Асоцијације међународних фестивала извођачких уметности Србије и члан Савеза европских фестивала. Публика је била у прилици да види и чује видео записе који су дочарали атмосферу са овг Фестивала.

М.Ст.Ј.

Павиљон у парку је у петак,21. јула био препун деце из Врњачке Бање и околине, који су дошли да би видели Анђелу и Нађу, младе јутјуберке.

Српске јутјуберке,  Анђелу и Нађу,  у Врњачкој Бањи на првом „meet up“, како се то популарно каже, дочекало чак 1.000 малишана.

Атмосферу је обојио предивни амбијент павиљона у познатом бањском парку, а дружење је трајало неколико сати.

Занимљиво је да су деца дошла у Врњачку Бању из места који су и по 70 до 80 километара удаљени, као што су Чачак, Варварин, Крушевац, Краљево, како би се дружили са Анђелом и Нађом.

Други дан Фестивала, 21. јул, био је обојен Шопеновом музиком, фантазијом.

Академик проф. др Атанас Куртев, пијаниста из Бугарске вешто је дочарао вечност лепоте Шопенових композиција што је на публику оставило посебан дојам. Аплаузи су се проламали концертном двораном Замка, препуном публике, након мајсторског извођења „Полонезе“, „Фантазије“, „Мазурке“, „Баладе“…

Проф. др Атанас Куртев почео је своје универзитетско образовање на Музичкој академији „П. Владигеров“ у Софији. Дипломирао је на Конзерваторијуму „Николај Римски – Корсаков“ у Санкт Петербургу и Конзерваторијуму „Краљица Елизабета“ у Брислу. Специјализовао се у Мађарској и Француској. Одбранио је дисертацију 1977. године на тему проблема тумачења Скрјабинових клавирских радова. Исте године почео је да предаје на МА „П. Владигеров“. Одржао је више од 1.100 наступа у Бугарској, Европи, Азији, Америци, а његови наступи укључују познате светске дворане.

М.Ст.Ј.