Извештај
о туристичком промету за април месец 2019. године, сачињен је на основу ТУ-11
образаца и на основу достављених података туристичких субјеката који се баве
пружањем услуга смештаја туристима, који показују број евидентираних
посетилаца и број остварених ноћења. Укупно је евидентирано 16.537
посетилаца, од чега 14.697 домаћих и 1.840
страних.
Остварен је укупан број ноћења од 54.561, од чега 48.943 домаћих и 5.618 страних туриста.
Уаприлу2019.
године у односу на април 2018. године евидентирано је 2,45 %
више домаћих и 1,88 % више страних туриста,
као и 1,89 % мање ноћења домаћих и 0,92 више
ноћења страних туриста. Степен искоришћености капацитета у априлу2019. године је 41,86 %. Просечна
дужина боравка је 3,33 данa домаћих и 3,05 дана страних туриста.
Степен коришћења капацитета у априлу 2019. године у односу на месец март 2019.
године,
повећан је за 13,75 процентних поена, односно са 28,11 % на 41,86 %.
„Миличини
волонтери“ су седамнаесторо младих људи
окупљених под окриљем „Женског
центра Милица“ са
жељом да кроз хуманитарни рад активно учествују у промени на боље у својој локалној заједнци и шире. То су углавном ученици Гимназије Врњачка Бања (прва и друга година) и Угоститељско туристичке
школе. Нису сви Бањчани,
има их из Крушевца, Прокупља, Краљева, Јагодине, Трстеника. Најмлађа волонтерка
има 12 година и
ученица је ОШ „Попински
борци“, њу је
инспирисала сестра која је
донирала косу у кампањи „Дај снагу“. Ови млади људи су и раније учествовали у
акцијама Удружења али
су се овог пролећа оснажили да осмисле и спроведу сопствену
акцију од
самог почетка па до оног најлепшег дела када се спозна лепота давања.
Инспирација за прву самосталну акцију им је био март, месец
који је посвећен лепоти и
здрављу жена, као и не баш удобни услови у собама пацијената у локалној
болници. Тако је настала акција „Поклони ми јастук уместо
цвета“ којом су покушали
и успели да анимирају
људе да за 8. март уместо цвећа које би тим поводом поклонили женама, поклоне јастуке са поруком за
брзо оздрављење пацијентима Специјалне
болнице за интерне болести Врњачка Бања. Донације су прикупљане на више начина: постављањем кутија за добровољне прилоге у баште кафеа као и
анимирањем
својих вршњака да се прикључе акцији. Ученици
и професори на челу са директорком Гимназије су донирали највећу количину
новца за куповину јастука а акцију је подржала и УТШ из
Врњачке Бање својим активним учешћем. Одељење 7/1, ОШ „Младост“ из Врњаца, предвођено наставницом
Јеленом Лазић одлучило је да се одрекне свог једнодневног џепарца, и купи шест јастука за болницу. Акцији су се
прикључили и
Relax beauty центар Врњачка
Бања као и
појединци: Марина Аврамовић,
Злата Видојевић и Оливера Јанковић доневши јастуке у просторије Удружења.
Миличини волонтери су 13. априла 2019. пацијентима СБ за интерне болести Врњачка Бања
однели 77 јастука.
– Посебна
захвалност вама на вредним поклонима за које и не слутите колико су нам
потребни и колико ће значити нашим болесницима. Посебно ми је драго што су нам
у гостима млади људи јер осећамо потребу
да обезбедимо будућност установе, а будућност, зна се, припада младости,
рекла је др Вања Балшић, директорка СБ за интерне болести.
Волонтери
су за тренутак затворили
очи, дубоко удахнули како би
запамтили тај
божанствени тренутак среће и лепоте коју осећате када
дарујете. О овој деци ће се још чути јер
доброта је „зараза“ која се шири у Врњачкој
Бањи.
У Србији сваке године од рака дојке оболи око 4.600
жена, док свака осма која се суочава са овом болешћу изгуби најтежу битку. То
је најчешћи облик тумора код жена, али кад се открије на време у 95 одсто
случајева је излечив. У месецу борбе против рака дојке, са жељом да се жене
оболеле од ове болести додатно оснаже и охрабре, покренута је кампања „Дај
снагу“, која има за циљ подршку свима које су током хемиотерапије изгубиле косу.
– Губитак
косе код жена спада у један од најтежих и најемотивнијих тренутака док пролазе
кроз хемотерапије. То је тренутак када борба са раком постаје видљива околини
али и њима, тренутак када схватају да се рак не дешава неком другом. Тада им је
потребна велика снага да наставе борбу. Мотив ове кампање је управо то – да „да снагу“ женама да наставе борбу са раком
јаче и снажније уз нашу подршку. Снага коју дајемо долази из косе коју ће дивни
људи донирати с љубављу за ове храбре жене а након периода прикупљања косе приступиће
се изради, квалитетних, ручно прављених
перика јер наше даме заслужују само најбоље, истакла је Весна Бонџић, оснивач
„Женског центра Милица“.
Кампања „Дај снагу“ коју је покренуо бренд Pantene, „Женски центар Милица“ из Врњачке
Бање уз подршку компаније Делез Србија, има за циљ мотивисање грађана да
донирају косу и на тај начин помогну у изради перика.
Осим донирања косе, подршка кампањи остварује се и
куповином Pantene производа у продавницама Макси и Темпо,
као и кроз уплате на посебно отворен жиро рачун Женског центра Милица (105-710528-20 АИК Банка).
Након прве фазе прикупљања косе, следи период израде
перика, након чега ће све заинтересоване жене моћи да се пријаве за своју
перику од природне косе. Перике се након периода хемиотерапије и раста косе
враћају „Женском центру Милица“
на сређивање, како
би поново биле на располагању женама којима су потребне.
Сви детаљи у вези са донирањем косе налазе се на
сајту „Женског центра Милица“ www.dajsnagu.milica.org.rs.
НАЈАВА КАМПАЊЕ И ПРВЕ ДОНАЦИЈЕ
Прва коса која је стигла на адресу ЖЦ „Милица“ је од Стевана Николенџића,
гитаристе групе Конан Берберин из В.
Бање. Прво јавно шишање и најава кампање
била је у емиисији „Практична
жена“
код Наташе
Павловић
која је емитована средином марта на Првој ТВ, а донацију је дала Андријана Мартачић, Миличина волонтерка и ученица
Гимназије В. Бања. Фризерски салон „Ellit“ Врњчка Бања је први салон који је подржао кампању
тако што свакоме
ко донира косу пружа
бесплатне услуге
шишања
и израду фризуре. Прву донацију на рачун намењен за
израду перика уплатила
је „Биљина
сваштаоница“ из Новог
Сада.
Национални дан борбе против рака дојке, 20. март, обележен је у Компанији Делез Србија едукацијом
запослених о важности
превентивних прегледа и кратким курсом о самопрегледу дојке коју
је одржала Весна Бонџић,
председница ЖЦ „Милица“, док су запослене ове компаније донирале 1.156 g косе за потребе кампање „Дај снагу“.
Њима
су се прикључиле и представнице P&G .
Национални дан
борбе против рака дојке обележен је и у Врњачкој Бањи од стране „Миличиних
волонтера“. Волонтерке Мина Чеперковић и Марија Милић донирале су своју косу за кампању „Дај снагу“ и тако дале подршку женама које се боре са раком
дојке, али и добар пример својим вршњацима.
За месец дана трајања кампање прикупљено је 4.836 грама
косе која је предата власуљарима
на даље селектовање за
израду перика.
Кампања је успешно одјекнула како у Србији тако и
ван ње. Донације стижу и из Републике Српске и Црне Горе, а најмлађе донторке су Ана Лукић (7) и мала Петра (6). Велику подршку кампањи дала је и глумица Јелена
Гавриловић која је своју кику из детињства донирала за потребу израде перика.
Ово је уједно и позив да се што већи број грађана укључи
у акцију донирања косе за жене које су је током хемиотерапије изгубиле и за које
ће бити израђиване перике од природне длаке. Косу можете послати на адресу Женског центра Милица,
Немањина 8/16, 36210 Врњачка Бања.
Међународни дан Рома, 8. април, службено је проглашен 1990. године. И поред тога што је последњих година доста учињено на побољшању положаја, и даље су Роми најдискриминисанија друштвена група у Европи.
На првом међународном конгресу Рома, одржаном у Лондону 1971. године, за ромску химну проглашена песма „Ђелем – ђелем“ (ромски: Ишао сам, ишао), а установљена је и застава плаво-зелена боје, с црвеним точком у средини, као симболом напретка и покрета, али и миграције Рома током историје.
– На данашњи дан, једна таква застава се вијори на
згради Општинске управе симболизујући велику благонаклоност врњачких установа и
институција према ромској заједници. У последње три године, захваљујући веома
јакој политичкој вољи градских челника, дошло је до великог напретка у односима
између ромске популације и већинског становништва. Од маја прошле године у В.
Бањи реализује се „Ромактед“ програм Савета Европе и Европске комисије који се
заснива на промоцији доброг управљања и оснаживања Рома на локалном нивоу са
циљевима изградње капацитета политичке воље и побољшање посвећености
институција. В. Бања је захваљујући председнику Бобану Ђуровићу и заменику
Ивану Џатићу показала велику заинтересованост и пружила свесрдну помоћ у
реализацији поменутог пројекта. За врло кратко време уз заједнички напор
Националног Ромактед тима чији сам и ја члан, градских челника и ромске
заједнице, запослена је Ромкиња Сандра Васић на месту педагошког асистента у ОШ
„Б. Радичевић“ у Грачацу.
Осмог априла нам је потребна храброст да потврдимо
да припадамо групи која је једнако вредна као већинско становништво. То значи
да приступимо не са позиције слабости, апатије и безнађа, већ са места
достојанства, самопоуздања и снаге. Данас морамо јасно рећи да наш политички
идентитет надилази нашу етничку културу и нашу заједничку историју
анти-циганизма. То су наше полазне тачке из прошлости, али не и наш узрок.
Гледајући у будућност, наш политички идентитет мора бити заснован на нашим
заједничким тежњама и колективној снази. Знамо наше тежње. Желимо да се сви
Роми осећају заштићеним од лошег поступања и насиља и да имају праве шансе да
расту и напредују на основу њихових напора и заслуга. Колективно, ми желимо да
будемо ти који доносе одлуке о нашој култури и идентитету и желимо да их
поштујемо и третирамо као једнаке култури већинске популације, рекао је Дејан
Павловић, координатор за ромска питања за В. Бању и захвалио се свим установама
и институцијама које директно и индиректно имају везе са ромском популацијом.
Иван Џатић, заменик председника општине честитао је
Међународни дан Рома.
– Увек имате тај ведар дух иако нису услови живота у
којим живите на највишем нивоу. Оно на шта сам посебно поносан, као и моји
сарадници, у последњих седам година од како смо преузели одговорност да
руководимо Општином В. Бања јесте да се нисмо делили, имали смо прилику да 80%
ваше популације и лично познајемо, да разговарамо са вама, да дођемо у ваше
насеље, саслушамо ваше проблеме и да покушамо да их решавамо. Кад говоримо о
образовању, ми се заиста трудимо да према нашим могућностима олакшамо живот
ваших ђака: бесплатне ужине, школски прибор, пакетиће… Што се проблема
становања тиче, ми се трудимо да у
буџету одвојимо средства за адаптације најугроженијима. Надам се да ћемо корак
по корак, у годинама које су пред нама подићи квалитет живота ваше популације,
рекао је Џатић.
– На територији врњачке Општине налазе се три ромска
насеља: Доњи Грачац, Руђинци и Врњци у којима живи око400 становника ромске
националности. Као припадници ромске националности, према попису становништва
из 2911. године изјаснило се 334 лица. На евиденцији Центра за социјални рад В.
Бања регистровано је 298 корисника ромске националности што је 90% од укупног броја
Рома који живе на територији општине. Центар омогућава Ромима остваривање права
на: новчану социјалну помоћ породици, једнократну новчану помоћ, помоћ у натури
и изузетну новчану помоћ за побољшање услова становања. Од укупног броја лица
ромске националности евидентираних у претходној години (293) НСПП користило је
72%, док је ову помоћ од укупног броја лица осталих националности (3.291)
користило 7%. Овај податак је показатељ колико је лица ромске националностти
обухваћено правима НСПП и колика је улога Центра за социјални рад у побољшању
услова живота и социјалног статуса Рома у Општини В. Бања.Даљи задаци Центра за
социјални рад су у складу са општим циљем Стратегије за социјално укључивање
Рома у РС, да се побољша њихов социјално-економски положај уз пуно уважавање
мањинских права и већу социјалну укљученост у све сегменте друштва, рекла је
Биљана Веселиновић, стручни сарадник Центра за социјални рад.
Слободан Дишовић констатовао је да је животни
стандард Рома знатно побољшан. Он је препоручио оснивање културно-уметничког
друштва и истакао да у ромској популацији постоји знатан број добровољних
давалаца крви. Дишовић се заложио за интезивирање активности на уређењу ромских
насеља.
У сали врњачког Биоскопа, 2. априла, свечано је обележено 17 година постојања и рада Центра за децу и омладину.
Програм је водила
Сандра Богдановић, новинарка, чланица Центра за децу и омладину, а обратио се и
Стефан
Црноглавац,соло певач, који је говорио о
својим искуствима у току чланства у Омладинском центру. Присутне је поздравила Валентина Крстић,
председница Центра за децу и омладину и презентовала је „Ретроспективу рада Центра за децу и омладину“ током 17 година. Иницијатива за
формирање покренута је јануара 2002. године од стране Центра за социјални рад (директор
Раде Чеперковић, Биљана Рашић и Мирјана Јањић) у сарадњи са Франуском
хуманитарном организацијом „Triangle generation humanitaire”. Оснивачи Удружења
били су представници општине, ЦСР, професори и ученици из Гимназије и УТШ,
родитељи са циљем да деци и младима пружи подршку у проналажењу њихових
талената и развоју способности и вештина, да
их усмери у њиховој професионалној оријентацији, да им пружи психо-социјалну
подршку у периоду одрастања и сазревања, да им пружи алтернативу и избор за
укључивање у културне, спортске, здравствене, еколошке и остале активности, да их укључи у програме омладинске размене ради
разумевања и поштовања различитости, да
им обезбеди обуке на разне теме, посебно у циљу унапређења вештина за
запошљавање.
Удружење
активно почиње да ради 2. априпа 2002. године уз допринос Општине Врњачка Бања у
обезбеђивању простора и плаћању режијских трошкова од оснивања до сада.
Тим
Центра чине и чинили су: председница од
15. априла 2002. Валентина Крстић (председница при оснивању била је Светлана
Магделинић), водитељи радионица: Нела Спасојевић, Ненад Миловановић, Иванка
Милошевић, Наташа и Милета Радовановић, Владимир Крагуљац, Биљана Крагуљац
Марковић, Ана Белић, Гордана Мићић, Данијела Протић, Данијела Радичевић, Војкан
Добричић, Александра Главчић, Горица Јовановић, Душица Бурмаз, Бранислава
Поповић, Марија Стоиљковић, Сузана Јеринић, Маја Миодраговић, сарадници: Татјана
и Александар Милутиновић, Мирослав Сташић, Сретен Јелић, Мерсида Јандрић, Марија Јелић, Игор Дрманац, Јелена
Михајловић, Марина Станковић Јанковић, технички сарадници: Душан Јанковић
(пок.), Небојша Патенковић, Дејан Јанковић и Горан Крстић.
Према речима Валентине Крстић, реализоване су бројне активности и едукативне радионице: обуке за рад на рачунару, web програмирање, забавна наука, писање пројеката, бизнис планова , интеркултуралност, страни језици – енглески, француски, италијански, немачки, припрема за пријемни испит – математика и српски језик, дневни боравак и писање домаћих задатака, као и забавне и инклузивне радионице и волонтерске акције и креативне радионице: драмска радионица и позориште, дизајн, сликање и калиграфија…
Омладински
центар имао је велики број акција, конкурса и наступа, као и бројне реализоване
пројекте: „Rent a bike“ – ACDI VOCA донирала 12 бицикала, Омладинска редакција
– ACDI VOCA донирала копире, штампаче и фотоапарате ОЦ, Гимназији, УТШ и
Економском факултету (за туризам) В. Бања, Јачање свести о очувању животне средине –
РЕЦ и ЕУ – Еколошке и драмске радионице и извођење представе „Еколошка Црвенкапа“
у 10 школа широм Србије, „Локални омладински медији“ – БЦИФ и МОС (Омладински лист
„Погледај ме“ и Радио емисија „Бум“, Школа за програмирање, школа новинарства и
радионице за борбу против насиља –
Општина В. Бања, Мали међународни буквар – MJC из Нансија, Француска, Обука за
израду пројеката – Општина В. Бања, Омладински клуб и школа интеркултурализма –
Песталоци фондација из Швајцарске – 30
младих је учествовало на међународним радионицама у Дечјем селу Песталоци у Ст. Галену Швајцарска, Вршњачка медијација –
ГТЗ – обука средњошколаца за вршњачке
медијаторе, Врба испод земље – Министарство културе – Врњачка рок сцена
од 1965-2011, Позоришта у основним школама и 3 године Фестивал „Оригиналности и
креативности“ – Министарство културе, општина В. Бања и Културни центар – обука
наставника српског језика и ликовне културе за покретање позоришта у школама,
наступи, Омладински туризам – Министарство економије – обука 65 средњошколаца
за туристичке аниматоре и израда флајера за стазе културе и стазе здравља, „Једеш
фаст фуд-ти си луд“ – Министарство омладине и спорта, From unemployment to
employment – EU EACEA Youth in action,
пројекат размене 32 младих из 8 земаља (Црна Гoра, Македонија, Турска,
Албанија, Румунија, Бугарска, Италија и Француска), Пројекти тренинга и размена
Youth in action и Erasmus+ у партнерству са носиоцима из Италије, Бугарске и Ц.
Горе, Учешће преко 80 младих, чланова Омладинског центра на тренинзима и
разменама Youth in action и Erasmus+ кроз партнерство са Јувентом из Шапца у
Грчкој, Албенији, Румунији, Македонији, Бугарској, Црној Гори, Хрватској,
Италији, Шпанији, Португалији, Повезивање младих са тржишном привредом –
Амбасада САД, партнери ЕТФ и СУЕТФ Београд и ФХиТ В. Бања, Агро-бизнис
инкубатор за смањење незапослености младих – Амбасада САД, партнери
Пољопривредни факултети из Земуна и Чачка, Аграрни фонд Општине В. Бања и
омладинска НВО „Фронт“ из Н. Пазара, Економско оснаживање незапослених девојака
и младих жена кроз обуке на рачунару – донатор Министарство телекомуникација,
партнери НСЗ Београд и В. Бања, Информатичка олимпијада за ученике основних
школа Рашког и Расинског округа – Министарство трговине, туризма и
телекомуникација, партнери 10 ОШ, Национална кухиња као обележје културе и
традиције – Министарство просвете – партнери 5 УТШ…
Валентина
Крстић се захвалила на подршци и сарадњи: Општини В. Бања, МШ „Корнелије
Станковић“, Културном центру, Библиотеци, Факултету за хотелијерство и туризам,
Гимнаији и Угоститељско туристичкој школи и основним школама са територије
врњачке Општине, и гостујућој Установи Центар за културу из Бора.
Даљи ток свечаности
обележио је наступ ученика и професора ОМШ „Корнелије Станковић“ Трстеник који
изводе наставу за ученике са територије општине Врњачка Бања у просторијама
Центра за децу и омладину, уз захвалност директорки Марини Златковић. Наступили
су: Марта Трифуновић, флаута, Ана Станковић и Марија Васовић, дуо флаута, Милица
Арсенијевић, флаута и Младен Тодоровић, Милош Милутиновић, кларинет и Младен
Тодоровић.
Свечаност су
увеличали специјални гости из Бора. Присутни су били у прилици да виде позоришну
представу за децу „Бубица“ чији је аутор дечји писац Тоде Николетић а у
извођењу Дечјег позоришта Културног центра Бор. Драмски студио води Симонида
Гаврић, координатор Центра за младе при Центру за културу у Бору.
– Ове етно групе са својим извођењем
традиционалне и духовне музике негују исконске и трајне вредности. У природи и
у музуци људи јасније виде једни друге. У природи и у музици људи се препознају
душама. Музика има ту моћ да нас измести из садашњег тренутка и помери границе
реалног, најавила је концерт Ружица Милосављевић из КЦ Бор.
Публика је уживала
у извођењу традиционалних песама из свих крајева Србије, концерту Етно радионице Културног центра из Бора уз
дириговање Тамаре Глишић, вође радионице. Наступиле су три женске етно групе: ,,Св.
Харалампије“, ,,Ђурђевак“ и ,,Здравац“ и Маја Констадиновић, фрула. На
концертном репертоару нашле су се и византијске песме,,Богородице Дјево“, дует
Анђелија Черкасов и Милица Средовић и „Везак је везла“ као и етно песме
„Удаде се Јагодо“, „Пошла ми Стојанка на воду“ – дует Гордана Ранчић и Милица
Средовић, „Расти мој зелени боре“, „Карамустафа“, „Месечина“, „Бисенија кћери
најмилија“ – солиста Миланка Стојадиновић, „Кукај, кукај“, „Петлић са два креста“ солиста Јела Марјановић,
„Чубро Маро“ – дует Нађа Грујић и
Анђелија Черкасов, „С оне стране Тимочке“, „Јовке Кумановке“ – солиста Јелица
Николић, „Во наше село Малово“, „Смиљ, Смиљана“, „Горо ле , горо зелена“,
,,Ангел младожења“, ,,Врбо , врбичице“, ,,Сини јарко сунце са Косова“, „ Кћери
устани“ и „Андровера“.