Угоститељско-туристичка школа потписала је приступницу Пословном удружењу хотелско угоститељске привреде – HORES 29. априла и тако постала званично трећа школа у земљи са овим статусом. Са повећањем броја чланица HORES добија већу репрезентативност удружења према државним органима и другим социјалним партнерима, док су на страни школе бројне предности и олакшице које добија чланством.
– Угоститељско-туристичка школа члан је бројних домаћих и међународних организација из струке угоститељства и туризма. Поменућу само Асоцијацију европских туристичко-угоститељских школа АF, Куварску федерацију Србије, Заједницу школа, али нам посебно задовљство чини чланство у Удружењу HORES које постоји пола века и које је професионалан и уверљив сарадник јавном сектору и осталим социјалним партнерима. Пословно удружењу хотелско угоститељске привреде заступа интересе чланица пред Владом Србије, бори се за побољшање услова рада и сваку другу подршку, а школи ће посебно значити помоћ у реализовању обука, око одлазака на стручне скупове и семинаре, у набавци литературе, као и у вршењу ресторатерске делатности у Школском ресторану „Истра“, каже директорка врњачке Угоститељско-туристичке школе, Јелена Спасојевић.
Оно што чланове Удружења хотелијера и ресторатера Србије, такође држи заједно, је и повећање конкурентне способности кроз стварање тржишно препознатљивог производа, маркетинг и заједнички наступи, издавачка делатност, активности на прилагођавању образовног система, набавка опреме која је специфична за хотелијерство, заступање струковних интереса, брза обука кадрова на Академији HORES.
Поред школе из Врњачке Бање чланице HORES-а су и Висока туристичка школа и Висока хотелијерска школа из Београда.
Очи у очи са вуком у његовом природном станишту. Лет под облацима са јатом птица и зарон са јатом риба. Кроз шуму по дубоком снегу и кроз непрегледну савану и преко високих стена. Једни су били опчињени совом и њеним магичним хуком, други мазили патку. Нико уплашен, нити узнемирен. Само узвици усхићења, дивљења и радости. Тако је, у најкраћем, изгледао сусрет деце са дивљином у центру Врњачке Бање, на Тргу културе, 30. и 31. марта. Чаробни деветоминутни излет Врњчанима је омогућио пројекат Wild immersion (У дивљини) који је у новембру кренуо из Београда и на српској турнеји обишао 15 градова.
Wild immersion је први на свету виртуелни резерват природе који користи нове технологије како би вас телепортовао у магични и угрожени свет дивљине. Пројекат даје прилику деци, али и одраслима, да преко виртуелне стварности уз помоћ VR наочара кроче у свет дивљих животиња у њиховом природном окружењу што је значајно другачије од оног како их упознајемо у зоолошком врту. Циљ пројекта је да се младе генерације подстакну на размишљање о очувању природе, њеног богатства и значају биодиверзитета.
У пројекту су коришћене све доступне технике – снимање у 360 степени, 3D, проширена реалност. Поред VR наочара, један од најзанимљивијих начина за путовање у свет дивљине су и таблети који преко апликација покрећу изабране анимиране животиње. На располагању је и sensor box – кутија у којој деца путем додира, путем слуха и видеа могу да погађају о којој животињи се ради.
– Кроз наш програм током пет месеци до доласка у Бању прошло је 3.760 деце и сви имају позитивне утиске. Деца пре одласка пишу поруке о томе шта би могли да ураде да помогну планети Земљи, да је сачувају. Све те идеје, личне намере да буду од користи животињском свету и природи уопште, ми чувамо и по завршетку пројекта биће направљен филм, рекла нам је Ивана Остојић, сарадница Wild immersion.
Пандемија COVIDA научила нас је до које мере је дигитално важно у нашим животима и коју улогу има, па је пројекат значајан и са те стране.
Бесплатну посету виртуелном свету дивљине омогућили су Министарство просвете и Влада Републике Француске. Подршку презентацији на Тргу културе дала је и врњачка Библиотека.
У Основној школи „Попински борци“ 4. фебруара одржана је друга по реду обука о интерсекторској сарадњи коју организује Центар за децу и омладину В. Бања у партнерству са Западнобалканским институтом Београд, WEBIN. Учесници обуке били су представници локалне самоуправе, школства, здравства и удружења грађана.
Уз осврт на претходни део обуке и на евалуацију, поздављајући учеснике обуке, мр Валентина Крстић, пројектна координаторка, изразила је наду да ће интерактивност на овој обуци бити од великог значаја, као и да ће бити корисна и занимљива.
Говорећи о рангирању фактора у нашој средини, у В. Бањи, проф. Павличевић истакла је да је потребно да будемо свесни фактора да би у правом тренутку одреаговали на њих и ублажили их како би деца остала у школи.
Предавање проф. мр Славице Павличевић
– Осипање сваког детета далеко је скупље за заједницу у дугорочној перспективи. Наша је одговорност, као и читаве заједнице за осипање деце. То је проблем читавог друштва, то је економски проблем, нагласила је проф. Павличевић говорећи о индивидуалним карактеристикама појединца као фактору социјалне искључености.
У наставку, учесници су упознати са породичним и школским факторима ризика за социјално искључивање и рано напуштање школовања, као и са листом ризико фактора, укључујући и чињеницу да су деца под ризиком и у ванредним околностима изазваним пандемијом Covid-19. Приступило се анализи ризико фактора, рангирању и допуни листе сходно локалној средини. Учесници су презенторали своја запажања и закључке.
У завршници обуке учесници су приступили креирању акционог плана спровођења програма у Врњачкој Бањи.
– На другој обуци о интерсекторској сарадњи и спровођењу „Туторинг програма“ у Врњачкој Бањи, у оквиру пројекта „Интерсекторском сарадњом до социјалног укључивања“ који спроводи Центар за децу и омладину Врњачка Бањи у партнерству са Западнобалканским институтом Београд, а иницијатива је део ширег пројекта „Платформа за одговорно управљање јавним финансијама“ који спроводи Програм Уједињених нација за развој (UNDP), а финансира Влада Шведске, дефинисали смо кораке у спровођењу програма подршке ученицима и ученицама у основним школама у Општини Врњачка Бања. Кораци су дефинисани у Акционом плану школа, а договорено је да се са самим програмом крене од 1. марта 2021. године. Током месеца фебруара школе ће преко својих ПП служби идентификовати децу којима је потребна додатна подршка у учењу, а затим ће се расписати конкурс за туторе-вршњаке који ће добити посебну инструктажу пре рада са додељеним дететом коме ће помоћи у савладавању градива, али и бољој социјализацији.
Пројектни тим ће административно и стручно подржати све подактивности и омогућити квалитетно праћење спровођења „Туторинг програма“ у основним школама: „Бане Миленковић“ Ново Село, „Младост“ Врњци и „Бранко Радичевић“ Вранеши, рекла нам је Јелена Настић Стојановић, коаутор „Туторинг програма“ из WEBIN-а.
– Присутни су имали прилику да се упознају са факторима ризика од раног напуштања школовања, као и да изнесу свој став о најизраженијим факторима ризика на територији Општине Врњачка Бања. Говорило се и о изазовима у раду са децом и породицама из маргиналних група.
У практичном делу радионице присутни су имали прилику да се упознају са формом акционог плана а након тога и да приступе изради истог.
Што се тиче самог „Туторинг програма“ нагласићу његов значај у превенцији од раног напуштања школовања, а самим тим и позитиван утицај на социјални, емоционални развој и побољшање академских компетенција ученика.
„Туторинг програм“ истовремено промовише једнаке шансе за све, волонтерски рад у заједници, културу солидарности и толеранције, изјавила је Ана Бурмаз Зоговић, асистенткиња на пројекту.
