Угоститељско-туристичка школа потписала је приступницу Пословном удружењу хотелско угоститељске привреде – HORES 29. априла и тако постала званично трећа школа у земљи са овим статусом. Са повећањем броја чланица HORES добија већу репрезентативност удружења према државним органима и другим социјалним партнерима, док су на страни школе бројне предности и олакшице које добија чланством.
– Угоститељско-туристичка школа члан је бројних домаћих и међународних организација из струке угоститељства и туризма. Поменућу само Асоцијацију европских туристичко-угоститељских школа АF, Куварску федерацију Србије, Заједницу школа, али нам посебно задовљство чини чланство у Удружењу HORES које постоји пола века и које је професионалан и уверљив сарадник јавном сектору и осталим социјалним партнерима. Пословно удружењу хотелско угоститељске привреде заступа интересе чланица пред Владом Србије, бори се за побољшање услова рада и сваку другу подршку, а школи ће посебно значити помоћ у реализовању обука, око одлазака на стручне скупове и семинаре, у набавци литературе, као и у вршењу ресторатерске делатности у Школском ресторану „Истра“, каже директорка врњачке Угоститељско-туристичке школе, Јелена Спасојевић.
Оно што чланове Удружења хотелијера и ресторатера Србије, такође држи заједно, је и повећање конкурентне способности кроз стварање тржишно препознатљивог производа, маркетинг и заједнички наступи, издавачка делатност, активности на прилагођавању образовног система, набавка опреме која је специфична за хотелијерство, заступање струковних интереса, брза обука кадрова на Академији HORES.
Поред школе из Врњачке Бање чланице HORES-а су и Висока туристичка школа и Висока хотелијерска школа из Београда.
Брка се пробудио и кренуо у потрагу за храном. Највише сомова сада добијају стрпљиви вараличари који познају животне навике грабљивца.
Владица Цветковић
Крушевљанин Владица Цветковић један је од њих. Овај спортски риболовац тачно зна где се сом крије, када је активан и у ком се периоду лови, па упорним бацањем, добро одабраним варалицама, уме да изазове и покрене бркатог из летаргичне фазе у силовити напад. Уз добро изблансиран риболовачки прибор и силиконску варалицу ELPI SHAD TWISTER 10 MG није изостао и вредан улов. Владица је недавно, 29. априла ове године, на Западној Морави код Краљева добио сома тешког 20kg. Од прибора је користио штап Shimano Technium DF CX дужине 3.00m, тежина бацања 50-100g, Spro Passion машиницу на коју је намотан конац Koos Catchfish 0,32mm.
Рекордних милион ноћења забележила је Врњачка Бања у 2018, да би већ следеће године остварила још бољи резултат. Имајући у виду улагања у инфраструктуру и новине у туристичкој понуди, од 2020. се очекивало да лествицу постави највише икада. А онда нам се догодила корона. Туристичка организација Србије саопштила је да је у Србији прошле године боравило укупно 1.820.021 туриста , што је за 51 одсто мање у односу на претходну годину. Највише ноћења остварено је у бањским местима, од чега 42 одсто у Врњачкој Бањи.
Јесу ли домаћи туристи спасили претходну сезону и какви су планови за предстојећу, о новим пројектима и новим туристичким садржајима разговарали смо са в.д. директором Туристичке организације Врњачка Бања.
Иван Трифуновић
Услов за развој туризма је инфраструктура, слободно време и новац, важи годинама уназад. Корона нам је показала да све то постаје неважно у условима глобалне пандемије. Како се она одразила на Врњачку Бању?
– Почетак 2020, све до 10. марта, био је незабележен у Врњачкој Бањи од када се мери посећеност, у тој мери да је у фебруару 2020. било више гостију него у јуну 2019. Сматрамо да је то резултат напора свих чинилаца туристичке понуде нашег места и пакета који је био довољно атрактиван и квалитетан да привуче госта. Пандемија короне у марту је заледила туристичко тржиште и изазвала такве тектонске поремећаје да је туризам постао једна од привредних грана које највише трпе. С обзиром да је инострани туриста постао недоступан, идеја је била да се у што већој мери приближимо домаћем госту. Покушали смо да искористимо прилику и да летњу сезону одрадимо као алтернативу мору уз кампању под слоганом „Дођите, бања је наше море!“. Међутим, раст од 22 одсто домаћих посетилаца није успео да надокнади губитак од 92 процента страних. Поготово јер смо посету бележили у таласима, односно у складу са препорукама Кризног штаба и кретањем броја оболелих. Пандемија се, нажалост, продужила и на 2021, али очекујемо релаксацију мера са завршетком имунизације. Генерално, планови су велики, а радимо по принципу да само најбоље долази у Врњачку Бању.
Врњачка Бања има лидерску позицију у Србији када је летња сезона у питању и у односу на друге бање. Какви су планови да се примат задржи?
– Идеја водиља нам је да људима будемо прва опција и да кад год имају времена дођу у Врњачку Бању. Ипак, ми располажемо са готово 20.000 кревета и огроман је задатак да они буду константно пуни. Зато је акценат на електронским медијима и друштвеним мрежама и на нашем сталном присуству. Константна гостовања на телевизијама са националном покривеношћу, пријатељски партнерски однос са Радио-телевизијом Србије и Пинком, кампања на Хит радију и везивање људи из света познатих за наше место, део је плана. Билборд кампањом у Београду, Новом Саду и Нишу кренули смо са званичним позивом за првомајске и ускршње празнике и најавом летње сезоне. Жеља нам је да и ове године званичну сезону отворимо наступом Симфонијског оркестара РТС-а под диригентском палицом Бојана Суђића и уз Војни оркестар „Станислав Бинички“. У плану је и обележавање сто година џеза у Србији са Љубишом Симићем, дугогодишњим диригентом Биг-бенда. Рачунамо и на повратак манифестација које традиционално привуку велики број туриста.
Држава је препознала Врњачку Бању као место које оправдава све инвестиције везане за туризам, од Променаде, преко Централног парка до Црквеног брда. Да ли припремате нове пројекте?
– Модел развоја Врњачке Бање био је улагање државе у инфраструктуру, које је привукло и приватни капитал. Добили смо сређену инфраструктуру, и туристичку и супра структуру, тако да тај модел даје резултате и настављамо даље. Црквено брдо има позицију нулте зоне у Врњачкој Бањи али је захтевало огромне инвестиције да би постало функционално за потребе туриста. Пре свега, предстоје радови на трећој фази пешачких стаза „Патријарх Павле“. Одрадили смо око два километра стаза са приступним деоницама. Очекује нас изградња стазе око Летње позорнице у дужини од 200 метара и нових 70 метара гранитних стаза, комплетна санација брда према Вили „Емилија“, завршетак трасе до видиковца и изградња павиљона по угледу на мотиве са старих бањских разгледница. Комплетно брдо биће претворено у парковску зону, чиме Бања постаје место са стотину хектара без саобраћаја што је још једна од предности у односу на друга места. Такође, затражили смо од Завода за заштиту споменика културе из Краљева сагласност за наткривање Летње позорнице чиме би, по узору на моделе римског амфитеатра, и овај врњачки добио једра. Овим би била комплетирана иазградња по интегралном пројекту из 1986. године. Највећа новина и највећа инвестиција на Црквеном брду везана је за тунел који ће дати једну нову димензију туристичкој понуди нашег места. Ми смо у процесу израде елабората и крајњег пројекта за издавање грађевинске дозволе. Почетак радова очекује се у јуну, а све би требало да буде готово до јесени. План је да овај простор задржи госта 45 минута.
Средином маја очекује се отварање централне рецепције. Најавили сте је као велику помоћ приватним станодавцима. У чему се она огледа?
– Инфоцентар је лице Туристичке организације и саме Врњачке Бање. Прошле године радио је у отежаним условима зато смо одлучили да средства зарађена реализацијом ваучера уложимо у формирање централне рецепције и централног резервационог система. Циљ је да се смање трошкови свим малим држаоцима апартмана којих је више од две стотине, али и да се са једног места управља попуњеношћу капацитета. Имплементацијом програма HSS гости који траже смештај могу исти да добију по најповољнијим условима, а станодавци да га издају на исти начин без издвајања додатних провизија чиниоцима услуге. Дакле, на једном месту станодавци добијају помоћ при формирању цена и вођењу букинг листе.
Тренутни боравак госта варира од од 3,8 до 4,2 дана. Циљ Врњачке Бање је да тај боравак продужимо за један дан. У ком правцу иде даљи развој нашег места?
– Након изградње Моравског коридора и уређења корита Западне Мораве концентрисаћемо се на формирање једнодневне понуде на реци. У међувремену, нови правац развоја Бање је Гоч! Циљ нам је да се наслонимо на пројекат Владе „Гондола Врњачка Бања – Гоч“ и да се поред завршне станице гондоле направи нови садржај. Помоћник председника општине Милутин Думановић, Туристичка агенција „Spa travel“ и Туристичка организација припремили су пројекат који има могућности да продужи боравак госта за један дан. За пројекат „Орловац“ урбанистичке услове ради Општинска стамбена агенција, а израду пројекта Туристичка организација. Архитекта Марина Дуњић и фирма „Interra land plan“ раде по моделу куће поткопаоничког краја, односно архитектуре аутохтоне за овај део Србије. „Орловац“ ће поред смештајних капацитета за стотинак особа имати и део за релаксацију са спа центром , велнесом и базенима, зип-лајн, авантура парк, инфоцентар и сувенирницу, горску службу спашавања, цркву. У току је и израда пешачких и бициклистичких стаза на Гочу.
Модел куће пројекат “Орловац”
Реч је о пројекту огромних размера, зато је крај године дат као рок за комплетирање документације, а почетак радова предвиђен за 2022. годину.
На предлог решења Комисије за избор пројеката у области библиотечко-информационе делатности за 2020. годину, Министарство културе и информисања Републике Србије одобрило је средства за реализацију пројекта „Поздрав из Врњачке Бање: монографија о прошлости Врњачке Бање кроз сликовну библиотечку некњижну грађу“, чији је аутор Марија Петковић, дипломирани историчар мастер, виши дипломирани библиотекар.
Средства у висини од 930.000 динара одобрена су из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања РС, у циљу дизајна, графичке припреме и штампања монографије Поздрав из Врњачке Бање, у тиражу од 500 примерака.
Марија Петковић
Замисао ауторке пројекта Марије Петковић била је, да се након дужег и систематског проучавања референтне литературе о појави и начину коришћења разгледница као једног од првих масовних средстава комуникације, прво у Европи, а потом и у Србији, сазнања добијена у складу са методологијом историјске науке, комбинују са знањем из библиотечко-информационе делатности, у циљу настанка монографије о историјском развитку Врњачке Бање и свакодневице њених житеља.
„Још на студијама историје на Филозофском факултету у Београду, усвајајући сазнања о разгледницама и фотографијама као врсти историјских извора, појавила се идеја о монографији о прошлости Врњачке Бање у којој би биле чињенице из архивске грађе и фотодокумента“ наводи Марија Петковић у уводном поглављу књиге.
У циљу добијања што валиднијих података, узимајући у обзир чињеницу да је Врњачка Бања и у прошлости била занимљива туристима, током истраживачког рада анализирана је и коришћена грађа похрањена у: Државном архиву Србије у Београду, Народној библиотеци Србије, Библиотеци Матице српске у Новом Саду, Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду, Библиотеци САНУ, Историјском музеју Србије у Београду, Народном музеју у Краљеву, Музеју позоришних уметности у Београду, Библиотеци града Београда, Музеју примењених уметности у Београду и Музеју Војводине у Новом Саду.
Доступност фондовима Националне библиотеке Француске (Bibliothèque nationale de France) и Националне библиотеке Аустрије (Österreichische Nationalbibliothek) допринела је да се у првом поглављу ове књиге још веродостојније опишу услови и време који су довели до употребе дописних карти и разгледница у Европи и тако да допринос научној, академској заједници у размени сазнања на ову тему.
Све је почело када се на иницијативу професора Емануела Хермана из Беча појавио нови, једноставнији начин слања кратких порука. Тако је у поштама Аустро-Угарске 1. октобра 1869. године као службено средство преписке уведена дописна карта (Correspondenz-Karte). Већ 1870. године ову новину прихватиле су и остале европске земље.
Са појавом Државне железнице и поласком првог воза из Београда ка Нишу 1884. године и у Србији су обезбеђени услови за развитак поштанског саобраћаја.
Током времена, издавачи почињу да штампају и илустроване дописне карте. Тако настају разгледнице, које због веће допадљивости, врло брзо постају омиљене код грађанства. У складу са Правилником Светске поштанске конвенције и у Краљевини Србији је 1897. године одобрено „приватним лицима да издају поштанске карте на којима има слика и натписа“. Жеља људи да посете и виде пределе у земљи, а потом да и друге обавесте о томе, само је још више доприносила популарности разгледница.
Изградњом саобраћајница које су главну пругу повезивале са осталим местима у Србији (Сталаћ – Крушевац – Врњачка Бања – Краљево – Чачак) становништво је било у могућности да посети и види вароши и бање у Србији. Самим тим и држава је све више била заинтересована за развој српских бања. Настојећи да „помогне народу у Кнежевини Србији све више се води рачуна о изградњи купалишта и конака за болујуће“.
Формирањем Основателно-фундаторског друштва лековите кисело вруће воде 1. јула 1868. године и бања у Врњцима ушла је у званичне токове државне кореспонденције. На крају сваке сезоне, Бањска Управа прослеђивала је податке о броју посетилаца, њиховим болестима, данима боравка…
“Поздрав из Врњачке Бање”
У прошлим временима дописивање разгледницама био је учестали начин свакодневне комуникације. „Свет који је долазио у бању радо је слао разгледнице. Уз обавезан: Поздрав из Врњачке Бање на аверсу, исписани редови на реверсу помажу историчару да протумачи поступке, животне одлуке, емоције и начин расуђивања људи који су живели у том времену… Дописне карте, разгледнице и фотографије успостављале би везу са породицом и пријатељима, али и стварале сећање на боравак у бањи у Врњцима. Спаковане у породичне албуме и нехајно стављене у фиоке, у годинама које би уследиле, доносиле су сећања и тако доприносиле да време проведено у бањи постане видљива успомена“ – цитат из књиге Поздрав из Врњачке Бање.
У овој монографији систематизовани су подаци добијени током истраживачког поступка и извршен опис историјског развитка Врњачке Бање у периоду од 1833. до 1941. године. Проналаском и одабиром адекватне грађе у фондовима библиотека и музеја, уз консултације стручњака који се баве овом тематиком, извршена је идентификација представљених мотива, урађено прецизно датирање, a потом и каталошки опис, уз поштовање важећих библиотечких стандарда за некњижну грађу.
Тако су у књизи публиковане и разгледнице које је издавао први краљевачки фотограф, Аврам Ћирић Ердоглија (1880-1913). Након школовања у Прагу, Ердоглија је отворио атеље у Краљеву и бавио се фотографисањем мештана, предела и туристичких мотива. Врло брзо је постао и издавач разгледница умножених фотографским поступком. Панораме бање, као и сцене из свакодневног живота који се одвијао у Врњачкој Бањи у периоду од 1907. до 1912. године забележене на разгледницама сачуваним у фонду Народног музеја у Краљеву, презентоване су на страницама монографије Поздрав из Врњачке Бање.
У циљу остварења замисли истраживања прошлости Врњачке Бање уз помоћ визуелних историјских извора, ауторка је у садржај књиге уврстила и фотогафије из фонда Народне библиотеке Србије, настале у „Фото студију Крчмаревић“, у бањи у Врњцима, од 1906. до 1911. године.
Након што је фотографски занат изучио у Бечу, Милан Крчмаревић (1878-1940) отворио је атеље у Јагодини. Једно време радио је и у Јагодини и у Врњцима – током сезоне. Од 1911. трајно се настанио у Врњачкој Бањи. Фотографисао је породице, бањске госте… „Са исписаним називом Крчмаревић, Врњци тадашње грађанство Србије“, пише Марија Петковић, „стварало је богатство успомена. Касније, након разгледања фотографија, сваки од тих тренутака прошлости постајао је важан део садашњости“.
Настојећи да што веродостојније прикаже прошло време ауторка је осим ликовног материјала и историографске литературе користила и податке пронађене у ондашњој штампи и периодици. Све то довело је до следећих сазнања: датума пуштања у саобраћај аутомобила (парног омнибуса) за превоз путника од Крушевца до Врњачке Бање; свечаностима приликом отварања: „Завода за лечење водом и електриком – Терапије“, Куптатила, „Санаторијума Краља Александра I“…
Прикупљени и истражени аутентични подаци расветљавају историју употребе и трајања минералне воде у бањи у Врњцима. Захваљујући одобреним средствима Министарства културе и информисања Републике Србије и објављивању монографије Поздрав из Врњачке Бање (издавач: Народна библиотека „Др Душан Радић“), истраживачки рад ауторке Марије Петковић постао је видљив, а прошлост Врњачке Бање доступна широј јавности.
Хотел „Тонанти“ организовао је за своје госте спектакуларну прославу првомајског уранка приредивши им јединствену едукативну соколарску представу 1. маја, у сарадњи са првим човеком соколарства у Србији Ханијем Гиргисом. Гости хотела, али и пролазници имали су прилику да виде птице грабљивице у слободном лету, што је изузетно ретка прилика. Углавном их могу видети у ЗОО врту где су спутане, затворене. Велики број малишана, али и њихови родитељи са одушевљењем су пратили летове прекрасних Ханијевих птица и овај доживљај биће им незабораван, што и јесте мотив нашег најпознатијег соколара који каже да оваквим представама са својим помоћницима припрема малишане и развија њихову свест да позитивно размишљају о птицама грабљивицама, савршеним предаторима које су део екосистема и које треба чувати и штитити. Он је подсетио присутне да Мештровићев Победник на Калемегдану, тријумфални споменик који је подигнут 1928. године, држи сокола у руци.
Хани са својим орлом
Уследила је имресивна ревија летова дневних и ноћних грабљивица: јастреба Локија, мишара Хектора, бенгалске велике ушаре Барта, старог годину дана, а животни век му је педесетак година, сибирске сове Албе, која је највећа сова на свету, са распоном крила око 2m. Врхунац представе био је лет грандиозног белоглавог америчког орла, тешког око 6kg, са распоном крила од 2,6 m, са терасе „Тонантија“, право на Ханијеву руку. Величина, лепота, грандиозан лет оставили су публику без даха.
– Изузетно сам задовољан са сарадњом са Хотелом „Тонанти“. Преко 20 година се бавим овим витешким ловом. Радио сам пуно едукативних представа у много замкова у Европи. На овај начин омогућавамо људима да сазнају нешто више о овим врстама птица. Соколарство је у свету под заштитом UNESKO-a. Радимо на томе да и у Србији буде заштићено. Ми смо сада део Ловачког савеза Србије. Надам се да ћемо у неком наредном периоду развити соколарство као што је то у неким другим земљама. Птицама грабљивицама штитимо државно добро. Ми чувамо београдске авионе на Аеродрому „Никола Тесла“.
Између нас соколара и ових птица постоји обострана љубав. Соколар се не постаје, соколар се рађа. Ја сам од увек био заљубљен у птице грабљивице, очаран сам са њима, рекао нам је Хани уз опаску да има своје наследнике у соколарству, кћерку и сина. Хани Гиргис здушно се залаже да соколарска прича о уметности лова са истренираном птицом грабљивицом постане позната у Србији. Према његовим речима соколарство – лов, са историјом дугом четири хиљаде и двеста година, заправо је начин живота.
Хани Гиргис је током представе изнео велики број података везаних за историјат соколарства, а представио је и неке карактеристике птица грабљивица.
Соколарство је лов помоћу соколова и сродних птица грабљивица (јастреб, кобац, орао) и дресирање птица за лов. Ова врста лова стара је и распрострањена готово по целом свету. Познавали су га Трачани, Римљани, Јапанци, Кинези, Киргизи, Монголи, Индуси и други древни народи. У Европи соколарство је уз лов са гепардима, нарочито био омиљен у средњем веку.
Соколарство је било познато и код Јужних Словена. Владари и високи феудалци имали су дворске соколаре. Призори из лова са соколовима честа су тема у ликовној уметности.
Јастреб Локи демонстрирао је летачке способности и брзину
У Србији соколарство некада било је веома распрострањено, тачно се знало ко какву птицу сме да држи, од обичног човека до цара као што је некада Бановић Страхиња ловио са сурим орлом. Манастир Студеница био је један од водећих центара соколарства у овом делу Европе, што га је спасило од рушења при најезди Турака.
Јастреб је дизајниран да развија велику брзину на кратком растојању. За свега неких двадесет или тридесет метара може да развије преко сто километара на час. Зато има кратка и широка крила, дугачак реп. Са њима се могу ловити фазани, зечеви и остала перната ловна дивљач. Сове захваљујући специјалном перју лете бешумно, човек не може да их чује ако му прелете изнад главе. Oрао, можда најлепши предатор, напада плен брзином од 40-50km/h, може да живи и до 80 година. Процењује се да су птице грабљивице двадесетак пута интелигентније од паса.
