Skip to content

Document Header

vesti vrnjacka banja, novosti

ХУМАНОСТ КРЧИ ПУТ ДО ЈОВАНКЕ

ХУМАНОСТ КРЧИ ПУТ ДО ЈОВАНКЕ published on

После неколико сати снежних падавина које је пратио ветар, створили су се намети на Гочу, тако да је већина путева била тешко проходна или у потпуности непроходна. Кућа бака Јованке Пољаковић је далеко, а када снег завеје онда је још даља. Захваљујући хуманим људима крајем прошле године добила је услове живота достојне човека. Мала кућа на Гочу, у којој живи бака од 83 године, добила је изолацију, нову столарију, ламинат, окречене зидове, нов намештај, фрижидер, шпорет, воду и купатило.

Активисте Општине Врњачка Бања, нису спречили ни снежни наноси, који су у појединим деловима пута достизали висину од једног метра, да посете бака Јованку. Након што су очистили пут и омогућили приступ кући у којој Јованка Пољаковић живи, врњачки активисти су јој допремили дрва, намирнице, храну за козе и њену кућну љубимицу – мачку.

Срђан Удовичић

ПРОЈЕКТИМА ДО УНАПРЕЂЕЊА ПОЛОЖАЈА РОМА

ПРОЈЕКТИМА ДО УНАПРЕЂЕЊА ПОЛОЖАЈА РОМА published on

Ромкиње су међу најобесправљенијим групама у Европи, јер трпе двоструку искљученост и као жене и као припаднице највеће европске етничке мањине, наводи се у извештају Светске банке.

Мајка петоро деце и бака петоро унучади у 54-ој  години добила је другу шансу. Светлана Ђорђевић била је део стручне обуке за рад у картонажи. После плаћене тромесечне праксе, очекује позив за посао.                                                                                                                                        

Светлана Ђорђевић

– Ја сам презадовољна. Од рада зависи напредак, од седења код куће нема користи. Све може да се научи и ништа није тешко ако човек има вољу и жели нешто да уради. Такође, ако му се пружи шанса да ради и стекне. Кад радиш знаш да ће тај новац да помогне теби и твојој деци, прича не без поноса Светлана.

Каже да је задовољна што јој је дата могућност да заради, али и да да добар пример деци.

– Кад чекаш да помоћ стигне низ улицу, то није живот. Захвална сам на свакој врсти помоћи, али је посао најбоље што може да се деси, сматра.

Да је запошљавање један од горућих проблема ромске популације, као шанса да добију адекватну зараду и прехране породицу, став је и званичника врњачке Општине која је партнер на пројекту реализованом током 2020 „Обука-пракса-посао“ који преко Сталне конференције градова и општина финансира Европска унија. Вредност пројекта чији је циљ стручно оспособљавање ромске популације је 66.000 евра.

Весна Ђорђевић

 Овај чланак је објављен уз финансијску подршку Европске уније. За његову садржину искључиво су одговорни спроводиоци пројекта и нужно не одражава званичан став Европске уније.

ШКОЛОВАЊЕ ЈЕ ПУТ У БОЉИ ЖИВОТ

ШКОЛОВАЊЕ ЈЕ ПУТ У БОЉИ ЖИВОТ published on

Свега 0,7 одсто Рома у Србији је високо образовано, док сваки трећи нема завршену основну школу, односно неписмено је 15,1 одсто ромске популације. Сложеност проблема необразовања Рома везана је не само за сиромаштво, већ и за неамбициозност у погледу школовања деце, раног напуштања школовања због потребе да и деца нешто зараде, због раније удаје женске деце, непријатности које у школи ромска деца неретко доживљавају. Међутим, лагано се мења свест ромске популације, а код највећег броја деце данас постоји воља да се образују јер сматрају да ће тако стићи до бољег живота.

Горан Јовановић живи у врњачком насељу Солидарност. Овај породичан човек у заједници је са супругом и две пунолетне ћерке. Сам је завршио машинску школу у Трстенику, док ћерке имају дипломе Угоститељско-туристичке школе, али и сертификате обука у Школи лепоте. Желео је да им пружи високошколско образовање, међутим,  није било могућности. Због здравствених проблема после 21 године рада у „Води Врњци“ морао је да напусти посао и потражи лагодније услове рада. Уследила је и дуга борба за здравље и низ операција.

Данас, другу шансу види у Пројекту „Обука-пракса-посао“.  Горан је један од осморице Рома који су тромесечну праксу реализовали у фирми за машинску обраду метала „Техно вар“ Ново Село.                                                                                                  

– Радили смо на електроапаратима, на бренерима, савладали технику варења. Занимање варилац је изузетно тражено и у земљи и у иностранству, лако је доћи до посла, а и плате су сасвим пристојне. Ово је, практично, допуна мог занимања, а услови рада код газда Слобе су одлични, испричао нам је Горан.

Расположен је за рад, не бежи од обавеза и своју децу је васпитао у том духу.                       

– Нигде није лако, али се сналазимо. Свака помоћ је корисна. Некад мало више, некад мање, а најчешће мала помоћ буде изузетна. Успевамо уз помоћ родитеља, Општине, пројеката, искрен је наш саговорник.

Дејан Павловић, координатор Канцеларије за ромска питања и члан општинског пројектног тима каже да је Горан један од најактивнијих Рома у врњачкој Општини, са жељом и иницијативом да се напредује, са идејом и плановима корисним за ромску децу и популацију уопште.

На жалост, епидемија корона вируса је утицала како на динамику спровођења праксе, тако и на запослење Рома који су прошли стручну обуку. Они са нестрпљењем ишчекују смиривање ситуације око епидемије корона вируса и испуњење обећања везаних за запослење.

Кроз програм „Обука-пракса-посао“ прошло је 2020. године двадесет и четири припадника ромске популације у Врњачкој Бањи. Поред двонедељне обуке за сектор картонаже  и обраде метала, они су добили  и тромесечну, плаћену праксу. Програм финансира Европска унија преко Сталне конференције градова и општина.

Весна Ђорђевић

Овај чланак је објављен уз финансијску подршку Европске уније. За његову садржину искључиво су одговорни спроводиоци пројекта и нужно не одражава званичан став Европске уније.

ИНКЛУЗИЈА РОМСКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ

ИНКЛУЗИЈА РОМСКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ published on

Како би се помогло запошљавање младих Рома и Ромкиња, током 2020. њих стотину и педесет из целе Србије прошло је кроз различите стручне обуке, преквалификације и стажирање. У оквиру ширег програма за помоћ Европске уније у инклузији Рома и јачања локалне заједнице за инклузију Рома, који спроводи Стална конференција градова и општина, а финансира се средствима Европске уније, Пројекат „Иновативна мера Обука-пракса-посао“ спроведен је и на територији Општине Врњачка Бања.

Учешћем у овом пројекту, како кажу организатори, млади из ромских заједница добили су прилику да унапреде своје вештине и компетенције, а самим тим и да заузму што боље место  на тржишту рада. Једна од оних која је ову могућност дочекала са радошћу је и самохрана мајка четворогодишњег дечака из ромског насеља Грачац, Романа Жикић.

Романа Жикић

У Канцеларији за ромска питања кажу да, супротно уверењу које је везано за ромску популацију, Романа је увек рада за посао и не бира га, те да је и ову праксу дочекала са задовољством.

Обука је прошла одлично и јако сам захвална због позива и могућности да учествујем у пројекту. Хвала и послодавцу који нам је пружио прилику да радимо. Надам се да ћемо ускоро добити прилику да оправдамо поверење, да радимо и зарадимо. Жеља ми је да створимо неку будућност за нашу децу, да имамо и не зависимо од другог. Да и мој син који одраста буде поносан на мене што сам се борила, каже у даху, убедљиво Романа. Додаје, такође, да сина учи да је школа важна и да онај ко је образован може да се нада послу, а ко има посао, има обезбеђену егзистенцију.

Зато Романа чека посао и нада се. Стечена квалификација јој пружа могућност да буде сигурнија у себе.

Весна Ђорђевић

Овај чланак је објављен уз финансијску подршку Европске уније. За његову садржину искључиво су одговорни спроводиоци пројекта и нужно не одражава званичан став Европске уније.

ОД РОМСКОГ НАСЕЉА ДО САМОСТАЛНОСТИ

ОД РОМСКОГ НАСЕЉА ДО САМОСТАЛНОСТИ published on

Тијана Васић живи у ромском насељу Грачац. Поред ове осамнаестогодишњакиње и родитеља, у породици су још и два брата од 15 односно 14 година и сестра којој је 12. Сањала је посао кувара, али после завршене осмогодишње школе, није било услова да настави образовање.  Жеља јој је да нађе стални посао и да сама себе издржава и зато јој је позив за обуку у картонажи у оквиру пројекта „Иновативна мера Обука-пракса-посао“ изгледао као испуњење снова.

Тијана Васић

– Није све онако како сам замишљала кад сам била дете. Дете не пита има ли и одакле, дете тражи, а родитељ мора да обезбеди. Сада сам одрасла и могу сама за себе да се борим. Желим да зарадим за оно чега нема у кући да би сутра имало. Зато ме је страшно обрадовао позив за обуку. Рад у картонажи „Еконим“ је занимљив и нимало тежак, тако да прижељкујем да ме поново позову када се смири ситуација са короном, искрена је Тијана. 

За сада не намерава да се удаје. Каже, прво посао, да буде свој човек и да не зависи од било кога. И, да буде путоказ млађима! За сада у томе успева.

Тромесечну праксу у врњачком предузећу за производњу таласастог папира и картона и амбалаже од папира и картона „Еконим“ прошло је 16 кандидата.

Пројекат „Иновативна мера Обука-пракса-посао за Роме из Врњачке Бање“ спровели су Општина Врњачка Бања, Повереништво Савеза самосталних синдиката за Општину Врњчка Бања и Удружење „Кортекс“. Циљ пројекта је да се смањи незапосленост ромске популације са територије општине кроз развијање специфичног програма обука које су праћене тромесечном праксом у два врњачка предузећа: „Техно вар“ и „Еконим“.

Весна Ђорђевић

Овај чланак је објављен уз финансијску подршку Европске уније. За његову садржину искључиво су одговорни спроводиоци пројекта и нужно не одражава званичан став Европске уније.

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial