Према последњем попису становништва у Србији из 2011, на територији Општине Врњачка Бања живи 386 Рома. Тренутно стање каже да је овај број нарастао на 410. Већина је у ромском насељу Грачац, око 280. У насељима Руђинци и Врњци још стотинак, а остали у самој Бањи. Поред образовања које је најтамнија тачка ромске стварности, услови становања су један од главних проблема. Управо је инфраструктура водећи проблем у ромском насељу Грачац. И док у Србији још увек има око 600 неформалних насеља у којима људи немају струју, воду и основне услове за живот, овде то није случај, али треба значајно побољшати услове живота. Зато Општина у ово насеље сваке године улаже велика средства, што своја, што пројектна. Међутим, кључ решења је у промени свести – значају образовања и рада, односно запослења.
Инклузија ромске популације на територији врњачке Општине последњих година је интезивирана, а кроз Програм „Обука-пракса-посао“ прошла је и Марина Димић.
Марина Димић
– Имам 59 година и срчани сам болесник. Живим са сином који је тежак дијабетичар. Пуно је проблема, али нам је највећи стамбени. Кућа је трошна, без купатила, пуна влаге. Добијамо помоћ редовно, али без сталног прихода нема решења. Зато ми је ова обука значила много. Ни године ни нарушено здравље нису препрека за овај посао јер је лаган и занимљив. Супер нам је било па се надамо новом позиву, каже Марина.
Кроз Програм „Обука-пракса-посао“ прошло је двадесет четворо припадника ромске популације. Поред двонедељне обуке за сектор картонаже и обраде метала, они су добили и тромесечну плаћену праксу. Програм преко Сталне конференције градова и општина финансира Европска унија. Партнер на пројекту чија је вредност 66.000 евра је Општина Врњачка Бања.
Весна Ђорђевић
Овај чланак је објављен уз финансијску подршку Европске уније. За његову садржину искључиво су одговорни спроводиоци пројекта и нужно не одражава званичан став Европске уније.
Ванредна седница Општинског већа одржана је 18. марта у Великој сали СО. Председавао је Бобан Ђуровић. Чланови Већа разматрали су нaцрт Одлукe о ребалансу буџета Општине за 2021. годину сa прeдлoзимa зa његову измeну кojи су изнeти нa jaвнoj рaспрaви. Нaкoн рaспрaвe Oпштинскo вeћe je утврдилo прeдлoг Одлукe о ребалансу буџета Општине за 2021. годину кojи je упутилo Скупштини oпштинe нa усвajaњe.
Чланови Општинског већа гласају
Зоран Дунић, руководилац Одсека зa буџeт и финaнсиje, образложио је нацрт већницима. Разлог за предлагање Ребаланса Одлуке о буџету Општине Врњачка за 2021. годину јесте усаглашавање појединих планираних активности и апропријација са којих се оне финансирају кoд пojeдиних кoрисникa буџeтских срeдстaвa, укључивање новог пројекта Рeвитaлизaциja спoмeникa прирoдe „Пaркoви Врњaчкe Бaњe“ 1. фaзa у буџет за који су већим делом обезбеђена средства у буџету Републике Србије док Општина Врњачка Бања има обавезу да обезбеди учешће за реализацију овог пројекта из свог буџета у изнoсу oд 3.200.000 динaрa и укључивање у евиденцију промена по основу краткорочног задуживања за финансирање текуће ликвидности које је спровео председник општине по овлашћењу које је добио од Скупштине за 2021. год. у износу од 37.700.000 динара за колико су увећана примања буџета као и издаци буџета у истом износу с обзиром да се ово кредитно задужење враћа у току исте буџетске године.
Нa oвaj нaчин укупно планирани приходи и примања из свих извора финансирања, као и сопствених прихода корисника буџетских средстава по предлогу ребаланса изнoсе 1.547.318.000 динaрa. Ребаланс који се предлаже израђен је на вишем нивоу плaнирaних тeкућих прихода, за износ од 21.253.000 динара, штo чини 1,5% усвojeнoг буџeтa зa 2021. године.
Након разматрања, Скупштини општине предложено је да донесе Одлуку о начину и поступку давања у закуп непокретности у јавној својини ЈП за превоз путника „Нови Аутопревоз“, као и Одлуку о давању на коришћење непокретности у јавној својини Општине Установи „Спортски центар“.
Живорад Јаћимовић, руководилац Одсека за привреду и друштвене делатности упознао је чланове Већа са нацртом Одлуке о одређивању надлежног органа за спровођење поступка давања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини на територији врњачке Општине. Према овој одлуци председник општине ће као надлежни орган, на основу предлога комисије за спровођење поступака јавног надметања, коју образује Општинско веће, доносити одлуке о давању на коришћење без плаћања накнаде пољопривредног земљишта у државној својини на територији Општине В. Бања, уз сагласност Министарства надлежног за послове пољопривреде.
У даљем току седнице презентован је нацрт Одлуке о утврђивању програма подршке спровођењу мера равномерног развоја општине кроз подстицајна средства за земљорадничке и пољопривредне задруге у 2021. години на територији врњачке Општине. Ради се о подстицајним средствима у укупном износу од седам милиона динара. Субјекти који могу конкурисати за подстицајна средства су старе и новоформиране земљорадничке и пољопривредне задруге. Реализација овог програма системски би унапредила пословање задруга као и квалитета живота у руралним срединама кроз равномернију расподелу дохотка и повећање економских могућности у склопу равномерног развоја Општине.
Општинско веће дало је сагласност на одлуку Скупштине једнодомог друштва са ограниченом одговорношћу „Врући извори“ Грачац о усвајању ценовника комуналних производа и услуга – управљање гробљима и сахрањивање. Трошкови сахрањивања посмртних остатака износе 5.800 динара, а десетогодишњи закуп за гробно место је 3.600 динара. Годишње одржавање једног гробног места је 800 динара.
Чланови Већа дали су сагласност на Одлуку Скупштине регионалног центра за управљање комуналним отпадом „Регион Краљево“ о избору председника Скупштине Друштва са ограниченом одговорношћу за управљање чврстим отпадом на територији Града Краљева и општина Врњачка Бања, Параћин, Рашка и Трстеник. Мандатни период од две године добио је дипл. правник Милош Томић из Параћина.
Директори установа (Културни центар, Библиотека „Др Душан Радић“, „Спортски центар“, „Туристичка организација“, ПУ „Радост“, Центар за социјални рад и Општинска стамбена агенција“) поднели су извештаје о раду својих установа за 2020. годину.
Што се Културног центра тиче, према плану је реализован садржајан културни репертоар Биоскопа и Летње позорнице – 44. Фестивал филмског сценарија. У Замку културе, сталне поставке, четири изложбе у сарадњи са другим установама и 39 културних догађаја, изложби, концерата класичне музике, музичке вечери, филмских едукативних вечери и предавања посетило је нешто више од седам хиљада људи, а штампано је дванаест бројева Врњачких новина, часописа за туризам, здравство, привреду, културу, спорт и друштвена питања.
Народна библиотека набавила је 1.178 монографских и осам серијских публикација, и имала је 1.319 активних чланова. Фонд Завичајног одељења увећан је за 32 наслова монографских публикација. Реализован је пројекат „Поздрав из Врњачке Бање“, монографија о прошлости Врњачке Бање кроз сликовну библиотечку некњижну грађу аутора Марије Петковић. У оквиру културно-просветне делатности било је 26 догађаја – концерата, изложби, трибина, представљања књига. У Дечијем одељењу, због пандемије није било могуће организовати планиране радионице, спроведен је само традиционални конкурс „Мој дневник читања“ за ученике основних школа. Кућа сценарија званично је средином 2020. године проглашена одељењем Библиотеке са циљем да прикупља, обрађује, чува и представља материјале са Фестивала филмског сценарија и других релевантних филмских манифестација.
У Хали „Владе Дивац“ Спортски центар прошле године одвијао се Одбојкашки камп Play volley, камп школа фудбала Чавић, ИБЦ кошаркашки камп, припреме омладинске футсал репрезентације Србије, припреме КК Партизан, КМФ Винтер футсал, СТС Особе са инвалидитетом…
У циљу што квалитетније и разноврсније медијске пропаганде Врњачке Бање, Туристичка организација је уз сарадњу са свим туристичким посленицима, адекватно презентовала обједињену понуду Врњачке Бање на домаћим сајмовима у Београду и Нишу, а посредством ТОС-а била је присутна и на међународним сајмовима у Берлину, Лондону, Москви, Барселони, Солуну… где је дистрибуиран информативно-пропагандни материјал.
У школској 2019/20. години услугу вртића користило је 807-оро деце, а 2020/21. 732-оро деце распоређено у 43 групе (10 у оквиру објеката Установе и 4 у оквиру школа), односно 44 групе (10 у оквиру објеката Установе и 5 у оквиру школа).
На дан 31. децембар 2020. године на активној евиденцији Центра за социјални рад било је 4.312 корисника, од чега је 610-оро деце. Укупан број корисника чини 14,01% од броја становника Општине В. Бања, рачунајући и избегла и расељена лица евидентирана у Комесаријату општине (укупно 30.777).
Према извештају о раду Општинске стамбене агенције у циљу унапређења саобраћајне инфраструктуре укупна површина реконструисаних улица током 2020. године износи 6.355,44 квадратних метара. ОСА одржавала је постојећи систем јавне расвете од око 8.000 сијаличних места и развој инфраструктуре јавне расвете, повећање територије (170 нових сијаличних места – пуне лампе) и то на територији свих месних заједница.
На седници су разматрани и извештаји о раду Општинске управе за 2019. и 2020. годину. Известилац је била Љиљана Радаковић, заменица начелника ОУ. Скупштини је предложено доношење Правилника о обезбеђивању јавности рада органа Општине, уносу података, ажурирању, одржавању и коришћењу Веб презентације која представља основни вид обезбеђивања јавности рада органа и основно електронско средство информисања и комуникације органа Општине са корисницима услуга.
Чланови ОВ упознати су са извештајем из Дома здравља „Др Никола Џамић“ о ситуацији која се тиче пандемије Ковид-19. У периоду од 1. јануара 3021. године до 15. марта 2021. године тестирано је 3.736 лица од којих је 881 лице било позитивно. Тренутно је позитивно 201 лице. У ковид амбуланти извршена су 4.484 прегледа. Вакцинација у В. Бањи почела је 12. јануара. Укупно је дато 6.846 вакцина и то првом дозом вакцинисано је 4.078 а другом дозом вакцинисано је 2.768 лица.
Као допуна дневног реда изгласана је Декларација о улози функције управљања људским ресурсима у Општини В. Бања која има за циљ да се обезбеде услови за ангажовање стручних кадрова који посао обављају предано, савесно и професионално, који негују међусобну сарадњу и однос поверења и поштовања, имају потребу за сталним личним и професионалним развојем, поштују вредности организације и етичке стандарде и нуде ефикасне и делотворне услуге свим грађанима као и привреди. Усвојен је и годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији Општине Врњачка Бања за 2021. год, као и Нацрт Одлуке о одређивању зона на територији Општине В. Бања који предвиђа проширење прве зоне. Овом одлуком одређују се зоне као један од критеријума за утврђивање висине локалних комуналних такси и доприноса за уређивање грађевинског земљишта, које су утврђене Планом генералне регулације.
Користећи искуства из ковид-режима лекари „Меркура“ осмислили су нове програме рехабилитације и опоравка који помажу у решавању широког спектра физичких симптома након прележаног КОВИД-19
У периоду који је обележила пандемија вирусом КОВИД -19, осим саме инфекције, један је од највећих проблема пацијената је потпуни опоравак како би могли да се врате у нормални живот. Многи који су прележали КОВИД -19, након излечења суочили су се са физичким, когнитивним или менталним здравственим проблемима, због чега им је смањено функционисање у активностима свакодневног живота.
Тим „Меркурових“ стручњака креирао је два јединствена персонализована програма у Србији који имају за циљ комплетан опоравак особа које су прележале КОВИД -19 и повратак њиховим редовним животним и радним активностима. Пост– КОВИД рехабилитација и Пост – КОВИД Хипербарик рехабилитација у „Меркуру“ имају за циљ да у бањском амбијенту, уз мултидсциплинарни медицински надзор и персонализовани план исхране и терапије, отклоне све физичке симптоме након болничког лечења и кућног опоравка. Болест утиче различито на пацијенте. Зато „Меркуров“ тим лекара креира персонализовани план лечења за сваког појединца и то је преимућство ових оригиналних програма за отклањање последица прележаног коронавируса.
Програми су намењени свим пацијентима који су имали позитивне тестове, опорављају се након инфекције КОВИД-19 и имају различите симптоме: хронични умор, малаксалост и слабост мишића, отежано дисање, кашаљ и бол у грудима, бол у зглобовима, главобољу, анксиозност и депресију, повећање телесне масе…
Програми су направљени са идејом да се пацијенти опорављају најбрже и најбезбедније. Након програма пацијенти остварују следећа побољшања: унапређење плућне вентилације, јачање имунитета, побољшање периферне циркулације, регулацију секундарних болести (дијабетес, реуматске болести, гојазност…), повратак уобичајеним физичким и спортским активностима.
Поред поменутих бенефита, пацијенти на програму Хипербарик рехабилитације лече се удисањем чистог кисеоника под притиском већим од атмосферског, који иде и до 2,8 бара. На тај начин се до 20 пута повећава количина физички раствореног кисеоника у крвној плазми и омогућава његово брже допремање до оштећених ткива и ћелија. Врши се детоксикација крви у целости, јача се имунитет и достиже опште благостање тела, повећава се меморија за 20% и физичке способности за 35%, долази до повећања снаге, енергије и издржљивости, уклања се умор и побољшава сан. Организам се ослобађа стреса и напетости, успорава се старење, затеже се кожа и враћа младалачки изглед. Опште здравље битно се побољшава.
Програм Хипербарик рехабилитације помаже пацијентима да коришћењем хибарбаричне медицине брже отклоне тегобе након КОВИД-19, посебно код пацијената који су имали тежи облик КОВИД-19 са респираторним проблемима, са полинеуопатским тегобама (болови у ногама, грчеви, трњење…) и са клаудикационим тегобама (појава бола, храмања и утрнулости у ногама…).
Оба програма намењена је пацијентима којима су протекле минимално четири недеље од завршетка лечења од коронавируса.
„Меркуров“ лекарски тим нам поручује: „Здрав и нормалан животни ритам су постали приоритет данашњице, а овај програм то обезбеђује и онима који су током пандемије били најугроженији“.
Кроз програм „Обука-пракса-посао“ u врњачкој Општини прошла су током 2020. године двадесет и четири припадника ромске популације. У првом делу пројекта организована је инфосесија, предавања о комуникацијским вештинама, затим двонедељна практична обука, а онда и тромесечна плаћена пракса у фирмама које се баве картонажом и обрадом метала. Програм преко Сталне конференције градова и општина финансира Европска унија. Партнер на пројекту чија је вредност 66.000 евра је Општина Врњачка Бања, а циљ стручно оспособљавање и осамостаљивање ромске популације.
Детаљ са предавања о комуникацијским вештинама
– Пројекат „Иновативна мера Oбука-пракса-посао за Роме из Врњачке Бање“ спровели су Општина Врњачка Бања, Повереништво Савеза самосталних синдиката за Општину Врњачка Бања и Удружење „Кортекс“. Право на пријаву имали су сви Роми без обзира на старост и социјални статус, али је предност била на страни оних са више образовања и радног искуства, каже Дејан Павловић, координатор Канцеларије за ромска питања и члан пројектног тима. Ово је први пут да се један овакав пројекат реализује у врњачкој Општини и ромска популација је одлично одговорила. После завршене обуке кандидати су стекли основна знања у сектору картонажа и браварија, наглашава Павловић и додаје да је за одрживост пројекта потребно да се обучени људи запосле и добију плате које ће им омогућити да нормално живе и обезбеде егзистенцију својих породица.
На жалост, епидемија коронавируса је утицала како на динамику спровођења праксе, тако и на запослење Рома који су прошли стручну обуку иако су послодавци показали интересовање.
Стефан Маринковић прошао је обуку у фирми „Техно вар“ Ново Село
Реч је о добро плаћеним занимањима која су у дефициту са радном снагом. Тако је обуку у фирми „Техно вар“ у Новом Селу прошло осам кандидата. Поред осталих и двадесетпетогодишњи Стефан Маринковић.
– Ово је посао какав се само пожелети може. Обука је била занимљива, рад није био тежак, а плата редовна. Браварски занат је лепо плаћен па се надам да бих једног дана кад стекнем искуство и покупим занатске „цаке“ могао и сам да радим, прича нам младић којег описују као јако вредног и предузимљивог, а о његовој решености да породици (двојици синчића и супрузи) обезбеди пристојне услове за живот, сведочи и грађевински материјал у дворишту. Таман смо почели да радимо кад је све стало због короне. Тренутно сам без посла, али су нам рекли да се јавимо кад корона прође и да ће посла бити, закључује пун наде и са осмехом на лицу обучени бравар из ромског насеља у Грачацу.
Весна Ђорђевић
Овај чланак је објављен уз финансијску подршку Европске уније. За његову садржину искључиво су одговорни спроводници пројекта и нужно не одражава званичан став Европске уније.
ВРЊАЧКА БАЊА НАСТАВЉА СА ОДГОВОРНОМ СОЦИЈАЛНОМ ПОЛИТИКОМ
Општина Врњачка Бања обезбедила је услове за несметано пружање услуге личног пратиоца деци и младима са сметњама у развоју.
Након спроведеног поступка јавне набавке за услугу социјалне заштите лични пратилац детета, потписан је уговор са Центром за дефектологију „Артемида“ из Ниша који ће у наредних годину дана учествовати у инклузији деце са територије врњачке Општине.Власница и директорка Центра, Марина Станковић, потписала је 15. марта у Скупштинској сали уговоре са 16 личних пратилаца за исто толико деце.
–„Артемида“ као установа социјалне заштите постоји већ 19 година, а у последњих годину дана потписала је уговоре о пружању услуге „лични пратилац“ са девет општина широм Србије. Сарађујемо искључиво са лиценцираним пратиоцима, педагошке или медицинске струке, са пожртвованим особама од поверења у циљу што квалитетнијег пружања ове специфичне услуге, рекла је Марина Станковић.Лични пратилац доступан је детету са инвалидитетом, односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољење основних потреба у свакодневном животу, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу. У складу са прописима, лични пратилац детету пружа подршку у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, припреме књига и опреме за вртић, као и помоћ у заједници, што укључује помоћ у коришћењу превоза, кретању, одласку на места за провођење слободног времена, укључујући културне или спортске активности и друге сервисне подршке. Са друге стране, родитељ који зна да оставља дете у сигурним рукама моћи ће да ради, да има друштвени живот и време за одмор.
– Људи који буду радили овај посао имаће веома компликовану ситуацију: с једне стране мораће да буду максимално сконцентрисани, сналажљиви, брижни, дружељубиви, а са друге, радиће хуман и леп посао, рекао је заменик председника општине, Иван Џатић, који је присуствовао потписивању уговора. За разлику од других локалних самоуправа, у Општини Врњачка Бања не постоји листа чекања за овакву услугу. Интерсекторска комисија упућује предлог Центру за социјални рад, а њихов стручни тим опредељује број пратилаца. У 2021. имаћемо 16 пратилаца. Вредност уговора је 8 милиона и 334 хиљаде динара, а средства су обезбеђена из општинског буџета, додао је Џатић и нагласио да иако је ова услуга дефинисана законом, за нас у врњачкој Општини то никада није било питање закона већ хуманости и ми ћемо увек наћи средства да определимо у ову сврху!
