Skip to content

Document Header

vesti vrnjacka banja, novosti

ВОЛОНТЕРИЗАМ И ОРИЈЕНТАЦИЈА ТУТОРА

ВОЛОНТЕРИЗАМ И ОРИЈЕНТАЦИЈА ТУТОРА published on

У оквиру пројекта „Интерсекторском сарадњом до социјалног укључивања“ који реализује Центар за децу и омладину Врњачка Бања у партнерству са Западнобалканским институтом Београд (WEBIN), у Основној школи „Младост“ у Врњцима 9. марта одржана је обука за туторе волонтере. На обуци је учествовало осам ученика и ученица виших разреда из ОШ „Младост“ Врњци и седам ученика и ученица врњачке Гимназије.

Уз осврт на циљеве пројекта, реализоване и будуће активности, мр Валентина Крстић, пројектна координаторка, изразила је наду да ће обука бити занимљива и корисна, као и примењива у директном раду тутора и туторки са ученицима и ученицама којима ће пружати директну подршку. Представила је своје сараднике, Ивана Матића, логопеда, и Татјану Радић Милутиновић, социолошкињу, који ће током наредна четири месеца бити задужени за стручну подршку туторима и туторкама.

Обуку је одржала др Вања Балшић. Теме ове обуке биле су волонтеризам и оријентација за рад тутора и туторки са корисницима и корисницама. Учесници су били јако заинтересовани, високо мотивисани и показали интерактивност током рада.

– Драго ми је што је једен овакав пројекат покренут у нашој средини јер као човек и као лекар имам сталну потребу да препознајем особе којима је помоћ потребна, да радим на развоју друштвене солидарности и емпатије. Данас ми велико задовољство пружа поглед на ову децу која су спремна да пруже помоћ другима, а чији мотиви нису материјални, већ племените природе. Школа је неопходна јер без ње нема будућности, без образовања не можемо да се надамо бољем животу. Нека деца не успевају да остваре своје потенцијале јер немају подршку породице. Без разлике да ли су разлози социјалне или медицинске патологије, оваква деца имаће сада на располагању туторе, рекла је др Вања Балшић, директорка Специјалне болнице за интерне болести у Врњачкој Бањи.

Асистенткиња на пројекту дефектолошкиња Ана Бурмаз Зоговић је на крају теоријског дела водила студије случаја које су учесници и учеснице обуке разрадили и приказали могућности реаговања у случају различитих ситуација које се могу појавити током директног рада са  ученицима и ученицама којима се пружа помоћ у учењу. Установило се да су успостављање поверења између тутора и ученика, психосоцијална подршка и разумевање јако битан фактор за успех ученика.

Сарадња свих сектора, од локалне самоуправе, преко школства и здравства до удружења грађана кључ су успеха и овог пројекта, јер само узајамна сарадња гарантује развој и успех деце.

Весна Ђорђевић

ДАНИ ОДБОЈКЕ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

ДАНИ ОДБОЈКЕ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ published on

Врњачка Бања је од 3. до 13. марта, била место сусртета младих европских одбојкаша у првој рунди квалификација за III Европско првенство у одбојици, за пионире и пионирке.

На турниру пионира (2005. и млађи) играле су репрезентације Србије, Бугарске, Грчке, Румуније и Турске, док су се на турниру пионирки (2006. и млађе) прилику за пласман на Европско првенство имале репрезенатације Србије, Бугарске, Грчке, Румуније, Северне Македоније и Турске. Пласман на шампионат Старог континента изборили су само победници турнира – пионири Бугарске и пионирке Србије.

Шампионат за пионирке одржаће се у мађарском граду Ниредхази, као и словачком Хумене, док ће финални турнир за пионире бити одржан у гланом граду Албаније, Тирани. Оба првенства одиграће се у исто време, од 10. до 18. јула, ове године.

Након завршетка квлификација, у Спорткој хали „Владе Дивац“, 14. марта, одржао се дупли програм финала Купа Србије. 

У конкуренцији одбојкаша, Куп Србије је освојила Рибница из Краљева, након победе над Радничким доо из Крагујевца, резултатом 3:1. У женској конкуренцији освајач Купа Србије је Железничар из Лајковца, који је савладао екипу Уба, резултатом 3:0.

Предаја пехара “Куп Србије” капитенима победничких екипа

Зоран Гајић, председник ОСС и Бобан Ђуровић, председник Општине Врњачка Бања, предали су Александри Гајић, капитену Железничара и Ивану Тодоровићу, капитену Рибнице, пехаре намењене победнику Купа Србије.

Срђан Удовичић

УЛТРАЗВУЧНИ ПРЕГЛЕД СТАБАЛА У ВРЊАЧКОМ ПАРКУ

УЛТРАЗВУЧНИ ПРЕГЛЕД СТАБАЛА У ВРЊАЧКОМ ПАРКУ published on

Стручњаци Института за шумарство из Београда испитивали су 12. марта здравствено стање стабала у врњачком парку. Најсавременијим апаратима са ултразвучном методом, обављена је провера здравственог стања старијег дрвећа у нашем парку, између осталих и најпознатијег Црног бора. Споменик природе „Врњачки паркови“ има доста столетних стабала, а према речима Ивице Лазаревића, директора ЈП „ШумеГоч“, циљ је да се овим апаратом тачно утврди здравствено стање унутрашњости стабала. Иако спољне морфолошке карактеристике показују да је дрво здраво, оно у унутрашњости може бити труло. Он је додао да је ова презентација резултат дугогодишње сарадње Института за шумарство са Јавним предузећем „Шуме Гоч“, а да је спроведена у сарадњи са ЈП „Бањско зеленило и чистоћа“.

Ултразвучна метода процене здравља и механичких параметара код стабала је опште прихваћена у свету, првенствено због заштите дрвећа. Помоћник директора Института за шумарство из Београда, др Саша Еремија, изјавио је за Врњачке новине да су многе врњачке липе достигле одређену старост и да су изгубиле своју физичку кондицију и самим тим представљају опасност по безбедност људи и инфраструктуру.

– Градске средине буквално вапе за здравственом дијагностиком хортикултурних површина. Бројна стабла достигла су значајну зрелост. Помоћу овог уређаја на принципима ултразвучне томографије, софтверски добијамо један замишљени попречни пресек, где се виде све скривене трулежи, шупљине и њихове димензије, што омогућава заштиту здравих стабала и уклањање стабала која се нама на основу фенотипских карактеристика чине да могу још одређени период бити на својим местима, а заправо није тако, објаснио је стручно Саша Еремија из београдског Института за шумарство.

С. Станојчић

ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ ЗА СЕНИОРЕ У САМБОУ

ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ ЗА СЕНИОРЕ У САМБОУ published on

СВЕТОЗАР СТАЈКОВАЦ ДРУГИ У СРБИЈИ

Првенство Србије за сениоре у самбоу одржано је 14. марта  у Спортском центру „Спенс“ у Новом Саду. На овом такмичењу наступило је више од 100 такмичара у борбеном и Combat самбоу. Светозар Стајковац освојио друго место и сребрну медаљу за сениоре у новој тежинској категорији +98 килограма.

Светозар Стајковац

– Веома сам задовољан са овим успехом, јер поред целе ситуације у земљи, поред тога што сам би болестан и што ме је то у великој мери пореметило у тренажном процесу, ипак сам остварио резултат, рекао нам је Светозар који је у врху српског самбо спорта, јер већ четири године у континуитету је у финалима јуниорских и сениорских првенстава Србије.

Због прележаног Ковида-19 Светозар је тренутно достигао отприлике на 30 до 40% својих могућности и спремности што се форме тиче. Сребро у Новом Саду освојио је тако што је тек почетком фебруара почео са лаганим враћањем у тренинг, али, према његовим речима до медаље га је довела велика жеља и љубав према спорту дајући му неку додатну енергију и снагу.

Освајањем другог места на националном такмичењу Светозар се квалификовао за Европско првенство у самбоу које би требало да се одржи средином маја на Кипру.

Самбо је руска борилачка вештина. Настала је у Совјетском Савезу 20-их година 20. века спајањем традиционалних, народних, борилачких вештина са џудоом и џијуџицуом. Творци самбоа желели су да створе борилачку вештину која се брзо и лако учи, при чему би се традиционалне далекоисточне борилачке вештине комбиновале са модерним научним сазнањима. Највећу корист од самбоа требало је да имају војска и полиција (за војску постоји посебна верзија – борилачки самбо). Са распадом Совјетског Савеза, упркос чињеници да су многи учитељи ове вештине емигрирали, дошло је до пораста популарности самбоа, будући да је та, до тада тајна вештина, напокон могла да се јавно презентује. Самбо се потврдио и у ултимет фајту, где се показало да се самбо-борци тешко могу победити.

У Спортском центру „Шумице“ у Београду, дан раније, 13. марта одржано је Првенство Србије у џудоу. Конкуренција је била изузетно јака, учествовало је преко 200 најбољих сениора Србије, чак и они који већ имају олимпијску норму за Олимпијске игре у Токију. Светозар је меч за бронзану медаљу изгубио на бодовну разлику.

– Да сам био у редовном тренингу, у „Спенсу“ би било злато, а у „Шумицама“ још једна медаља. Биће прилике, хвала Богу да сам оздравио и успео да изађем на оба такмичења, додаје Светозар, наш сјајан борац и посвећени спортиста, апсолвент основних Академских студија криминалистике на Криминалистичко-полицијском Универзитету у Београду.

М.Ст.Ј.

УМЕТНОСТ ОСЛИКАНА КАМЕРОМ

УМЕТНОСТ ОСЛИКАНА КАМЕРОМ published on

У ери потпуне дигитализације свега и свачега, дигиталних форми и платформи, фотографских  и видео снимака, у којима је све аутоматизовано, почев од фото и видео записа смарт мобилних телефона, па до дигиталних камера, добра фотографија, створена аналогном технологијом третира се као уметничко дело.

Управо зато је вредна пажње изложба аналогних фотографија Емилије Гашић, постављена галеријском простору Замка културе.

Изложба под називом „Између“ реализована је у оквиру пројекта „Врњачки ликовни круг“.

Из|међу” је колекција аналогних фотографија снимљених у путу, успутно, између различитих станица, градова, земаља, током шетњи, непланирано и нережирано у периоду од последњих деcет година. Подељена у две серије – руралну и урбану, колекција приказује ауторово поимање припадности и чести осећај ухваћен, у међу простору.

Између стакла, између одсјаја, између сенке и светлости, два света, села и града, фантазије и стварности, кретања и статичности, јутра и мрака. Неки од ових међупростора су јасно приказани са физичким препрекама, други су етерични и апстрактни и налазе се у уму аутора и гледаоца.

,,Све је почело шетњом по мом родном крају, селу Руђинци када сам први пут узела стари фотоапарат Зенит у руку и кренула да опсесивно фотографишем пејзаже у нестајању. Како сам се селила у Београд, била сам увек ухваћена између града и села, увек са коферима у руци и између станица, што се још више подцртало селидбом у Њујорк. Стално ухваћена између разних адреса и стања ума, увек сам посезала за фотографијом где суштински увек припадам.”, речи су младе ауторке.

Емилија Гашић је свестрана млада уметница, сценаристкиња, редитељка и директорка фотографије, рођена 1991. године у Руђинцима крај Врњачке Бање. Студирала је филмску режију на Академији уметности у Београду, а мастерирала је камеру на „Тиш“ школи уметности Њујоршког универзитета, коју су својевремено похађали Мартин Скорсезе и Спајк Ли.

Њени кратки филмови су обишли светске фестивале и на њима били награђивани. На 66. Београдском фестивалу документарног и кратког филма премијерно се појавила са најскоријим редитељским и сценаристичким подухватом „Чекање“, који је освојио бројне награде у Србији, Јапану и Индонезији, а био је и приказан на „Киса“ филмском фестивалу у Турској, који квалификује пријаву за Оскара.

Своје вештине је додатно развијала на међународним филмским радионицама у Паризу, Прагу и Њујорку. Била је учесница Трансатлантске радионице за младе таленате на Фестивалу међународног филма у Рејкјавику, као један од 35 учесника из целог света, чији је ментор био режисер Мајк Ли.

Поред тога је била координатор филмског кутка ,,Cinema Zona“ међународног музичког фестивала електронске музике ,,Lovefest“ током две године.

Будући да се бави филмом није ни чудо што снима на филмској траци, али експериментише и са аналогном фотографијом и различитим форматима. Поносна је на свој најскорији сниматељски рад ,,Не ради лифт“ у режији Камерон и Брендона Лавентур који је награђен на фестивалу ,,Workers Unite“. Поред Србије и Сједињених Америчких Држава, снимала је филмове у Француској, Норвешкој и Чешкој.

Аналогна фотографија је метода фотографисања које је претходила дигиталном формату фотографије. По подацима на „Википедији“,позната је и као филм фотографија. Сматра се да је аналогна фотографија одавно превазиђена због настанка дигиталне. Међутим, употреба аналогне фотографије је у порасту у последњих неколико година. Због повећаног интересовања за овај „старински“ начин фотографисања, повећана је производња професионалних аналогних фотоапарата, које све више користе професионални фотографи, чиме се на известан начин елиминише предност дигиталне технологије у стварању фотографија али истовремено истиче уметнички израз самог аутора.

Изложба Емилије Гашић постављена је у галеријском простору Замка културе од 8. до 18. марта.

С. Станојчић

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial