У оквиру пројекта „Интерсекторском сарадњом до социјалног укључивања“ који реализује Центар за децу и омладину Врњачка Бања у партнерству са Западнобалканским институтом Београд (WEBIN), у Основној школи „Младост“ у Врњцима 9. марта одржана је обука за туторе волонтере. На обуци је учествовало осам ученика и ученица виших разреда из ОШ „Младост“ Врњци и седам ученика и ученица врњачке Гимназије.

Уз осврт на циљеве пројекта, реализоване и будуће активности, мр Валентина Крстић, пројектна координаторка, изразила је наду да ће обука бити занимљива и корисна, као и примењива у директном раду тутора и туторки са ученицима и ученицама којима ће пружати директну подршку. Представила је своје сараднике, Ивана Матића, логопеда, и Татјану Радић Милутиновић, социолошкињу, који ће током наредна четири месеца бити задужени за стручну подршку туторима и туторкама.

Обуку је одржала др Вања Балшић. Теме ове обуке биле су волонтеризам и оријентација за рад тутора и туторки са корисницима и корисницама. Учесници су били јако заинтересовани, високо мотивисани и показали интерактивност током рада.

– Драго ми је што је једен овакав пројекат покренут у нашој средини јер као човек и као лекар имам сталну потребу да препознајем особе којима је помоћ потребна, да радим на развоју друштвене солидарности и емпатије. Данас ми велико задовољство пружа поглед на ову децу која су спремна да пруже помоћ другима, а чији мотиви нису материјални, већ племените природе. Школа је неопходна јер без ње нема будућности, без образовања не можемо да се надамо бољем животу. Нека деца не успевају да остваре своје потенцијале јер немају подршку породице. Без разлике да ли су разлози социјалне или медицинске патологије, оваква деца имаће сада на располагању туторе, рекла је др Вања Балшић, директорка Специјалне болнице за интерне болести у Врњачкој Бањи.

Асистенткиња на пројекту дефектолошкиња Ана Бурмаз Зоговић је на крају теоријског дела водила студије случаја које су учесници и учеснице обуке разрадили и приказали могућности реаговања у случају различитих ситуација које се могу појавити током директног рада са  ученицима и ученицама којима се пружа помоћ у учењу. Установило се да су успостављање поверења између тутора и ученика, психосоцијална подршка и разумевање јако битан фактор за успех ученика.

Сарадња свих сектора, од локалне самоуправе, преко школства и здравства до удружења грађана кључ су успеха и овог пројекта, јер само узајамна сарадња гарантује развој и успех деце.

Весна Ђорђевић

Стручњаци Института за шумарство из Београда испитивали су 12. марта здравствено стање стабала у врњачком парку. Најсавременијим апаратима са ултразвучном методом, обављена је провера здравственог стања старијег дрвећа у нашем парку, између осталих и најпознатијег Црног бора. Споменик природе „Врњачки паркови“ има доста столетних стабала, а према речима Ивице Лазаревића, директора ЈП „ШумеГоч“, циљ је да се овим апаратом тачно утврди здравствено стање унутрашњости стабала. Иако спољне морфолошке карактеристике показују да је дрво здраво, оно у унутрашњости може бити труло. Он је додао да је ова презентација резултат дугогодишње сарадње Института за шумарство са Јавним предузећем „Шуме Гоч“, а да је спроведена у сарадњи са ЈП „Бањско зеленило и чистоћа“.

Ултразвучна метода процене здравља и механичких параметара код стабала је опште прихваћена у свету, првенствено због заштите дрвећа. Помоћник директора Института за шумарство из Београда, др Саша Еремија, изјавио је за Врњачке новине да су многе врњачке липе достигле одређену старост и да су изгубиле своју физичку кондицију и самим тим представљају опасност по безбедност људи и инфраструктуру.

– Градске средине буквално вапе за здравственом дијагностиком хортикултурних површина. Бројна стабла достигла су значајну зрелост. Помоћу овог уређаја на принципима ултразвучне томографије, софтверски добијамо један замишљени попречни пресек, где се виде све скривене трулежи, шупљине и њихове димензије, што омогућава заштиту здравих стабала и уклањање стабала која се нама на основу фенотипских карактеристика чине да могу још одређени период бити на својим местима, а заправо није тако, објаснио је стручно Саша Еремија из београдског Института за шумарство.

С. Станојчић