Уз подршку Канцеларије за управљање јавним улагањима, Сталне конференције градова и општина и Програма Уједињених нација за развој (УНДП), Град Краљево покренуо је иницијативу за приступање Протоколу за сарадњу градова и општина слива Западне Мораве, а у циљу смањења ризика, одговора и брзог опоравка након елементарних непогода и других опасности. Одмах након тога, на предлог града Ваљева, иста иницијатива је покренута и за слив Колубаре.

Свечано потписивање Протокола о сарадњи градова и општина слива Западне Мораве и Протокола о сарадњи градова и општина слива Колубаре, уприличено је 10. фебруара 2017. године у Краљеву. Овим Протоколом су дефинисани посебни циљеви, а намера је да 25 локалних самоуправе које су потписнице, координисано раде на: припреми заједничких стратешких и планских докумената, из области управљања ризицима, припреми предлога пројекта и конкурисања код фондова, изградњи адекватног система ране најаве, заједничком планирању и имплементацији инфраструктурних мера, стратегији финансијских средстава ради смањења и трансфера ризика, ефикасне обнове на основу принципа “изгради поново боље” и унапређењу процеса процене штете и обнове након елементарне непогоде на основу међународне ПДНА методологије (Post disaster need assessment).

Општи као и посебни циљеви ове међуопштинске сарадње произилазе из Сендаи оквира за смањење ризика од катастрофа у периоду од 2015-2030. године, Националног програма управљања ризиком од елементарних непогода, као и Закона о ванредним ситуацијама и Закона о локалној самоуправи.

У име општине Врњачка Бања, Протокол за сарадњу градова и општина слива Западне Мораве, потписао је Иван Џатић, заменик председника општине Врњачка Бања. Иначе, општине потписнице овог протокола су: Краљево, Чачак, Крушевац, Ужице, Врњачка Бања, Ариље, Косјерић, Горњи Милановац, Рашка, Пожега, Лучани, Чајетина, Нови Пазар, Тутин, Трстеник, Кнић и Ивањица, док су Ваљево, Лајковац, Љиг, Лазаревац, Обреновац, Мионица, Уб и Коцељева, потписице Протокола о сарадњи градова и општина слива Колубаре.

Потписивању су присуствовали и в.д.  директора Канцеларије за управљање јавним улагањима, господин Марко Благојевић, државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе, Иван Бошњак, државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Велимир Станојевић, заменица сталног представника УНДП-а у Србији, Стелиана Недера, начелник Сектора за ванредне ситуације, Предраг Марић, генерални секретар Сталне конференције градова и општина – Савез градова и општина Србије, Ђорђе Станичић, као и представници других релевантних државних и регионалних установа и институција.

Срђан Удовичић

 

Пољопривредна саветодавна и стручна служба Краљево организовала је Зимску школу за пољопривреднике, у оквиру које је  одржала 9. фебруара у Врњачкој Бањи,  у  Сали скупштине општине семинар. Зимска школа је трајала три дана, а поред Врњачке Бање, семинари су одржани у Краљеву и Рашки.

Поздравну реч приликом отварања Зимске школе имао је Векослав  Савић, директор ПССС Краљево, након кога се присутнима обратио Иван Џатић, заменик председника општине Врњачка Бања.  Поздравио је све присутне и у даљем обраћању истакао:“…Имајући у виду да моји корени вуку са сеоског подручја, знам да је тежак живот пољопривредника, да увек морате гледати у небо, да ли ће оно што сте посејали, посадили, на крају и родити. С тога, моја  је жеља да се што интензивније укључим у решавању проблема када  је у питању пољопривреда. У том правцу разговарао сам са Жарком Марковићем, председником Комисије за пољопривреду и села општине Врњачка Бања, као и  са Сандром Бежановић, младим стручњаком за пољопривреду. Један од најбољих система функционисања на селу је систем  некадашње Земљорадничке задруге. Општина Врњачка Бања се првенствено бави туризмом, то јој је примарна делатност, а пољопривреда треба да буде комплементарна, имајући у виду да 66 одсто становништва на територији општине В. Бања живи на селу. Наш циљ и план је  да та Земљорадничка задруга са којом ће општина В. Бања сарађивати, на првом месту да буде саветодавно тело, затим  једна сигурност, једна спона и веза „од њиве до трпезе“. С обзиром да се у  Бањи граде нови хотели, циљ нам је да допремо до произвођача, где ће наш задатак бити да сви ти угоститељи, хотели сарађују са Земљорадничком задругом. Веома је важно да имамо и жељу и вољу , да смо кренули са процедурама. Сигуран сам да ћемо заједничким радом успети у томе. Мој циљ је да до 2020. године имамо 150 регистрованих пољопривредних произвођача, који ће сарађивати са једном таквом задругом…“

У радном делу семинара, скупу су се обратили  стручњаци из области пољопривреде, говорећи о Програму подршке руралном развоју- IPARD програм, Владимир Костић, дипл.инж., ПССС Краљево; Органска производња- дипл. инж. Мирјана Остојић, ПССС Краљево;  Диверзификација прихода на пољопривредном газдинству, Зорица Здравковић, дипл. инж. ПССС  Краљево; Ззаштита малине, Марко Михаиловић, Chemical Agrosava;  затим представљање БЦ хибрида за 2017. годину, Мирољуб Тодосијевић, БЦ хибриди и за крај семинара предавање др Зорана Лугића са Института за крмно биље Крушевац на тему „Значај и улога легуминозних крмних биљака у производњи квалитетне кабасте сточне хране на ораницама и травњацима“.

Неки од најчувенијих угоститељских објеката у Врњачкој Бањи стављени су на продају.Реч је о објектима ХТП Фонтана у стечају, који се продају као одвојене целине.

Како је наведено у огласу Агенције за лиценцирање стечајних управника, понуђене су следеће целине: хотел Звезда 1, хотел Звезда 2, кафе Швајцарија са помоћном зградом, а као одвојена целина нуди се и објекат угоститељства Економат у Улици кнеза Милоша у Врњачкој Бањи (са помоћном зградом). Такође, као посебна целина понуђен је и хотел Бели извор који се налази на планини Гоч (Бадњевац), са депандансом Бели извор и помоћном зградом.
Имовина се продаје јавним надметањем, које ће бити одржано 7. марта 2017. године у Агенцији за лиценцирање стечајних управника, на адреси Теразије 23 у Београду.
Највреднији понуђени објекат је свакако хотел Звезда 1, за који почетна цена износи 179.256.046 динара.

 

Власници трофејног оружја дужни су да до 5. марта 2017. године оружје пререгиструју.

Закон о оружју и муницији (”Службени гласник РС” број 20/15), почео је да се примењује дана 05.03.2016.године. Чланом 50. став 2. прописано је да су физичка лица која имају одобрење за држање трофејног оружја дужна да у року од годину дана од дана почетка примене Закона, оружје пререгиструју на оружни лист или на старо оружје, продају, онеспособе или предају без накнаде у корист Републике Србије.

  Непоступање по наведеној законској одредби је чланом 47. Закона о оружју и муницији квалификовано као прекршај за који је прописана новчана казна у износу од 5.000,00 до 150.000,00 динара, а може се изрећи и заштитна мера одузимања оружја и муниције.

  Рок за пререгистрацију трофејног оружја истиче дана 05.03.2017.године.