Летња позорница која од 2010. године носи име прослављеног глумца Данила Бате Стојковића, налази се у самом срцу Врњачке Бање. Ових дана, на популарном амфитеатру на ком се одржавају многобројне манифестације, од којих свакако највећу традицију има Фестивал филмског сценарија, започети су радови на другој фази његовог уређења.

“Прва фаза, чија је вредност износила 8 милиона динара,  обухватала је грубе радове,  који су се односили на канализацију, расвету, водовод, довођење хидратанске мреже, успешно је завршена. Пре неких 15-ак дана отпочели су радови на другој фази уређења летње позорнице, а која обухвата замену дотрајалог камена, постављање 1380 седишта, набавку платна за пројекције, уређење терасе,  просторија кафеа, као и канцеларија, у којима ће бити смештена Туристичка организација Врњачка Бања”, истиче Милутин Думановић, помоћник председника Општине Врњачка Бања за област туризма, урбанизма, образовања и културе.

Вредност радова друге фазе реконструкције летње позорнице је 16 милиона динара. Средства, у износу од по 8 милиона динара, обезбедили су Министарство трговине, туризма и телекомуникација и Министарство културе и информисања.

С.У

Ивана Николић из Подунаваца код Врњачке Бање, породила је пре три ноћи Јасмину Дреновак из Грачаца, након што јој је породиља покуцала на врата у три сата иза поноћи, и рекла да се порађа.

Ивана, која је са порођајима имала сусрет само на факултету, није дозволила да је страх и трема савладају, већ је у трену у дневној соби импровизовала салу за порођај, и породила Јасмину, којој је беба кренула месец и по дана пре термина.

Случај још више добија на тежини пошто је комшиница Ивана са порођајима имала сусрет само на факултету…

Јасмина је у ноћи између четвртка и петка, након што су јој се јавили порођајни болови, месец и по пре термина, кренула у краљевачку болницу, али само што је из свог Грачаца ушла у суседне Подунавце, осетила је да је малишан кренуо да се рађа.

– Кренула сам у болницу рачунајући да су то неки лажни болови. Међутим, осетила сам, и то у вожњи, да је кренуо порођај. Сетила сам се Иване док сам пролазила поред њене куће, и свратила код ње, паркирала ауто и позвонила на врата. Порођај, готово! Само сам јој тако рекла с врата. Али, Ивана је одреаговала крајње професионално. Једино се мало намучила док је бебу натерала да дише –  изјавила је Јасмина, којој је мали Александар пето дете.

– Ставила сам је на гумену простирку у соби, навукла рукавице и чекала бебу. На сву срећу беба је била окренута како треба, али водењак није био пукао, и нисам имала чиме да га пробушим, па сам се мало уплашила како ћу то учинити, јер никада никог нисам порађала. Само сам била на вежбама из гинекологије. Поцепала сам рукама опну око бебине главице да би могла да дише. Пошто се породила баш онако школски, ухватила сам је за ногице, и мало лупкала по леђима да би заплакала – каже Ивана Николић.

У Врњачкој Бањи настављају се радови на асфалтирању путева.

Тренутно се асфалтира општински пут бр. 9, од Улице кнеза Милоша (фабрика “Вода Врњци) у Руђинцима, у дужини од 1200 метара.

Предшколска установа „Радост“ 3. децембра прославила је 36 година постојања, и тим поводом је у  Конгресном центру  хотела „Звезда“ одржан  свечани програм на коме су присуствовали многобројни родитељи, васпитачи, пријатељи, представници локалне самоуправе.

Присутнима се обратио председник Општине Врњачка Бања, Бобан Ђуровић и истакао: “Сваком родитељу је најбитније образовање детета, а предворје тога је управо дечији вртић. Васпитање и образовање је нешто највредније што васпитачи могу да подаре деци, а задатак свих нас је да заједничким напорима створимо услове за то, што и чинимо годинама уназад, усмеравањем значајних средства за побољшање услова у свим објектима предшколске установе на територији општине Врњачка Бања”.

Том приликом је директорка ПУ “Радост” Драгана Хаџи Ристић, председнику Ђуровићу, као неком ко помаже и доноси развоју установе, уручила слику од 3000 пузли, коју су саставили васпитачи ове установе.

 

Под слоганом „Тестирање је у моди“ Асоцијација „Дуга“ у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“  спровела је акцију добровољног и поверљивог саветовања и тестирања на HIV у Врњачкој  Бањи, 2. децембра, испред хотела “Звезда”.  

 Од Александра Прице, председника Управног одбора Асоцијације „Дуга“ у разговору добили смо следеће информације:

Да ли имате податак колико је особа оболело у Србији?

„У Србији је било 3200 оболелих лица, од којих је 1/3 преминула. Тренутно имамо око 2200 особа које су инфициране ХИВ-ом, од тога нажалост негде око 1100 особа не зна свој ХИВ статус. И баш због тога је велика опасност по даљи ток инфекција ХИВ-ом у Србији. То је један од главних разлога што преко целе године радимо уличне акције и саветовања, тестирања. Ове уличне акције су само промоција онога што радимо. Грађани и грађанке Врњачке Бање уколико желе, могу током целе године да се тестирају и у Заводу за јавно здравље у Краљеву, а могу и преко сајта Асоцијације „Дуга“ да сазнају наше контакте и да се информишу о томе када долазимо у В. Бању и када можемо урадити саветовања и тестирање. Уколико је некоме хитно, јер има људи којима је јако битно да у одређеном тренутку сазнају свој ХИВ статус, могу увек да назову Асоцијацију Дуга и да закажу место и време тестирања. Ми смо невладина организација, и немамо радно време. За нас не постоји радни дан- да ли је то субота или недеља, да ли ће неко да се тестира пре подне или или поподне, ми излазимо увек у сусрет.  Особе које желе да се тестирају, могу да бирају и место и време, и саветника, у зависности да ли ће то билити мушкарац или жена.“

Да ли постоје ризичне групе или може да оболи било ко?

„ Не постоје ризичне групе. Оно што знамо је да постоје особе које се ризично понашају, а то је свака особа која је имала незаштићене сексуалне односе било које врсте, и она би требала да уради тест  на ХИВ. Није само тестирање на ХИВ у питању, већ и хепатитис Б, хепатитис Ц, сифилис, хламидија и друге полно преносиве инфекције. Веома често, када радимо ове уличне акције или уопште када радимо са клијентима, имају обичај да кажу „можда је и боље да не знамо“. То просто није тачно! За сваку инфекцију битно је сазнати на време. Данас не кажемо „са ХИВ-ом се живи“, већ кажемо „са ХИВ-ом се стари“, али само уколико се на време сазна ХИВ статус. Добили смо нову терапију за ХИВ, по последњим европским смерницама. Свака терапија за особе које живе са ХИВ-ом у Србији је бесплатна. Свако ко нема здравствену књижицу, на основу дијагнозе ће је и добити. Оно што је такође битно је то што ако оболели  чува своје здравље, чува и здравље других особа које воли, са којима је у контакту. Особа која је на терапији мање је инфективна, и знатно се смањује могућност даљег ширења ХИВ инфекције.

Постоје три начина трансмисије:

• било којим незаштићеним сексуалним односом;
• ињектирањем наркотика интравенски или назално, разменом игала, шприцева и сламчице:
• са мајке на дете у трудноћи.

Свака трудница би после другог месеца трудноће требала да се саветује и тестира. Уколико је трудница ХИВ позитивна,она се порађа на царски рез и не доји дете, и дете је у том случају здраво.

Све услуге Асоцијације „Дуга“ су бесплатне, поверљиве, тестирање је анонимно, тако да ни једна особа која дође у нашу мобилну медицинску јединицу не треба да носи ни личну карту,  ни здравствену књижицу, већ се узима само јединствена шифра клијента.

Данас имамо све млађу популацију која је ХИВ позитивна. Без обзира што је ово време друштвених мрежа, што располажемо мноштвом информација на интернету, процењује се да  негде око 94%  младих користи интернет на разне начине, али ту нису праве информације. Уколико желе заиста да сазнају праву информацију, треба да назову особе које су прошле адекватне тренинге за ово што ја сада причам. На жалост, у последње време број откривених  оболелих у Србији  је старости од 18 – 25. година“

Др Верица Ђукић, епидемиолог, начелник Центра за превенцију и контролу болести Завода за јавно здравље Краљево  је у разговору истакла:

„ Ове године је 1. децембра по 28 пут у свету обележен Дан борбе против АИДС-а под слоганом „Тестирање је у моди. Тестирај се на ХИВ!“ У оквиру Завода за јавно здравље имамо саветовалиште коме могу да се јаве све особе које сматрају да су имале ризик, сваког радног дана од 7-13 часова и да провере свој статус. Пре самог тестирања обавља се разговор на основу кога се процењује да ли особа има ризике или нема, да препозна своје ризике. Особа долази без докумената, јер постоји загарантована поверљивост. Од 1985. године, када је први пут идентификована ХИВ инфекција у Србији, а у нашем округу 1989. године, у Рашком округу имамо регистровану 51 особу и то из општине Врњачка Бања, Краљева и Рашке. Највећи број ХИВ оболелих и инфицираних налази се у групи од 29-40 година. Највише их је инфицирано сексуалним путем. Постоје особе које живе са ХИВ-ом више од 15 година, а да немају никакву клиничку слику. Када се ХИВ на време открије, циљ је да се те особе што пре јаве лекару да би се увела терапија, и да би се код таквих особа ниво антивируса у крви довео на немерљив ниво, тако да та особа н може да преноси даље. Прошле године на територији града Краљева и у округу,  био је највећи број инфицираних  откривених, од када региструјемо. Осам особа је било позитивно у нашем округу.“

Н.П.