Општина Врњачка Бања и у 2016. години стала је иза програма “Прва шанса”, како би младима омогућила стицање прве праксе у струци, односно плаћен приправнички посао.

Иза програма “Прва шанса” општина Врњачка Бања стала је по четврти пут. Реч је о пројекту стицања прве праксе у струци и програма запошљавања који ће обезбедити посао групи приправника.

“Одлуком о буџету за 2016. годину, општина Врњачка Бања је определила 4 милиона динара за такозвани програм стручног усавршавања. Морам напоменути да смо ми са овом праксом кренули 2013. године и ево сада слободно можемо рећи  четврту годину са великим успехом спроводимо један овакав програм. Они наши суграђани који су у претходном периоду стекли одређено образовање, па самим тим и теoријско знање, сада имају прилику да по први пут то своје знање примене и у пракси. Ја сам сигуран да ће то њима заиста доста значити, као једно ново искуство и припрема за живот који их чека. Што се тиче самог приправничког стажа, који је популаран под тим називом, када кажемо стручно усавршавање, дужина трајања зависи од степена образовања које је одређени кандидат стекао. Као и претходних година, тако и ове имамо оне који су стекли високо звање, којима приправнички стаж траје 12 месеци, они који имају више образовање стаж траје 9 месеци, док ће они кандидати са средњим образовањем приправнички стаж обављати 6 месеци”, истиче Иван Џатић, помоћник председника општине Врњачка Бања.

Програм “Прва шанса” реализован је сарадњом општине Врњачка Бања и Националне службе за запошљавање.

“Оно што морам посебно да напоменем, ми имамо изузетну сарадњу са Националном службом за запошљавање, првенствено у логиситчком смислу. Овом приликом посебна похвала за госпођу Даницу Гочанин, која је општини Врњачка Бања увек на располагању и све много лакше протекне уз њену помоћ. Сигуран сам да ћемо и у наредном периоду наставити да радимо на исти такав начин”, додаје Џатић.

Услови које су приправници волонтери морали да испуњавају, јесу пре свега, да су на евиденцији Националне службе за запошљавање, да имају мање од 30 година старости и да немају радни стаж у својој струци, односно да имају одређени степен образовања.

“Ми имамо једну устаљену праксу да тим младим људима, који први пут требају стећи радно искуство, могу рећи, дозволимо да изаберу где желе да раде. Не вршимо ограничење, у смислу, да ако они дођу са одређеном жељом и ако имају потврду од институција, било да су државне, јавне или приватне. Дакле, требају да имају сагласност од њих, а они који су неодлучни, ми смо ту да као саветодавни орган дамо одређену препоруку, у којој институцији би требали да одраде приправнички. Према повратним информацијама које имам, у већини случајева приправници су били задовољни са нашом препоруком”, рећи су Ивана Џатића, помоћника председника Врњачке општине.   

Након завршетка приправничког стажа, ови млади људи ће стећи одговарајућа радна искуства, односно биће оспособљени за самостални рад. Пракса коју буду стекли током обављања стажа у многоме ће им допринети касније приликом запошљавања, али и додатно повећати шансе на тржишту рада.

“Што се тиче броја људи који обављају стручно усавршавање, основ свега јесу буџет и финансијска средства која су опредељена. У овом тренутку, оно што могу рећи, за календарску 2016. годину, одређена је група приправника и неки нови круг може бити тек наредне године. Дакле, за ову годину је завршено. Морам напоменути да никада не прођу сви кандидати. Једноставно, имамо ограничена средства и ресурсе. На основу тих средстава морате определити одређени број кандидата. Ми бисмо као локална самоуправа, волели да изађемо у сусрет свим нашим кандидатима, али када је оваква ситуација онда се користе одређени критеријуми по којима се одређује који ће кандидати одрадити свој приправнички стаж. Један од критеријума је и захтев организација, односно институција за одређеним профилима који су њима неопходни. Тако да није у могућности свако ко заврши школу да одради приправнички, али се трудимо да што већи број наших младих суграђана добије шансу да одради приправнички, посебно у овој ситуацији када у држави креће рационализација, по питању одређеног броја људи који раде у јавном сектору. Трудимо се да и кроз овај приправнички стаж упутимо кандидате код неких приватних предузећа, јер постоји већа могућност и шанса да по завршетку стажирања нађу ухљебљење и остану код тог приватног послодавца. Размишљамо оном логиком да сваки послодавац настоји да има доброг радника, који може допринети остварењу већег прихода”, речи су којима Џатић закључује своје излагање.

Срђан Удовичић

У скупштинској сали општине Врњачка Бања, 01. фебруара. 2016. године, одржан је иницијални састанак свих учесника у реализацији пројекта јавног рада.

Предмет јавног рада представља уређивање јавних површина и јавне инфраструктуре и попис непокретности на територији општине Врњачка Бања. Под јавним површинама и јавном инфраструктуром подразумевају се: путеви и саобраћајнице са припадајућим мостовима, банкинама и каналима за одводњавање атмосферских вода, пешачке и бициклистичке стазе, парковске површине, речна корита, гробља.

Под пописом непокретности подразумева се прикупљање података о непокретностима на територији општине Врњачка Бања који се односе на станове, куће за становање, пословне зграде и/или други (надземни или подземни) грађевинске објекте, који служе за обављање делатности, гараже/гаражна места који ће се уносити у пореске пријаве, као и остали подаци од значаја за утврђивање пореза.

Запослени на јавном раду ће бити подељени у две групе. Прва група ће у координацији са представницима општинске управе и јавних предузећа спроводити уређивање јавних површина и јавне инфраструктуре на територији општине Врњачка Бања, док ће друга група у координацији са представницима општинске управе вршити пописивање непокретности на територији општине Врњачка Бања.

Наведени јавни рад је у сагласности са Стратегијом одрживог развоја општине Врњачка Бања 2013 – 2023. године и доприноси њеном остварењу. Реализацијом овог јавног рада незапосленим радно способним особама омогућава се, а поготово онима које спадају у теже упошљиве категорије становништва, да примене и унапреде своје радне способности и вештине, као и  да брже и лакше дођу до посла и да се осете друштвено корисним чланом заједнице.

Када је реч о значају јавног рада за локалну средину, обзиром да је Врњачка Бања туристичко место прве категорије, које после Београда броји највећи број посета, реализација наведеног пројекта значајно доприноси квалитетнијем боравку посетилаца и квалитету туристичког садржаја општине са једне стране, док се од пописа непокретности очекује да ажурира базу података непокретности којом управља Општинска управа и по том основу повећа приходе који се сливају у општински буџет.

Што се тиче безбедности у саобраћају, реализацијом овог пројекта у многоме се доприноси смањењу броја саобраћајних несрећа на територији општине, а такође се врши заштита јавне инфраструктуре. По питању заштите животне средине наведени јавни рад доприноси спречавању негативног утицаја на животну средину и спречавању негативних утицаја елементарних непогода на живот становника и посетилаца, у смислу заштите и превенције од настанка штете од елементарних непогода.

Партнери на реализацији пројекта, који обухвата упошљавање 40 лица, на период од 4 месеца су ЈП „Бели Извор“ и ЈП „Борјак“.

Срђан Удовичић

Сарадњом локалне самоуправе и Савета родитеља Основе школе “Попински борци”, школа у Пискавцу, до почетка другог полугодишта добија нову столарију.

Предах између два полугодишта школске  2015/16. године, биће искоришћен да се на девет учионица школе у “Пискавцу” комплетно замени столарија. Радови који се финансирају 50% из средстава буџета, а 50% из средстава која су прикупили родитељи, биће завршени до 17. фебрара, када стартује друго полугодиште.

“Крајем прошле године, Савет родитеља Основне школе “Попински борци”, упутио је  захтев према локалној самоуправи, у смислу удруживања финансијских средстава, а везано за тзв. ђачки динар с којим савет располаже и намером да се изврши замена столарије у Основној школи “Попински борци”, у Пискавцу”, наводи Иван Џатић, помоћник председника општине Врњачка Бања.

Заједничким снагама и удруженим средствима локалне самоуправе и Савета родитеља, обезбеђен је износ од милион динара, колико је потребно за комплетну замену столарије на девет учионица.

“Савет родитеља је обезбедио 500 хиљада динара, а другу половину неопходних средстава од 500 хиљада, обезбедила је локлана самоуправа. То је један пример, како заједничким снагама можемо одрадити оно што је заиста неопходно, а то је да нашим млађим категоријама становништва обезбедимо адекватне услове за стицање знања. Сигуран сам да се нећемо зауставити на овоме и да ћемо у наредном периоду радити на исти овакав начин”, речи су Ивана Џатића.

У претходном периоду, локална самоуправа велику пажњу посветила је улагању у инфраструктуру основних школа.

“Прошле године смо у “Попинским борцима” уложили 5 милиона динара у реконструкцију тоалета, док је школа у Липови, први пут од свог оснивања добила једно ново рухо.  Почело се са заменом столарије, преко уређења фасаде, до замене спортских реквизита. Нисмо заборавили ни школе у сеоским подручјима. На школском дворишту школе у Штулцу, постављена је ограда, чиме је обезбеђена сигурност ученика, који ту школу похађају. Радови се изводе и у школи у Врњцима. Поред спољашње фасаде, одрађене су и учионице, како би добле један адекватнији изглед, а морам напоменути да је направљен договор да школско двориште у Врњцима, ускоро добије нову ограду. Улагањем у школе на сеоском подручју, обезбеђивањем адкеватних услова и адекватног професионалног кадра који ће обучавати децу, једини је начин да убедимо родитеље да децу уписују у истурена одељења матичних школа и тиме спречимо гашење школа, што нам је првенствени циљ”, истиче помоћник председника Џатић.

У наредном периоду локална самоуправа наставља са улагањем у основно образовање и то најпре сређивањем унутрашњости школе у Липови, чиме ће ова школа у потпуности бити реновирана.

Срђан Удовичић

Скуп у Грачацу, 30. јануара окупио је 110 ловаца.

У организацији ловно стручног радника Игора Атанасковића одређене су груповође и издате дозволе и том приликом су уписани сви учесници у лову, а извршена је појединачна провера да ли учесник у лову има положен ловачки испит. У пет организованих група од по 20 ловаца заузели су потесе Брекиње, Ђуркова ливада, Вранеши, Врела, Извори, до граница са Краљевачком Општином.

Лов је успешно завршен, без икаквих инцидената, међутим, како временски услови нису били повољни за откривање дивљачи, тј. није било снега, ловни пси гоничи са успехом су једино проналазили зеца који је сада у покрету јер му је време парења. Осталу дивљач, предаторе нисмо лоцирали, тако да је данашњи одстрел протекао без улова. Најбитније од свега је да служећи се поздравом „Добар поглед“, по ловачком кодексу, након тога, у организованим групама како су отишли, сви су се вратили у бројном стању у ком су и ушли у ловиште, сазнајемо од Радослава Вулетића, вд секретара ЛУ „Војвода Луне“.

Осамнаести Сабор ловаца који је организовало Ловачко удружење „Војвода Луне“ Врњачка Бања организован је у Подунавцима. Осим великог броја ловаца, чланова Удружења, манифестацији су присуствовали и Бобан Ђуровић, председник Општине Врњачка Бања, Ивица Лазаревић, директор „Борјака“, као и гости из Трстеника, Александровца и Краљева.

Масовна појава шакала у ловишту „Врњачка река“  бележи се након поплава 2013. године. Они су специфична дивљач, прате сливове река, иду уз водотокове. Шакал је велики предатор за ситну и крупну дивљач, прави штету на фазанској дивљачи и на зецу, док у шумском делу ловишта прави штету на срнећој дивљачи.

У овој ловној сезони одстрелили смо три шакала, мужјака и женку у Подунавцима и једну женку у Новом Селу. Шакал нема природног непријатеља, осим човека. Напада и домаћу стоку, овце и пернату живину. Наше Ловачко удружење организује сталне акције, редуковање предатора шакала и лисица у Ловишту „Врњачка река“, рекао нам је Игор Атанасковић, управник Ловишта „Врњачка река“ које се простире на 17.533 хектара на територији врњачке Општине и има десет секција: Штулац, Врњци, Руђинци, Рсовци, Ново Село, Грачац, Подунавци, Вранеши, В. Бања и Станишинци.

Из средстава буџетског фонда за развој ловства Управа за шуме наше Ловачко удружење добило је средства за изградњу једне волијере за фазане од десет ари у коју убацујемо хиљаду фазанских пилића, хранимо их и пуштамо у ловиште. На Гочу правимо топлу чеку за лов на вука.

За ову ловну сезону имали смо планираних 20 дивљих свиња за одстрел. Ловна сезона на дивље свиње трајала је од октобра 2015. до краја јануара ове године. Одстрељено је 10 дивљих свиња. Одстрел срнеће дивљачи нисмо вршили. Радимо на побољшању фонда срнеће дивљачи како бисмо својим члановима омогућили лов у наредним годинама.

У току је израда нове ловно привредне основе која истиче у марту 2016. године и која покрива наредних 10 година, дакле трајаће до 2026. године, а обухвата план одстрела, број дивљачи, стање ловно техничких објеката…

При крају је изградња хладњаче за одстрељену дивљач у Подунавцима коју Ловачко удружење прави из сопствених средстава. За унапређење ловства и пропагирање ловног туризма у врњачкој Општини треба се захвалити Управном одбору ЛУ, Скупштини и свим ловцима који су учествовали у радним акцијама, члановима ЛУ који су поштовали ловачки кодекс. Уједно се захваљујемо и Скупштини општине Врњачка Бања, Туристичкој организацији на сарадњи у организовању манифестације на Променади, рекао нам је Славољуб Предолац, председник ЛУ „Војвода Луне“.

Славољуб Предолац и Игор Атанасковић уручили су захвалнице ловачким удружењима Краљево, Жупа Александровац, Трстеник, Со В. Бања, Полицијској станици В. Бања, ЈП „Борјак“ и заслужним ловцима.

Према речима Милана Куча, дипл. инж. шумарства који ради као шеф у Служби за газдовање заштитним шумама у ЈП „Борјак“ и који се већ 18 година активно бави ловом, уз правилно газдовање ловиштем и стално унапређивање ловишта, лов је добар спорт.

– То ми је струка, хоби, страст, задовољство и спој лепог и корисног. Уз лов одржавам блискост са природом. Дивљач волим као део природе, део шуме. Драже ми је да видим шуму богату  дивљачима него да је одстрељујем. Поборник сам планског одстрељивања дивљачи и неговања дивљачи. Лов волим и због оваквих дружења, рекао нам је Милан Куч који је у ловачким активностима наследио оца Веселина.

На потесу Подунавачке баре 28 јануара шакала је одстрелио стари дугогодишњи ловац Слободан Тлачинац – Мишо, а две лисице су одстрелили млади ловци Иван Терзић и Никола Драгањац.

Ловачко удружење „Војвода Луне“ има 356 чланова. Како сазнајемо, најстарији ловац је Живота Гочанин (1927). Удружење се може похвалити и подмлатком, младим људима који се едукују међу ловцима кад су радне акције, изношење хране за дивљач. Један од најактивнијих на прихрани дивљачи је тринаестогодишњи Марко Трнавац из Рсоваца.

М.В. и М.Ст.Ј.

У Хотелу „Лидер С“ 28. јануара одржан је састанак представника синдиката свих РХ центара за које је наложен процес приватизације.

Састанку су присуствовали и представници менаџмента установа, Министарства здравља, Удружења бања Србије и др. Домаћини овог састанка били су др Славица Белоица Велимировић, председник Синдикалне организације СС СБ „Меркур“ и Срђан Станковић, главни повереник Одбора повереника синдиката „Независност“.

Процес приватизације је тренутно наложен за десет РХ центара.

На састанку је разматрана реализација закључака са претходне седнице која је одржана 12. јануара 2016. год. у Врднику. Једногласни закључци о циљевима овог и будућих састанака су: Спречавање приватизације свих РХ центара у поступку због заштите општих интереса болесних грађана, друштвене заједнице у целини и самих запослених; Тражење одговора на питање у којој мери и на који начин РХ центри и СБ представљају оптерећење на буџет РС; Укључивање органа локалне самоуправе у иницијативу Синдиката и тражење подршке истих; Укључивање у рад и других синдиката на територији РС унутар РХ центара; Захтевање сарадње, благовремених обавештења од надлежних министарстава (Министарство привреде, Министарство здравља и Министарство рада и социјалне политике) и других органа и упутити позив за наредну седницу; Подношење предлога директорима за учешће у раду; Организовање евентуалних заједничких протеста у случају одсуства подршке и разумевања надлежних органа; Упућивање позива медијима да прате састанке.

– Веома сам заинтересован за ову причу. Процес приватизације је неумитан, питање је само на који начин ће се то одиграти и које ће све то куће и под којим условима бити у систему приватизовања и када ће се то десити. Ово је корисна прича која ће исфилтрирати неке ставове и нека мишљења. Министарство здравља има своје мишљење и свој став и ја се надам да није у супротности са оним што сам нешто кратко прочитао са прошлог састанка, обратио се прим. др. Зоран Панајотовић, помоћник министра здравља, Сектор за инспекцијске послове.

Љубомир Ракезић, повереник Савеза самосталних синдиката за Општину Врњачка Бања изразио је наду да ће Министарство здравља узети у обзир примедбе, идеје синдиката и да ће се изградити један партнерски однос из ког ће да произађе нешто што је најбоље за раднике, фирме и државу.

Испред лекара СБ „Меркур“ присутнима се обратила др Славица Белоица Велимировић.

– Мислимо да радимо јако добро, радимо у корист наше државе, лечимо дијабетес као основну болест 600.000 становника Србије регистрованих на инсулину, а много је још таквих за које се не зна, деце која се лече у Буковичкој Бањи, која ће доћи у Врњачку Бању кад постану пунолетни. Самим тим што се бавимо лечењем и превенцијом њихових компликација, враћамо их на радна места и спречавамо инвалидитет грађана Србије. Код бројних пацијената откривамо и малигнитете на почетку па је то још додатни успех наше куће. Поред тога, бавимо се и рехабилитацијом непокретних људи, враћамо те људе на радна места. То раде и други РХ центри па смо дошли до једног заједничког закључка да бавећи се превентивним, здравственим туризмом доприносимо овој земљи, пунимо буџет, мислим да нисмо на терету и да треба сагледати и друге регионалне центре, нпр. мађарске бање су враћене држави након неуспеле приватизације, Словенци су то исто урадили. Оно што је благо ове земље треба чувати, треба развијати, рекла је др Славица Белоица Велимировић.

Представник Болнице у Сокобањи рекао је да је цела Сокобања против приватизације бања. Представник синдиката из Сокобање упозорио је да су све приватизације у овој општини неуспешне и указао на алармантне податке да је сокобањска Општина пре десетак година имала 23.000 становника, а данас око 16.000. Представник Врањске Бање навео је проблем исељавања и податак да је пре пола века школу похађало пет одељења, а данас само једно. Сијарињска Бања такође има проблем исељавања.

– Имајући у виду да су РХ центри и специјалне болнице у бањама значајни здравствени капацитети који пружају висок ниво здравствене услуге, једноставно су потребни овој држави, сматрамо да у процесу приватизације морају се направити одређени стандарди који ће одредити како ћемо то урадити и на који начин. Никако то не сме да буде на уштрб квалитета здравствене заштите нити на уштрб запослених који су у специјалним болницама изузетно едуковани и који пружају висок ниво здравствене заштите.

У оваквим разговорима, свакако, мора да се нађе заједнички приступ. Интерес Министарства здравља у свему овоме, значи очување квалитета здравствене заштите, наставак пружања здравствених услуга на високом нивоу, све што се дешава, свакако мора да има један приступ пошто су здравствени капацитети у питању, приступ који је пре свега везан за наставак обављања здравствене делатности.

Министарство здравља, ево и на овом састанку је речено нуди партнерски однос. Значи, питање образложења струке, питање могућности и питања која су везана за начин на који то треба спровести, изјавио је прим. др. Зоран Панајотовић.

М.Ст.Ј.