Специјална болница „Меркур“ није више у режиму Kовид болнице и почиње да нормално прима госте од 18. Јануара 2021. Очекује се велики број дијабетичара који у 2020. години нису стигли на уобичајени третман у Врњачкој Бањи док је „Меркур“ био у режиму Kовид болнице.

Специјална болница „Меркур“ из Врњачке Бање 8. јануара 2021. године отпустила је последње пацијенте оболеле од вируса корона и тиме званично изашла из режима рада ковид болнице. То значи да ће од 18. јануара сви капацитети „Меркура“ бити поново доступни за одмор, уживање и лечење, како гостима који боравак плаћају сами, тако и пацијентима који на боравак долазе о трошку фонда.

У „Меркуру“ се тренутно обнављају редовни пословни процеси, као и припреме за почетак рада и уобичајени пријем гостију. У току је дезинфекција простора по препорукама кризног штаба, уз подршку стручњака Завода за јавно здравље Краљево и инфектолога Здравственог центра Студеница, користећи и искуство руског тима за дезинфекцију објеката, који су дезинфекцију обавили када је Меркур изашао из ковид режима у мају 2020.

По плану имунизације Министарства здравља  и Завода за јавно здравља „Батут“, запослени у Меркуру имаће могућност вакцинације у првом кругу, чиме ће се додатно повећати безбедност гостију. Током јучерашњег дана  део радника Меркура примио је вакцину против вируса Kовид.

Тренутно се ради на информисању пацијената, старих и потенцијално нових гостију о поновном почетку редовног рада, као и резервација које су пристигле током периода рада у Kовид режиму.

Из „Меркура“ поручују да су искуства из рада у ковид режиму гаранција да је ризик од вируса у „Меркуру“ сведен на минимум и да у овом тренутку нема безбеднијег туристичког објекта у региону.

ТУТОРИНГ ПРОГРАМ ЗА ПОДРШКУ УЧЕНИЦИМА

У просторијама Центра за децу и омладину, 11. јануара, поводом реализације пројекта „Интерсекторском сарадњом до социјалног укључивања“ који спроводи Центар за децу и омладину Врњачка Бања  у партнерству са WЕBIN из Београда, а финансира Влада Шведске одржан је састанак на којем је представљен пројекат као и појединачне улоге сваког актера и сектора.

Обука је одржана 12. јануара у просторијама УРДОУР-а. Учесници обуке били су представници сектора здравства, локалне самоуправе, Центра за социјални рад, УРДОУР-а, као и представници основних школа и средње школе.

– Иако се наш пројекат углавном односи на сектор образовања, веома је значајно укључивање представника свих сектора како би се умреженим ресурсима допринело његовој успешнијој реализацији.

Туторинг програм је програм превенције раног напуштања школовања. Циљ програма је да допринесе смањењу стопе раног напуштања школовања у основним школама док истовремено промовише једнаке шансе за све, волонтерски рад у заједници, културу солидарности и толеранције. Срж овог програма чини подршка учењу пре или после школе, односно, однос који се формира између тутора (студента/киње, омладинског радника/це или волонтера/ке) и његовог/ног ученика/це (детета или младе особе која је у повећаном ризику да због тешкоћа у учењу превремено напусти школовање). Успех овог програма захтева изградњу снажног партнерства између различитих институција у локалној заједници попут локалне самоуправе, центара за социјални рад, школа, високошколских установа, канцеларија за младе и цивилног друштва, али и партнерства са заједницом у којој деца и млади живе, као и сталну комуникацију са родитељима и старатељима.

Успех деце и младих који учествују у програму није само њихов индивидуални успех, већ и развојни успех целог друштва. Свако дете има потенцијал да успе у школи и животу. Ипак, велики број деце има потешкоћа у учењу и због тога не успе да заврши основну односно средњу школу. За дете које заостаје у савладавању градива у основној школи, сустизање у средњој школи представљаће велики изазов. Зато је важно да се проблеми који постоје решавају одмах. С тим у вези, солидарни програми подучавања и подршке у учењу могу имати пресудан значај за дугорочни развој сваког детета и младе особе, рекла нам је Валентина Крстић, председница Центра за децу и омладину и координатор пројекта.

Проф. др социологије Сретен Јелић одржао је предавање којим је обухватио рурално сиромаштво,појам и значај интерсекторске сарадње у разним областима друштвеног живота, интерсекторску сарадњу у источним и западним земљама, на различитим нивоима (међународни, државни, регионални, локани)као и примену интерсекторске сарадње у циљу унапређења квалитета услуга у сектору образовања.

– Побољшање образовне структуре укупног становништва, а пре свега сеоског, неминовност је у циљу бржег развоја пољопривреде и сеоских подручја. У руралним подручјима образовна структура руралног становништва, односно пољопривредног, је неповољна, посебно у одређеним регионима, областима и локалним заједницама, што утиче на развој руралних подручја и рурални развој. Услед неповољне образовне структуре успорен је процес модернизације пољопривреде и других делатности у руралним подручјима. Анализирајући образовну структуру у периоду 1991. – 2011. према школској спреми подаци указују да је неповољнија у сеоским насељима него у градским, а пре свега, код пољопривредног становништва и чланова пољопривредних газдинстава. Такође, утврђена је узајамна веза образовне структуре и развоја пољопривреде и руралног развоја и развијености региона и области. Побољшањем образовне структуре становништва може се утицати на унапређење развоја пољопривреде и руралног развоја по регионима и областима, закључио је проф. др Сретен Јелић.

Туторинг програм представила је проф. др Анђелија Роглић. Професорка је присутне упознала са корацима у имплементацији програма, значајем укључивања целокупне заједнице у циљу спречавања прераног напуштања школовања, а посебно се осврнула на искуства у основним школама у Рашкој.

Према подацима објављеним у Првом националном извештају о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији, образовна структура становништва у Србији је неповољна: 3,4% становништва узраста старијег од 10 година је неписмено, 21,9% становништва узраста старијег од 15 година нема завршену основну школу док 23,9% има завршену само основну школу.

Посебан проблем у систему основног и средњег образовања представља рано напуштање редовног школовања. Чак 30% младих старосног узраста од 18 до 24 године напушта школу и не узима учешће у било каквим даљим обукама. Приближно 7% ученика или 5.997 деце једне генерације у Србији превремено је напуштало основно образовање у школским годинама од 2000/2001 до 2007/2008.

У нашој земљи још увек не постоји системски механизам којим би се превентивно деловало на проблем превременог напуштања школовања.

М.Ст.Ј.