По други пут добитници „Драганове награде“ уживали су у чарима Врњачке Бање од 27. до 29. маја у организацији Удружења Амити и Бебе Кука. Дружења са учесницима Конкурса и поделе награда уприличена су током протеклих осам дана на скуповима у Новом Саду, Београду, Нишу и Крагујевцу, а боравком у Врњачкој Бањи награђени су аутори најбољих радова.

• На конкурс за „Драганову награду“ 2016. пристигли су радови 114 аутора који су селектовани у 5 категорија. Аутори су из 35 различитих места и сеоских средина Србије, а добили смо радове и из Хрватске, Босне и Херцеговине и Холандије и имају најразличитија занимања, нивое образовања и интересовања, почевши од домаћица, службеника, инжењера, лекара, професора, сликара, психолога, правника, доктора наука… Најмлађи од њих има 60 а најстарији 91 годину.

Другу годину за редом, аутори нам указују поверење и на чување од заборава уступају неке од најлепших успомена са својих путовања, сувенире из сопствених душа.

Остварени у својим животним и професионалним датостима, учесници овог јединственог литерарног конкурса раширили су своје догледе и читаоцима свих животних доба подарили радове на чијем садржају, ликовности и величини речи би могла да им позавиде и нека јавности већ позната имена.Проговорили су речима из којих допире непатворени емоционални шум, драгоцен и драг. Неки су то учинили песничким, неки прозним средствима, а све њих и нас за њих везује реч, чиме је жељени мозаик обострано испуњен.

Јединствене речи и стихови, исплели су ђердане у којима свака ниска од заборава чува по једну животну причу, чинећи тако праву ризницу знања, сачуваног за будуће нараштаје, рекла нам је мр Нада Сатарић из Удружења Амити.

Најбољих 20 радова објављено је у публикацији „Сувенири из душе“.

Амити заједно са Бебом Кука, која је иницирала конкурс за „Драганову награду“ у знак сећања на свог оца, даје драгоцен подстицај реализацији императива о активном старењу оних, којима након година непрекидног освајања разноразних препрека, у сезони мира није довољно само вина и игара већ и духовног простора.

• Идеја је величанствена. Што се мене тиче, ја сам по струци технолог и дугогодишњи планинар. Обишао сам 80 земаља света и одувек сам имао жељу да пренесем своје утиске са путовања. Сматрам да људи мало знају о лепотама које треба да доживе. Желим да да на друге људе пренесем и љубав према природи. Волим да пишем, бројне књиге путописне сам написао, рекао нам је Александар Дамјановић из Новог Сада, добитник прве награде за најбољу мушку путописну причу са Канарских острва „На кратеру притајеног вулкана“.

Јовица Ђурић, мајор из Ниша, не скрива своје велико задовољство што је један од добитника „Драганове награде“.

• Први пут сам се јавио на конкурс, а верујем да ћу и наредне године то учинити. Новац се троши, а речи остају трајне и оно што је записано, то се и десило. Драго ми је што имамо овај запис у овој књизи, што смо ту сви оставили део себе и део наше душе. Мислим да и Драган живи са нама у тој књизи, каже Ђурић, освајач прве награде за најбољу путописну песму „Трошење речи“.

За најбољу причу о путовању у иностранство „Пут у земљу свиле“ награђена је Бранка Рибар Брајић, магистар електротехнике из Београда.

• Одувек сам волела да пишем а и да путујем. Јако сам задовољна што сам се пријавила на овај конкурс, а наравно, прија и награда и дружење. Цела манифестација одскаче од поплава разних неукуса и даје наду да постоји шанса за људе из средње класе који живе од свог рада, рекла нам је Бранка.

М.Ст.Ј.