ВЕЛИКИ НАУЧНИК, ГЕОГРАФ МИХАЈЛО КОСТИЋ
Михајло Костић (1924-1986) дао је пун допринос развоју и унапређењу географске науке. Његов систематски истраживачки научни рад базирао се на антропогеографским проучавањима и обухватао је етнолошки, историјски, археолошки приступ, као и примењену географију. Проучавао је настанак и развитак бањских насеља из угла географије. Године 1968. публиковао је рад „Географски положај бањских и балнео-туристичких насеља у СР Србији, фактор њихове еволуције и регионалне улоге и значаја“. Захваљујући предавању академика Видојка Јовића публика је у Замку културе 18. септембра имала прилику да се упозна са животом и радом великана географске науке.
– Дипломирао је 1949. године с темом из области антропогеографије. Писао је приказе радова других аутора, много је читао и то му је помогло у каснијем научном раду. Докторску дисертацију „Белопаланачка котлина – антропогеографска проучавања“ одбранио је 1959. године. Научни сарадник у Географском институту САН изабран је 1963, године, за вишег научног сарадника пет година касније, а за научног саветника у Одељењу друштвене географије 1972. године. Начелник тог Одељења постаје 1977. године и ту функцију обављао је до смрти 17. новембра 1986. године.
До краја живота остала му је пасија за књигом. Иако са физичким недостатком који отежава кретање (као гимназијалац поломио је ногу и последица је била скраћење), Костић је прокрстарио многим теренима Србије: до врхова Озрена, Гучева, Малог Јастрепца, Радана, Гоча, Старе и Суве планине. Ишао је по тешким путевима да би методом „од прага до прага“ проучавао порекло становништва.
Монографије о котлинама су његов значајан допринос нашој науци. Прва од њих је о Коритници, левој притоци Нишаве. У монографији „Врањско-бујановачка котлина“ описује простор од 1.200 квадратних километара и закључује да је због утицаја различитих фактора то подручје најпогодније за гајење винове лозе, дувана, кестена и пиринча.
Бавећи се термалним и минералним изворима почео је да уводи термин „термална географија“. Објавио је 184 рада о бањама, неуређеним топлим изворима и кисељацима. Открио је, картирао и описао 33 „термалитета“ који раније готово да нису спомињани у науци. Био је и остао један од најзначајнијих истраживача друштвено-географских особености Југоисточне Србије, рекао је, између осталог, академик Видојко Јовић.
М.Ст.Ј.
