Skip to content

Document Header

ГИМНАЗИЈАЛЦИ КРЕАТИВНИ У МАСКИРАЊУ

ГИМНАЗИЈАЛЦИ КРЕАТИВНИ У МАСКИРАЊУ published on

Једна од активности пројекта „ПУЗЛА“ који спроводи Ученички парламент Гимназије Врњачка Бања, а финансира Унија средњосколаца Србије.maskenbal gimnazija vrnjacka banja

Једна од активности пројекта „ПУЗЛА“ који спроводи Ученички парламент Гимназије Врњачка Бања, а финансира Унија средњосколаца Србије (Union of secondary school students of Serbia) у оквиру пројекта „Средњошколци за средњошколце“, овога пута у виду маскенбала и караока, реализована је 23. јануара 2016. године, у просторијама Школе.
Иновативним маскама, учешћем у караокама и, пре свега, захваљујући свом расположењу и доброј вољи, ученици су уживали у овом виду забаве и ваннаставне активности. У маскенбалу је учествовао велики број гимназијалаца. Била је то прилика да искажу своју креативност, да испоље позитивну енергију као и да покажу да је енергија младих невероватна. Караоке су радо прихваћена забава која увек изнедри талентоване певаче.

Дан друштвених игара, такође активност пројекта „ПУЗЛА“ организован је 16. јануара.

 Ученици су имали прилику да се забаве и одмере снаге уз разнолике друштвене игре, а придружило им се и неколико професора, који су учествовали или посматрали реализацију активности. 

М.Ст.Ј. 

ИНТЕРВЈУ: ИВАН ТРИФУНОВИЋ, ДИРЕКТОР ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

САМО НАЈБОЉЕ ДОЛАЗИ У ВРЊАЧКУ БАЊУ

Рекордних милион ноћења забележила је Врњачка Бања у 2018, да би већ следеће године остварила још бољи резултат. Имајући у виду улагања у инфраструктуру и новине у туристичкој понуди, од  2020. се очекивало да лествицу постави највише икада. А онда нам се догодила корона. Туристичка организација Србије саопштила је да је у Србији прошле године боравило укупно 1.820.021 туриста , што је за 51 одсто мање у односу на претходну годину. Највише ноћења остварено  је у бањским местима, од чега 42 одсто у Врњачкој Бањи.

Јесу ли домаћи туристи спасили претходну сезону и какви су планови за предстојећу, о новим пројектима и новим туристичким садржајима разговарали смо са в.д. директором Туристичке организације Врњачка Бања.

Иван Трифуновић

Услов за развој туризма је инфраструктура, слободно време и новац, важи годинама уназад. Корона нам је показала да све то постаје неважно у условима глобалне пандемије. Како се она одразила на Врњачку Бању?

– Почетак 2020, све до 10. марта, био је незабележен у Врњачкој Бањи од када се мери посећеност, у тој мери да је у фебруару 2020. било више гостију него у јуну 2019. Сматрамо да је то резултат напора свих чинилаца туристичке понуде нашег места и пакета који је био довољно атрактиван и квалитетан да привуче госта. Пандемија короне у марту је заледила туристичко тржиште и изазвала такве тектонске поремећаје да је туризам  постао једна од привредних грана које највише трпе. С обзиром да је инострани туриста постао недоступан, идеја је била да се у што већој мери приближимо домаћем госту. Покушали смо да искористимо прилику и да летњу сезону одрадимо као алтернативу мору уз  кампању под слоганом „Дођите, бања је наше море!“. Међутим, раст од 22 одсто домаћих посетилаца није успео да надокнади губитак од 92 процента страних. Поготово јер смо посету бележили у таласима, односно у складу са препорукама Кризног штаба и кретањем броја оболелих. Пандемија се, нажалост, продужила и на 2021, али очекујемо релаксацију мера са завршетком имунизације. Генерално, планови су велики, а радимо по принципу да само најбоље долази у Врњачку Бању.

Врњачка Бања има лидерску позицију у Србији када је летња сезона у питању  и у односу на друге бање. Какви су планови да се примат задржи?

– Идеја водиља нам је да људима будемо прва опција и да кад год имају времена дођу у Врњачку Бању.  Ипак, ми располажемо са готово 20.000 кревета и огроман је задатак да они буду константно пуни. Зато је акценат на електронским медијима и друштвеним мрежама и на нашем сталном присуству. Константна гостовања на телевизијама са националном покривеношћу, пријатељски партнерски однос са Радио-телевизијом Србије и Пинком, кампања на Хит радију и везивање људи из света познатих за наше место, део је плана. Билборд кампањом у Београду, Новом Саду и Нишу кренули смо са званичним позивом за првомајске и ускршње празнике и најавом летње сезоне. Жеља нам је да и ове године званичну сезону отворимо наступом Симфонијског оркестара РТС-а под диригентском палицом Бојана Суђића и уз Војни оркестар  „Станислав Бинички“. У плану је и обележавање сто година џеза у Србији са Љубишом Симићем, дугогодишњим диригентом Биг-бенда. Рачунамо и на повратак манифестација које традиционално привуку велики број туриста.

Држава је препознала Врњачку Бању као место које оправдава све инвестиције везане за туризам, од Променаде, преко Централног парка до Црквеног брда.  Да ли припремате нове пројекте?

– Модел развоја Врњачке Бање био је улагање државе у инфраструктуру, које је привукло и приватни капитал. Добили смо сређену инфраструктуру, и туристичку и супра структуру, тако да тај модел даје резултате и настављамо даље. Црквено брдо има позицију нулте зоне у Врњачкој Бањи али је захтевало огромне инвестиције да би постало функционално за потребе туриста. Пре свега, предстоје радови на трећој фази пешачких стаза „Патријарх Павле“.  Одрадили смо око два километра стаза са приступним деоницама. Очекује нас изградња стазе око Летње позорнице у дужини од 200 метара и нових 70 метара гранитних стаза, комплетна санација брда према Вили „Емилија“, завршетак трасе до видиковца и изградња павиљона по угледу на мотиве са старих бањских разгледница. Комплетно брдо биће претворено у парковску зону, чиме Бања постаје место са стотину хектара без саобраћаја што је још једна од предности у односу на друга места. Такође, затражили смо од Завода за заштиту споменика културе из Краљева  сагласност за наткривање Летње позорнице чиме би, по узору на моделе римског амфитеатра, и овај врњачки добио једра. Овим би била комплетирана иазградња по интегралном пројекту из 1986. године.                                                                                                                           Највећа новина и највећа инвестиција на Црквеном брду везана је за тунел  који ће дати једну нову димензију туристичкој понуди нашег места. Ми смо у процесу израде елабората и крајњег пројекта за издавање грађевинске дозволе. Почетак радова очекује се у јуну, а све би требало да буде готово до јесени. План је да овај простор задржи госта 45 минута.

Средином маја очекује се отварање централне рецепције. Најавили сте је као велику помоћ приватним станодавцима. У чему се она огледа?

– Инфоцентар је лице Туристичке организације и саме Врњачке Бање. Прошле године радио је у отежаним условима зато смо одлучили да средства зарађена реализацијом ваучера  уложимо у формирање централне рецепције и централног резервационог система. Циљ је да се смање трошкови  свим малим држаоцима апартмана којих је више од две стотине, али и да се са једног места управља попуњеношћу капацитета. Имплементацијом програма HSS гости који траже смештај могу исти да добију по најповољнијим условима, а станодавци да га издају на исти начин без издвајања додатних провизија чиниоцима услуге. Дакле, на једном  месту станодавци добијају помоћ при формирању цена и вођењу букинг листе.

Тренутни боравак госта варира од  од 3,8 до 4,2 дана. Циљ Врњачке Бање је да тај боравак продужимо за један дан. У ком правцу иде даљи развој нашег места?             

– Након изградње Моравског коридора и уређења корита Западне Мораве концентрисаћемо се на формирање једнодневне понуде на реци. У међувремену, нови правац развоја Бање је Гоч!  Циљ нам је да се наслонимо на пројекат Владе „Гондола Врњачка Бања – Гоч“ и да се поред завршне станице гондоле направи нови садржај. Помоћник председника општине Милутин Думановић, Туристичка агенција „Spa travel“ и Туристичка организација припремили су пројекат који има могућности да продужи боравак госта за један дан. За пројекат „Орловац“ урбанистичке услове ради Општинска стамбена агенција, а израду пројекта Туристичка организација. Архитекта Марина Дуњић и фирма „Interra land plan“ раде по моделу куће поткопаоничког краја, односно архитектуре аутохтоне за овај део Србије. „Орловац“ ће поред смештајних капацитета за стотинак особа имати и део за релаксацију са спа центром , велнесом  и базенима, зип-лајн, авантура парк, инфоцентар и сувенирницу, горску службу спашавања, цркву. У току је и израда пешачких и бициклистичких стаза на Гочу.

Модел куће пројекат “Орловац”

Реч је о пројекту огромних размера, зато је крај године дат као рок за комплетирање документације, а почетак радова предвиђен за 2022. годину.

Весна Ђорђевић

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial