СОКОЛАР СЕ НЕ ПОСТАЈЕ, СОКОЛАР СЕ РАЂА

Хотел „Тонанти“ организовао је за своје госте спектакуларну прославу првомајског уранка приредивши им јединствену едукативну соколарску представу 1. маја, у сарадњи са првим човеком соколарства у Србији Ханијем Гиргисом. Гости хотела, али и пролазници имали су прилику да виде птице грабљивице у слободном лету, што је изузетно ретка прилика. Углавном их могу видети у ЗОО врту где су спутане, затворене. Велики број малишана, али и њихови родитељи са одушевљењем су пратили летове прекрасних Ханијевих птица и овај доживљај биће им незабораван, што и јесте мотив нашег најпознатијег соколара који каже да оваквим представама са својим помоћницима припрема малишане и развија њихову свест да позитивно размишљају о птицама грабљивицама, савршеним предаторима које су део екосистема и које треба чувати и штитити. Он је подсетио присутне да Мештровићев Победник на Калемегдану, тријумфални споменик који је подигнут 1928. године, држи сокола у руци.

Уследила је имресивна ревија летова дневних и ноћних грабљивица: јастреба Локија, мишара Хектора, бенгалске велике ушаре Барта, старог годину дана, а животни век му је педесетак година, сибирске сове Албе, која је највећа сова на свету, са распоном крила око 2m. Врхунац представе био је лет грандиозног белоглавог америчког орла, тешког око 6kg, са распоном крила од 2,6 m, са терасе „Тонантија“, право на Ханијеву руку. Величина, лепота, грандиозан лет оставили су публику без даха.

– Изузетно сам задовољан са сарадњом са Хотелом „Тонанти“. Преко 20 година се бавим овим витешким ловом. Радио сам пуно едукативних представа у много замкова у Европи. На овај начин омогућавамо људима да сазнају нешто више о овим врстама птица. Соколарство је у свету под заштитом UNESKO-a. Радимо на томе да и у Србији буде заштићено. Ми смо сада део Ловачког савеза Србије. Надам се да ћемо у неком наредном периоду развити соколарство као што је то у неким другим земљама. Птицама грабљивицама штитимо државно добро. Ми чувамо београдске авионе на Аеродрому „Никола Тесла“.

Између нас соколара и ових птица постоји обострана љубав. Соколар се не постаје, соколар се рађа. Ја сам од увек био заљубљен у птице грабљивице, очаран сам са њима, рекао нам је Хани уз опаску да има своје наследнике у соколарству, кћерку и сина. Хани Гиргис здушно се залаже да соколарска прича о уметности лова са истренираном птицом грабљивицом постане позната у Србији. Према његовим речима соколарство – лов, са историјом дугом четири хиљаде и двеста година, заправо је начин живота.

Хани Гиргис је током представе изнео велики број података везаних за историјат соколарства, а представио је и неке карактеристике птица грабљивица.

Соколарство је лов помоћу соколова и сродних птица грабљивица (јастреб, кобац, орао) и дресирање птица за лов. Ова врста лова стара је и распрострањена готово по целом свету. Познавали су га Трачани, Римљани, Јапанци, Кинези, Киргизи, Монголи, Индуси и други древни народи. У Европи  соколарство је уз лов са гепардима, нарочито био омиљен у средњем веку.

Соколарство је било познато и код Јужних Словена. Владари и високи феудалци имали су дворске соколаре. Призори из лова са соколовима честа су тема у ликовној уметности.

У Србији соколарство некада било је веома распрострањено, тачно се знало ко какву птицу сме да држи, од обичног човека до цара као што је некада  Бановић Страхиња ловио са сурим орлом. Манастир Студеница био је један од водећих центара соколарства у овом делу Европе, што га је спасило од рушења при најезди Турака.

Јастреб је дизајниран да развија велику брзину на кратком растојању. За свега неких двадесет или тридесет метара може да развије преко сто километара на час. Зато има кратка и широка крила, дугачак реп. Са њима се могу ловити фазани, зечеви и остала перната ловна дивљач. Сове захваљујући специјалном перју лете бешумно, човек не може да их чује ако му прелете изнад главе. Oрао, можда најлепши предатор, напада плен брзином од 40-50km/h, може да живи и до 80 година. Процењује се да су птице грабљивице двадесетак пута интелигентније од паса.

М.Ст.Ј.