Током прве недеље марта, после 31 године, извршени су мањи археолошки радови на локалитету Лађариште у Врњцима. Наиме, ради се о заштитним радовима предвиђеним за археолошке локалитете који се налазе на траси аутопута Прељина – Појате. Радове изводи Археолошки институт из Београда под руководством научног саветника др Александра Булатовића.
Пре отварања шест мањих сонди које су постављене у правцу простирања маршруте, али и према показатељима геомагнетних истраживања која су претходно урађена на траси простирања новог пута.
Иначе локалитет Лађариште је истраживан од 1987. до 1990. године када су прекинута због недостатка средстава. Пројекат је финансирала Основна заједница науке региона Краљево и Општина Врњачка Бања. Руководилац пројекта био је проф. Драгослав Срејовић, а теренски руководиоци су били Светозар Нани Станковић и Јелена Боровић Димић. Убрзо је Заједница науке укинута, а врњачка Општина није нашла свој интерес у финансирању наставка радова. У поменутим ископавањима откривено је само 108 метара квадратних, а материјал је изложен на музејској поставци „Лађариште – праисторија Врњаца“ и представља најстарије трагове трајног насељавања на овој територији током петог и четвртог миленијума пре нове ере. Дакле припада неолиту, епохи млађег каменог доба, периоду прве доместификације животиња, бављења земљорадњом, употребе глачаног камена, употребе керамике. Археолошки налази припадају винчанској културној групи градачке и плочничке фазе.
Локалитет је публикован и обрађен у археолошкој литетатури уз стално надање да ће се одвојити довољно средстава да се ради геомагнетна проспекција и након тога широки ископ који би дао увид како у простирање и стратиграфију, тако и обиље покретног археолошког материјала који би се могао излагати.
Напомињемо ово „најстарије трагове трајног насељавања“ јер смо рекогносцирањем терена у селима Руђинци, Штулац, Попина, Дубље и Брезовица, у сарадњи са Групом за археологију Филозофског факултета у Београду, под руководством проф. Душана Михајловића, наишли на трагове палеолитског човека што говори о континуитету живљења на врњачкој територији.
Јелена Боровић – Димић
