„ПУТОВАЊЕ ПО СРБИЈИ“
Узбудљиво „Путовање по Србији“ приредила је Марица Кицушић кроз изложбу својих радова у оквиру Међународног фестивала дечијег и омладинског анимираног филма.
Марица је сасвим заслужено сврстана у ред највећих стваралаца за децу са наших простора. У Скупштини града Београда, 8. октобра 2020. године додељено јој је признање илустратора године, награда „Невен“, најважније и најстарије признање за стваралаштво за децу у Србији.
Изложба је отворена 23. новембра у Друштвеном центру Културне станице „Свилара“ у Новом Саду и посетиоци су могли да је виде до 27. новембра.
Међународни фестивал дечије и омладинске анимације је израстао из Међународног пројекта Мултимост, покренутог 2016. године. Главни циљеви Фестивала су популаризација дечијег и омладинског анимираног филма, као савременог вида дечијег и омладинског стваралаштва који доприноси развијању креативног мишљења применом нових технологија, успостављање међународне сарадње између деце и омладине на бази овог стваралаштва, подстицање младих на учење страних језика, упознавање других традиција и култура и предствљање своје традиције на афирмативан начин.
Марица нас својим цртежима враћа у детињство, водећи нас на том путу кроз чудесан свет бајки и маште. Њен рад представља комбинацију примењене и ликовне уметности – анимација, илустрација дечијих књига, дигиталне и традиционалне графике, дигиталног колажа, дизајна плаката, мурала, цртежа. Како и сама каже, за њу је та повезаност различитих области уметничког изражавања нераскидива и увек је била спремна да испробава разне, нове технике. Илустрација Маричиних путовања по Србији, ненаметљиво, и децу и одрасле води у прекрасне пределе и упознаје их са ликовима тих простора.
– Нису само у питању физичка путовања, на које ме је одвело моје цртање, оно ми је отворило много шира и дубља пространства у себи самој, та унутрашња и спољашња лутања и питања су у тесној вези. Мислим да је важно богатити унутрашњи свет физичким путовањима. Инспиративно ми је да путујем по природи, али и да по препуним иностраним градовима посматрам лица људи, покушавајући да разазнам непознат језик, сазнам за неке туђе обичаје и културу, која нам је у суштини јако блиска и позната, а опет за ту једну нијансу јако далеко од моје свакодневнице. То ми је некад довољно да ме инспирише на рад. Зато сам имала инспирацију да те скоро невидљиве разлике забележим кроз путописе са путовања по Европи, али подједнако су ми вредни и путописи и приче коју носи напуштена кућа у оближњој шуми поред мог дома.
Дечију радозналост одувек имам у себи, успела је да се провуче до данашњег доба вероватно захваљујући и овом мом позиву.
Не осећам да су ми ни одрасли, ни деца захтевна публика, а можда их ни не доживљавам публиком, већ као саучеснике у мојим причама, који ће се вероватно појавити у илустрацијама и који ми својим појавама, изјавама, гестовима, помажу да стварам светове. Отворена сам увек за предлоге и критике својих радова, подједнако од одраслих и деце, мада мислим да на дечије коментаре ипак мало јаче одреагујем, њихова реакција ми је драга и желим да је чујем, јер ипак те књиге говоре њима.
Размишљам кроз цртеж, зато је настала велика већина мојих путописа, књиге илустрованих рецепата, исцртаних мапа, водича, приручника, и других личних пројеката, тако себи објашњавам ствари и тако их памтим, рекла нам је Марица Кицушић.
М.Ст.Ј.
