Одржана изложба поводом стогодишњице геноцида над јерменским народом који је спроведен на територији Османског царства.Историјска секција Гимназије „Вук Караџић“ из Трстеника је у сарадњи са Конзулатом Републике Јерменије, Музејом геноцида из Јеревана и почасним конзулом Републике Србије у Јерменији припремила изложбу поводом стогодишњице геноцида над јерменским народом који је спроведен на територији Османског царства. Изложба је отворена 20. октобра у галерији врњачког Замка културе. Потресне фотографије рањених и погинулих Јермена сведочанство су егзодуса овог народа.

Трагична судбина коју је јерменски народ доживео само због тога што је хришћанске вере је спона која спаја јерменски народ са српским народом. „Циљ ове изложбе је да сећајући се трагичних догађаја из прошлости заједно градимо бољу будућност“ поручују историчари трстеничке Гимназије које предводи професор историје Иван Нешић.

Ученици су упознали присутне са историјатом Јерменије као и са повезаношћу страдања јерменског и српског народа, уз казивање стихова песама везаних за Јерменију. Вредни чланови Историјске секције који су гостовали у Замку су: Кристина Трубарац, Сандра Мутавџић, Јована Ћурчић, Јулијана Павићевић, Марко Гавриловић, Миљана Ћосић, Јована Сташевић и Алекса Ђурђевић.

Највећи геноцид над Јерменима у 20. веку извршен је 1915. године. Почев од 24. априла 1915. до 1923. године побијено је два милиона људи – жена, деце, стараца, одузета им је имовина. На дан 24. април 1915. године у Цариграду и јерменским насељима империје било је ухапшено 600 чувених Јермена, интелектуалаца (по турским званичним изворима 2.345). Године 1916. у сиријским пустињама Дер Зор, где се налазило 500 хиљада Јермена, у животу је остављено само 10 до 20 хиљада људи. Стотине хиљаде Јермена постали су изгнаници са родних огњишта, и нашли су нова уточишта у другим земљама. Процењује се да је број жртава Јермена у Османлијској империји милион и по, док је 500 хиљада Јермена постало избеглице. Уништена је и културна баштина јерменског народа, било је сравњено 66 градова, 25.000 насеља, 2.350 цркава, 1.500 школа.

У име Историјске секције проф. Иван Нешић уручио је захвалницу Јелени Боровић Димић.

М.Ст.Ј.