У Народној библиотеци „Др Душан Радић“ 18. јула отворена је изложба „О Бањи Врњачкој“ , аутора Марије Петковић, историчарке. Изложба обухвата монографске публикације о Врњачкој Бaњи у периоду 1884-1945. године.
Ово је изложба сведочанства о постојању једног другачијег живота, ове публикације о Врњцима остају као трајна историјска забелешка за будућност.
„Овом изложбом монографских публикација Народна библиотека жели да покаже јавности завичајно писано наслеђе из кога сазнајемо драгоцене податке о настанку, животу, развоју и достигнућима Врњаца и његових житеља.
Из садржаја деветнаест монографија, колико броји ова изложбена поставка, дознајемо о : „болесницима који на воду долазе у време бањске сезоне“, о метеоролошким приликама и „уопште о временским стањима и њиховом утицају на минералну воду“, о дужностима лекара „на води у Врњцима“, о процесу урбанизације Врњачке Бање, о могућностима смештаја током бањске сезоне, као и одласку на излетишта и другим видовима разодоне бањских посетилаца.
Сачуване књиге о Врњачкој Бањи пружају могућност да се сагледа и схвати једна епоха и да живот људи из тог времена не буде нечији заборава- истакла је ауторка изложбе.
Изложене монографске публикације посетиоци ће моћи да погледају до 8. августа.
Најстарију монографију написао је Павле Мутавџић „О Бањи Врњачкој у срезу трстеничком округу крушевачком“, издату 1884. године у Београду, а штампану од стране Штампарије Напредне странке. Монографија има 37 страна.
Затим следе монографије Ђоке П. Јовановића , Драгутина В. Живадиновића, Томе Милића.
Тридесетих година прошлог века Друштво пријатеља Врњачке Бање издаје публикације, водиче за Врњачку Бању. Ови водичи штампају се и на немачком и француском језику.
Публикација бр. 7 носи назив „Врњачка Бања и њене лековите минералне воде“, издата 1938. године, аутора др Михаила А. Тодоровића, написана на 101 страни. Публикација бр. 8 издата је 1939. године под називом „Свечаност откривања споменика витешком краљу Александру I“. Наредну монографску публикација, такође издату 1939. године, Друштво пријатеља Врњачке Бање посветило је Бериславу Б. Тодоровићу пуковнику у пензији, председнику Друштва пријатеља Врњчке Бање.
Отварању изложбе присуствовали су многобројни гости, како из Бање, тако и из Краљева- представници Народне библиотеке “Стефан Првовенчани”, Народног музеја и Историјског архива из Краљева.
ЗАНИМИЉИВОСТ:
Прва, најстарија стручна хемијска анализа српских минералних вода урађена је 1834. године , када је кнез Милош Обреновић почео да се интересује „за сваки кижељ у Србији, чим се водом окаже“. Тако се већ следеће године први пут помиње топли извор у Врњцима. На молбу кнеза Милоша, у августу 1835. године дошао је барон Зигмунд Аугуст Волфганг Хердер, краљевски саксонски управитељ рудокопства. Он је, боравећи у Чачку од 16. до 19. октобра извршио „хемичко испитивање вода од кои је пробу имао“, међу којима је била и вода са „топлог извора Врнзиме“ (Врњаца). Износећи резултате анализе, барон Хердер каже: „садржи прилично много киселине угљенове, мало гвожђа; ово је, дакле, изредна топла кисела вода и може се подобно као вода бунара градског у Карловимварима Schloslorum in Karlsbad сматрати и уважавати“.
Н. П.