У оквиру манифестације „Батини дани“, на Тргу културе, одржана је промоција књиге Радета Јовановића „Као некад, Лили Марлин“ и пратећег музичког албума.Осим аутора публици су се представили Ивона Аладуровић, вокал и рецезент књиге и Љубиша Ристић, гитариста.

Раде Јовановић пише за децу и одрасле. Објавио је неколико књига које су доживеле више издања: „Шестица пролази кроз град“, „Дан за бездан““, „Срећа се смеши ту иза суза“, „У ноћи кад Растко ступи међу монахе“, „Лајте кере Шаренграда“… Пише за књижевни часопис за децу „Витез“, у коме је један од уредника. Заступљен у антологијама. Један је од покретача Београдског фестивала писаца за децу „Витезово пролеће“.

Роман „Као некад, Лили Марлин“ слика је једног века, од 1905. до 1995. године, а аутор је био инспирисан животним путем свог прадеде који је био интерниран у Немачку.

У популарној култури Србије и послератне Југославије, песма „Лили Марлен“ је остала упамћена као симбол немачке окупације, и била асоцирана са нацистичким војним походима, бомбардовањима, освајањима и зверствима. Иронично, ова немачка „ратна песма“, заправо је љубавна и патетична наднационална и ванвременска поема о љубави и бесмислу рата.

Текст песме написао је немачки учитељ из Хамбурга Ханс Лајп  као мобилисани војник за време Првог светског рата.  Песма говори о љубави и чежњи војника према својој девојци са којом се састајао под фењером пред улазом касарне, пре него што је послат далеко од родног места. Музику је 1938. компоновао немачки композитор Норберт Шулце.

Стихове ове песме преведене на српски језик казивао је глумац Милан Цаци Михаиловић, а песму је и отпевала Ивона Аладуровић. Раде Јовановић рецитовао је своје песме, на велико задовољство публике која није штедела аплауз.

М.Ст.Ј.