Композиције Прокофијева, Баха, Шуберта, Шопена, Рахмањинова и Стулара нашле су се на репертоару концерта под провокативним називом „Колико пара, толико музике“ који је 27. маја одржала пијанисткиња Марина Милић Апостоловић у Замку културе.
“Напросто генијални приступ, нигде до сада виђен!“, оцена је директора компаније Стенвеј концепта костимираног интерактивног концерта који је Марина Милић Апостоловић, инспирисана својом децом, поставила још у Лондону 2001. године. Овај јединствени приступ је научно изучаван и потврђен МБА дисертацијом и заштићен на Универзитету у Бату. Постоји велико интересовање да се постави као специјални предмет за развијање интересовања ујетности код деце. Новосађанка, Марина Милић Апостоловић је своје школовање везала за Нови Сад (проф. Е. Тимакин и проф. А. Валдма) и Лондон (проф. Џ. Лил). Као најмлађи студент Академије уметности у Новом Саду, са само 16 година била је солисткиња на отварању Војвођанске филхармоније под диригентском палицом И. Лапинша. Деветнаест година проведених у престоници Велике Британије оставили су трага на ову необичну личност, која је и уметница Би-Би-Сијевог Радија 3. Њен портрет у Сали славних Стенвеј Хола може се видети уз највеће пијанисте прошлости и садашњице, и то не само као уметницу него и за заслуге након серије концерата поводом британско-српског пријатељства, организованих на њену иницијативу. За залагање за продор српске клавирске музике у свету кроз такмичења као директор Карић такмичења у Лондону и Танбриџ Велсу добила је признање организације ЕПТА (Удружење клавирских педагога) 2000, а следеће године медаљу Вукове задужбине.
Својим невероватним ентузијазмом 1991. год. у Лондону основала је Фонд „Лаза Костић“, чији је циљ промовисање српске културе и традиције у свету на највишем нивоу. Водећи се чињеницом да се Лаза костић 50 година бавио Шекспиром, Фонд је поставио плочу на Глоб театру са именом Лазе Костића.
– То је тема коју ја радим већ годинама. То сам радила и на Коларцу пре десетак година. То је увек актуелна тема зато што се ми уметници увек са тим сусрећемо, али, мислим да је јако важна зато што сви губимо самопоуздање кад нема средстава и кад не добијамо позиве. Буквално људи падају у депресију. Понекад је довољна и лепа реч.Читајући писма Шопена, Менделсона, Баха, видим да су се и они суочавали са истим проблемима као ми. Уметници морају да раде и да стварају, без обзира да ли су плаћени или не. Има ситуација када уметник није довољно плаћен и онда је увређен и понижен, јер његов вишемесечни рад није адекватно вреднован, рекла нам је Марина Милић Апостоловић.
М.Ст.Ј.Фото: Марина Милић Апостоловић
