На Симпозијуму који је одржан у конференцијској сали хотела „Zepter“ 14. августа, тема је била презентација часописа „Кинотека“у издању Југословенске кинотеке, као и нових активности Југословенске кинотеке.
Симпозијум је водио Саша Радојевић, а његов гост био је Марјан Вујовић из Југословенске кинотеке.
-Часопис „Кинотека“ излази од јануара 2017. године, али заправо је и даље програм Музеја кинотеке као књижица или часопис. Раније се издавао, и имали смо жељу да изменимо дизајн. Примери часописа „Кинотека“ могу се купити у књижарама „Делфи“ и на благајни „Кинотеке“. Очекује се и реиздање „Кинотеке“ из 50-их и 60-их година прошлог века. Главна новина је да се он не бави само програмом Кинотеке, јер имамо седам пројекција дневно, већ се доста текстова бави савременом кинематографијом и кинематографијом уопште. Цена часописа је 200 динара, а уз купљену карту је 100 динара. Када је у питању интернет издање овог часописа, неки текстови излазе, а неки не. На сајту имамо доста текстова који су само за сајт. Повећали смо количину текстова које пишемо. Велики број корисника тражи да им шаљемо поштом бројеве које немају.
Имамо издања и на ДВД, нпр. „Београд измедју два рата“.
Са “Авала филмом” постоји добра сарадња. Приликом презентације филма “Скупљачи перја” на овогодишњем Канском фестивалу, помогли су колико су могли. Француски дистрибутер је откупио филм, тако да ће се дистибуирати у Француској. Једна од идеја је да рестаурисане филмове поново вратимо у биоскопе.
У складу са новим технолошким променама, промењени су носачи филмова, све се више снима на Blu rаy. Ни један нови филм се не снима на траци, и Кинотеци се предају у електронском формату. То је другачији принцип чувања и архивирања. Једино што сигурно може дуго да траје, преко сто година је филмска трака.
Реконструкција филмова се врши по критеријуму захваљујући Министарству културе, и у претходних десетак година направљена је реконструкција преко сто филмова. Направљена је листа 100 најбољих филмова, листа која није коначна. Идеја те листе је да направимо списак филмова који имају приоритет да буду рестаурисани, да имају копије. Рестаурација јесте потребна, али не увек. Нпр. копија филма “Скупљачи перја” која је била приказана у Кану, само је нова израђена са постојећег негатива, уз мале корекције.
Што се тиче пропагандних филмова из периода Другог светског рата, још нису издати у ДВД издању. Имају специфичан историјски значај. Постоји резервисаност у пуштању у јавност. Значај има и начин на који су ти филмови стизали у Кинотеку.
У Кинотеци се чувају и сценарија. Сценарио за филм “Енклава” преточен је у књигу. Од стране Филмског центра и Културног центра постоји анимирање да се и даље штампају сценарија. Из периода СФРЈ за сваки филм постоје сценарија. Постоји Кућа сценарија формирана баш на овом Фестивалу. Сценарији се чувају у Културном центру Врњачке Бање.
