Други дан сећања на великана глумишта Данила Бату Стојковића, 11. августа, у врњачком биоскопу протекао је у знаку Драгана Вујића Вујкета, младих глумаца и Трстеничана.

Први део програмске целине који је водио Драган Вујић Вујке назван је „Колико се глуме скупило у мени“. Поред одличних стихова, врњачка публика имала је прилику да види и одломке из представа у којима је незаборавне улоге играо Данило Бата Стојковић. Биле су то минијатуре младих глумаца Факултета филмских и драсмских уметности „Синергија“, класа проф. Ивана Јевтовића и асистента Михајла Лаптошевића: Миливој Борља, Александар Стојановић, Иван Тодоровић, Немања Симић, Ивана Вуковић и Исидора Милиновић.

Уследила је позоришна представа „Професионалац“, култна представа Душана Ковачевића, у режији Фуада Табучића. Улоге су тумачили: Раде Димитријевић, Душан Јовић, Милош Милошевић, Славица Бошковић и Зорица Крунић. Инспицијет је био Драган Јовић, за светло је био задужен Зоран Вукојевић и за тон Александар Веселиновић.

Све похвале за Трстеничко позориште које је одлично извело ову драму са елементима комедије, са пуно цинизма и ироније и тиме описала овдашњи менталитет.

Ово је био прави избор за Програм Батиних дана јер је последњу представу Данило Бата Стојковић одиграо 13.  фебруара 2002. године на сцени која данас носи његово име, а то је Велика сцена Звездара театра. Играо је тада Бата Луку Лебана у „Професионалцу“ и то 416 пут.

М.В.

У Замку културе, 11. августа, проф. др Милован Р. Пецељ одржао је предавање о академику Боривоју Ж. Милојевићу, утемељивачу регионалне географије. Професора Пецеља публици је представила Јелена Боровић Димић, аутор пројекта „Приче о времену“ и програма „Велики српски научници“.

Др Милован Р. Пецељ је професор Београдског универзитета , а био је и декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву  и министар просвете и културе увлади Републике Српске. Студије географије завршио је на Природно математичком факултету 1976. године где је магистрирао 1983. и докторирао 1989. године.

–Боривоје Ж. Милојевић, академик, (1885 – 1967) један је од великана који је припадао плејади сјајних ђака Јована Цвијића. Сећање на Милојевића је успомена на великог научника и свестраног географа који је географији дао научну ширину и пуни сјај. На самим почецима научно-истраживачког рада Боривоје Ж. Милојевић је стриктно следио свог учитеља Цвијића и успешно се бавио антропогеографијом и геоморфологијом, а потом разбио ову дихотомију и захваљујући сјајној ерудицији и научној ширини, по угледу на француску географску школу, поставио и утемељио регионалну географију у Србији и Југославији.

Академик Јосип Роглић сматрао је да је Боривоје Ж. Милојевић спадао у водеће светске географе. У сумарној рецепцији издвајају се четири истраживачке фазе које су обухватиле целине: приморје, планине, долине и низије. Добио је четири почасна доктората на иностраним универзитетима: у Монпељеу 1946, Греноблу 1947, Рену 1947. и Прагу 1948. године. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1947. а за редовног 1961. године. Написао је преко 200 научних радова, монографија, студија, уџбеника који су плод теренских истраживања и још преко 200 чланака, краћих приказа и огледа. Библиографску картину Милојевића чини и око 150 јединица приказа његових дела и његових достигнућа. Научна дијадема Боривоја Ж. Милојевића је регионална географија, рекао је проф. др Милован Р. Пецељ.

Најважнији радови Боривоја Ж. Милојевића су:Рађевина и Јадар, Београд 1913, Јужна Македонија, антропогеографска испитивања, Београд, 1920, Белешке о глечерским траговима на Радуши, Цинцеру, Шатору, Троглаву и Велебиту, Београд 1922, Динарско приморје и острва у нашој Краљевини, географска испитивања, Београд 1933, Општа регионална географија, Београд 1956.

М.Ст.Ј.

 

У Народној библиотеци „Др Душан Радић“, 11. aвгуста,  глумац Милан Михаиловић Цаци промовисао је своју књигу „Трећи чин“.

На почетку леп музички увод, Милан Михаиловић Цаци најавио је наступ Александра Илијоског, ученика Музичке школе у класи професорке Анушке Николић и одломак из композиције Интродукција и рондо каприћиоза од Сенс Санса. А затим је уследила промоција књиге „Трећи чин“ која је из штампе изашла јуна месеца ове године, аутора Милана Михаиловића Цација.

Дакле, уследило је једно успешно промовисање, а ево шта Цаци о настанку својих књига, а иначе пише и дечију и љубавну поeзију, каже.

– Отприлике све је почело пре три ипо деценије. Не знам из ког разлога, али одједном сам почео да бележим све оно што ми је било занимљиво и што сам мислио да би било лепо да се не заборави. И тако…текло је време, које заиста брзо пролази, низале су се године, па и деценије. У једном тренутку , схватио сам да је то материјал који лепо може да се смести у неку књигу, испричао је Михаиловић.

У књизи су садржане анегдоте из позоришта, из позоришног бифеа, са разних гостовања. У следиле су ангдоте везане за легенде нашег глумишта: Бату Стојковића, Ташка Начића,

Зорана Радмиловића, Неду Спасојевић, затим приче о Мири Траиловић, Муцију Драшкићу, Михизу, као и о декоратерима, електричарима, телефонистима итд. Заједнички именитељ за све њих, као и за прву и другу књигу, истичу многи, јесте „дух Атељеа 212.“

Аутора књиге, Олгу, супругу Данила Bате Стојковића, Цицу Симић која је била у име домаћина Удружења грађана „Данило Бата Стојковић“ и бројну публику поздравио је Горан Атансковић, директор Библиотеке. Расположење публике не само да је било добро, него једноставно су тражили још и нису олако дозволили да се ово, изузетно књижевно вече заврши брзо.

М.В.

 

–Данило Бата Стојковић је био… Не може био. 1934. се родио и живи све време, тако да вас молим да негде на почетку овог нашег неформалног састајања званог „Дани Бате Стојковића“ једним малецним аплаузом поздравимо нашег Бату. Значи, Бата сада има осамдесет једну годину и 364 дана, обратио се бројној публици у врњачком Амфитеатру, 10. августа, Драган Вујић Вујке.

У име локалне самоуправе присутне је поздравио Иван Џатић, заменик председника Општине В. Бања.

–У нашим животима постоје они људи који својим ликом и делом оставе неизбрисан траг. Један од таквих је и Бата. Ако говоримо о Бати као глумачком великану који је сваку своју улогу са таквом лакоћом одиграо, био велики боем и добар пријатељ како би говорио Никола Џамић, често остајемо недоречени када говоримо о њему. Публика га и дан-данас воли. Како стари, тако и млади. Његове реченице и реплике се препричавају са истим жаром и одушевљењем, без обзира што године пролазе. Општина Врњачка Бања се поноси чињеницом да је тако један велики човек био велики пријатељ нашег места, рекао је Џатић.

–Мени је јако драго што је Бата заволео ово место и публика у великом броју то чини исто, рекао је Никола Џамић и присетио се анегдоте са Батом Стојковићем. Овом приликом два златника са ликом Данила Бате Стојковића, свечано су уручена супрузи Бате Стојковића и Цацију Михаиловићу, у име наших преминулих глумаца Драгана Николића и Милорада Мандића Манде. У име Мире Бањац рад сликарке Тамаре Роговић примио је њен унук Срђан.

Богдан Диклић, на велико задовољство публике, присетио се неких својих доживљаја са Батом са којим је имао привилегију да ради и да се дружи од 1975. године.

–Мени је припала велика част да вам се обратим, нећу да кажем „у спомен“ и Џама рече мало пре „на жалост Бата није међу нама“. Ја бих рекао да јесте, и текако је међу нама. И Вујке је рекао да ово није никакав комеморативни скуп који обележава нечији одлазак са ове планете. Вечерас је „Бадњостојсковићко вече“, а сутра је „Божић Бата“, рекао је Богдан Диклић.

Манифестацију је организовало Удружење пријатеља Данила Бате Стојковића, заједно са локалном самоуправом.

М.Ст.Ј.

 

Представом „Позови М ради ужитка”, по тексту и у режији Мирјане Бобић Мојсиловић, у којoj играју Снежана Савић, Катарина Жутић и Петар Михаиловић 10. августа на Летњој позорници „Данило Бата Стојковић“ отворени су традиционални „Дани Данила Бате Стојковића“.

„Позови М ради ужитка“ је прича о продавању душе, о нама данас и овде. О нашим животима који су имитације онога о чему смо сањали, о невидљивим рукама које кроје нашу несрећу, и о нашем батргању да преживимо. То је трагикомична прича, прича о уметницима у транзицији, о двема глумицама и једном писцу који се сналазе како знају и умеју у време суноврата свих вредности.

Некадашња глумица Народног позоришта, Олга Крунић, Мими (Снежана Савић), већ заборављена и без посла, за свог сина, младог писца, драматурга, има једну верзију свог живота – зарађује тако што чита велике писце у Удружењу слепих. Њен син преживљава тако што пише рекламе за јетрену паштету, и сања да напише драму којом ће вратити мајку на сцену, и у којој ће глумачку шансу добити и његова девојка, такође глумица без посла. Али, снови су једно, а стварност је сасвим друго. Зато сви лажу!

Комад је писан пре десетак година, међутим, веома је актуелан. У врњачком Амфитеатру осетила се узајамна енергија између глумаца и публике. Одлична представа, сјајни глумци и презадовољна публика.

М.Ст.Ј.